20. октобар
м Ко 1
_ 7 редбом Савезне владе о о | бавезном снабдевању ста"новништва јасно је одређено ко се све преузима на обезбеђено __ снабдевање. Обезбеђеним снабде вањем обухваћени су, према У___редби, сва она лица која су за_ послена или врше одређене дру"штвене функције и њихови чла__ нови породица ако испуњавају за
_ то услове. __ Категоризација ових лица на по _себне потрошачке категорије из___вршена је према врсти и важности њиховог занимања, тежини н условима рада, годинама стаи осталим околностима коб утичу на потребе и право снаб-
девања.
Преглед рада на разврстанћњу потрошача показује да је категоризација, овога пута, извршена праведније и правилније него што је то раније био слу: чај. Па ипак, приликом одређивања _ потрошачких _ категорија као и приликом преузимања на
_ обезбеђено свабдевање дошло је до грешака, на чие је узроке "потребно указати да би служили као искуство за даљи рад, Дошло је до извесног броја случајева да су потрошачи разврстани у нижу или вишу катего_ рију него што по Уредби имају право. За то су, већином, криви сами потрошачи, који су често нетачно и непотпуно попуњавали потрошачка уверења, и персонални референти који су их оверавали. Персонални референти се нису увек руководили Уредбом, приликом категорисања и оверавања, нити су се потрудили да је добро проуче, већ се код њих приметила тенденција да дају што већу категоризацију _ својим – службеницима.
Редовна је била појава да пер-
· сонални референти оверавају не-
прописно испуњена потрошачка уверења или не означавају тачно занимање потрошача. Лица којима је дужност упредузећима да се старају о радничком снабдевању нису водила рачуна да се потрошачка уверења предају на време на оверу
Неколико појединаца и предузећа тражило је по два пута потрошачку карту за једно исто лице. Против оваквих појава, у којима се огледа и несгвесност и несвесност оних који их изазивају, иступало се н иступаће се са највећом оштрином.
Службеници отсека трговине и снабдевања при рејонским народним одборима, и поред курсева и специјалних предавања, нису довољно проучили Уредбу о обезбеђеном снабдевању становни штва и све наредбе и решења која су донета с њом у вези. Због недовољног познавања Уедбе и препотерећености дога-
о се да и поред залагања нису били понекад у стању да од“ реде правилно категорију потрошача или су одуговлачили њено одређивање. Непознавање Уредбе, недисциплине – потрошача и грешке персоналаца били су разлози што је у прво време одбијен од обезбеђеног станбдевања знатан број лица која имају на њега право према Уредби.
Поједини отсеци _ трговине и снабдевања по регон-
ским _ народним доборима — нису се држали у потпуности ни рокова ни упута у по-
гледу времена у коме је одређено да се изврши категорисање потрошача, њихово преузима-
__-· Како да избанемо · учестале саобраћајне. несреће |
ЈЕР саобраћајних несрећа, по“~ ред свих мера које саобра» “ ћајна милиција предузима за њи:-хово ограничавање, упоредо са порастом саобраћаја, непрестано расте. Просечно, сваког месеца долази, кривицом возача, руководноца гаража или пешака, до ' 50 саобраћајних несрећа, — приликом којих се тешко озлеђују - људи и оштећују возила. Да би се проценат саобраћајних несрећа што више смањио, потребно :“ је, пре свега, да се шофери од" носе са више одговорности према своме послу. Они морају осећати да њихова немарност може стати живота пролазнике у тако густо насељеном граду као што је Београд и у свако доба пажљиво возити кроз улице.
Шофери су често недисциплиновани, не поштују саобраћајне прописе, и поред свих опомена и казни уживају у брзој вожњи кроз град. Они би морали много пажљивије возити за врема временских непогода, када точкови клизе и кола се заносе приликом заокрета, на влажним коловозима.
