20. октобар

топ,

ан

чланови |

(Наставак са шесте стране)

вем музеју, изложени су радови македонских сликара Мартиновског, Личеноског, Белогаског и других.

Народног фронта Скопља масовно учествују на изградњи колектора.

љом и свешћу људи, Скопље иде напред, поти“

скујући заосталост, беду и незнање.

Нестају ду“

Ћанчићи и узане кривудаве улице. Расту нове, ве»

Ускоро, већ у овој години, почеће да се зи-

дају (неке ће бити и завршене) нове зграде за у“

_ читељску и средњотехничку школу,шумарски и фи» "дезофски факултет, за ветеринарску средњу шко“ лу, сликарску галерију и за низ других културних установа. У бољим материјалним условима култур“ ни живот Скопља кренуће још бржим темпом.

%

жу дух.

Полако, уз страховите напоре и лишавања, во

Изложба,

Још много треба урадити. свесни су тога. Но, оно шта је већ урађено, и светле перспектива будућности, јачају снагу и поди-

лике куће у кајима ће моћи да се живи животом достојним човека.

Грађани Скопља

Није далеко и главни град Негродне Републике Македоније засијаће новим светлом,

Душан СЛАВКОВИЋ

Наши уметници на стваралачком ; | раду

2 ЕП авиие

Ван КОСТА

н а белини прве странице књиге у = којој се налази збирка песама Душана Костића у дну стоје редови стиха:

Живи ти земљо вјечне слободе Рашири крила, ширином свом!

"Ми борбом светом наше народе Слисмо у братству, јединству том. Редови који нежно песнички стапају жељу, која је била остварена борбом наших народа, борбом у којој је учествовао још од почетка и овај млади песник, борбу чију је стварност често језиву пренео у стихове којима обилује ова књига. Али не само њима...

У овој збирци се _ налазе песме „Звијезде и човек у самици“ посвећена Шпавији 1939 године. „Исповест“ писана 1940 године са стиховима из којих провејава тежина живота преплетена радосним очекивањем нових дана кеји су долазили, „Упадица““ која својом _ презирном _ оштрицом стихова удара „брижну мржњу“ да нашње реакције,

Алн овом књигом не ночиње — пеенички пут Душана Костића, Још у другом разреду гимназије написао је овај песник нашега доба своју прву песму. Притиснут тешким животом, 0. сетио је да ед некуд бије неправда, алн несвестан одакле. Та прва – песма коју је штампао у „Подгоричкој Зети“, пуна је туге и јадања на жи_вот, као да је он био главни винов-

ваздухопловства

сведочи О широкој примени технике у нашој авијацији

Н едавно _ отворена изложба нашег ваздухопловства, која је смештена у Војном музеју на Калемегдану, пружа посетиоцима задовољство да се у дивном декору Војног музеја упознају са техником наше авијације. Пред семом зградом посетио= це дочекују разни типови авиона и | једрилица. У унутрашњости зграде, ваздухопловци објашњавају посетиоцима чему поједине спргве . служе. На зидовима фотографије из прошлости и садашњости наше младе авијације. У ходнику · мали, _ противавионски · а мало даље ед њега виси на зиду раширен падобран, Насред собе стоји справа са кабином и крмилом, _снабдевена свим авионским уређајем, Она служи будућим пилотима за обуку. Поред зидова су витрине са разним справама и деловима мотора, који претстављају изуме на ших новатора и рационализатора у техници авијације. На авионским радио-уређајима постоје пу мене гмортизације које током ек сплсатације губе _ еластичност, што доводи до штетних последица по радио-урећај. – Колектив тех»ичка службе извршио је из весне модификације амортизација, што се показало од огромне користи у погледу чувања и У штеде авионских радио-урећаја. (Ово је један од педесет проналазака који су приказани на из ложби и који сведоче о великом залагању | наших ваздухопловаца и раду на унапређењу _ технике ваздухопловства. Пажњу _ посетилаца _ нарочито привлачи уређај гвиона-бомбардера. Једен од ваздухопловаца

„ан нЕа.

тумачи технику спуштања бомби. Он притискује на једно дугме, а мело затим пали се црвена светлост која означава да су бомбе пале. Три пута узастопце' пали се светлост, што значи да је две по две, шест бомби спуштено, и то по једна испод сваког крила. Мало даље. лежи на земљи падобран од грубог тила, На њему се виде огромне закрле. Причвршћен за гвион, он служи за вежбе у противавионском _ гађању. Пасле сваке вежбе потребно је пришити нове закрпе.

