20. октобар
па и
5 МАРТ 1948
ЋЂЕОГРАДСКЕ СЛИКЕ
в а | =“
Завршавају се радови на згради Југословенског драмског позоришта
“
Две врсте занатлија у занатском сектору
ша локална привреда о слања се и зависи од за-
цедничких напора“ м делатности сва три сектора: државног, '3а|дружног и приватног. Данас ова
три сектора имају исте могућно= ети у свим занатским делатности. ма. Народне _ власти омогућују пун развој занатства, проналазе мајбољу форму за рад, како би занатство својм учествовањем У производњи ојачало свој сектор и на тај начин помогло општем развоју локалне привреде.
Занатски сектор у _ Београду ангажован је у великој мери, а у неким радиностима већ данас подмири огромну ситуација исто“
не може да тражњу. Оваква времено је избацила на површину шпекуланте, незајажљиве м по хлепне за богаћењем. Кад се го_вори о шпекулантима у занатству, онда треба повући оштру праницу и одвојити поштене занатлије који својим радом · докезују да желе искрено да раде на општем економском подизању. Недељко Стојковић, циглар, прошле године је постављени план у производњи цигле пребацио за 22', користећи у недостатку угља угљену прашину из подрума. Сек -ција лимарских мајстора учествовала је са својим члановима, заједно са омладином, при покри. вењу _ фабрике у Железнику. Овде се нарочито истакао мајстор Дамјан Станојевић. Леп је пример показао такођа бравар Милам Вујић, који је у рекордном времену изградио девет плеханих врата. Због савесног и пожртвовеног рада меграђен је од стране управе градилишта са 500 динаре Оваквих примера има много. (Они показују да _ конструктивно Фанвтстео може и хоће да учествује у нашој општој изградњи. Насупрот овим поштеним зангтлијаме, _ постоје _ извесни,
својим радом ометају правилан развој зендтства и чије учествовење нема. ничег заједничког ' са занатством сем регистровања радионица, који '
Важно је истаћи да се шпекулација рађа баш код оне групе занатлија који су своје фирме протоколисали за време окупације и који су ушли у занатство као нестручна лица, користећи стари закон о радњама који је (по члану 7) овакву могућност допуштао, Готово сви власници. ових радионица или „индустрија“, како они често називају своје радионице, нису никакви стручни _ мајстори, него су већином лица разних професија. Тако је неки Радосављевић, иако по професији бивши трговачки помоћник, организовао радионицу коломасти „Србија“ и недозвољено трговао и прикривао разне сировине. Каквог је обима његово пословање најбоље илуструје чињеница да је овај „занатлија“ само за једно гошћење у кругу своје секције дао
50.000 динара. Сличан је пример
неког Ђурице Пиварског, по за-.
нимању чиновника, а сада „произвоађча“ разних сурогата, _Разним махинацијама Пиврски је успео ад прибави себи два сопствена аутомобила, којима је не. сметано крстарио по нашој земљи, склапао уговоре за куповину разних врста житарица у циљу производње и прераде разних сурогата. Његов несолидан рад и употреба штетних састојака у про_ изводњи доводио је често у пи. тање здравље грађана.
С каквом дрскошћу наступају ови људи показује пример неког Светислава _ Радојчића, _ власника радионице за ткање марама. При контроли органа Одељења индустрије м занатства ИОНО-а код њега је пронађена велика количина сировина, Покушавајући да заташка ствар он је дискретно ставио службенику у џеп 2.000 динара! -
Неки шпекуланти не презају да под видом куповине слободних „сировина“ израђују разни кућни намештај, чији су купци обично сељаци, који овај намештај, пла. ћају по баснословним _ ценама. Намештај је обично _ направљен од отпадних дасака, па чак и од старих езндука, 2 место шперлпоче употребљава се картон од Унриних кутија. Овако израђен намештај вешто се премзже и дотера, а цена „опаваћих соба“ се креће до 85.000 динара. Наравно; док овај намештај сељак до-
тера кући, он се често распадне. Сматрамо да из оваквог начина пословања ове групе занатлија могу да се извуку закључци којима не треба коментара. Типичан пример овкве врсте пословања је Дамјан Стојковић, по професији бивши чиновник, који држи под закуп туђу радионицу за коју плаћа 12.000 динара закупнине, а у којој ради шест радника. Овај „занатлија“ је био осуђен као ратни добитник, а наставио је даље пословање потпуно бесправно. Радионицу за израду картонских кутија води неки Јованчевић, по занимању _ дипломирани филозоф, који је своју радионицу протоколисгао 19742 године и коме свакако није место у редовима стручних занатлија. Стојан Стојановић, свршени ученик Трговачке гкадемија данас има радионицу за производњу алкохолних пића, Занимљива је чињеница, да од 32 регистроване радионице за производњу алкохолних пића, 29 су прибавиле дозволу за рад за време окупације. У ову групу занатлија спада и Димитрије _ Веселиновић, трговац пића навелико, Владета Поповић, по занимању студент ветерина и дипломирани фармацеут, сада је власник радионице за производњу