Да велики број саобраћајних несрећа настаје због недовољне пажљивости шофера најбоље до"казује чињеница да је у првој по ловини фебруара, када су путеви били суви, дошло до свега неколико незнатних саобраћајних незгода. Од 15 до 22 фебруара, међутим, за свега седам дана, када је било снега и кише, дотодило се 23 тежа судара и га"жења. Многи шофери не успоравају кола када прелазе преко раскроница и пешачких прелаза, па ту, где би требало да су пешаци безбедни, најчешће долази до саобраћајних несрећа, Исто тако, шофери готово никад не успоравају вожњу приликом уласка из споредних у главне улице. Једна појава — коју треба нај-
5
ла
енергичније сузбијати — је да шофери возе у напитом стању. Предузећа не би смела трпети у служби шофере који имају обичај да се опијају. Руководиоци гаража и предузећа доприносе повећању процента саобраћајних несрећа и тиме што често ЧУДНО неисправна возила у саобраћај
Један од најосновнијих узрока великог броја саобраћајних несрећа је у томе, што +#0% шофера који возе по Београду немају ни саобраћајне дозволе нити су свршили шоферски течај и положили испит. Већина ових
. шофера управља колима која
припадају предузећима у унутрашњости. Да би се искоренила ова појава, требало би контролисати шоферске дозволе воза ча. на свима улазима у град. Извршни одбор Народног одбора требало би да размотри могућности за увођење ове мере. Управе предузећа, са своје стране, не смеју дозволити да њиховим колима управљају људи који немају за то овлашћења.
И поред тога што највећи проценат саобраћајних несрећа настаје кривицом шофера, њих често изазивају и непажња, недисциплинованост н несналажљивост пешака, а исто тако и кочијаша који управљају запрежним возилима, Пешаци се морају већ једном навићи да улице прелазе само на обележеним местима и да до половине улице пазе на возила која им долазе са леве стране а, на другој половини, са деснес тране. Не смеју претрча“ вати када виде да им се возило приближава и прелазити преко улице тамо где им је најближе. Само тако, пажљивим радом шофера, настојањима управа предузећа и појединаца, моћи ће се смањити огромне штете које сваког месеца наносе саобраћајне несреће људским животима и нашој привреди.
зи до •
ње на обезбеђено снабдевање и издавање _ потрошачких — карата. Томе је било узрок и недисциплинованост потрошача и предузећа, јер 30.000 потрошачких уверења није на време предато. Због тога је дошло н до накнадног рока у коме: у издаване потрошачке карте, од првог до осмог марта, али и тада је већина потрошача дошла лично у току последњег дана у рејон, место да предаја уверења уличним повереницима, преоптеретила рејоноке службенике бројем предмемета и направила непотребну гужву по рејонским отсецима. Због непридржавања рокова, како потрошача тако и службеника, и због кратког времена ко-
__КОЈА_СУ ЛИЦА ОДБИЈЕНА ОД СНАБДЕВАЊА
и како је извршена. категоризација потрошача
је је за то одређено, није извршено у одређено време исправљање грешака у категоризацији потрошача и њиховог преузимања на обезбеђено снабдевање. Сви ти пропусти и грешке које су се појавиле приликом категоризације и преузимања становништва на обезбеђено снабдевање исправ љају се на захтев појединаца и предузећа, уколико нису исправљене. Али они треба да послуже и потрошачима и предузећима и народним властима као и
потрошачких карата јер од тога
зависи, у многоме, даље снабдевање становништва животним намирницама. РЕОРГАНИЗАЦИЈА РАДА НА ЦВЕТНОМ ТРГУ
Шта ће се све моћи продавати и куповати на пијапи „Шветни трг“
па трг је једна од најнеуређенијих пијаца Београда а налази се на лепом месту у Улици маршала Тита, пре ко пута новог" Драмског позоришта. Када је пијачно време, сељаци из околине Беоргада ти скају се својим таљигама око трга, препродавци и продавци за крчују тротоаре околних улица својом робом, пролазници се саплићу о њихове корпе, качице,
У 5
Поврћа има на пијаци
лонце и завежљаје. У свим улипама око Цветног трга, у Његошевој и Јована Ристића, ствара се неописива гужва и саобраЋај. се тешко одвија ту, усред града, где је потреба за брзим прометом возила велика. Разни пијачни отпаци, труло поврће, разбијена јаја, сено које сељаци простиру на тротоаре коњима који се одмарају — све то пружа врло ружну слику како пијаци, којој уопште не одговара њено име, тако и њеној околини. На Цветни трг доноси се ви ше робе и на њему се развија много живља трговина него што би се то смело дозволити на та, ко малом простору, у центру, на прометном месту. А
Због свела овога ИОНО Београ да донео је одлуку да се изврши реорганизација трговања на Цветном тргу. Према тој одлуци, почевши од првог априла, живина, јаја, млечни производи и риба, продаваће се само у затвореним аулама Цветног трга. 'Продаја лако кварљиве робе на отвореном простору уопште ће бити забрањена. На тротоарима се ништа неће продавати, што ће допринети лакшем и бржем кретању пролазника и већој чистоћи околних улица. На отвореном простору трга продаваће се само цвеће. |
Грађани који су до сада пазарили на Цветном тргу моћи ће се убудуће снабдевати воћем, поврћем и осталим артиклима, који се ту неће продавати, на Зеленом венцу, Каленића гумну и на осталим пијацама Београда. А ова пијаца, са тезгама препуним цвећа, постаће злиста Цветни трг.
