20. октобар

'

НАШИ УМЕТНИЦИ НА СТВАРАЛАЧКОМ РАДУ

КЊИЖЕВНЕ НОВИНЕ И ЊИХОВИ СТВАРАОЦИ

К рајем 1947 године на Пленуму!

Савеза књижевника донете су 3

прве одлуке за издавање „Књижевних новина“, листа у коме би сарађивали књижевници из читаве Југославије, из свих народних "република. Пре два и по месеца, а месец и по дана после доношења ове одлуке, изишао је из штампе први број „Књижевних новина“ и наишао на оправдано интересовање код наше јавности.

Први лист овакве врсте у Југославији, књижевни лист у коме св појављују са прилозима имена најпознатијих књижевника, ликовних уметника и јавних радника из читаве Југославије, са својим мишљењима по свим најистакнутијим и најузбудљивим питањима, са мишљењима која задиру у читаву нашу данашњу стварност, У однос других народа према култури, у све карактеристичне културне појаве.

Наши књижевници нису ни досад седели учаурени у себе. Многи од њих су имали и имају видну улогу у нашем културном и политичком животу, као руково диоци појединих културних Уустанова, као народни посланици и јавни радници у областима друштвеног живота. Многи су већ сарађивали и сарађују у дневној штампи републиканског значаја, која не иде ван граница своје Републике. А овај орган Савеза кијижевника особен је баш по томе што је савезног значаја, што даје могућности свим нашим књижевницима да сарађују у њему и да допиру у све републике, где може сваки грађанин да сазна њихова мишљења по свим питањима из уметничких области и друштвених и културних појава, да сазна њихова реагирања на данашње политичке догађаје.

Сарадња књижевника из читаве Југославије проширује се сваким бројем књижевних новина. У ових досадашњих десет бројева појавило се са својим прилозима око 70 познатих имена, чиме се ниједан часопис у земљи не може похвалити.

Нарочито у задњим бројевима примећује се живља и разноликија интензивност и успели покушаји многих књижевника да свој досадашњи књижевни правац усмере на данашња актуелна питања и да о њима информишу нашу јавност. Тако, на пример, Иво Андрић претседник Савеза књижевника Југославије, познати романсијер, иступио је у неколико махова по неким актуелним питањима, па Мирослав Крлежа, који показује такође живу активност поводом неких узбудљивих догађаја, па Милан Богдановић, који сарађује из броја у број, затим Ели Финци, Ото Бихаљи-Мерин, Рохсанда Његуш и други.

Главни уредници књижевних новина су познати књижевници и јавни радници Јован Поповић и Милан Дединац. Ово није нов посао за њих. Књижевник Јован Поповић био је уредник напредног листа „Недељне информативне новине“, а Милан Дединац, песник и позоришни критичар, био је двадесет година новинар и Једно време уредник „Политике“, Својим књижевним прилозима, им својим залагањем на уређивању књижевних новина, уредници се труде да прошире својим читаопима могућност сазнања целокупне наше и опште књижевне и уметничке стварности обухватањем све обилнијег програма листа, им већег броја имена наших познатих културних радника.

— Још нисмо постигли оно што желимо. Програм је врло велики и захтева још живљу и интензивнију сарадњу још већа обухватања свих области нашег културног живота, свих догађаја, како наших, тако и у читавом свету. Нове редакције које ћемо основати У Загребу, Љубљани и Скопљу умнотоме ће нам помоћи да то све остваримо, завршио је уредник, Јован Поповић.

о. м.

—

Сцена из совјетског филма

ПОН наиве И Пи ври

КУП

| Џ 1

Мт

То те рада (а Нописмонине

треба да буде по предузећима

неписменост по предузећима сада се поставља као главни задатак пред све оне који воде борбу против неписмености.

„Четврти перископ“

филм

»» Сет ишта.

илм „Четврти перископ“ рађен је уочи другог светског рата, када се могућност фашистичког напада на СССР све више испољавала. У овом филму су приказа-

Е. Локшин: Совјетски метод индустријализације, издање библиотеке Друштва за културну сарадњу Југославије са СССР, Београд 1948, латиницом, страна 80, цена 16 динара.

Е. М. Форстер: Једно путовање у Индију, издање „Просвете“, Београд 1948, ћирилицом, страна 343, цена 64 динара.

Мирослав Крлежа: Хрватски бог Марс, издање „Просвете“, Веоград 1948, Кирилицом, страна 2392, цена 96 динара.