= === == == „== — је ЈЕ =. “ „ ЕЕ = | == а === === а ТЕ ша. === =>

а

Са Изложбе ваздухопловства

још много и много детаља, ко ји се могу видети на изложби, упознају посетиоце са техником ваздухопловства, И ракетни гвиг он који се, стављен У покрет, вр: ти необичном брзином, уз сило" вито шиштање мотора, и. мМитраљези, и електромагнети, "и техника паљења свећица и многобројни изуми. Изложба нарочито интересуја она који желе да св по свете ваздухопловству. Књига у" тисака, која стоји _ посетиоцима на расположењу. сведочи о великом интересовању грађана, Један

а“-

посетилац пише: „Изложба вазду хопловства је још један доказ ви ше наше спремности и напора за очување мира у свету и коришће ње тековина науке за добро свих нас“.

Изложба сведочи и о. томе да је техника нашла широку примену у нашој авијацији и да наши

· авијатичари нису стали на ономе

што је до сада учињено, већ чи: не огромне напоре да ваздухопловство нове Југославије постане вежан фактор у очувању мира.

НЕЈА |

5 255

ник тешких дана његове младости. И та прва песма, а и читав низ каснијих песама, од којих су многе објављене у загребачком Омладинском листу „Младост“, пуне су биле тог песимистичког гледања на живот. Све до 1936 годипе. Тада су почели нови дани. Студирао је књижевност — на Београдском универзитету. Сада му је било сасвим јасно одакле долази неправда, која је и њему као им многима чинила живот тешким, и почео се против ње снажно борити. Његове, тада писане песме, оштро су подвргавале руглу тадашњи владајући режим. Нарочити потстрек за то добио је приредбом „Вече младих“ на фи лозофском факултету, где је прочитана песма ,Плакате'. пожњела вели+ ки успех, Све те његове песме биле су објављиване у напредним часопи- | сима „Живот и рад“ и „Сарајевски преглед“ у којима је сарађивао.

Данас Душан Костић обавља дужност помоћника директора - београдске

Радно-станице, а осим тога је већ три године уредник часописа „Младост“, Поред тога посла, он припрема још две збирке својих песама. Прва, која ће ускоро изићи, носи наслов „Земљи коју волимо“, а посвећена је Совјетском Савезу. У његим стиховима овај наш млади песник да-

са пута по Совје бво са групом

ће своје имлресије јетском Савезу, где књижевника прошле године. Друга збирка имаће тематику изградње и народноослободилачке борбе,

На томе се свакако неће задржати. Наша песничка књижевност биће 050-

_ гаћсна новим делима. Нов живот, ње_утове, људе, схватања и изградњу да-

ће Душан Костић у својим стиховима верно, јер у свему томе — и сам је учествовао и учествује,

ововили смо већ језик иви и

а томе како – ванцо оно шт је било некада правилно у нашем

језику. сада већ више пије, ла мавелемо само један пример. Годипе 1994 штампано је треће издање „Правописа српскохрватског жњижевног језика“, који је саставио проф. А. Белић, Жачка 11 гласи:

„У речи Мамџар, која прететаду, ља стару позајмицу из мамтрскога, имао поред џ и ђћ, умешено наново према маџ. габеџаг. Мађар је, дакле, новије, млађе и мање распрострањено. ако имамо покрајинско џепсдал и новије ђенерал (поред герерал); код ове

" Песник Душан Костић

Маклохо Макло)

И “торија совјетског народа, његе.« ви напори, тежње и прегнућа за слободу и правду, пружају обиље материјала за стварање великих уметвичких филмова. Исто тако, велики људи, научници, лекари, уметници, служе данас совјетским људима који раде на пољу кинематографије, — као мотиви за стварање изванредвих у“ метничких филмова.

За такав један уметнички филм по служио је и живот и рад познатог руског научника Миклухо Маклаја.

Миклухо Маклај био је не „само на. учник него и истраживач, један од стваралаца савремене — антропологије, науке о физичком развитку — човека. Цео свој живот посветио је овај ве“ лики научних разоткривању и оповр: гавању резкционарних и антинаучних теорија о расној неједнакости човеченстаа и о постојању такозваних рактивних“ и „пасивних“ раса. Он је провео много година на острвима Ти: хог и Ипчдиског Океана, где је изу,; чавао физиологију, живот, обичаје |] језик тамошњих урођеника. У својим

делима он је непобитно доказго ра: сно јединство целог човечанства, . Искористизши богат материјал — из живота овог великог научника и и: страживача, московски Студио науч“ но-популарних филмова, остварио — је Велики уметнички филм „Миклухо Маклај“, ,

Поред своје уметничке вредности 0; вај- филм, не тематици коју обрађује,“ има н велику научну и – историску

вредност.

оно, како каже проф. Белић, мла» ће и пољије побелило је. Нигде у данашњим књигама и новинама нећете прочитати Мамџар, него са мо Мађар и Мађарска; а облик Ђеперал није уопште познат у на“ ем војничком језику, него само тенерал, .

