20. октобар

Књижевни преглед

„ПОБЕДНИЦИ“ "(Издање »Просвете«, Београд)

ва дела Бориса Чирсковв —

ратна драма „Победници и филмски сценарио „Велики преокрет“ („Генерал врмије“) — стекла су у Сов јетском Савезу заслужено признање. Између ова два дела постоји врло прнсна повезаност по личностима њ, што је најглавније, по широком 388хватању теме огромне морално-политичке, војничке и творачке надмоћности совјетских људи над мрачним и рушилачким снагама немачког фаши> зма у Великом отаџбинском рату. Повезаност је толико снажна да „Победници“ и „Велики преокрет“ у суштини претстављају једно дело у две обраде — позоришној и филмској. 5 Филм „Велики преокрет“ врло је популаран у нашој земљи: хиљаде и У хиљаде гледалаца живо памте ово филмско дело високе идејно-уметничке вредности, дело о несаломљивој "моћи стаљинградског подвига. Дух "стаљинградске борбе м победе врху"ви у „Победницима“ и „Великом преокрету“, ма да Стаљинград није ниједном поменут. Величина стаљинградске епопеје дата је тако да до» бија још шири смисао — смисао у метничког оваплоћења бесмртног подвига совјетског народа у највећем и најтежем од свих досадашњих ратова.

Овај подвиг толико је огроман м историски значајан, толико је потстидајан за људе земље социјализма да је већ добио у књижевности СССР широко оваплоћење. Међу најпопуларвија дела о стаљинградској бици спадају „Дани н ноћи“ Константина Симонова, „У рововима Стаљинграда“ Виктора Њекрасова, „Стаљинградска битка“ Николаја Вирте н Чирсковљева дела. Из херојске стварности Ведиког отаџбинског рата совјетског народа, ма његове борбе ничу, рођена у атмосфери ове светско-исторнске борбе, дела совјетских књижевника њен живи, непосредни и верви одраз, Непревазиђени хероизам, који је у“ "словљен' самом суштином совјетског поретка, самом егромном преображајом снагом Стаљинске епохе, стварво је и ствара, надахњујући књижевнике СССР, дела о херојима. У томе се 0огледа органска повезаност совјетске књижевности с победама земље социјализма, с победама њених хероја У рату и миру, на фронтовима борбе против непријатеља н на фронтовима „борбе за изградњу и процват,

Драма „Победници“ говори 9 масовном ратном подвигу совјетског на"рода. Снага ове драме је и у томе што она дубоко одражава, на плану свенародне борбе, удео м залагања глазних хероја „Победника“ у из војезвњу победе. Ови хероји приказа“ ви су обухватно, јасним м упечатљивим линијама, уз потпуно сагледавање „индивидуалности сваког од њих. Али, у исти мах, све ове индивудуалности укључене су у заједничко стремљење, =рдвезане су истом идејом, руководном и моћном, — идејом победе за добро ши. срећу Совјетске земље и целог човечанства. Сваки од хероја Чирсковљевог дела „претставља живо оваплоћење овог или оног аспекта целине — моћне творачке мисли која је победила у Стаљинграду“ (В. Јермилов).

Главни херој дела је генерал-пуковник, касније генерал армије, Муравјов. Васпитаник Партије, војсковођа дубоко прожет начелима гени“ јалне Стаљинове школе војног рукоФодства, човек победничке воље и ведиког подвига, војнички и политички мудар, Муравјов је дат у „Победни« цима“ «с великом идејно-књижевном снагом, кво и генерал-научник Вино• градов; као н одважни командант ара мије Кривенко. Топло и дубоко оцр“ тен је стари генерал Пантелејев, екром ни 'л ведики јунак. Не мање је рељефан дик лајтнанта Фјодорова, верног фина социјалистичке отаџбине, челично чврстог, неуморног у самопрегору и жеројској решености. У личности бора Стјепана Чирсков је приказао ис• чжусиор, издржљивот, сналажљивог 80јдетка потпуно дораслог и аајтежим јентувцијама = једног од милиона 0 инх који су ковали победу на слав“ им путевима Отаџбинског рата. Хероји „Победника“ познати су код ас. по филму „Велики преокрет“, али превод ратне драме „Победници“, коду је „Просвета“ издала у серији „Позоришна библиотека“, омогућиће и књижевно упознавање с овим херојима, верно им свестрано пренетим ттз живота, нз велике стварности земње социјализма. 4 "„Победнике“ је добро превео Кифрил Тарановски.