Борис Горбатов: Младост отаца, издање „Просвете“, Београд 1948, ћирилицом, страна 98, цена 17 динара. О. Недељковић: Теорија отварања затворених игара (уџбеник шаха), издање Рискултурног савеза Србије, Београд 1948, ћирилицом, страна 238, цена 77 динара.

А. Кошељев: Сопијалистичка сво-

јина, издање „Задружне књиге“, КЕЕА 1948, ћирилицом, страна 9.

Иван Крат: Острво Баранова, издање ,„Задружне књиге“, Београд 1948, ћирилицом, страна 274.

«ФР. Сафрошкин: О нормирању и обрачунанању радова у колхозима, издање „Задружне књиге“,

Београд 1948, ћирилицом, страна 99.

И кад је реч о рударским басенима | н о басенима за пливање, често ћемо чути н прочитати БАЗЕН. Међутим, то је неправилно, Јер је тежња језика да стране речи изговарамо што приближније пароду чија је та реч. Пошто Французи изговарају БАСЕН, јер га пишу са два с, то је правилно једино РУДАРСКИ БАСЕН и ПЛИВАЧКИ БАСЕН. То исто важи за ДЕСЕНЕ, који нису ДЕЗЕНИ, ни за ФАСОН, који није ФАЗОН.

уташииааишеоитизива митинга

Данас, 23 априла у 18 часова, одржаће се редован састанак _дописника „20 октбра“, у просторијама редакције, Влајковићева 8.

Уредништво

«

Џ ле џрскои

ни морнари и официри Црвена флоте, храбри и одлучни совјетски људи, спремни да у сваком тренутку достојно одговоре на провокације непријатеља.

У њему видимо како се фашистичка Немачка још тада припремала за рат против совјетског народа, како је вршила провокације у циљу сејања пометње и раздора. Али, док је таква политика успевала у земљама у којима су профашистичке владе попуштале пред све безобзирнијим провокацијама немачког фашизма, дотле видимо како су совјетски људи не само били свесни опасности, него су и будно чували сигурност својих граница, енергично се супротстављајући изазивањима подлих империјалиста. иквидирати

Предузеће _ »Стаљинград« има 112 неписмених, ол којих је 70 обухваћено Па и тих седамдесет не похађају редовно течајеве. Данас дођу једни, сутра други, и то увек нови и нови, тако да се настава не одвија правилно.

Који су то узроци који уда љују неписмене са течајева, кофи чине да их ови нередовно похдђају2 Прово. под којима се ради са непи“ сменима врло су тешки. У једној малој просторији раде просветни и аналфабетски те чајеви, поред намештеника предузећа, Неоспорно је да под таквим околностима нема ни доброг рада. Други разлог је у томе што је само једна другарица задужена да се стара о сто дванаест неписмених, да разговара с њима, да их убеђује: да треба да поха“ ђају течајеве и да води рачуна о' просторијама у кодима ће ови да раде. Управа предузећа показује интересовање У толику што набавља свеске за неписмене, док би било од много веће користи да ангажује више.људи који ће ра: дити са неписменима и да не дозволи да само једно лице узме на себе тај важан и Јдговоран посао.

течајевима. .

услови .

Поред тога, управа преду зећа је имала намеру да преуреди неке просторије које

би биле сасвим погодне ва 0" државање течајева. али то је, изгледа, остала само намера, Просторије још до данас Нису оспособљене за рад.

У стругари »Макиш« има око 45 неписмених, а можда и више. Евиденција о непи сменима није уопште вођена. Ради само један течај са 7 по лазника, У Стругари >Макиш« неки радници станују У преду зећу, а други долазе на рад из околних села Жаркова, Же лезника и других. Ове који долазе из околних села немогуће је обухватити _течајеви“ ма, јер они раде од 7 до 16 часова у предузећу, # долазе и одлазе камионима У одређено време. Значи када би оста“ ли на течају морали би после да пређу километре пешке до свога села, Једина је могућност да се помакне 1446 по" вратка камиона -

Што се тиче оних Радника који стално бораве У предузећу, ваља констатовати да само због немарности управе пре“ дузећа и синдикалне подружнице не похађају редовно те“ чајеве. Јер, нема повољнијих услова за рад него кала радници живе интернатским жи' вотом, Тада се онима Који озбиљно схватају свој рад на описмењавању пружа широко поље рада.

ОТНУПЉЕНО..

