20. октобар
БЕСМРТНА МЛАДОСТ“,
Медна сцела из домаћег уметничког филма „Бесмртна младост, "који се ових дана приказује у на“1 Е шим биоскопима
Више пажње просветним течајевима
ОД ла описмењавања је постављена прел све фронтовске органипредузећа и управе . синликата Као јелан од крупних задатака. Али, порел тога што _ треба сваки грађанин нашега грала ла зна да чита и пише, потребно је прошнрнити то његово основно знање, упу-“ тити га на даљи, озбиљнији рад.
То даље знање даће онима који заврше аналфабетске течајеве, просветни течајеви, Они ће им пружити приличу ла изучавају историју, географију, природне науке ми друго. По" рел тога, сви радннии који похађају стручне курсеве, а полуписмени су, потребно је ла прођу кроз просветне течајеве.
_У Београду раде 52 просветна течаја са 589 полазника, већином радника. У теку овог месеца положило је испите 98 људи, на 7 течајева.
У Заводу за изралу новчаница У Топчилеру полагало је испите 19 полазника. Они су показали одличан у“ спех, Ваља напоменути ла су услови за рал течаја били врло добри, Управа прелузеђа и синдикална подружиица нису жалиле труда, ла те_ чај у свему успе. Полазници су редовно лолазили на течај, те је зато н уследио лобар успех.
Е запије, управе
У Ложнонипџи рале просветни течаДеви које похађа 80 омладинаца, Ти омладинин су запослени у магацини ма и често се дешавају грешке због њиховог незнања н неупућености, 38. "то су формирани просветни течајевл који ће ол неуких н невештих радсника створити људе који се неће плашити никаквог посла,
Али, поред ових примера успешног рада; у већини предузећа ин не постоје просветни течајеви. Управе преду. зећа и синдикалне подружнице се не залажу довољно ла се течајеви оформе. У некима радниџши похађају стручће курсеве, а многи од њих — само знају да читају мн пишу,
Потребно би било што више пажње обратити просветним течајевима, образовати их у сваком предузећу, стварати кроз њих кадар образовавих н културно уздигнутих радника. Ка
Рова др Рта % (Ста суре БР | Једно
еоспорно је, као што смо
више пута наглашавали, да је рад на ликвидирању неписмености из месеца у месец, из дана у дан, све тежи. Али не треба стати пред тешкоћама, већ дати све од себе, заложити све своје способноси да се помогне људима који сами нису свесни колико
. би њихов живот био садржајнији
када би научили да читају и пи шу. -
Особље Ложионице има напоран посао, везан за смене, Тиме је рад на описмењавању умногоме отежан. До недавно није овде постојао ниједан течај, иако међу особљем ложионице има 29 неписмених. Незгодно радно вре ме сметало је рад. Међутим, људи задужени да раде са неписме нима _ нису напуштали свој задатак. Они су предложили управи предузећа да се од радног времена одвоји један сат и употреби на рад са неписменима,. Управа предузећа је, после упорног одбијања, најзгд пристала. Течагј је отпочео са радом и похађају га 22 лица. Полазници уредно до лазе на течај, тако да би неколико њих већ сада могло да по лаже испите.
Међу особљем _ Војне болнице има 20 неписмених, Течајем је обухваћено 10 полазника. Али, да ли тај течај ради, да ли га непи-
смени редовно похађају, колико се управа болнице и синдикална подружница залажу да се тај ред правилно одвија — остаје иза згтворених врата болнице. Оргени Месног синдикалног већа, који
си дошли да се интересују за
М]јује се понекад; „Идем на Нови Београд!“ То је пастало свакако од тога што се мислиз „Идем на градилиште Новога. Беотрада“, Свако место, па чак и део некота места, у српскоме или хрватскоме језику има увек свој одређени предлог за седми падеж, Каже се, на пример; у Београду, У Загребу, у Љубљани, али зато на
Цетињу, на Ријеци, на Убу. То су.
