20. октобар

| 5" ПЕЊЕ ам Г у ЕЈ АЕ

(Наставак са прве стране)

ним око избегличке владе као ни мрачним елементима западих империјалиста. Они су се "служили свим и свачим, од ласкавих обећања до пружања "мита, да би на тај начин привукли кК себи пионире нашег Ваздухопловства. Но никакве "махинације и подвале нису мо тле да надјачају високу патрриотску свијест "наших људи у Африци и Италији који су

"се чврсто збили и стајали У

_ редовима наше ослободилачке

_ војске.

Пут организованог _форми-

рања наших _ ваздухопловних _ јединица и школовања летачког "кадра није завршен у Африци. 1944 године неколико стотина пилота, а са њима најоданији и опробани кадар из редова НОВ полази за СССР на сис"тематско школовање. Отада и _ започиње прави пут брзог и "темељитог развитка нашег Ваздухопловства. Велики Совјетски Савез пружио нам је истинску и стварну помоћ како у школовању наших људи тако и у авионима и техничком материјалу. Ту помоћ осјетили су најбоље наши пилоти на сремском фронту, када су заједнички у ваздухопловној „групи »Витрук«, под командом прослављеног хероја · СССР-а генерал-мајор Витрука, _непо· штедно тукли и гонили непријатеља из своје земље. Огромно ратно искуство, — стечено Кроз небројне ваздушне битке совјетски људи-авијатичари не себично су преносили на своју југословенску браћу. Тако се и у вздуху, Као и на земљи, ковалу крвљу. неразрушиво пријатељство и братство ИЗ међу наших народа и народа, Совјетског Савеза.

Са до тада већ двије формиране ваздухопловне дивизије наши пилоти гонили су непријатеља дуж обале Јадрана, до Трста, преко босанских пла нина и равница Сријема и Славоније до Дравограда. Наше младо Ратно ваздухопловство завршило је свој борбени пут на границама своје отаџбине. За њено ослобођење дали су своје животе најбољи пилоти и стријелци Фрањо Кљуз, Руди Чајевац, Протић, Попов, _Малинарић и многи други. На подвизима и дјелима тих јунака неба нови нараштаји пилота васпитавају се како треба вољети своју земљу и гинути за њу.

Но, хисторијски пут нашет " Вазлухопловства није би завршен. Он је започео са стваралачким радом тек након 0слобоћења. Пред нама стоје сви предуслови да створимо снажно ·— Ваздухопловство, да створимо такво Ваздухопловство пред којим ће Уздрхтати сваки империјалистички агресор. Стваралачки рад наших народа, непоколебљива вјера У властите способности и снаге, вјера у извршење Петогодишњег плана, дубока, снажна и чврста вјера у наше политичко · руководство, У нашу Партију ги друга Тита = ето, то су пре– дуслови даљег развитка и јачања Југословенског ратног вазлухопловства. _ Пред таквом стваралачком снагом и радним ентузијазмом широких слојева народа блиједе и нестају сви покушаји отворених и прикривених непријатеља, домаћих колебљиваца и капитуланата који настоје да помуте и. ослабе вјеру наших народа У изградњу социјализма. Непријатељи, империјалстички хушкачи не желе овакав развој наше земље, не желе овако брз, снажан и темељити развој наше Армије, па свакако ни нашег Ваздухопловства. Они добро знају да постојање јаке и модерне Армије у Југослави ји омета непријатељима мира извршење њихових империјалистичких планова«. (Гошњак) Коликогтод се они упињали, коликогод клеветали нашу земљу и нашу Армију и хушкали проштв ње, немоћни су да

поколебају чврсто збијене редове радника, сељака, омлади-

_ штеном омладинцу наше зем-

не и народне интелигенције око Партије и друга Тита.