Уништовоњо Пољских Шштеточино
рви пољски пролећни ра-
дови су већ отпочели. Труд беници нашега града, као и целе земље, улажу напоре да што више земљишта засеју и да тај њихов рад буде што плодоносни ји. Има, међутим, једна опасност која прети да већ сада умногоме умањи резултате напора, а то су велика јата гавранова, врана и чавки.
Захваљујући благој зими ове су штеточине дочекале пролеће у великом броју, прехрањујући се бубицама и травкама из снегом непокривене земље. Тако сада прети опасност првим посејаним зрнима, ако се на време не предузму Мере за њихово
уништавање.
„Ловачки савез, задруге в у дружења, како у Београду тако и у читавој земљи, припремају сваке године првомајска такмичења у виду Хајки на све те штеточине како длакаве тако а пернате. Ова ће такмичења биги наградна. Пет ловачких друштава Србије која покажу најбоље Ре биће новчано _ награена. Док је сезона лова длакавих штеточина (вукова, лисица, дивљих свиња, зечева и других) обично зими, дотле се пернате штеточине уништавају месеца априла, Ове године Савез ловаца приредиће месеца априла и маја хајку“ на гавране, вране чавке, Разваљиваће се гнезда, уништавати јаја и младунчад. Јата одраслих ће се убијати дочекиза њем у пољу из заседе или тровати смесом фосфора и крви. Овај отров ће се постављати у пољу, тако да неће претстављати опасност за друге животиње,
Овој корисној акцији требале ба да се прикључе и остале ор-
ганизације, а нарочито омладинске, како би се што више помогло уништавање гнезда и јаја и постављале отровних смеса.
Збрињавање старих н изнемоглих
По збрињавања слабих, старих и изнемоглих у Бео граду и Земуну решено је отварањем дома за њихов смештај у Качареву, крај Панчева. Дом који може да прими 250 људи, има сопствену економију на којој штићеници, ако им то снага до пушта, могу и сами да се занимају. .
Поред дома у Качареву, 107 бивших просјака смештено је у дому на Булевару Југословенске армије. Тиме су сва социјално незбринута лица, ако се узме у обзир и да примају сталну месечну помоћ од рејонских народних одбора, збринута и заостали просјаци упражњавају тај посао углавном због просјачења новца за алкохол.
РЕШАВАЊЕ ПИТАЊА БЕСПРИЗОРНЕ ДЕЦЕ
ЗУ ај за безпризорне у Неготину упућено је 29 дечака, од 12 до 16 година, који су у Бео- | граду и Земуну вршили ситне | крађе по трамвајима, препродавали биоскопске карте а дане проводили на улици. Ову депу су сакупили старатељски органи рејона који према новом Закону о односу родитеља и деце воде бригу о беспризорнима. Убудуће деца ће се упућивати у домове "и без сагласности са родитељима, "јер се показало да неки родитељи имају интереса од крађе којом се бави њихово дете,
скуство за даљи рад на 3 З
План обнове и реконструкције Ки једног дела главне Кијевске улице Крешчатика
Т лана град Совјетске Украјине
Кијев налазио се две године
под немачко-фашистичком окупацијом.
Две године хитлеровци су систематски
рушили индустрију, Ккомуналну при-
вреду, станбене ин јавне зграде Кијева. Ослободивши Кијев, Совјетска армија затекла је у њему гомиле и гомиле рушевина: 43 од сто станбеног фонда главног украјинског града било је порушено. Нарочито свирепа рушења извршена су у Дарници — индустриском делу Кијева. Тамо су била порушена сва индустриска предузећа, сваки метар железничке пруге. Од неколико хиљада зграда остало је укупно 213 малих кућа.
