20. октобар

Београд још

ај (се ___---_-Ј 42 НЕДОСТАТАК МЕСАРСКИХ РАДНИКА

увек нема

павиљона за продају пвоћа

Дај

та

Сфулу у Кореји, у вези са

изборима, скоро на свим раскрсницама постављени су митраљези спремни за паљбу. Бојећи се да ће избори пропасти због отпора становништва, америчка упраза је одабрала седам хиљада наоружаних полицијаца, девет хиљада агената и 1.500 специјалних стражара за довођење бирача на бирачка места,

«

Народни суд у Бргтислави изрекао је пресуду групи словачких народних издајника. Оптужени ту секијевић и Бењак осуђени су на по 15 година затвора, Ференчик на 9 година и Венчо на 2 године затвора. .

#

Иранска демократска штампа 0штро критикује намеру реакционарних владајућих кругова да објаве опсадно стање у Техерану. Саотиптавајући вест о увођењу опсадног стања у граду Бабал, Сари и Зираб, лист „Мардом“ пише да сличне мере које владајући кругови намеравају да с спроведу У Техерану имају за. циљ масовна хапшења, затварање листова, угушивање напредних организација и стварање атмосфере страха и терора.

.

Објављена је заједничка одлука обласних влада Шансија, Хопеја, Штантунга и Хонана о уједначењу менете. У одлуци се каже да су ове области сада потпуно повезане међу собом и да је на тај начин уништена подела на марионетске државице, коју су некад извршили Јапанци.

•

партија Велике Британије објавила је оштар протест против забране одржавања политичких манифестација У ајању од три месеца које је објавио британски министар унутрашњих послова Чатер Ид. „Монструозно је — каже се у протесту — што та мера погађа радничку класу, док фашиста Мосли ужива заштиту полициских снага за своје противрадничке и антисемитске провокације.“

Комунистичка

виа ои аи

Све.

ЈМ] ме баште, у уским дво.

риштима, посађене изме. ђу камења, као п кутије од кон. зерви дуж зидова и на прозо. рима, па онда и цветни београд. ски балкони, којих има све ви. ше, говоре да наши грађани воле цвеће, Београдска дома. ћица, међутим, не сматра да је спремила собу, у току читавог дета, ако, ма ну вајнњо] ча. ши, нема који струк цвећа,

Али, на нашим улицама цве. ће се још увек продаје са про. стртих хартија из путних кор. пи, на тротоару, из обијених канти, кофа, лонаца и улубље. них цименти. Уместо да прода. ја цвећа буде за Београд у исто

време и украс, она је, овако ор..

танизована, право ругло,

Исти је случај и са пијацом Цветни Трг, која је требала да постана донста трг за продају пвећа, а према томе место на коме ће се радо одморити ока пролазника, као и прикладно су. седство Југословенском драм. ском позоришту. Међутим, ру. жне, оронуле, искрпљена бара. ке говоре о нашем недовољном старању да доведемо потпуно у ред поједине делове града,

_ Питање павиљона за продају цвећа, који би требало да су у рукама _ Отсека за – паркове ИОНО.а и да буду прави украс трада а уједно да омогуће ши. року продају резаног цвећа, као и цвећа у саксијама, покренуто је путем штампе у току прошлог пролећа. А београдски грађани, Који живо учествују својим су. гестијама ни критиком у свим питањима уређења Београда, че. сто се обраћају „20 октобру“ наводећи претерано великв н неприступачне цене цвећа при, ватних продаваца, као и потребу једне лепше форме продаје ра. сада, цвећа у саконјама и цвећа за вазе, ;

Ма да је пролеће Одмакло, ово питање не треба сматрати „промакло“ за ову сезону цвећа. Лепо пројектовани, а с обзиром на неопходну штедњу еконо. мично конструпсани павиљони за продају цвећа требало би, још овога лета да украсе под. годна Места на београдским прометним _ раскрсницама. Не. сумњиво је да би и расадник ИОНО.а, ва Авалском друму, сад у пуној сезони цветања, мо. гао да снабдева ове павиљона свежим цвећем,

отежава пословање кланице

од нас су се грађани одувек

нерадо с посвећивали месарском занату, који захтева велике физичке напоре. Мнсти од њих не схватају важност месарства за живот и снабдевање града. Због тога је и поникла пословица: „Ако мајка изгуби сина, нека га тражи међу месарима“, Та пословица је и била умесна у доба када су услови рада месарских радника били бедни а месарски занат се сматрао за неку врсту рада ниже вредности, данас је таква пословица беспредметна, јер сваки рад добија значај који му припада а услови рада, мада још нису постали онакви какви треба да буду, имају сасвим другу перспек тиву.