козметике и .миришљавих средстава. |,
Поред ових радионица, У 38натском сектору наше _ локалне
привреде има извесних радиони. ца или предузећа чудноватог састава. Тако постоји „Производ а. д.“, радионица за израду метала. (Ово предузеће је типично акционарско друштво са око 40 чланова. Управни одбор ове „радионице“ састављен је од неког Ђорђевића по занимању рентијера, Матића, трговца, па чак по стоји и неки предузимач из Крушевца. Слично је и неко предузеће „ве. ћег обима“, наводно ·занатског карактера, регистровано под именом _ произвођачко-прерађивачка „Заједница“ С.ОЈ. Група људи, која води ово предузеће је потпуно бесправно узела ознаке задругарства. Чињеница је да ово предузеће нема никакве везе са аадругарством, јер је управа састављена од људи који директно не учествују У производњи, већ закључују уговоре у сврху прераде дрвета, а за тај посао употребљавају најамну радну _ снагу и по унутрашњости, |
Овакво стање у сектору занат. ства је директна сметња његовом успешном _ развијању. _ Стога би било нужно извршити што хитније ревизију свих досад издатих дозвола и на тај начин _ очистити занатство од људи нису стручне занатлије,
При решавању овог питања потребно је тачно рашчистити ко се има сматрати занатлијом. . Свакако да занатлија може бити само оно лице које својим непосредним стручним радом учествује у некој од радиности занатског сектора. ·
Занатство не можа да буде прибежиште људи који под видом занатства желе да се богате, Дужност је занатских удружења да приђу решавању овог пробле. ма и да дају предлоге народној власти како би се онемогућио рад нестручним занатлијама, На тај начин занатство ће бити један од важних ослонаца у даљем развитку наше локалне привреде, а моћи ће такође са успехом да изврши све задатке које _ пред занатлије поставља Петогадишњи
плана Бед 46 | Љубомир ВУЊАН.
који
„20 ОКТОБАР“
Ктурно-просвегно. инвестиције |
у Петогодишњем плану развитка
Петогодишњем плану реазвитка · Београда школској
"деци и омладини осигурати ре-
довно школовање најмлађима удобан смештај док им родитељи раде, радним људима главног града наше домовине одмор, разоноду и могућност културног живота, ' здравствено заштитити становништво града, старим и изнемоглим _ осигурати пристојан живот — то су задаци, поред о сталих, које треба да врши наша
Ше
За решење основних задатака просвете, Петогод ишњи план развитка Београда предвића инвестиције у висини од 510 милиона динара, Овим средствима, између осталот, треба да се изгради најмање 30 нових школских зграда са око 280 учионица, односно 12.600 ученичких месте за ученике основних школа и гимназија. Тако ће се оскудни школеки фонд повећати за више од једне трећине, у поређењу са 1939 годином, '
Осим ових радова се неколико средњих _ стручних штњола кво ми читав низ разних просветних м маучних установа од републиканског м савезног значаја. И не само то. Ми смо наследи“ ли такгв распоред школских згра. дада који је, разуме се, одговарао интересима владајућа класе у старој Југославији, Узмимо као пример средње школе — (гимназије) и средње стручне — школе. Све се оне налазе углавном У центру града. Четврти рејон, ко“ ји није перифериски рејон Бео-
1918 - 1981
изградиће
не
нема ни једне једине школске зграде ове врсте, Не треба се заваравати да је ово било случајно и непромишљено. Ово је са становишта владајуће клике добро регулисало прилив у школе и обезбећивало од опасности хиперпродукције — школованог _ пролетаријата, Како се онда говорило. Данас се, што је разумљиво, ради друкчије.
У старој Југославији изграђено је у Београду, за 22 године ње-
Обдан
Од установа 28 | претшколско васпитање предвиђа се изградња једанаест нових зграда за дечје обданиште. У 1939 години у Београду је било четири обданишта са 300 места. Међутим 1951 године имачемо у нашим обдаништима 2.050 места, или седам пута више,
Усто треба напоменути да су ово само теренска обданишта, ве. зана само за рејоне, док главни задатак за подизање обданишта остаје на већим предузећима и установама, што је и предвићено републиканским _и савезним планом, у
Овеко широко постављена мрежа дечјих обданишта довољно Убедљиво говори о бризи коју народна држава води за своје најмлаће и њихове мајке,
трада,
Пионирски паркови и логори
Поред _ Пионирског града и Пионирске железнице _ изграђена су већ у првој години Петогоди« шњег плана и два, додуше ма. ња, пионирска дома, Даља изградња пионирских установа обезбеђена је сумом од 58 милиона динара, што ће много до“ принети да се пионирска организација још више учврсти и боље ради, а пионири стварно осете
народна власт м Народни фронт у Београду.