У главној н најлепшој улипи Кијева — Крешчатнку било је уништено 360 вишеспратних кућа. Између осталог, немачко-фашистички окупатор уништио је тамо пет хотела, неколико позоришта, велики број јавних, адми» нистративних и станбеннх зграда. Дуж целог Крешчатика низале су се ру“ шевине., Кијев је, поред тога, био остао без својих ванредно богатих и лепих паркова, а страдала је н најстарија у СССР ботаничка башта Кијевског универзитета. Немци су лржали у ботаничкој башти коње. Посекли су ретко и драгоцено дрвеће.
И на споменике прошлости такође се сручио рушилачки фашистички бес.
Од ослобођења Кијева протекло је педесет и неколико месеци. У овом временском размаку град се препородио. Захваљујући херојском раду совјетских људи, Кијев је снажно ушао у нов живот.
Главно руководно начело којим је надахнут рад на обнови и реконструк цији Кијева јесте старање о његовом становништву. Стога се велика пажња посвећује, у првом реду, изградњи и обнови станбених кућа. У току че тири године обновљено је преко 400 хиљада квадратних метара станбеног простора. Још милион пет стотина хиљада квадратних метара станбене по вршине биће предато коришћењу током идућих неколико година, н то 900 вишеспратних н 1.000 мањих кућа. Становници Кијева већином већ ставују у нормалним условима.
Обновљен је читав низ великих нндустриских предузећа. Пред прославу тридесетогодишњице Октобарске социјалистичке револуције многа од њих дала су већ продукцију равну пред. ратној.
У Кијеву данас ради 119 средњих и 29 вечерњих школа, што скоро одговара предратној цифри. (Тада је Кијев
јева увелико се остварује. На слици: макета
— Чула сам, из јако поверљиво и неће звише носити јаја + Мр. ла кокошио 7
имао 150 школа), Исто тако, у главном граду Украјинске ССР налазе се 33 научно-истражнвачка института Акаде. мије наука ове Републике, Кијев има 25 виших школа, у којима се успешно ради. Хиљадама и хиљадама посетилаца широм су отворена врата шест кијевских позоришта, 23 биоскопа, о• у сам музеја и сталних изложби.
Изградњи Крешчатика посвећује се нарочито велика пажња. Поред станбених зграда, на Крешчатику биће подигнути хотели (један од њих имаће | 12 спратова), биоскопи, нова зграда Градског «свјета депутага прудбенука | и више зграда за разне лржавће установе. Свака велика зграда имаће појас густог зеленалл,
Кијев се проширује. Стварају се но. ви градски рејони (око Брест-литовске железничке станице н ауто-пута Кијев — Москва), У овим рејонима подижу се мале личне зграде с воћњацима # повртњацима.
У пројекту планирања новог Кијева једно од главних места припада радовима на стварању великих површина зеленила. Још 1944 године приступило се обнови ботаничке баште Академије наука Украјинске ССР Ова башта, која заузима простор од 220 хектара, налази се на обали Дњепра. Досад је засађено преко 200.000 дрвета и џбунова. Прнводе се крају радози на стварању великог вештачког језера. У (ботаничкој башти увелике се развија озбиљан научни рад #32 проучавању и коришћењу нових врста дрвећа, Захваљујући овим радовима, искористиће се нове врсте – воћки, што ће бити од врло великог значаја по народну привреду Украјинске ССР.
У главном граду Совјетске Украјине саградиће се метро. На основу већ взрађеног пројекта приступило се пр“ вим радовима — испитивањима, Ме» тро ће спојнти предграђе Кијева с ње говим центром. .
Планом обнове ни реконструкције Кијева обухваћене су н обимне мере за гасификацију града. Кијев ће пре“ ко гасовода добијати природни гас из Дашаве (Запална Украјина), РадоЕН на гасификаџији већ су у јеку. тако да ће Кијев крајем ове годнне располагати великим количинама гаса за индустриске потребе, а исто тако — н за потребе становништва.
Кијев, један од најлепших о гра' дова Совјетске земље, диже се из ру“ шевина још лепши, још уређенији него раније. ' |
АЛЕКСАНЛАР ВЛАСОВ, . тлавни архитекта града Кијева
МАХ
Ро УУ КЕ А
ћ А
ЕМ А
у у 15
1