места. Исто важи и за делове градова и села. Рецимо: у Палилули, у Савамали, али на Губеревцу, на Дорћолу, на Карабурми, То не зависи од тога да ли је неко место више положено или није. Као очит пример имате Савамалу и Дорћол. и једна и друга четврт нашега главнога града није на некоме брегу него напротив крај реке у долини. Ме одлучује надморска висина него само обичај језика да ли ће се казати НА или У.
Само у случајевима кала се неки град осваја или ослобађа, онда се губи оно У. У миру, ми путујемо у Берлин. У рату, ми идемо на Берлин,
ми у
БОРБА ПРОТИВ НЕПИСМЕНОСТИ
"Тедех анције. опаснењавања
| успех је сваког грађанина нашега града
стање течаја, нису били пуштени у круг болнице.
У акцији описмењавгња по пре дузећима јавља се још једна, до ста честа појава. Наиме, има пре дузећа у којима постоји мали број неписмених, па и поред тога они нису обухваћени течајевима. Предузеће Белсап има 18 не
писмених, док је течајем обухва“ |
ћено свега 5. Државно комбиновано 10, обухваћено течајем 5, Општа државна болница 11, о-
бухваћено 5, Набавно предузеће Трећег рејона 8, обухваћено 6, „Пролетер“ метално предузеће
24, обухваћено 18, док у Управи Топчидерског парка има 6 неписмених, а ни један није обухваћен течајем, у предузећу „Елизо" 6. ни један није обухваћен, у Ткачници 12, ни један обухваћен.
Ово је несхватљиво с обзиром на мали број неписмених, а исто тако и Мали број оних који не похађају течајеве. На пример, ка да је 6 људи пошло на течај, како то да су само двоје показали толику упорност да су сва убећи“ вања и сви разлози били узалуд. Шта је онда остало за оне који раде са већим бројем неписмених% | "а
ж
Поред тешкоћа на које се наилази у раду са неписменима по предузећима, и рад по улицама има својих незгода, Људи који обилазе неписмене наилазе на ве лико неразумевање код неписме них грађана, Ти људи су често изложени и'непријатностима.
Требало би да грађани схвате труд и залагање ових људи, да им излазе у сусрет при њиховом раду, а када затреба и помогну. им.
Акција описмењавања“ није задатак само оних људи који су за свих на
дужени по том рзду, ' већ грађана, шег града, а успех те зкције би
сваког трудбеника
ће успех свих нас,
Гледаћемо
„Бориса Годунова ..
према се „Борис Годунов“.
Главну улогу певаће тај и тај. Режију комада ће водити тај и тај итд. итд. Тако се обично најављују све драмске и оперске премијере наших позоришта.
А доле, скоро крај Дунава, лежи ниска, пространа кућа, на чијим вратима стоји, од кише испрана дрвена табла, на којој пише: Сликарница Народног позоришта.
Мало, калдрмисано двориште са старинском чесмом и расцветаним белим багремом.. Пред улазом у кућу гомиле дасака, позлаћене столице са којих је здерана тканина, краљевске круне бачене на земљу, а мало даље престо на коме, склупчан, дрема велики мачак. .
У огромној хали, пуној сенки, ·" ужурбано се ради. Свако у свом кутку и на свом послу ствара један део царевине Бориса Годунова. На великом штедњаку, у коме поиграва пламен, лонци разних величина пуни плаве, зелене, жуте боје. Под је прекривен огромним платном на коме раде два сликара. Под њиховим, необичних сразмера четкама, ниче диван замак у ноћи. Прозори светле. А у врту, потонулом у ноћ, усправно стоје бледе статуе.
Сликари шетају по крову замжа, стају на груди статуа, а под четкама контуре бивају све јасније. 6
— да ли терба осветлити овај торањ7 — пита један од њих сценографа. Ситно штепује машина, а испод њене игле излазе огромни делови саргије, којима ће се обложити
жулисе.
Насред столарске радионице велики престо. Стоји без икаквог украса, као некакав костур. Улази младић са фригтиском капом на глави и носи јастук у руци. Ставља га на престо који тиме добија величанственији изглед.