Кад се зна да Београд нема до. вољно школа, да није наследио ни једне дечје |асле, ни један дом културе, да је у Београду 1939 године било 582 болничке постеље итд. а с друге стране да је жеља тоудбеника Београда да помогну своју власт У остварењу постављених задатака и тиме створе све услове за среКан живот, онда се не поставља питање могућности остварења ·0ових задатака, већ њихово извршење пре рока.
оле
'947–1951 70
вог постојања, 'око 250 учионица. Данас, то јест у раздобљу од 1947 до 1951, изградифе се У Београду нешто преко 350 учионица, Или, ако упоредимо просечну изградњу у једној години: раније се градило 11,3 учиони-
„це, а данас се гради 70 учиони-
ца.
Ове цифре најречитија говоре о путу нове Југославие и о смерницама њене просветне политике, ишта
животну којој
живе,
Карактеристично је да је бивше друштво певало о „добу де тета", а кад се човек окрене нигде не наиће на остатке тога „златног“ доба за дете у Београду. Игко град,
оздост епохе У
Многољудни
(951
Београда
што значи град са много деце иако су постојале могућности да се нешто и за децу уради, никаквог трага од тога, Ако се још. осврнемо на школе и њихова! дворишта, тек онда можемо да загледамо како се старало о деч ци. Ни квадратног метра итралимо шта на једног ћака, ни сантиме« тра зелене површине на сваког,
Култура.
Петогодишњи _ план _ развитка Београда поставио је још један тежак задатак пред нашу власт им наше организације. Радно станова ништво осећа велику потребу 38 културно-просветним _ уздизањем и културно-просветним _ животом уопште. Задовољити те потребе У досадашњим условима није била 4 могуће. Није било могуће зата јер Београд и оно што има, та к је у центру, па и то недовољно 53 Додуше, за оне прилике било 16 |. и доста и добро, Два мала позоч ришта, неколико биоскопских са« ла — све у центру града. Међуа тим, Петогодишњим планом _ рез шиће се питање како добре мре« же културних установа, тако и самог питања довољног броја ових установа. План предвића из градњу седам нових домова кула туре,' то јест у сваком рејону па један. У њима ће, поред разних пруштвених просторија бити м па једна биоскопска сала, што ће много допринети да се наша филмска уметност приближи И служи народу.
А сем ових, основаће се и из градити читав низ установа И оч бјеката ове врсте: градско позо“ риште, балетска школа, музичка школа, летње позорнице, паркови културе и одморз итд.
Све ове установе омогућиће брзо и свестрано културно УзДИ зање широких слојева нашега града, | "
Народна власт обезбедилз 18 | инвестиције, а љубав грађана пре“ ма своме граду и својој власти, путем рада, обезбедиће изврше«
ње великог дела — Петогоди= шњег плана развитка Београда, _ Б. ВЕЉКОВИЋ
Годишње редовне скупштине ратних војних инвалида
оком месеца марта ове гоз _“— дине одржаће се по свим рејонима нашега града годишње скупштине ратних војних инва= лида за изборе рејонских одбора. Поред бирања новог руко« водства Р. В. И. рејона, скупе штина ће претрести успехе и нез успехе досадашњег рада У извештајима које ће рејонски одбори подносити на екуп= штини потребно је истаћи сва добре и лоше стране досада, шњег рада рејонских одбора; Потребно је да се види које су | све проблеме решавале рејонске организације и како су их решавале; _ како је организација радила по питању нерешених и4валидских предмета, превођења | инвалида на нови закон, лечења инвалида и давања друге помо« ћи; како је успела да окупи инз валиде у организацију и да их | активира сна културном, про- | светном и другом раду; како је решила питање њихове вапослености; шта је учињено по втруч« ном уздизању инвалида; какве успехе показују инвалиди који су вапослени у привреди, колико је међу њима ударника; шта з је учинио рејонски одбор на раз _ звијању ударништва и такмичар= ског духа код инвалида итд. Даг кле, извештај треба да буда оп. ширнији, да да могућностн за што ширу дискусију и доноше= ње правилних вакључака о дач. љем раду. Скупштине, према тоа ме, имају велики значај ва лач љи рад инвалидских – организач ција у Београду. Да би екуп, штине што потпуније успеле тре= _ ба извршити што ширу агитаци“ ју међу инвалидима како би их дошао што већи број. Потребно ће бити да у овоме укажу евоју помоћ ни фронтовске организа“ ције. римећује се да је код већег броја инвалида врло мало ин= тересовање за своје пнвалидска организације, Ова појава је назч рочито распрострањена код ин валида из народноослободилаче= ког рата. То се свакако може тумачити тиме, што су ови мач. хом млађи људи и као такви у већини вапослени, па ради тога. п своје слободно време већином __ проводе у синдикалним органи зацијама, кроз које _ решавају. своје проблеме. Али без обзира | на то, њихово присуство треба _ да се осети свуда и на сваком месту у у ских организација, _Ради то франтовске организације треба да помогну у агитацији, наро= чито код нових инвалила, ва 0 , како би еви 2