чЧ есто ћете у недељном репертоару Народног позоришта наићи на реч стављену између заграда — откупљено. Код извесних грађана Београда та сасвим обична реч изазива нерасположење и љутњу. Они у њој не виде ништа друго до да их она лишава да једну од најактуелнијих, добро уиграних претстава не могу тога дана да виде. Она им одузима једно задовољство које су научили да за свој новац увек имају.

А ко су ти због којих се извесних дана сва места у позоришту откупљујуг

То су радници металне индустрије, то је радничка омладина Београда, војници и официри Југословенске армије, студентска омладина, делегати са Конгреса Народног фронта Југославије, делетати са конгреса А. Ф. Ж-а, то су просветни радници — то је сав радни народ Београда,

да би се нашим трудбеницима пружило уметничко уживање без гурања и чекања на карте, синдикалне подружнице, фронтовске организације, управе предузећа откупљују извесних дана и за извесне претставе сва места у позоришту и дају карте својим члановима. Јер, данас радни човек, поред свога рада, треба и културно да се уздиже. Он треба да посећује позориште, да се навикне на њега, да осети да је оно и његова кућа.

Некада су људи само радили, а једина разонода су им биле кафане. Позориште је било за њих недостижно, а многи нису ни имали жељу да га виде, јер их нико

није научио на њега, нико указао

ПОСЛЕ 1 КОНГРЕСА ФИСКУ ЛТУРНОГ САВЕЗА ЈУГОСЛ АВИЈЕ

_ Даљи развој наше фФискултуре

У Београду је одржан Други конгрес Фискултурног савеза Југославије, на коме су присуство“ вале и делегације Бугарске, АлБаније, Пољске, Мађарске, Чехословачке, Румуније и Слободне Територије Трста, Конгресу је при

суствовало преко 500 делепзта из целе земље. Други конгрес Фискултурног

савеза Југославије одмерио је у“ спехе и пропусте у нашем фис“ културном животу. Као један од најважнијих задатака у наредном периоду рада постављено је да“ ље омасовљење фискултурног по крета. Задаци на омасовљењу фискултуре биће уско повезани са. програмом рада, који ће нашим људима пружити свестрано телесно васпитање. Зато ће један од првих задатака бити даље јачање гимнастичке организације, која је непосредно после Конгре са основана. Конгрес је нагласио да треба посветити велику пажњу квалитетном уздизању појединих спортских грана, а нарочито о ниж које својим _ квалитетом не одговарају ступњу развитка наше фискултуре, У том циљу Конгрес је одлчио да се формирају поједини спортски савези,

На Конгресу је такође нагла« шен проблем изградње моралног лика нашег фискултурника., На фискултурним друштвима и акти“ вима лежи задатак развијања што јачег идејно-политичког рада међу чланством.

Други конгрес је донео нов ста тут Фискултурног савеза Југославије и изабран је нови Извршни одбор на челу са претседником Владимиром _ Дедијером и генералним секретаром Мирославом Креачићем.

У Београду је одржан пливачки сусрет Загреб — Београд, на коме су постигнути врло добри резултати

На слици: талентована загребачка | пливачица Пашкван.

КРАТКЕ ВЕСТИ

асови ПОЧЕО ЈЕ КУРС ЗА ФИСКУЛТУРНЕ

ИНСТРУКТОРЕ У Београду је почео шестомесечни течај за фискултурне инструкторе. Курс, у организацији Градског фис-

културног одбора, похађа 40 људи, На става је практична ин теориска. По завршеном курсу, течајци ће би.

'ти распоређени као фискултурни ин-

структори по средњим школама, предузећима ин домовима ученика у при.

вреди, ж

ПРОШИРУЈЕ СЕ ПОМОЋНО ИГРАЛИ- |

ШТЕ НА СТАДИОНУ „АВАЛА“

На помоћном терену стаднона „Авала“ одржавају тренинге Црвена звезда и Металац. Терен је мали и нераван, а ту играју н остала београдска друштва ин полажу се норме за значку фискултурника.

Да би терен могао да задовољи по. требе, одлучено је да се прошири и поравна. Сем тота биће направљена још два помоћна игралишта,

на задовољства које оно пружа.

Кроз Народно позориште на трту Републике прошло је ове сезоне мноштво радних људи. Од 26 септембра 1947 до 28 априла ове године откупљено је 47 претстава, међу којима и „тТравијата“, „Охридска легенда“, „Дон Пасквале“, „Шума“, „Руско питање» и многе друге, што сведочи да су се радном народу пружала озбиљна музичка и драмска дела.