Два месеца се већ раде декори за „Бориса Годунова“. Два месеца уметничког стварања. И столар који од мале скице прави огромне фотеље и престоле, и вајар који завршава фигуру Венере у загрљају страшнога Марса, и сликари који својим четкама стварају дивне пејзаже им дворове, — сви ти људи у сликарници доприносе да свака претстава буде једно ремек-дело. А када засијају рефлектори, када се дигне тешка плишана завеса, гледаоци ће задивљено' посматрати замкове и фонтане, раскошне фотеље, статуе и балконе. посматраће и дивити се делу људи којим ће и даље стварати за љубитеље уметности.
ГР. ПРОТИЋ
тур
Анатол Франс: Савремена историја, ј: и јр део, издање „Просвете", Београд 1948, ћирилицом, цена првој књизи 71 динар. цена другој књизи 75 динара.
Жил Верин: Пут у средиште земље, издање „Просвете“, Београд 1948. ћБирилицом, страна 216, цена 49 динара.
Анђа Милићевић, Милић Мајсторовић и Тодор Лилић: Познавање природе за ИТ разред о-
· Штафета фискулторвика донеће Моршолу Титу поздраве и жеље наших норода
за његов рођендан
роз два дана, из најудаље“
нијих крајева наше земље, кренуће штафете фискултурника да 25 маја донесу у Београд поздрава и жеље наших народа маршалу Титу за његов 56 рођен дан, Из свих крајева наше земље, стотине споредних штафета, које носе хиљаде и хиљаде фискултур нике, слиће се у главне републи“
канске штафете и штафете Југо“ Словенске армије. Сваки срез, највећи број села и места посла" ће преко фискултурника марша“ лу Титу извештај о својим досадашњим достигнућима и обавезе 28 будући рад. Кроз среске, покрајинске, републиканске и арми ске штафете, наши народи ће из" разити своју чврстину и вољу да
Са утакмице Праг — Београд
У Београду је одржан трећи послератни сусрет футбалских ре-
презентација Београда и Прага. Сусрет је одржан на дан двого-
дишњице потписивања Уговора о узајамној помоћи, пријатељ-
ству и сарадњи између Југославије и Чехословачке. Овај су-
срет је још једном манифестовао братску сарадњу наших и че-
хословачних фискултурника. На слици: Шоштарић брани слобо| дан ударац
ши
Уредништво и администрација Влајковићева 8, тел, 23-008 и 20-443,
истрају у борби за испуњење Петогодишњег плана, за изградњу социјализма у нашој земљи, за чување наших граница и стварање чврстог мира међу народима, Кроз штафетне палице, фискултурници ће реферисати маршалу Титу своје једногодишње резултате у унапређењу и омасовљењу наше фискултурне организације. Шаљући поздраве маршалу Титу за рођендан, наши народи ће још једном проговорити о у спесима из друге године Петого“ дишњег плана, 0 изградњи задру“ жних домова, о великим омла“ динским акцијама, о изградњи
• фабрика, хидроцентрала и пруга,
о сузбијању неписмености итд, Све штафете долазе у Београд 25 маја и на Трг Републике стижу у 17 часова. Београдски фискултурници трчаће готово кроз све улице града, примиће штафе“ те из унутрашњости и пионирску штафету.. „Исто тако, београдски фискултурници · примиће и штафету братске Бугарске, којом на род: Бугарске шаље поздраве мар шалу Титу за рођендан, |
За ношење штафете Београд ће дати 295 фискултурника и 240 фискултурница, Организацију шта фете спроводи Градски одбор ФИСАС-а у сарадњи“ са Народ“ ним фронтом, синдикатима и Народном омладином, Штафета ће се кроз целу земљу кретати 6рзином од4 минута по километру“
сновне школе, ћирилицом, стра на 200, цена 15 динара.
Др Милан Будимир и Душан Константиновић: Умбеник латинског језика за УП и УП разред гимназије, издање „Просвете“, Београд 1948, ћирилицом, страна 367, цена 55 динара. К. Б. Јирак: Наука'о музичким облицима, издање „Просвете“, Београд 1948, ћирилицом, страна 232, цена 91 динар.