У новим Титовим. ваздухопловним школама васпитава се и ствара нови кадар одгајен У духу истинског _ патриотизма, оданости и вјерности своме на роду и Партији, а са непресуш ном мржњом према свакоме ко ји би покушао ла повреди границе његове земље. Врата наших ваздухопловних _ школа широм су отворена сваком по-

ље. Колика је љубав и жеља за стицањем знања тих младих људи најбоље _ показују постигнути успјеси. Сваке године излазе из ваздухопловних школа на стотине нових свршених и обучених пилота, навигатора, радиста, стријелаца, механичара, руководилаца. Жеља ва летењем, за 0 свајањем _ непрегледних зрачних простора, жеља — постати чуварем нашег неба — све више се развија у срцима мла дих људи. На хиљаде омладинаца ради данас исто тако.у Ваздухопловном _ савезу гдје започиње свој пут будућег пилота на моделима, једрилицама да касније савлада технику снажног мотора којим треба да управља и лети.

У школама и јединицама нашег Ратног _ ваздухопловства кују се нови људи. Ми добро знамо да у најтежим данима и моментима одлучује — ч)вјек. Ми цјенимо човјека, јер знамо да само са свијесним, политички изграђеним људима може се ићи напријед и побје ђивати све препреке и тешкоће, Ми се учимо на дјелима и примјерима совјетских људи, на херојским дјелима Бољше.вичке и наше Партије. Увјерили смо се кроз тешку ослободилачку борбу да је техника страшно, непобједиво оруж је уколико се налази у рукама људи који су сваког момента спремни да дају живот за свој народ. А такви људи, чувари нашег неба, стварају се данас у школама и једини-

цама нашег Ратног ваздухопловства. План индустријализације и

електрификације наше земље треба да да хиљаде, стотине хи љада техничара, механичара, инжењера, квалификованих ра дника. У остварењу тога Пла. на наше Ратно ваздухопловство гледа своју властиту снагу, пораст своје ударне моћи. Оно ће моћи да прима сваке године све већи број квалификованих људи на отслужење војног рока, који ће своје, по фабрикама и предузећима, стечено техничко искуство Уусавршити војним техничким знањем и познавањем најмодернијих и најбољих машина на свијету, а које нам је дао велики Совјетски Савез.

У остварењу Петогодишњег плана наше Ратно ваздухоплов

ство види још јачи и већи размах наше ваздухопловне индустрије, која је већ у-

спјела да након ослобођења производи компликоване машине из властитих сировина и да избаци неколико типова 3виона своје властите продукције. У остварењу Петољетке ми гледам) пуни развитак нашег Ваздухопловства оде ће бити моћан и сигуран ослонац сувоземних снага.

Снага нашег Ратног ваздухопловства лежи у виталној снази наших народа. Она лежи У свакодневној бризи и љубави нашег Врховног команданта, који будно прати његов развитак. Та снага лежи у љубави и оданости свих младих пилота, механичара и читавог осталог ваздухопловног сас-

тава према своме вољеном Маршалу. Сната нашет Ваздухоплов-

ства лежи у спремности читавог кадра „ла сваког часа, када би то затребало, на позив друга Тита, устане на одбрану сво је земље — Федеративне Народне Републике – Југославије.

Нека вјечно живи, јача и развија се дјело Врховног Команданта — Титово Ратно ваздухопловство! Мајор Данко ФУЋАК