У прошлом броју, на овоме ме сту у ставу где се говори о употреби, испретурано је омашком меколико реченица, Тај део треба да гласи:

:“

Ако напишемо са запетама:; „Морнари, који су сујеверни, не излазе петком на море“ — то

значи да су сви морнари сујевер-

речи у већој је потреби облик ни. Међутим 8 5 У иста речени

Ђенерал (он је наречито | много запета; „Морнари Зеји са Бавпрдетрањен, у војничком је- верни не излазе петком на моМЕ 15 2К ре“ — значи да петком на море 4158 , трнаест година после не излазе само они морнари који о зављић, ња овог „Правописа“, су сујеверни.

а

+ по -- =

Да се заштитимо од прљавштине

У кафану „Сложна браћа“, преко пута „Цветног трга“ свакодневно свраћају сељаци и сељанке, да ту, после обављених послова поједу пор» цију јела или попију чашу пива. То им се послужи на прљавим и увек влажним столовима, испод којих — је много отпадака, у умазаним тањирима, Очигледно је да сопственици локала верују да сељаку не треба пружити чистоћу, као и даљ његовом здрављу прљавштина не смета,

Но то није све. Зидове ове прљаве кафане „красе“ две слике, На пр. вој: четири недорасла дечака играју карте забачених качкета и цигарета У зубима, _ заваљени на столицама, док око њих леже празне флаше. Је. дан од дечака, прстима босе ноге, испод стола, додаје карту свом „партнеру“. На другој: дечаци се же. стоко туку.

То је идеал сопственика ове кафа. не. Под тим знаком он послује и те накарадне слике, карактеристичне _ за некадање време, врше свој лош ути цај са зидова ове кафане.

Таква нечистоћа и такве и још го. Ре слике карактеришу знатан број кафана и бифеа. _ Стога би требало извршити ревизију и предузети | све мере да се наши грађани и сељаци „који долазе у град заштите од такве „жигијене“ и „очигледне настаре".

Деса СТОЈИЉКОВИЋ

Горњем Вождовцу потребна је књижара

орњи Вождовац _ обезбеђен _ је ђ продавницама за намирнице, Са. мо у том горњем делу има их седам

бирократија која оптерећује радпоште

абрика фармацеутских производа

„Галеника“ послала“ је из Земуна, 28 маја ове године, пакет тежак 13 килограма и 700 грама упућујући га једној војној установи у Земуну. За тај је пакет платила поштарине

а.

Ди ја беј пакет послан по куриру, потрошило би се свега неколико ди“ нара за тутобуску карту. Стога би било занимљиво знати како ће онај, који је упутио пакет, правдати изда.

ти новац за поштарину. И - “ и === ен -- –-=== вождовачких кафана а отворити књи-

(четири „Гранапове“ и три задруж- жару и папирницу, Корисност и једје га РА ла 41

не), које добро служе својој намени, _ ног и другог није нужно подвлачнтн, снабдевајући становништво — месечним Б. В, Слични случајеви дешавају се и на другим местима. Недавно је машин-

Приватне кафане и бифеи — састајалиште беспослених „људи

ска станица „Сурчин“ послала своја

акта у сурчински Месни народни од.

свет, ја беспосличарима нису потребни посебни докали за пијанчење и сва,

бор преко поште, Занимљиво је на“

поменути да је службеник _ машинске

ђу. станице, идући на пошту, био прину-

Просторије, које би се на тај па» чин ослободиле, могле би да се уреде ђек да прође поред зграде – Месног народног одбора.

добровољним радом и да се користе У питању је отсуство интересовања

Као просторије основних организација или, се могу доделити породицама за. поверени посао и бирократска не. брижљивост, т. +

следовањем, прехранбеним потребама и ситницама неопходним за домаћин-

ство.

Што се тиче снабдевања _ КЊИГОМ, шшкодским и канцелариским материја. лом, то је питање још увек нерешено, Горњи Вождовац нема ни једне књижаре ни палирнице. Они, којима је тај материјал потребан, принуђени

' ву да силазе све до Славије.

Стота треба затворити неку од

–— едавно сам, тражећи винско сир» ЈЕ ће, имала прилике да зађем У " више приватних кафана и бифеа. Изненадило ме је што сам тамо видела људе који ееде, полупијани, причају · безначајне ствари, или се препиру 0-. ко ситница, уз вику им псовке. | То ме је навело да се запитам, ке би ли било корисно да се известан број ових штетних ћумеза затвори, ' јер од њих користи нема за радвн

див

без стана. % Софија МАРЈАНОВИЋ

паиа

адио њена ит реп =