За Савез радника и намештеника металне индустрије, поред 0сталог, дата је „Млада гарда“ и „Охридска легенда“, за Југословенску армију „Коштана“, „Отело“, „Охридска легенда", за Народну студентску омладину „Иван Сусањин“, „Учене жене“, „Млада гарда", за омлалинске ралне бригаде на раду у Новом Београду

„Млада гарда“ итд. Избор претстава сведочи с каквом се пажњом оне одабирају.

За градитеље Новог Београда „Млада гарда“. Ко ће боље од њих осетити сву борбеност, сав полет младих комсомолаца за добро и спас отаџбине. Млади градитељ ће чврсто стегнути усне и прогутати сузу, јер он никада не плаче, док ће му срце затреперити у грудима.

Све више ће грађани наилазити на реч — откупљено, у репертоарима и Народног позоришта, и сада Југословенског драмског позоришта, и кроз извесно време Београдског драмског и велике државне опере и свих садашњих и будућих позоришта у земљи. А радни човек ће се уздизати, бити културнији. Р. Протић

и

Београђани треба дапруже помоћ Истовиском институту Српске пкодемије Ноуко

Итон институт Српске акаде мије наука ради на припремању збирке докумената о учешћу Срба у догађајима 1848/49 године, коју има ламеру да изда.

С обзиром да докумената о значајним нсториским збивањима не само у јавним архивама већ и у приватном поседу многих наших гра, ђана, то је МИсториски институт Српске академије наука упутио путем

тим има

8

Моменат са међуградске утакћице Београд — Загреб у кошарци

оре

ОСВРТИ

Одбор за 0Ф0 Земуно— пример Коко не треба РидитИ

Мако код земунских омладинаца # · Земуна баве се фискултуром, полажу

омладинки постоји велико интересовање и воља за фискултуром, постоје фискултурне сале са неколико слортских терена, Одбор за општефизичко образовање, због своје неактивности, претставља праву кочницу за развој фискултуре у Земуну. Секретаријат овог одбора уопште није оперативно тело, које треба да руководи фискултуром на своме подручју, већ масу

задатака који су били везани за рок,“

Секретаријат – уопште пред фискултурнике,

Међутим, и поред оваквог рада Од. бора за ОФО, омладинци и омладинке

није поставио

норме за значку, одржавају тренинге за крос и часове општефизичког 0бразовања, спремају се за рејонски слет и „Прашки слет“, Али је чињеница да је, због неактивности овог одбора, број људи до сада обухваћених фискултуром, управо ништаван према броју оних који имају воље и способности да се баве фискултугом. Фискултурне _ организације – Земуна треба хитно да смене све чланове. Одбора за општефизичко образовање који не испуњавају своје задатке, То је неопходно потребно у интересу развоја и јачања фискултуре у Земуну.

штампе молбу свима онима, који по седују било које документе значајне за то време, да ставе та документа на расположење Институту: с било дз их поклоне или да пошаљу тачан препис.

Циљ је овог Института да буде што потпунија, како би пружи. ла што вернију слику. догађаја код Срба у том раздобљу. Институт ће У књизи вавести имена свих оних који

се буду одазвали овој молба,

збирка

Наши грађани, који воле свој град и његове установе, који су досад У читавом низу прилика дали доказа 0 томе, неће се оглушити о молбу и: сториског института Српске академије наука, већ ће га помоћи документи

ма, којима располажу.

Адреса је: Мсториски институт САЋ, Јакшићева број 2, први спрат, соба број 16.

Хоризонтално:

Наши мајстори

на утакмицама | у Будимпешти ·

др Петар Трифуновић

ТИ змеђу шаховских организација Југославије и Мађарске закључен је споразум да се Ви % априла одржи У Будимпешти рбпрезентативан двокружни меч на десет табли. Последњи сусрет између ове две екипе био је почетком новембра прошле године на Другом балканском шаховском шампионату у Софији, када је маЂарска репрезентација победила југословенску са 5:3.

После меча са Мађарском већина наших репрезентаната врати ће се одмах натраг, да би учествовали на полуфиналним тур. нирима за овогодишњи шампионат ФНРЈ, који ће се држати једновремено у Новом Саду, Осијеку и Сарајеву. Остаће у Будим: пешти једино др Трифуновић, Глигорић и Томовић, који су до били позив да суделују на међународном турниру, организованом

вези са прославом стогодишњи“ це Мађарске револуције. Тај тур“ нир ће почети 8 маја.

