20. октобар
ОЛМАРАЛИШТА И из
ролеће не освајн Београд
Ј „одједном. Прво га донеу су сељанчице из околине у , чкотарицама кукурека и висибаба. · "Зазелени се, потом, на тезгама |-пијаца у младој салати ин рецка"вом лишћу новога першуна. Онда "се жуто расцвета у глогу и дре„ву, „иза плотова перифериских | „башта. Најзад савлада задах бен „зена и дима н снажно замирише ту свеже прекопаној земљи скве"рова у центру. Потом све иде "брзо, као у радосном такмичењу: дрвсреди се овију зеленом измаглицом напуклих лисних пупо• "љака, трава пробија кроз мрко прошлогодишње лишће, а живице се оспу жутим цветовима, налик на лептире, и белим бобама. _ „То је долазак београдског про „лећа
Улице постану шарене и шум“ "не. Гласније се разговара и смеје. Дечја колица пред подне креву пут паркова. Омладина бучно прекрије тргове. - На топлом сунцу поднева, кроз пригатну тромост, осећа:у се да ето, живот опет почиње испочетка. ~ То рано пролеће, а и касна, бакарно ~ сунчана јесен, најлепша су' раздобља у Београду. Није тотребно трула ла се Београђа= ин добро осећа у дневним предасима, између послова и у да нима одмора.
1 “ Београдско лето, међутим, жар ко је: претерано сунчано и спарнео. Јер, Београд је гладан – зеленила. Његове 'улице, изузев неколико, нису сеновите. Постојећи дрвореди још увек су млади. Паркова је мало, а оскудан број скверова немогуће је заштитити од игре деце, жељне зеленила, слободе и шприне. . Зато већ у априлу има врелих дана. Јуни, јули и август, међутим, жестоко зажаре плочнике, омекша'у асфалт и прегреју фасаде. Кратка летња ноћ не охла-
' Голет према Раковици пошумиће се у току лета
ЛЕТИШТА БЕОГРАДА И ОКОЛИНЕ
"ди блокове бетона и камена. Ољ
близине двеју великих река Београд не добија освежња, због свог високог положаја.
Стога радном Београђанину лето није лако. Стога не треба жалити труда и средетава да му се обезбеде освежавајућа летња од= моришта и излетишта у самом граду. и околини,
•
Перспектива рада у Београду и за Београд, предвиђена у првој Петолетци, као и за каснија раздобља, дубоко је захватила у тај проблем. Пружити запосленом грађанину све могућности и удобкости одмора, разоноде и забаве — о томе се широко повело рачуна. Већ уређење Звездаре, Парка одмора, показаће те нове путеве старања.
Ове предвиђене реформе и остварење привремених | планова препородиће Београд. Али, у ово прво време најинтензивнијих 0основнех радова, кад сам Београђанин учествује у њима са пуно усрдности, _ схватајући чита потхват „својом одговорном дужношћу, | неопходно је _ учинити низ мањих напора за оспособљење и довођење у ред досалашњих одморишта и излетишта, као и за образовање извесних нових, можда и привремених, објеката те врсте, у постојећим природним условима и декору. То ће све већем броју наших грађа на дати више простора.-и ширине, неопходне за летњи одмор. То ће освежити нашег радног човека за његово учешће у заједничком раду, то ће му омогуити да се још усрдније залаже,
•
Не би се смело чекати. Ови први топлији дани уједно су и крајњи моменат да се приступи послу. Досадање стање драстичво показује ла је недовољно чињено за добар и културан од-
Падина Кошутњака према Раковици чека на своје уређење
ни Уредништво и администрација Влајковићева 8, тел. 23-008 и 20-443, Штампарско предузеће Народ
„свежење београдских
мор. Мало се мислило на услове опоравка од дневних и седмичних напора,
Не може се рећи да се не ради у том смислу. Управа шумског појаса има сложен план пошумљавања и уређења околине Београда. Отсек за паркове исто тако.
Преко педесет сталних радни“ ка Градског расадника — негују стотине хиљада биљака и садница за уређење, улепшавање и опаркова, скверова, дрвореда и алеја.
Данас _ забрињавагући _ ситни струкови, сутра ће се разбокорити и прекрити цветовима. Зацрвенеће алеје салвије, заплавиће
се агератум боје неба, Гнапфалиум. белог листа, опервазиће ивице цветњака, а црвене ирезине омогућиће баштовану да развија своју вештину, _ правећи цветне тепихе и фигуре, које ће веселити погледе наших грађана.
Двадесет и пет хиљада бегонија за Београд спрећа се у овом расаднику, док четири хиљаде четинара, у саксијама нешто већим од напретка треба да се негују 6 до 7 година да би „дора" сли“ за београдске паркове,
И зимус пелцована лоза — пу-
" завица, која као густи тапети
од сјајног, кртог лишћа, прекрива зидове и читаве зграде, још увек је под стаклом. Она ће украсити о калемегданске зидине и сва места која треба освежити, Али она годишње покрива не што више од квадратног: метра...
Сви ови напори као и сва настогања, да се спреми што више зеленила, допринеће освежењу града, — али у даљој будућно-
_ сти.
Значи: треба потражити друге начине да наш грађанин – може пријатно да се одмори и освежи. Значи: треба допунити постојеће
паркове, одморишта и речна ку-.