Радници и службеници београдскв кланице имају више посла него икад од када је почела редовна расподела меса у Београду. Врло често они не могу у 0 смочасовном радном Бремену извршити све потребне припреме да Београђани добију своја редовна следовања. Стога месарски радници и службеници на пријему стоке раде свакодневно, без недељног и празничког прекида, Њихов рад отежава и недовољно планско дотурање стоке од стране Дирекције за стоку и сточне производе. Радници неки пут раде, када нагрне стока, и по 16 сати. Месарски радници су, скоро сви, преморени и обољевају, а нема их довољно да се посао правалније распореди. Недостатак капрва у месарству отежава отварање нових продавница меса. Због тога је неопходна и хитна потреба за повећањем броја радника који раде на кланици. Њима се

Новоље дОЧИКО с великим ногама

Жт нам се једна читатељки ка» ко никако не може да _ обује свога сина. Дечко нагло израстао, па нако је ученик првог разреда ГНмназије, носи пипеле број 41. Оби шла је све радње, али је у свакој наишла на исту недоумицу. и исти одговор:

— Ваш син,не може добити цтпеле, погледом мерни продавац ногу, = На слободној продаји имате ципеле за децу. До броја 36. Потражите нежог да вам уступи купон за ципеле. Нија предвиђено...

Није предвиђено да трингестотоди“ шњим дечацима могу израсти ноге преко одређеног броја. А ко је толико велнкодушан да уступи другоме свој једини купон за ципеле7

Случај сничића наше читатељке ни је усамљен, У истом положају су многи, добро развијени дечаци, По го динама и потребама исхране спадају у категорију Д-3. Међутим, ноге су им прешле дечју норму и прерасле у И-Р категорију, која им не придада. Њиховим родитељима не остаје ништа друго него да им купе ципеле по вишим ценама, које многима од њих нису приступачне, Уколико дистрибутивни апарат не нађе неки излаз из ове компликације око категорисања потрошача,

пружа могућност награде, према залагању, на местима која су нормирана, као и користан рад и стално усавршавање у послу кроз праксу и стручне течајеве, Надлене власти, синдикалне организације и појединци, нарочито стручни месари, који су запослени на другим пословима, треба да ураде све што је у њиховој моћи за решење овог питања

Аљрбабост

Боја не сме остати . некажњена

контингенту меса, које је додељено Београђанима, Срески пословни савез 3. 3. »Тимок« ив Зајечара, Упутио је, 7 маја, Градском пре дузећу за месо и масноћу у Безграду, брзим возом, вагонхладњачу пуну закланих И припремљених јагањаца. Када је вагон, тек 9 маја, стигао У Београд ширио се из њега сумњив задах. Радници Градског предузећа за месо и ма. сноћу истоварили су га још истог јутра, у року једног сата, и нашли да се 2271 килограм меса потпуно укварио и постао неупотребљив за исхрану. Остало месо (око 2632 килограма), као условно употребљиво, распродано је одмах у слободној продаји јер се не би могло очувати чекајући завршетак процедура, које захтева планска расподела. Према мишљењу комисије, која је одмах прегледала вагон и робу, до кварења је до шло јер месо није довољно охлађено после клања, и пре него што је утоварено, Вероватно ни вагон У коме је довежено није стајао 12 часова под ледом пре утовара као што је прописано. Тако је због аљкавог рада неких службеника Среског. пословног савеза »Тимок« _ упропашћена велика количина меса, којом би се могле. нахранити стотине грађана.

Заплетено, административно пословање, треба скраћивати, и упрошћавати, али када је У питању лако кргарљива роба не смеју се слати испоруке на брзину, већ извршити са највећом пажњом и марљивошћу, према свим прописима правилног транспорта. Да је "роба била боље припремљена а транспорт бржи (вагон је требало од Зајечара до Београда да путује највише 16 сати, а не два дана), до штете не би дошло.

које ђе. Прича о „ствараоцима“

ма, тако, један град. У њему:

к'о у мравињгку. Људи вредни, предузимљиви. Због тога град све летши и све поноснији,

Грађани уређују град, а град се поноси њима. Најзаслужнији уживају посебне почасти. О њима пишу новине. Публикују се њихове слике. Њихова имена исписују се на почасне табле, Похваљују се Јавно. Сви им пљескају. Говори се о њима. ·

То су стварпоки,

Међутим, реч је 0 „ствараоци“ ма.“

Они нису вредни. Не воле да раде. Али сујетни су. Боде им очи туђа слава. И зато „стварају“ на свој начин.