Предвиђено је да на међународном турниру У Будимпешти учествује двадесет мајстора, гли дефинитивна листа још се не зна, Позвана су четири совјетска мајстора, три југословенска (др Трифуновић, Глигорић и Томовић), два чехословачка (пахман и Фолтис), по један пољак, Финац (Век), Румун (Радулеску), Бугарин (Цветков), (Француз (др Тартаковер), "Жанађинин (Јеновски), Аустралијанац (Л. Штајнер), затим ће учествовати мађарски мајстори Барца, Сабо, Флориан и још двојица. Несумњиво је да ће та листа до почетка турнира претрпети из. весне измене. Тако још није, по: знато да ли ће совјетски мајстори имати слободан термин у свом шаховском календару, да би 66 мотли одазвати позиву.

Утакмице У Будимпешти од великог су значаја за престиж нашег шаха у свету. Резултат сусрета Југославија — Мађарска као и пласман наших мајстора на међународном турниру У Ђудимпешти биће за многе мерило снгтта и квалитета најбољих претставника југословенскот шаха.

ж

БОТВИНИК НАДМОЋНО ВОДИ на светском шампионату

ДМ ОеТОВСКИ део меч-турнира 38 светско првенство није донео великих измена у табели, али је зато обиловао борбеним партијама и разним изненађењима. Ботвиник и даље надмоћно води, па му ни пораз у четрнаестом колу са Решевским није угрозио прво место. Главна борба се у ствари води за друго место, за које су претенденти Керес и Решевски, а донекле и Смислов. У последњих пет кола Еве је показао бољу игру него у холандском делу мечтурнира, али ипак нема могућно“ сти да засад одмакне са последњег места.

Меч-турнир ће се завршити 1 маја, када ће бити проглашен но“ ви светски првак. Велики мајстор Решевски при доласку у Москву донео је пуномоћје Америчке ша“ ховске федерације да закључи двокружни меч на десет табли СССР—САД, који би се по том, предлогу још ове године одржао У Сједињеним Државама. .

= У ДАДА Решење из прошлог броја | . Хоризонтално: 1) Блок (Алексавдар), астма; – 2)

1у Роман Гончарова; 2) Промена; 3) Место у Чехословачкој, слово, пред лог; 4) Утакмица, поклон, спортски израз; 5) Ништа, вредан, предлог; 6) Познати совјетски роман; 7) Притока Дунава, аморфни прах који се добија из храстове коре или шишарке, веза; 8) Историско место у Далмацији, муслиманско име, француско име; 9 Курир, предлог, циљ; 10) Афричка по. крајина близу Црвеног Мора; пи) Приказивање, слово, индустриска биљка; 12) Део муслиманске ношње, бројка, вештачка камена маса; 13) Узвик, предлог, латинско слово; 14) Гоничи једне врсте теглеће стоке; 15) – По крет ка другом месту.

Вертикално:

1) Заменица, другу, чаробни град из прича; 2) Друго име реке Адиђе, а. фричка река, веза; 3) Пољопривред“ 'ник, слово „идемо напред; 4) Слове“ вачки географ и историчар, мочварни део поречја, коњски трк, жалост; '5) Два слова, злогласни фашистички логор, слово, слово, два слова; 6) Велики подвиг наше омладине; 7) За меница, потреба културног човека, предлог, веза, старословенско слово; 8) Заменица, латинска негација, један од циљева демократских народа, Ер: цеговац; 9) Уметничка посуда, слово, индустриско место близу Београда; матска бројка; 11) Заменица, женско 10) ·Предлог, шаховски израз, матеиме, два слова.

Еон, с, ерин; 3) Лав, Вис, ива; 4) о,

Сента, ди; 5) Ро, оде, бес, 6) ухо, и, пара; 7 С, Дакса, 0. г., 8) У“

зао, Иво; 9) Јеж, т, Омир; 10) Аде срећа. ЈИ Вертикално:

1) Белорусија; 2) Лов, ох, мед; 7

Он, с, од, же; 4) К, вео, аз, 5; Синдикат; 6) А, сте, со, с; 7) Се + па, ор; 8) Тру, Ба, име; 9) Миндеро“ вић; 10) Анаксагора.

тата папа или њи |

Уредништво и администрација Влајковићева 8, тел, 23-003 и 20-443, Штампарско предузеће Народног фронта Србије, Одговорни уредник Славк

о Јанковић, Чен, рач, 1-4760131, Пошт, фак 8