патила. Значи; треба организовати и уредити и нова излетишта и купатила, организовати недељне дане на пловним објектима, приредбе културно-уметничких лруштава на отвореном _ простору, излете дереглијама, сплавовима, шетним возовима, итд,
Да би се лопунили. постојећи паркови, одморишта и речна купатила, као.и да би се организовао одмор другим путевима и начинима, требало би да у прављењу тога' плана учествује, преко својих претставника: Комунално одељење, посебно Отсек за паркове, Управа шумског појаса, У-
права речних купатила, Градско угоститељско предузеће, Градско млекарство, Градска посластичарница, „Путник“, Речна пловидба и све оне установе, под чију компетенцију долазе пробле ми комплетног и ефикасног решења овог питања,
Тада се, вероватно, не би више дешавало да Калемегдан остане огољен по интенцијама предратних општинара у духу „енглеских“ паркова, и ако је он на топлом Балкану. Не би он био, због тога, лишен – сеновитости, влаге н свежине, Излишно би било често поливање, коге једино раскваси стазе. Влагу би дале" сенке засађених већ развије-
них стабала,
52 2:
Прво сунце, већ у рано јутро, измами Београђане на стазе Калемегдана
Ретко леп поглед на Ушће, панораму Земуна и градилиште Новог Београда, не би узалуд очекивао редове клупа, да се шетачи одмарају и на миру уживају. А цела, засад, запуштена, прљава и ружна падина према Сави, добила би платое и стазе са слобод ним погледом на реку, са столовима и клупама, што би растеретило велику, горњу алеју.
И Мали Калемегдан добио би више клупа, а оба парка би била снабдевена павиљонима за продају млечних производа, посластичарских производа, воћа и воћних сокова.
Топчидер, вероватно, не би био запуштен, почев од. трамвајске станице, пуне смећа и хартије, искрзаног шибља и празних конзерви, са чекаоницом која заудара. Његове стазе не би биле без клупа и столова, ресторација без чаршава, без цвећа, без писаног јеловника и предусретљивих келнера, који не показују досаду на долазак гостију, без оног бодрог излетничког духа, и расположења. И ту би било павиљона за продагу артикала за освежење, малих забавишта — за децу, места са песком, љуљашка“ма и клацкалицама.
__ Кошутњак не би имао запуштене чесме, купусишта и кукурузишта на путу за Хајдучку че сму и сву силу ђубрета у трави. Јер, биле би постављене котарице за отнатке, усађени столови и клупе на много места, испод гранатих стабала, да се: излетници не ломе само на земљи. Биле би на неколико места постављене веће настрешнице за заклон од из ненадног пљуска; постављена телефонска говорница, уређена места на дрвећу где би деца остављала храну за птице. Показало
ап вог фронта Србије, Одговорни уредник Славко Јанковић, Ч
би'се више смисла за ред, за до“ бро излетничко расположење, 'за бригу о човеку.
в
Од сличних недостатака лује и Авала. К томе још;
бо» опа-
сност од многих возила што јуре непрописном брзином, без обзира на пешаке. А опда: веза са Авалом! Аутобус препун сваки у квару. Воз прљав. Врућина... Трамвајн, који возе на речна
час
Преношење тек развнјепих биљака аз устакларе у топле леје Градског расадника
Простране алеје Топчидера, пуне свеже траве и хладовине високих,
гранатих стабала, немају клупа да се излетници из града одмора
купатила исто су тако мучење за грађане, Зато и то питање тре ба дефинитивно решити.
Сама речна купатила, са локвама блата и утринама, уместо пешчаних плажа; неограђена, са бифенма оскудним у јелу, пићу, столовима п столицама, више уморе и испрљају грађане но што их одморе и освеже. Прилази су редовно пуна прашине, камења, сметњи, ма да уређење свега тога не тражи ни много залагања ви времена.
Карактеристично је за Београд да све оно што имамо није уређено до краја. Уколико се нешто уреди, то привуче, разумљиво, масе грађана, жељних реда и естетике и културне средине, ла је немогуће одржавати ред. Због тога се све брзо запусти и огрезне у нереду. .
Извући „наравоученије“ – није тешко. Сређивањем, сталним над“ гледањем и контролом, треба доводити све у исправно стање, перманентно, до највише мере..
Немогуће је порећи да ми #мамо воље и радног расположе» ња. Зато решење ових питања не претставља велики проблем. Са мало иницијативе и напора, 06-. једињеним снагама свих заинте“ ресованих отсека, управа, оде. љења и предузећа, могуће је постићи, и за кретко време, веома много. ·
Нека ови радови буду она ма ла, почетна брзина тела у крета“ њу, која треба да/ се развије у моћну снагу... ; · Тада ће нићи нове, уређене плаже, боравак у нашим парко: вима биће пријатан и окрепљују“ ћи, организоваће се излети на пловним објектима, излети ће би: ти истински одмор, културно“ уметничка друштва даваће своје приредбе пред масама излетника на отвореном простору, истакну; ти уметници, исто тако, иступаће У декору природе. 6
А да се све то оствари, треба одмах кренути одлучне воље 8 засуканих рукава у окршај са 73: вашлуком и инерцијом, за прави, истински одмор у прелаху изме ђу послова, за освежење после седам пана свесрлног залагања.
А све интензивније у том прав цу, враћају се граду, држави # заједници новим радним еланом њених радних људи.
Сунце још увек милује. Бео“ град. Око подне, само, отежа, ка“ пут... Али, мало још, па ће ужарено небо послати тешка, усијана капа. над градом, а усијан бетон и размекшан. асфалт одисаће вре ЛИНОМ.
Мислити данас на олакшање у тим данима, правовремен је "
важан залатак. ; Јулија ЛУЧЕВ
енс- рад, 1-4760131. Пошт, фах 6% |