л. +

· рад пригушен и нем,

ФИЛМ

„ЉЕРМОНТОВ“

ридесете године прошлога века

— доба зрелог стваралачког живота великог руског песника Љермонтова — биле су једна од најмрач-

нијих страница руске историје. Тек су умукли топови на Сенатском тргу у Петербургу, који су угушили побуну декабриста 14 децембра 1825 године. Племићко друштво било је захваћено триумфом реакције, атмосфером кукавичлука и ренегатства. Изгледало је да је Русија утонула у дубоки сан.

Али тако је изгледало само споља. А унутра се „одвијао велики рад, али активан и непрекидан“. На смену потученим и развејаним снагама декабриста расли су нови револуционарни борци. Белински, кога видимо у филму, Херцен, О. гарев припремали су нови, револуционарно-демократски период ослободи дачког покрета у Русији, У исто време живе и раде Пушкин, Гогољ....

У свом стваралаштву Љермонтов више не иде путем декабриста, он чини озбиљан корак у правцу револуционар- | ве демократије. Извор његовог надахнућа постаје борба против свих окова који спутавају човека у савре-

меном, друштву. Он иступа против поробљавања човека влашћу злата и против привилегије аристократије. Суштина људске активности за њега је у борби, без ње живот нема смисла. По тој својој активној енергији поезија Љермонтова која кује борце и хероје блиска је нашем добу. „Период који је дат у филму, то је период пуне уметничке зрелости. песникове — у стваралаштву, период сјајне славе — у књижевном животу и период непрекидних сукоба са дру“ штвом и царем. То доба у животу песника почиње његовим хапшењем и прогонством на Кавказ'због песме поводом смрти Пушкина и прекида се насилном смрћу од метка Мартинова. Као Пушкин и Грибоједов, пада Љермонтов, жртва сукоба са мрачним снагама тадашњег руског друштва. Против Љермонтова устала је сва сила самодржавља. Он је био убијен, али не и побеђен. Љермонтовљево име, ње гова реч живе и живеће у свести 60“ вог, слободног човека.

Филм се приказује у биоскопу „зЗвеада", Једна сцена из филма »Љермонтов«

НЕДЕЉНИ ПРЕГЛЕД

приредаба Ноларчевог народног универзитета

· ОД 1 ДО 7 МАРТА 1

„Понедељак, 1 марта у 18 часова; Предавање Градског одбора Савеза бораца _ народноослободилачког рата поводом годишњице Друге пролетерске брнгаде.

У 20 часова: Посланица за култур“ но · уметничке приредбе Комитета за културу и уметност ФНРЈ: Солистички концерт Тејлора Кендала (Лондон), клавир.

Уторак, 2 марта у 18,15 часова: Др. Жак Конфино, публициста: Био сам у рају (Утисци из Бразилије).

У 20 часова: Пословница за културно . уметничке приредбе Комитета за културу и уметност ФНРЈ: Солистички

концерт Олге Ладе (Варшава), со. пран. , Среда, 8 марта. у 16 часова: При-

редба за пионире: „Шумска бајка“, комад у 4 чина са балетом; хорске

помоћник управника Фтизиолошке кли вике: Један час разговора о туберкулози. Са пројекцијама.

У 19 часова: Совјетски културно ваучни тонфилм „Сила живота“, Уводно предавање и објашњења даје Спасоје Гарзичић, професор универзи-

тета.

Четвртак, 4 марта у 18,15 часова: Музички час: Музика Сезара Франка. Уводно предавање држи _ Стана Ђурић-Клајн. Изводе чланови Удружења репродуктивних уметника-музичара Србије.

У 19 часова: Богатство Јадранског мора (Лов на сунђере и корале). До-

МИ

Како се каже,

1/ованице су речи сковане за нове појмове. Када је, на пример, гра бена прва железничка пруга код нас,

дивно су сковане речи: н скрет-_

ница, и станица и сама железинца, То је било све у духу народног језика и зато добре речи, са-

обе уље

Михвил Кучерин: Како ја топим челик, издање Издавачког предузећа „Рад“, Београд 1948, латини-

; цом, страна 40, цена 6 динара.

Инж. Ђорђе Разуменић: Локомотива, Први део, издање Издавачког предузећа „Рад“, Београд 1948, латиницом, страна 106, цена п ди. нара.

Шести број „Југославије“ великог илустрованог одиста с изишао је из штампе и пуштен у продају. У овом“ броју „Југославија“ доноси низ илустрованих написа им репортажа, оре. вродукције фресака, књижевне при. аота-ш други ванимљиви материјал.