Они „украшавају“ град својим делима, Њихови „натписи“ и „цр“ тежи“, „дуборези" и „резбарије"

искрсавају на неочекиваним местима., Њихова „дела“ покривају зидове телефонских кабина и чекаоница. Њихов рукопис „краси“ клупе паркова и сала за предава“ ња. Њихово „стваралаштво“ нала= зи примену на кори дрвећа, по столовима и чаршавима наших угоститељских с објеката, _ Фасаде кућа и ходнике декорише подмладавЕ „стваралаца“ у висини једног метра од пода,

Забелешке се одликују дубоко. мисленошћу: „Паја 1946“, или: „Микица у Београду“. То су „подаци" из телефопске кабине. На Калемегданској клупи, ко зна зашто, али вероватно из темељно промозганих разлога, дубоко је урезано: „Вуле је повео ужину“, ва у непосредној близини: „Кока = буљоока“, Магична реч „Астро= номија“, урезана латиницом, не-

оспорно мното „доприноси“ лепоти наслона.

Остали примери нису мање значајни по изглед објеката које красе, Што се „цртежа“ тиче, наилази се на велику скалу „уметничких“ креација и на плод разних надахнућа и расположења.

О „стваргоцима“ ваља повести рачуна. Како нема мерила за њихова дела и како за рад те врсте вису прописане норме, требало би да св најпозванији позабаве овим „стваралаштвом“, И то сасвим 03биљно, уз све „почасти“ и „награде“, уз све „привилегије и „признања.

Јер кад се награђује стваралац, треба наградити и „ствараоца“, који „дотерује“ и „уређује“ оно што онај први учини.

РМ.

Кроз београдско пристаниште пролаза броде“

сложенијим »ивотом »иви

БЕОГРАДСКО ПРИСТАНИШТЕ '

= Шта је ово; = Посебан облик штедње,

У интересу здравља радних људи

М непосредној близини Француске улице, на неколико метара од станбених блокова, где станују са својим породицама махом радници и намештеници Београдског саобраћајног предузећа, налази се плац грађевинског предузећа „Дело“, при крају улице

Сењанина Иве. Ту је ово предузеће подигло две веће бараке, које му служе за смештај двадесет коња.

Ове штале су примитивне и не хигијенске, а око њих се нагоми-

| жхж Неки недостаци аутобуског

лава избачено ђубре, која се цеди, натапа земљу, и како нема где да отиче, изазива неподношљив смрад.

Сасвим разумљиво, са доласком топлих дана стање се стално по« горшава, и радници и намештеници, који после напорног рада треба у својим домовима да нађу о свежење и одмор, принуђени су да држе затворене прозоре или да беже од кућа.

Кад буде било мува, биће још торе и још теже, а вруће летње дане немогуће је дочекати под овим условима.

питање решења овога проблема веома је хитно, па би требало свакако упутити на лице места хигијенску комисију, како би се до нело потребно решење, а људи спасли евентузлних зараза, које би биле неминовне.

Јелена СИНЂЕЛИЋ | Сењанина Иве 10 |

саобраћаја Београд - Авала

а да је знатно олакшан одла-

зак на Авалу нашем радном свету, који тамо налази освежење У слободним часовима, ипак аутобуска веза Београд — Авала има још недостатака, који се могу отклонити, што би допринело реду приликом уласка у зутобусе и елиминисало све оне ситне свађе, које нарушавају ведро излетничко расположење.

Пре свега, простор одређен за чекање аутобуса, под Авалом, пра шан је и неподесан јер се образовани „ред“ стално прекида, што користе несавесни да створе неред померањем ближе улазу у аутобус. Поред тога, многи од излетника „ухвате ред“, (како сами кажу) а потом седну пред кафану и стварају пометњу својим убацивањем у ред при појави кола.

да би излетницима било пријатније, а и да би се избегло немило образовање реда, где је човек, уморан од излета, принуђен да стоји. а често и да се бори за своје место, требало би да дежурни чиновник аутобуске везе дели бројеве опима који долазе на аутобу-= ску станицу и да се по доласку кола објављује до кога броја излетници могу стати У кола.

То би омогућило да свако произвољно проведе време до свога „реда“, што се лако да предвидети, уместо да стоји у прашини, а често и на сунцу.

Место за чекање, поред тога,

свакако би требало уредити и на неки начин оградити, мл,

ж ' .: Безобзирност_ кондуктера

тампа се у више махова бави“

ла ·сбезобзирним држањем

кондуктера на трамвајима и тро-

лејбусима. Но ова оправдана крич тика као да нема резултата.

У више махова био сам очевич

дац затварања тролејбуских вра-

та у тренутку кад силазе или (се пењу путници. Дешавало се да натло затварање врата ухвати одело путника који силази. То може да изазове пад под точкове, а и дру-“ ге незгодне падове,

Пре неколико дана, силазећи са тролејбуса који саобраћа на реч лацији Црвени Крст — Славија, одбачена изненадним поласком кола, пала је моја мајка и пуким случајем није изгубила живот. Она је пала на ивицу тротоара и позледила руку.

