20. октобар

СБРОЈ 181 ГОД. У“

ДЕМ(

СМРТ ФАШИЗМУ (СЛОБОДА. НАРОДУ:

ПРЕД ПРОШИРЕНИ ПЛЕНУМ ГРАДСКОГ ОДБОРА НАРОДНОГ ФРОНТА БЕОГРАДА

'КРАТИЧНОСТ

у раду фронтовских ортанизација

а последњој седници Из вршног одбора Народног фронта Београда донета је од-

„ лука да се 18 овог месеца одр.

жи. Пленум Градског одбора Народног фронта, Пленум ће бити

· проширен и расправљаће о нај-

, важнијим . основним

: После реферата и дискусије

питањима у. раду и слабостима _ основних ортанизжција Народног фронта. дапо- ор-

ће се. коренита решења по јединим питањима основних

· ганизација.

_ Јонских одбора Народног фронта, ,

_ За последњих месец дана једини чланови градског и

поре- секција и поједини чланови Ме. сног синдикалног већа обишли су основне организације Народ“ вог фронта Београда и синдикалне подружнице, испитујући њихов живот и рад. На основу извештаја поднетих · Извршном одбору Народног фронта Београ

_ да. може се јасно искристалиса-

_ вација,

ти неколико проблема који, У највећем броју. основних органи претстављају _ основну слабост и који, баш из тих раз-

лога, захтевају хитно решење. Те основне слабости основних организација углавном су сле-

_ деће:

Рад у већини основних оргавизација Народног фронта Београда постао је шаблонски, рад по унапред утврђеном плану доби јеном од Извршног одбора На“ родног фронта Београда или рејона, који се не уме да примени

"на постојеће конкретне услове.

Углавном сва делатност усмере на је и ограничена само на секшије и нарочито на добровољни физички рад. Основне организације Народног фронта нису до вољно живо везане са актуелним политичким и другим дога“ ђајима у свету, _ Код нас у зе-

· мљи и посебно у Београду, тако

да се многе појаве и политички проблеми не објашњавају и не

, уаасује на њихов прави смисао.

Лноге основне организације Народног фронта још увек не реа“ гирају на ратно-хушкачку про паганду, на разне провокаторска и алармантне. вести и не раскринкавају непријатеље наше зе мље. Такав пасиван став оне ваузимају и у помоћи народним властима приликом решавања по јединих _ важних _ питања, _ (на пример Народни фронт није увек реагирад на, извесне грешке које се појављују у вези са но» вим начином снабдевања, итд.)

Метод рада, живот у добром делу основних организација Народног фронта још увек није пот пуно демократичан. Мако се то питање стално постављало и заоштравало од стране Градског и рејонских одбора, оно још није правилно решено у највећем броју _ основних — организација. Преношење директива круто се схвата, тако да одоздо има вр“ ло Мало самонницијативе и кри“ тике.

Питање демократичности у ме тоду рада основних организаци“ ја Народног фронта мора се коренито и оштро решити. Основне организације треба да булу та“ кве политичке организације где ће сваки члан Народног фронта имати и дужност и право да по-

стави и да изложи своје мишље ње. Рад и живот основних организација Народног фронта мора да буде заснован на потџуној демократичности,

На већим акцијама Народни фронт је увек окупљао ·велики број људи. Међутим у свакодневном раду неких основних ор ганизација' Народног фронта налази, се само узак круг грађана н грађанки (Извршни одбор, нешто људи по секцијама, повереници. по кућама и улицама и рад на бригада). Секције су малоброј не ни састоје се од свега неколико људи који су обично неактивни, Сав посао обавља углавном само руководство. С друге стране пак, постоји читав _ низ добрих чланова Народног фронта који не могу да иду на физички рад, а који нису обухва-

ћени на другим секторима. рада основних организација (рад на здравственом, културном и дру-

гим пољима). Сви ти људи хоће да раде ни њих само треба привући на рад.

У оквиру основних организација треба пронаћи нове форме, које би дале могућност да се мањи број грађана и грађанки може чешће да састаје. Основне организације се морају развити у дубини. Групе, које би се ство риле у основним организацијама, Као нов начин сакупљања људи и рада, обухватиле 6н једну зграду или улицу. Таквој групи оставио би се политички: живот (дискусије о актуелним политич ким темама у свету н у земљи, о раду Народног фронта уопште итд.). То, међутим, не значи да група треба да постане нова 0сновна организација Народног фронта. Досадашње основне организације остале би и даље основна организациона форма, док би групе само претстављале нов начин сакупљања и рада.