како се пише!

свим супротне од наказних кованица усташке „промичбе“. Добре кованице

осећају се као наше, исконске, – сне речи, ма да су сасвим нове, 0бично као и појмови којима казују име. Рђаве кованице су туђе, па и смешне народу, Зато не могу ни да се одрже.

Један точак на многим _ машинама зове се у нас замајац. То је точак којим . замахне да шина крене. Лепа реч. Сада, имамо на многим јавним радовима машину која се енглески зове „ђиП.догег« а многи је по тој енглеској речи називају булдозер или булдожер. Неки од сеоских омладинаца који су радили на ауто-путу Београд | — Загреб, па се упознали с том која рове земљу

се ма-

шином која копа, као ровац, назвали су је нашом реч-

ју. Казалн су:

— Ала лепо рове ова наша рова. лица! у Ето, то, су кованице које из народа

_поникну и које у народу увек остају,

тачке, рецитације, балет и др. У 18,15 часова: Др. Љубиша Илић,

маћи научно · популарни тонфилм са уводним предавањем и“ објашњењима.

Петак, 5 марта у 18,15 часова: По» литичко предавање Народног фронта Београда.

У 20 часова: Пословница за «ултур. но-уметничке приредбе Министарства просвете НР Србије: Солистички концерт Мирка Дорнера (виолончело).

Субота, 6 марта у 18 часова: Пре давање Градског одбора ФИСАС-а.

У 20 часова: Пословница за културно. = уметничке приредбе Министар“ ства просвете НР Србије: Симфониски концерт за средњошколску омладину. Са уводним предавањем и објашњењима. Недеља, 7 марта у 20 часова: Културно - уметничка приредба Градског одбора Савеза бораца народноослободилачког рата.

Пред премијеру

„ПОКОЈНИКА“ од Б. Нушића

едавно се навршило де-

сет година од смрти нашег великог комедиографа Бранислава Нушића. Народно позориште ће тај значајан датум обележити приказивањем његове комедије, »Покојника, која ће се друге половине мар та појавити на нашој сцени. Комад ће режирати др Хуго Клајн који је, улажењем у суштину комада које режира, успевао да у делима која су се појављивала на нашој сцени под његовим руководством „да заиста оно што је битно, што карактерише и доба и о колности времена _ које је писац желео да прикаже.

У разговору са нашим сарадником Милан Ђоковић, директор Драме је рекао:

— Ово ће бити нова Кконцепција »Покојника«, Редитељ Клајн третира ову комедију као најозбиљнији Нушићев комад и нарочито акцентује 0батиричне елементе. Интерпретација Нушића код нас је била преоптерећена глумачким шаблонима. Редитељ Клајн има тежњу да отклони те ша блоне.

>Покојника је последња Нушићева комедија. Она је добила одличну оцену у тадашњој нашој прогресивној критици. У време када је писао »Покојника« Нушић се отворено и јавно декларисао за слободу уметничког стварања и за демократију. Он је осетио при-

ближавање фашистичке опаензсти и стао на страну наше напредне "интелигенције, која

је заузела одлучан став према фашизму. У комаду могу да се осете таква пишчева расположења, Он у њему изобличава тадашњу власт, која не само брани злочин него и активно са злочинцима сарађује, — завршио је Милан Ђоковић.

Главну улогу у комаду, Павла Марића, играће Раша Пла овић-у алтернацији са Миланом Поповићем. .- Спасоја Благојевића ће играти Божа Николић, а главну женску Улогу, Рину жену Павла Марића, Невенка Урбанова. Улогу корумптивног новинара Младена Ђаковића играће Љубиша Јовановић. Ваља напоменути да је ово једна од мањих улога У комаду, али Љубиша Јовановић са исто толико 'озбиљности и уношења себе прилази малим као. и великим улзгама.

Наша публика ће сигурно показати велико интересовање за »Покојника«, Као што је то, уосталом, увек био случај када

су давани Нушићеви комади.

КУАТУРџИ ЖИВб

На библиотекарском курсу У.

(9)

оред Народне и Универ-

зитетске библиотеке ве« лики значај за љубитеље књига има и Градска библиотека. Она својим радом и залагањем на ширењу књиге не заостаје за овим нашим библиотекама. У току прошле године прошло је кроз Градску библиотеку 45.000 посетилаца, тј за 5.000 више него у 1946 години.