| це _ опереције великих размера са де

„20 ОКТОБАР“

У тлу " РП-

Пиво Караматијевић: ПРОБОЈ У

_ ПЕТОГОДИШЊИЦА ПЕТЕ__

ПЕТОЈ ОФАНЗИВИ

НЕПРИЈАТЕЉСКЕ ОФАНЗИВЕ

рајем пролећа навршгва се

пет година од Пете непријатељске офанзиве на Народноослободилачку војску „Југославије. Ова велика непријатељска офанзива извршена је у месецу мају и јуну 1943 године, после пропасти Четврте: непријатељске офан· зиве у којој су наше снаге не са мо омеле план немачке команде о уништењу главнине _ Народноослободилачке војске, него су не пријатељским јединицама нанеле жестоке губитке. Спасени су под невиђеним тешкоћама рањеници, створена је нова слободна територија на оном крају наше земље одакле су се 1942 године повукле партизанске бригаде под притиском _ надмоћних снага непријатеља и пронеле пламен у станка у нове крајеве све до сло бодарске Крајине. У јеку Четврте офанзиве потпуно је уништена та лијанска дивизија „Мургде“ и -заплењен сав материјал и нгоружање. Три немачке елитне дивизије нису могле да наставе – борбу због губитака и потребе за прегрупацијом. До ногу је потучена војска Драже Михаиловића, _министра лондонске избегличке вла де, који се пожурио да са Нем: цима и Италијанима уништи нашу војску. У току ове офанзиве нанети су жестоки ударци осталим талијанским и немачким дивизијама које су наступале преко Ба није, Кордуна, Лике и Далмације км усташким и домобранским јединицама које су их помагале,

Због овог свог неуспеха Немци су брижљиво припремили Пету офанзиву на оне снаге Народно“ ослободилачке војске које су. го нећи талијанске и четничке банде, ослободиле југоисточни део Босне, читав јужни део Санџака до Лима, велики део Црне Горе и део Херцеговине.

Тежина добро припремљене > фанзиве пала је на леђа четири народноослободилачке _ дивизије и на две бригаде (прва и друга пролетерска, трећа и седма удар на дивизија м шеста источнобосанска и прва мајевичка бригада). Припремљен је им организован на пад из свих праваца пет одабраних и специјално _ обучених за планинско ратовање немачких ди визија, једне бугарске фашистич“ ке им неколико талијанских дивизија, у свему 120.000 војника дочекале су четири дивизије м две бригаде Народноослободилачке војске са свега 20.000 бораца. Однос снага у броју био је 6:1 у корист непријатеља. вз у нмаоружању ми техници много више. Па ипак, та непријатељска офанзива на наше снаге, којима је момандовао лично друг Тита, заврши“ ла се неуспешно за непријатеља, Ниједна од наших дивизија у тешкој ми крвавој борби није била уништена, нето напротив неприја тељски обруч је пробијен м он је претрпео жестоке губитке у борбама, ;

Пета офанзива је била мајтежа м најкрвавија борба. У њој су се славом овенчале јединице народне армије, која је расла м јачала после сваког непријатељског покушаја да је уништи. У непроходним планинома м ДУ кањог нима река одиграле су се величамствене битке најбољих синова нашега народа протиз добро обу чемиш м школованих злочинаца фашистичких армија. У тим племинама. хиљадама километара да леко од источног фронта, годину дена пре него што је отворен други фронт, водиле су једини“ илачке војске

сетинама непријатељских дивизи“ ја,

Данас, после пет пуних година од те тешке и славне битке, и три године од када изграђујемо социјализам у ослобођеној Југославији, када се осврнемо на значај Пете офанзиве за наше на роде и за народе других земаља, за општу победу у ослобо-

дилачком _ рату треба подвући следеће: 1. — Пета офанзива која је не

сумњиво до тода најтежа и најкрвавија _ борба Народноослободилачке војске и славна страница наше историје спада у ред оних офанзива, које чине богато искуство партизанске борбе као форме народног устанка у војном и палитичком _ погледу. То богато искуство је „још У току самога рата прешло границе наше отаџбине и постало својином многих земаља и народа који су водили борбу против империја-

· писта“ (Темпо), Деси се да на то

забораве и неки добронамерни писци. Пета офанзива и све офан зиве које су се одиграле пре и после ње јесу живи сведок који говори да Немци нису у Југосла вији _ „гарнизонирали“ и вршили обуку нових регрута као што су то и могли да раде у другим земљама, које није био обухватио пламен устанка. Они су били стављени под жестоке ударце партизанских јединица пониклих из народа, задојеног _ пламеном мржње против окупатора и његових слугу м жарком љубављу према слободи. Вера у победу демократских _ снага, на челу са Совјетским Савезом, и поверење у руководство устанка биле су карактеристичне црте маса које су учествовале у устанку. Ту љубав за велику земљу — социјализма и веру у своје сопствене сна ге уливала је у наше народе Комунистичка партија.