Разлог досадашњег делимичног учешћа чланова синдиката није у томе што запослени рад“ ници и намештеници неће да раде у Народном фронту, Ту постоји низ других објективних фактора, али таквих који се могу и морају отклонити, и ти љу“ ди укључиће се у рал Фронта, Месно синдикално веће преузело је да смањи број састанака у предузећима и да многе ствари које је подружница радила паралелно са Фронтом пребаци само на Фронт.

Један од узрока слабог рада код неких основних организаци“ ја Народног фронта је тај што оне немају своје место где ће се њихови чланови састајати и где би радили, Народни фронт треба много упорније да се бори да би себи пронашао просторије. Питање просторија може се решити на два начина: или прона. лажењем од већ постојећих или пак изградњом нових, ;

О свим овим н о другим про“ блемима основних _ организација Народног фронта Београда расправљаће _ проширени _ Пленум. Одлуке које буду донете умногоме ће допринети да раду о сновним организацијама, а самим тим н у Народном фронту Београда уопште, буде интензивнији и бољи.

ПОШТАРИНА ПЛА„

__БЕНА У готову'

У. низу нових грађевина у Београду ускоро ће бити довршена зграда Дома културе у Четвртом рејону

Београђани ће ове године добити 2>ООО нових станова

едавно прихваћеним савезаим, _ републиканским и планом _ инвестиција ИОНО.а

града Београда одређени су, поред осталих, и задаци у погле. ду изградње. станова у Београду у 1948 г. Укупна вредност стан. бене изградње у Београду у то. ку ове године премашује суму од 1.300,000.000 динара. У становима, добиће св око 5.000 но. вих, односно ослобођених стано ва и станова започетих 1947 го. дине. Овај број станова, још увек недовољан да задовољи по. требе, осетно ће утицати на побољшање станбених прилика У Београду, односно. на омогућење смештаја извесног броја нових становника нашег главног града. О величини овог задатка добија се најјаснија слика кад се овај број од преко 5000 станова упо. реди са. максималним. "обимом предратне станбене изградње у Београду — од 3.060 станова са. грађених у 1989 г. Притом треба имати у виду не само чињеницу да су пре рата грађени знатно мањи станови но данас (гарсо.нијерв и једнособни станови), већ и то, да је пре рата станбена изградња претстављала ско. ро једину врсту грађевинских радова, док се ове године у Бео. граду, поред станова, треба да изврши грађевинских радова још за лреко 3 милијарде динара. Ове године, на основу иску. ства стеченог у првој планској години, изградњи станова приступа се на други начин но про. шле године. Наиме, док је про. шле године МИОНО био скоро једини инвеститор за изградњу станова, у 1948 г. станове граде сва предузећа и установе који треба да обезбеде смештај нових радника и службеника доведе: них из разних крајева наше зе. мље у Београд. У том смислу, највећи део програма станбене изградње отпада на савезне ресоре, код којих је прилив радника н службеника са стране највећи, — око 2.000 станова. Даље, станове ће градити Армија за потребе смештаја војних лица — НР Србија —, ИОНО —" само за потребе својих радника и намештеника, а за остале грађане само код станова запо. четих у 1947 г. — Јединствени синдикти Југославије — н, највад, приватници — углавном путем обнове малог броја преоста. лих оштећених зграда. Овогодишњи програм“ станбе.

не изградње одликује се знатно већом разноврсношћу у односу на 1947 г. Типови станбених згра да, па чак и самих станова, биће далеко многобројнији — да би

На добровољном раду

се избегло шаблонизирање и монотонија, а затим и због тога, што се ове године изградња ста нова неће концентрисати на једно место, већ ће се расути по целом граду, на првом месту на

празним градилиштима у центру града — која изискују различите типове зграда. Даље, ове године ће ИОНО приступити изградњи око 400 соба за самце у посебним зградама — | што претставља новину за Београд, а знатно _ доприноси отклањању кризе у становима, с обзиром да међу новим становницима Београда има велики број сама. ца и породица без деце.

Ове године неће се форспрати изградња приземних зграда, с обзиром да оне доприносе даљем непотребном ширењу града што је крај данашњих тешкоћа у саобраћају неподесно — а сем

_ тога такве. зграде изинекују“ из. градњу нових улица, водовода, канализације, електричног освет љења итд. Важно је напоменути да је знатан део кредита намењен _ изградњи – канцелариских просторија, како би се стари ста нови, који су сада заузети за пословне сврхе, ослободили за станбене потребе. Остварењем овог плана и изградњом послов. них просторија из других планских кредита биће омогућено да се током ове године ликвидира питање заузимања станова у по. словне сврхе.