ОСВРТИ
сасвим неуспело бици-
КЛИСТИЧКО такмичење
роттле недеље, требало је на
Бањици да се одржи масовни
крос београдских бициклиста. Крос је одржан, али ниучему није био масован, Укупно је учествовало 89 такмичара, што износи само један проценат оних који у Београду. имају цикле.
С' обзиром да Беотрад има пре-
ко 7.000 регистрованих бицикла, очекивало се да ће крос бициклиста заиста бити масован. Била је спроведена одлична организација Међутим, Градски одбор Фисас-а, кроз свој бициклистички одбор, запоставио је тлавну страну овог такмичења. Наиме, показало се да бициклизам у Београду није масован спорт и да поред великог броја регистрованих чланова по разним фискултурним лруштвима, у такмичењима учествује само веома мали број бициклиста. Бициклистички одбор се не брине за омасовљење секција по београдским друштвима, већ своју бриту своди на мали број квалитетних београдских бициклиста.
-Прошлонедељни крос показао је да у Београду нема бициклистичког подмлатка, који једнога дана треба да замени наше истакнуте бициклисте. Бициклистички одбор, користећи ово и остала досадашња искуства, треба ла прекине с неактивношћу и да се озбиљније заложи за напредак и омасовљење бициклистичког спорта,
ои ~ ш
Градско предузеће за мссолн масноћу Београд
тражи месарске'п физичке рад. вике ва трајно упослење у клавици. Сва обавештења даје Пер. совалви отсек кланице — Београд, -
Мо а а “аб 4 “а 4
4
НИ И
Штампарско предузеће Народног фронта Србије, Одговорни уредник
4
регистроване би-
У
Под вештим рукама столара стварају се сводови, престоли,
фонтане...
Успех наших
мајстора у Будимпешти
о шаховска штампа с интересовањем је пратила ток двокружног меча Југославија — Мађар“ ска у Будимпешти, Југословени су по. бедили с укупним резултатом 10 н по : 9 и по мако су играли без великих
мајстора др Видмара и Костића. Нај-
. успешнији играч у југословенској еки-
пи био је мајстор Бора Милић, члан екипе државног првака ЦДЈА „Пар“ тизан“, јер је он мађарског мајстора Капуа победио у оба сусрета. Наро•
Мајстор Бора Милић
чито успешно у југословенској екипи играли су још велики мајстор Пари, Томовић и капетан Марковић, који су
постигли по 1 и по бод из две партије. После меча са Југославијом у Бу-
димпешти је у вези са прославом стогодишњице Мађарске револуције орга. низована још једна значајна шаховска приредба. То је међународни турнир са 16 учесника. Суделују Трифуновић, Глигорић и Томовић (ФНРЈ), Пахман и Фолтис (Чехословачка), Л. Штајнер (Аустралија), др Тартаковер (Францу.
ска), Вуд (В. Британија), Радулеску (Румунија), Барца, Сабо, Бакоњи, др Сили, Геребен и Фиштер (Мађарска) Досадашњи ток турнира показао је
да ће се главна борба за прво ме. сто водити између. Барце, Сабоа, Три. фуновића, Глигорића и Пахмана, а евентуално и Тартаковера. После трећег кола водио је Глигорић, док је у даљим колима избио на прво место ма ђарски велемајстор Сабо праћен непосредно од мађарског државног прва. ка Барце. За овима се налазе у табели ваши државни прваци Трифуновић и Глигорић. Борба за прво место у та. бели је занимљива и узбудљива. Наша таховска јавност са напетом пажњом прати резултате турнира, уверена да ће југословенски мајстори заузети у коначном пласману место које одговара снази нашег шаховског покрета.