"У Градској библиотеци св, поред обичног пословања око

примања и издавања Књига,'

одржавају два пута месечно састанци са библиотекарима свих рејонских библиотека, на којима се третирају проблеми из библиотечке струке и дају нове сугестије за рад. Нарочита пажња се обраћа на рад с децом, Библизтека располаже једним одељењем у коме је смештена искључиво дечја литература. Ту се једанпут месечно одржавају при редбе за децу, на којима се малим посетиоцима библиотеке прочита нека лепа прича или одломак из неке књиге, поред песама и рецитација које изводе деца — стални чланови библиотеке. Сваке недеоље се“"одржавају с децом читалачки часови, на. којима _се читају актуелне ствари: »Пионирске новине«. нека новризишла дечја књига итд. Библиотека је тесно понељзана са извесним бројем сеоских читаоница. Приметило се да су те читаонице мртве, да је рад у њима био у застоју. Да би тај рад оживео, да би се они који раде у сеоским библиотекама _УПУтили у библиотечки рад, Градска библиотека шаље своје библиотекаре на село који там> организују рад и дају упутства. Поред тога, у сеоске библиотеке се шаљу књиге као поклон и дају се на зајам. Исто тако, библизтека је повезана са неколико домова уче-

БЕОГРАДСКИ УМЕТНИЦИ НА СВОМ СТВАРАЛАЧКОМ РАДУ

Играти човека социјализма — највећа је част за глумца

ЈЕ о „је то 1943 године, једне вре“ де августовске вечери на острву Брачу. У дворишту школе, у селу Постирама, стотине ужарених очију сељака посматрало је, по први пут У своме животу, позоришни комад. На малој, импровизираној бини, између осталих глумаца који су за тренутак оставили пушке, играо је и Љубиша Јовановић члан Народног позоришта у Београду. Само десетак километара одатле, тамо преко канала, налазио се непријатељ.

То је био први наступ Љубише Јовановића на ослобођеној територији. Од тога дана па је до ослобођења Београда десетине десетине хиљада херојских бораца народноослободилач ке војске, у кратким затишјима иза тешких битки, кроз позоришне комаде у којима је играо и Љубиша Јовановић, училе су и васпитавале се да још више мрзе непријатеља и да још снажније воле свој народ,

— Ишао сам од села до села, од бригаде до бригаде, — прича Љуби= ша Јовановић, и за моменат стаје као да жели да брзо захвати све то време. — У најкритичнијим ситуацијама, у офанзивама давали смо претставе и приредбе и подизали дух код наших бораца.

Онда је дошло ослобођење Београда. За свега шест дана, уз велике напоре особља Партизанског позоришта, дата је прва претстава у Народном позоришту, Међу првим глумцима, који су тада изишли на сцену, налазио се Љубиша Јовановић.

Од тада, па до данас Љубиша Јовановић играо је у скоро свим комади ма који су били на репртоару Народ“ ног позоришта. Глумац — реалиста, глумац широког дијапазона, човек који игра високу драму и, у исти мах комедију, Љубиша Јовановић је један од најпопуларнијих наших – глумаца,

Љубиша Јовановић

кога познају и воле сви наши народи. Својим антифашистичким и борбеним ставом за време рата, својим ставом у изградњи земље, он је показао да је истински народни уметник,

— Када сте први пут изишли на сцену

— Ево вам. Хронолошки ако хоћете. Године 1925 почео сам да глумим у дилетантском — позоришту „Добрица Милутиновић“ у Шапцу. Идуће године већ сам професионални глумац, да би 1927 постао хонорарни члан Народног.

позоришта у Београду. Од 1931 године играо сам у Загребу.

— У којим сте све улогама игралир

Љубиша Јовановић се замислио, Затим се насмеја.

— 0, мој брате... Играо сам главне улоге у комадима Шекспира, Толстоја, Достојевског, Нушића, нарочито много у комадима Гогоља и у свом савременом репертоару совјетске драме, — Која вам је најдража улогар

— Тешко питање, одговорио је после краће паузе, — Глумац се мора заљубити у сваку улогу. Не, не могу у одговору све то да обухватим, Сва ка улога изискује напоре — нека више, нека мање. Али све улоге су важне и велике,

Да ли је потребно доказа овим речимаРт Са несмањеним уметничким доживљавањем, са истом љубављу, са истим жаром, дајући у свакој улози део себе, Љубиша Јовановић се прихватао ин најмање улоге. После Отела и Несрећковића у „Шуми“, он је Уузео сасвим малу, епизодну улогу У Нушићевом _ „Покојнику“ играће Младена Ђаковића, корумпираног новинара. „Нема великих и малих улога, него великих и малих глумаца“, писао је Станиславски. Љубиша Јовановић је један од глумаца који је потврдио ову истину великог совјет-= ског глумца, и редитеља,

Али Љубиша Јовановић није само позоришни глумац. Прошле године у нашим биоскопима први пут се чуо наш језик. Трудбеници широм Југославије одушевљено су поздравили први уметнички филм „Славицу“, Позоришни глумци појавили су се и на платну. Љубиша Јовановић је имао главну улогу ни поново дао доказе 0 свом високом квалитету. А филм има посебну технику, филм тражи посебну

Мумра

зао. бабллотончог (ОВОТа

при Градској библиотеци

прилично .