Што се тиче величине станова, тежиште се поставља на двособне и трособне станове, којн треба да се граде са 80 од сто од укупног броја станова. Ово изгледа на први поглед нео бично, кад се зна да је велика потражња за једнособним стано. вима. Међутим, за овакво реше. ње говори више разлога. Пре свега, изградњом већих станова "постиже „се уштеда на: помоћним просторијама, и на за сада кри. тичним санитарним – уређајима; даље, овакви станови се могу врло добро 'искористити не само за веће породице, већ и деобом

између породице са децом = која би на пример ваузела 2 собе, и самца или породице без деце — који би ваузели трећу собу у трособном стану; најзад, у будућности, кад се подигне животни стандард наших труд. беника, већи станови ће бити у.

потребљивији но сасвим Мали станови. У погледу места, изградња

станова у овој години оријенти. саће се на попуњавање празних терена у центру града и у стан, беним четвртима ближе центру. Овако решавање питања _ места вишеструко је корисно. Пре сва га, штеди се на новим комуналним инвестицијама (водовод, канализација, електрика, изградња улица итд... Затим, приближа. вањем места становања месту рада, избегава се оптерећење градског саобраћаја, а трудбе. ницима се омогућује да време које би утрошили на одлазак 'и повратак са посла корисније у. потребе. Најзад, попуњавањем празних терена у центру убрзава се урбанистичко оформљење ва. жнијих улица, односно централ, них делова града.

Сагласно директивама Пето. годишњег плана и текућег плана за: 1948 годину, програм станбе. не изградње у Београду у овој години израђен је тако, да ће се већ у току индустријализације п, уопште, корените реконструкци. је наше привреде, омогућити по, дизање животног стандарда на. ших радних људи — у овом слу чају побољшању услова становања у нашем главном — граду. Обезбеђењем смештаја људн ко. ји раде на Плану, испуњава се, са друге стране, један од битних предуслова за извршење задата. ка постављених – Петогодишњим

планом, Д. СТЕФАНОВИЋ,

зашто отада нвалитег пронавода

у прерађивачним _ задругама

сновни задатак нашег за• „““ натства, чије доследно ис.

пуњавање условљава целисход-

ност његовог опстанка, је производња робе високог квалитета и доброг асортимана, Погрешна је тенденција претвара» ња занатских радионица у неке закаснеле мануфактуре које иду за квантитативном ' продукцијом у чему неће никад стићи индустриска предузећа али ће изгубити основу свог. постојања квалитет производа. На' значај

· развоја · квалитетног; занатског

рада указали су многи наши руководиоци, Друг Кардељ је на конференцији. претставника .комуналних "послова подвукао: „Неговање и развијање квали-

. тетног занатског рада даће нам

посебне квалификоване кадрове и специјалисте и помоћи, на тај начин, и подизању квалитета На

- ше индустриске продукције, У

томе је већа вредност и _ онага нашег. занатства него у квантитету његове продукције,“

· __Ако-се постави такво мерило за правилан рад и правац развоја занатства и примени на занатске прерађивачке задруге, може се рећи, да многе од њих, не одговарају својој. намени, За

натске задруге, које треба да

обухватају најовесније и најбо. о

ље међу запатлијама, не придају довољан значај борби -ва квалитет, већ се у многима од њих осећа штетна тенденција ка што већем премашењу.норми, па тиме и што већој заради. Такав став је не само у су“ протности са задацима нашег занатства, већ и са циљевима нашег задругарства које треба да буде аредство одбране рад“ них људи у борби против, сла_ бог квалитета производа, · екупоће, црне берзе и шпекулаци' је. Садашњим квалитетом рада и асортиманом, градске обућар ске задруге се не би могле у· опште одржати, упоредо са про · давтицама индустриске пронзводње, да обућа није обухваће , на, планском расподелом.

„. Незадовољавајућем квалитету робе, _ произведене у обућар" ским задругама, доприноси у · великој мери неравномерност · испорука сировина п полуфа· бриката Јол стране прошзводних дирекција, Испоруку материјала треба организовати тако да тече у корак са производњом, а не да се гомила док велики

број произвођача _ беспосличи да, доцније, кад га добије од Једном, за. десет дана изврши месечни · производни _ задатак. Исто тако штетно утиче на пра вилну производњу у задругама појава да трговачко _ стоварџ-= шта шаљу цене много · касније · него саму робу, Док Котекс, на пример, пошаље цене протекне "по десет дана од испоруке ма · теријала, =

Поред тежње за квантитатив“ ном производњом, на квалитет рада у занатских задругама не гативно се одражава нелостатак стручног кадра. У знатским 34другама, које треба да снабдева ју и индустрију високо квалификованим мајсторима, _ недо“ вољна се пажња посвећује њи ховом стручном уздизању 'изузев у обућарским задругама „7 јули“ и „Србија“, које дају добар квалитет производа и могу "да служе за пример добром ор“ ганизацијом рада Тамо где по: стоји већи број стручњака, онт нису добро распоређени нити се, иде за тим да се прниучени

(Наставак на другој страни)