„БОТВИНИКУ ОБЕЗБЕЂЕНА ТИТУЛА СВЕТСКОГ ПРВАКА
Др Милан Видмар
Москви ће се 18 маја на свечан на. чин закључити турнир за светско првенство, које такмичење траје већ два и по месеца. Велики совјетски мајстор анж. Миша Ботвиник постигао је толики број поена, да нема могућно. сти да би га неко могао стићи у последњем тренутку. Ботвиникова победа потпуно је заслужена, и он је стад. но бно у вођству од почетка до кра. ја утакмице, Победио је све такмичаре, неког са већим, а неког са мањим резултатом, Нарочито тежак – пораз Ботвиник је задао Кересу, за кога су спочетка многи стручњаци веровали да би му, могао бити главни конкурент. Меч-турниром је одлично руководно наш велики мајстор лр Милан Вид мар. По доласку у Москву он је у свом говору рекао: „Главни судија дужан је све да види, а врло аи |
да говори!“ Занста Видмар је будну пазио да се утакмица води у реду, На учеснике меч-турнира није имао ни најмање разлога да се пожалди, поште за све време такмичења није било ни најмањег неспоразума или инцидента, Извесних тешкоћа Видмар је као срдија имао у холандском делу меч « турнира због незгодног распореда са. ле „Дирентаун“ у Хагу, где је жагор публике и непосредно присуство по“ сматрача у знатној мери отежавало правилно одвијање турнира, То је нер вирало нграче и често пута морао је Видмар одлучно да интервенише. Али зато у московском делу _ утакмица Видмар је имао лак посао због савр. шене н прецизне организације, У чу веној Дворани стубова Дома Савеза у Москви нграчи су били одвојени од публике и налазили се на великом по. дијуму, изнад кога су постављене ф громне зидне табле. За публику не видљива рука премештала је фигуре на тим таблама, тако да је публика са својих седишта удобно могла да посматра ток партија,
Завршетку меч-турнира међу оста. лим „делегатима присуствују претстав. ниши шаховских организација словенских земаља, који су дошли на по" зив Свесавезне шаховске секције Државног комитета за фискултуру # спорт, Међу овима је претселник Шаховског олбора Фискултурног савеза Југославије мајстор Милутин Рајковић, бугарски мајстор др Јуриј Тошев, претседник Пољске шаховске федера. ције Војнорович н лруги. Састанак ових претставника у Москви проду“
биће везе између шаховских организа. пија словенских држава н биће несумњиво од значаја за шаховског покрета
даљи у овим
развитак земљама,
Хоризонтално: 1 Лична заменица, два самогла“ сника; 2) Наш вечерњи лист, велика
река западне Пољске; 3) Глаголски облик, индустриска биљка, коњска 0 према; 4) Део минерала развијеног правилно полиедарски; Б) Почетна слова два словенска народа који Жи" ве у државној заједници, предлог; 6) Изасланик; 7) Повратна заменица, (р ногорско коло, француски бактерно“ лог ученик Пастеров (проналазач (се рума против дифтеријеј; 8) Стара мера за течност, река у пољској Шале ској; 9) Старословенско слово, ИСТИ" рени део копна.
Вертикално:
1) Почетна слова презимена и "Ме на чувеног нашег тахисте, предлог 2) Одводна цев, мера тежине; Предлог, многи то чини при спава" њу, чаробни град из прича; 4) Ве лики совјетски, шаховски мајстор; 5) Првак, латинско слово; 6) Осмоугао" вик; 7) Предлог, речно острво, хем!“ ски знак једног елемента; 8) План!“ на у Совјетском Савезу, грза 1 Јадрану; 9) коњска опрема, узвик 0" горчења.
Решење из прошлог броја
Хоризонтално:
ђ И; 2) Дрвар; 3) Реони; 4) ., зла, с; 5) Ура, о, ину; 6) Психоло“ гија; 7) Ђура. Ђаковић; 8) ТОЋ И: ран; 9) К, рис, о; 10 Кабел; 11)
дани; 12) Р. Вертикално: 1 П.ђ 2) Усут: 8) Прирок; 4) 19 (доктор), ахат, ко; 5) Рез, 0,»
рад; 6) Иво Лола Рибар; 7) Ана: 2, к, сен; 8) Ри, Игор, ли (литијум); ) Снивао; 10) Ујин; П) А, Ћћ. '
Славко Јанковић Чек, ~еч, 1.4760131, Поло вел 51.