Како ови несрећни случајеви бивају све чешћи, то сматрам да је неопходно предузети строге мере да се обезбеди сигурна. упоч треба возила нашим грађанима,

Бранко ГУЦУНСКИ , Крадиштанска 12 )

у Новомоштарана велика дизала —,

УМУ ла

нашу луку зла аве аМ

Секу воду црни реморкери, док вуку свој терет. Пристају уз новоизграђени коси кеј и обалски радници већ силазе под њихове палубе, На леђа товаре вреће цемента, који их посипа кроз подеротине, или грађу за будуће џинове Пе-

Де: шлепови у Београдско пристаниште.

~ толетке, или бурад са бензином за мотора, који не % смеју стати, или храну без које би београдске пи“

јаце освануле пусте, Свуда, уз обалу, од Остружнице до Панчева, пристају шлелови. Истовграју се, или поваре, по правилном ритму планског рада, Неки од њих продужују даље, пловним путевима, да разнесу робу коју нестрпљиво очекују на гради“ лиштима у унутрашњости, Из неких дизалица, не“ уморно кружећи, преносе терет у припремљене вагоне, Темпо, какав влада у нешем раду и живо“ ту, осећа се овде, на обалама реке, нарочито снажно»

Десетогодишњи дечаци за које пристаниште увек има Неодољиву привлачност, јер мирише на путовања и још много недоживљеног, чекају, сати“ ма, да им се ухвати сомчић на удицу, Али рибе се много не обазиру на њихову упорност. Зато де“ чаци склепају познанства са крманошима, који им гледају кроз прсте када употребљевају шлеп као отекочну даску за „солто-мортале“ у воду, или са љуљају на укотвљеним моторним чамцима. Пажњу дечака привлаче и бродови из иностранство КОЈИ пристају уз царинско пристаниште, Данас је ту совјетски танкер „Селингер“. Совјетски и наши мор“ нари се разумеју и без тумача и речника. Руски разговор, натпис на броду, бела орибана палуба и застава == делић Совјетског Савеза допловио је у,

" шевина и рупчага,

ви свих подунавских земаља. Из Чехословачке и Пољске пребацује се роба до обале и долази и“ стим, воденим путем, Тако је, самим природним о“ колностима, олакшана веза држава неродне демо“ кратије,

Сликарима и шетачима, пристаниште св својим

бродовима, разнобојним моторним, чамцима, диза-

лицама гордо подигнутим у небо, напрегнутим сна“ гама радника, бојама реке, бетонског кеја и про“ лећног неба, у свако доба пружа обиља мотива са новом радном тематиком. Они се старају да то

преимућство пристаништа, над осталим деловима

града искористе и труде се да сачувају за будуће“ ност оно што виде и осећају,

Слика пристаништа се мења, Можда нигде, У целом граду, онај који је био овде пре неколико година, не може да неђе толико промена и видљи“ вог напретка изградње, Ко би рекао да је овај бео, бетонирани, висок и вертикалан кеј био гомила ру“ да није било дугог косог кеја, да су конструкције дизалица лежале на дну река, као и шлепови, као и бродови који уз њих приста“ ју! Све је то сада подигнуто, дотерано: и вертика“ лан кеј, поред кога ће се поставити специјални штекови, на истој висини, за прелазак путника, ко“ си кеј за теретњаке, царинско пристаниште за то варе из иностранства, пет дизалица, магацини, зграда капетаније, раднички клуб, купатило за рад“

нике, билетврница, чекаоница за путнике и перон ограђен дрвеном оградом, [+ Нико од шетача, Који ће посметрати зелену

ме сова фињећ

| Поглед на савски кеј |

воду са кеја или се одмарати у парку на коме „радници још засађују бориће и наносе земљу за

алеје, неће моћи да схвати колико је у то уложе-

но труда, упорности и радних ноћи,

4 Прекаљени градитељи пристаништа прећи ће

ускоро на Дунав, Још нису путници крочили · на вертикалан кеј Савског пристаништа а већ се спре= ма нов поход на обале. Кроз неколико година, кад Београд порасте, када се прошири на обе стране река, биће Сава и Дунав као једна улица, шира од осталих. На њима ће се кретати брод за бро“ ДОМ и излетнички чамци. Онима који долазе пру“ ·жаће се изглед зелених обала Калемегдана и бе“ лог кеја,

Београд ће тек тада Осетити све

| предности свога положаја 248

таи три

М-–1

< шј

пе

~

да -= а Да

=“. Ње

|

#