2. — Искуство Пете и осталих офанзива потврђује историску и“ стину о неуништивости партизанског рата ако се он ослања на сам народ м његове основне интересе, гзко је на линији народно ослободилачке _ борбе _— против страног угњетача м домаћих издајника и гко постоји такво руко водство које је спремно да га до краја води. ,

Ако постоје примери да је главнина снага устанка м његовог руководства _ стајала У тешком, према рачуну непријатеља безизлазном положају и да је из ње га изишла сачуваних снага за на“ стављање борбе м противудар, онда је то случај у Петој офзнзиви. Баш због тога што је непријатељ имао _ непосредно за собом искуство Четврте офанзиве. што се био припремио за стратеги-

опкољавање неших јединица са довољном надмоћношћу (6:1) м огромним преимућством у оружју, због тешког терена преко којега су наше јединице морале да се крећу ми преносе велики

1 рањеника м тифусних болесника, па су услед тога губиле у времену, величина успеха наших јединица у Петој офанзиви по стаје још очигледнија,

Због тога треба Пету офанзиву као период устанка м то тежжак, један од најтежих периода, посучити заједно са свим недо“ стацима којих је, природно, било нарочито у погледу непридржавања У потпуности плана датог

_од друга Тита. Пету офанзиву

као велико искуство народног устанка треба проучити и описати, јер је она не само пораз окупа“

тора м победа народног устанка; · четири м по дивизије,

него је то исто тако победа прин ципа борбе против империјалистичког поробљивача и живи при мер могућности успеха под најтежим условима праведне — о слободилачке — антиимперијалистичке борбе.

Зато што је борбом руководипа Комунистичка партија Југосла“ вије, и што је своје најбоље људе слала на најтежа места, зато што се ти људи нису никада колебали да први стану у одбрану народних интереса, нису устукну ли пред тешкоћама, народ је имао огромно поверење у своју партију. Многобројни примери са мопрегора и херојства _ КОмМуниста учинили су да Комунистичка партија постане још ближа народу. Ти примери учинили су да де сетине хиљада омладинаца села и града, следујући примерима старијих другова, почине таква јУ наштва пред којима је застао згранут непријатељ — онај исти који се надувено хвалисао да је стару војску разбио за шест да на, избегавајући да призна да је та војска била девно — још пре почетка рата — разбијена од петоколонаша и издаје ненародних виших официра.

Основни елеменат који је омогућио у М и у свим другим офанзивама, да Хитлерова војска која је за по неколико дана освајала читаве државе, у крвавим биткама које су трајала недељама претрпи неуспех, било је јединство и одлучност нашег војног и политичког руководства на челу са другом Титом. Друг Тито је У свакој офанзиви руководио биткама, Он је давао правце главног удара за пробијање обруча. Он је умео да здружи снаге, да да политичку оријентацију борбе, да искористи грешке и пропусте зло чиначког непријатеља, да га над Мудри м потуче.

Пета офанзива улази у ред 2них најтежих борби наших – јединица против одабраних фашистич ких трупа у којима је наш војни м политички оуководећи _ кадар поникао од радника, сељака, сту дената, ђака и других, учио како се руководи биткама под најтежим условима, уздајући се У сво је сопствене снаге, верујући у победу внтихитлеровске _ коалиције на челу са СССР. Многобројни омладинци који су ступили пред саму офанзиву У поједине бригаде никада раније нису служили војску. па су у таковој немилосрдној и суровој борби учили да ратују.