а (би ен и БИКЕОА

Јо

о

и = Ло _| ле

Градској библиотеци | 7"

= о — шет о а" па треш — паш=

ника у привредни, које снабдеа ва књигама н одаја сугестија ва рад. |

На иницијативу Месног син дикалног већа, управник Граде ске библиотеке одржава у са“ мој библиотеци, два пута не _ дељно, течајеве за раднике ко~ ји у својим предузећима воде синдикалне библиотеке. Овај

течај похађа 17 радника из разних предузећа. М = Ових дана је при Градској

библиотеци основан библиоте- чки савет, који сачињавају У: правници Народне и Универ- | зитетске библиотеке, један ре- _ јонски библиотекар, претставници Градског фронта и Оде- | љења за културу и уметност. | Задатак овог савета је да помаже управу библиотеке у њеном раду. Савет ће се састајати један до два пута месечно. На тим састанцима ће се дискутовати о свима проблемима у вези са радом библиотеке: помагању у тражењу нових форми рада, повећању активности итд. Поред тога, овај савет би има» 3а задатак да преко јавности, путем штам

ћ

4

4

пе, радија, филма, популарише рад библиотеке. Овај библизтечки савет неће имати никакве сличности са .активима који су недавно образовани по рејонским _ библизтекама. Оно је састављен од стручњака ко- ји ће радити чисто библиотеч- | ке послове, | Данас, када се наша изда вачка делатност све више разграњава, када књига добија све шири, општенародни зна- чај, потребно је да се рад наших библизтека усмери на то, да оне што боље и што ефи«< касније послуже радном човеку, да му што непосредније ставе књигу на расположење, | Чланови савета ће својим струч ним знањем 'и искуствима у многоме помоћи. да се рад Градске библиотеке што успе- у шније и правилније одвија.

— Па шта мислите о филиској гај“ ми2 к Дуго је требало док није дао од“ товор. А онда је почео лагано ДА прича, као да слаже, мисли, 6 — Први пут сам играо у филму У, планинама Југославије“, па онда у „„Славнци“, Сваком позоришном глумцу импонује и са пуно части игра на филму. Али... одговорићу вам одго« вором који сам добио од свог лде« брог пријатеља, совјетског глумпа Берсањева. Једног глумца су ставили пред алтернативу — играће у филму све важније улоге, али с тим да се заувек одрекне позоришта, „Радост је нграти у филму, рекао је тада тај глумац, али се не могу одрећи позд-

ришта,“ То је ни моје мишљење,

— За филм је потребно, наставиф је даље да говори, посебна техника и рутина коју ипак најлакше постиже позоришни глумац. Елементи филмске глуме слични су елементима позори-= шне глуме, само што се у позоришту —_ потенцирају, док се у филму морају ублажити да би били што природни ји, што убедљивији. Ја уживам У филмској глуми кад гледам друге, Аг ли онај лични уметнички ужитак не може глумац да има у филму, Уоста~ | лом, учинно је широк покрет руком и нагло рекао — Доста о филму. Виз ше волим да говорим о позоришту,

— Тек у новој Југославији нозорни“ шна уметност је постала истинска у-= метност, уметност која служи народу, Што се тиче улоге у којима највише волим да, нграм, то су оне које прете стављају човека данашњице, новог прогресивног човека који живом рече 4 ју делује на свест људн, који васпие | тава. Играти новог човека, човека еоцијализма, — то је највећа част 38 | глумца, завршио је разговор Љубиша Јовановић, 1538

Данас је Љубиша Јовановић не с8мо првак драме, филмски глумац и | професор у драмском студију, него и активан члан наших масовних орга-= низација. Ту скоро изабран је у Град ски одбор Савеза бораца народно= ослоболилачког рата, док се у Град“ ском одбору Народног фронта налази већ одавно. „Он је — како је рекао _ Ђоковић, директор драме — изванрее дан глумац н изванредан човек. |:

Њљ