Шта ов догодило после ЈУ и М офанзиве; После пропасти Четврте офанзиве Босански и Хрватски корпус успели су да поврате глаени део слободне територије У Хрватској и Босни. Јединице које су пошле под непосредном _ командом друга Тита _ ослободиле су нову слободну територију дугу око 200 километара. После Пете офанзиве наше јединице оспободиле су већи део Источне Босне, два месеца доцније ница» ле су на све стране слободне територије које су концем _ јесени 1943 године захватиле _ половину територије Југославије.

Догодило се да се неке јединице нису пробиле кроз обруч, нешто услед огромних тешкоћа, јер

„Фу се задње пробијале, а нешто

других разлога. Те снаге које су бројале три санџачка и два црногорска батаљона вратиле су се на терем. Санџачки батаљони су се вратили као расуте групе после великих губитака које су имали на Сутјеској. Па ипак су и те мале снаге из групе од које су

се пробиле, одмах отпочеле бор, бу у позадини непријатеља м бр. ганизовале поново своје форма ције. После десет дана од битке на Сутјеокој створене су на о ним истим теренима у Санџаку и Црној Гори, где је прохујаљ М офанзива, мале слободне терито“ рије које су се све више шириле И овај случај сведочи о духу ко ји је владао у војсци им у нар дим и о неуништивости не _ само партизанског рата м главних гру. па у устанку, него и о неуништивости и појединих најмањих = јединица устанка ако су довољно задојене идејом и правилно руковођена на линији народнооело. бодилачке борбе и везане хиља. дама нити са својим народом.

Ти примери херојства и високе националне свести радничке кла« се и народне интелигенције учинили су да слава наших борбе. је них традиција из прошлости з3аблиста новим сјајем. Али оно што у устанку народа Југославије прет ставља огроман значај јесте масовно херојство омладине са села у партизанском рату. Која је то анага покренула и подигла такво у поробљеној Европи _ невиђено по величини и масовности, уче“ шће сељештва У устанку против Хитлеровог фашизма. Доследност и упорност руководства народно ослободилачког покрета, на – че лу са другом Титом, _ правилна оцена улога сељаштва У партизан ском рату, неуморно објашњава“ не линије _ народноослободилачка борбе и на делу у народним. од“ борима, у одборима фронта, У масовним антифашистичким __ор. ганизацијама приказивање демо“ кратије, а нарочито мерило би“ рања људи не по партиској при“ падности, него по уделу и по жртвама за општенародну ствеф учинило је да се пробуде рево“ луционарне снаге сељаштва и ргзгори огањ родољубља. Најбољи елементи на селу, непоколебљи“ ви и одлучни, повели су за собом све прогресивне снаге сељаштва и увеле га у општенародни Те бор, дајући му карзктер опште“ народног устанка, какав се ре тко могао да види. :

3. У У офанзиви оу се ипо љили масовни примери самопре“ гора и херојства који су сведо“ чили о величини патриотизма И националне свести _ Југословена,

Ти примери су сведоци да си У патриотизму, у неизмерно! Љу бави према својој земљи и своме народу, комунисти били први.

ни сведоче _ колико је Комуки“ стичка партија била дубоко позе зана са интересима народа. 79 су се због тога у њене редове уливали најбољи синови _ наши“ народа. Што је ситуација _ била тежа у неком моменту борбе, 19 је пред очима најбољих међу најбољима народним _ синовима расла величина борбе и 38481" ка и више чувала целовитост је диница. :

У току бојева који су «8 У" дили, а нарочито 13 јуна када «9 пробијао трећи ешалон, под #0" мандом легендарног јунака Не родног хероја Саве, пали су #Ко ги синови наших народе. 5 рањеници испалили су себи : следњи метак у главу да Ми | пали у руке непријатељу. наши народи. људи нове славије скидају кепу ПРЕА зе ма палих знаних и незнани х. 6 роја из М офанзиве, једно са осталим борцима ; свих офанзива омогућили и вање нове Југославије и изГРЗА | социјализма у нашој земље _ |

р, ЈЕРИЋ