20. октобар
--____ СТРАНА 8
· лиште тако пријатно као што
је Приквеница. На свега неких 35 километара јужно од Ријеке налази се песковита црикбекичка плажа која се простире неколико стотина метара у дужину. Одмах изизд самог града Цриквенице дижу се обронци Капеле, хоји заклањају ово улобно летовалиште од хладних планинских ветрова и тако га чино још пријатнијим. 6 по свом положају Цриквеница од _ товара свим захтевима привлачног климатскног | лечилишта. Обиље сунца и слецифаич:а преммулства овог прворазредно летовалишта · омогућују га се Цриквеница раз_ вије и кго добпо климатско туристичко место. Ту налази опоравак велики број сних који болују од болести српа; крвних судова, затим живчаних, стомачних и друтих обољстња. Стога је боравак у Приквеници пријатан и користан
[Ре је које приморско купа-
и зими и пружа могућиост доброг опоравка.
Али најзначајније одлике овог приморђсј еттишта јесу уживања која п ' мере и песковита сбалл х дапа. Сунчаност обдгле, а околина и добрџ хотели потпуним комфором чина Приквеницу једним од
најистапкњутијих илилих јадранских летовалишта. Ту сване голине долази све рећи број гостију, како из илше земље, тако и из инострапства ту наши трудбеници могу ипо“и добар одмор, разоноду и коришћење свих благодети које пружа дивни Јадран.
Окелинла Црикзелипз претставља "лепа шеталишта и места за излете. Дуж морске обгле води добар пут којим се пролази кроз сплетове приморског дрвења и интересантну околину Нриквенице. Ако са цође глеталиштем уз море, онда се на свега дел и по километра даље стиже го мирног мес станцета Селце, које је такође призлачно _ летовалиште. Добрим путем из Цриквенице за врло кратко премо стиже се у чувени Винодол, лоспун винограда који лају првокласно грожђе. Излети моторинм чамцем или паробоодом у Нови, Сењ, Коаљевицу, Бакар или купалишта на острву Крку. такође пружају необично зацовољство.
У Цпиквекици се ланас налази дечје летовалиште, Постепени натно могеског лна на плажи у Приквениџи, тако да се на неких стотинакн метгра ол облле вода не лење даљег до пејаса, омогућује купањље лепи и непливачима, А шетње и веслање, затим лруги вБолени споптози дају могућност омлалипи ла се издашно бави фискултуром. Некол о добрих хотела у Црикренипи за овотолишњу летњу сезону је сппемљено да може примити зизтан број трулбеника из читаве игла лрхжкаве. Они су снабтепели мотезним уређајем и потпуним комФфором, те омогућују добар огмор и разокоду.
паши трудбениим ће у току ове летње сезоне. оллазећи у ЦПриквениџу. имати јелииствену птилику га удобно проведу свој годишњи одмор и да злиста осета и виде безбројне лепоте које им наше
море пружса.
било некада код сељака да игра то шта више
|реткост је нас видети шах. Многима би изгледало смешно или можда неко „скрнављеље“ ове прастаре игре, која је раније готово искљу чиво негована по владарским дворовима и племићским замцима. На Западу је извеспу измену У том схватању донекле — донела Француска револуција, тако да је шах постао игра интелектуалаца. Међутим елпохелан преокрет дала · је тек Велика октобарска револуција у Русији. Прва социјалистичка држава на свету, схватајући важност шаха за народно васпитање, учинила је да шах захвати и најшире народне слојевг. Резултати нису изостали и данас је шах "у Совјетском Савезу део народне културе, а по квалитету и масовности први у свету.
"Ослобођење донело је велики процват нашег шаха. Година 1946 била је прва у историјату југословенског шаха у којој су такмичења за државно првенство 0бухватила све наше народе, као и припаднике Југословенске армије. Чињеница да најбољи аматери народних република, не само Србије, Хрватске и Словеније, већ и Босне и Херцеговине, Македоније и Црне Горе, као и припадници Југословенске армије, добијају у знатном броју титулу мајстора и мајсторских кандидата, показује јасно да се шах демократске Југославије развија на новим основама. Шаховски по крет захватио је и оне крајеве, тде га у старој Југославији услед културне заосталости није било. Многе десетине хиљаде шахиста _ учествују данас у такмичењима у Армији, ' на републиканским им другим првенствима, на омладин-
ским радилиштима итд. Многи демобилисани борци, који су У Армији научили шах, после де-
„мобилизације продужују да мегују шах, а неки од њих данас већ играју видну улогу у нашем шаховском — покрету. Благодарећи _ тој појави шах се данас шири и · онде где се за њега скоро није ни
5 = Уредништво и администрација Ректора Драг. Јовановића 1ЛУ, тел. 20-443, Штампарија Штампарско- издавачког. пре Одговорни уредник Славко
Шаховски турнир у селу Корману
Привлачна места за опоравак и одмор
АВМАОНИЦА
На плажи у Цриквеници
Значај пливачког спорта
и потреба његовог омасовљења
[7] својим предностима за физич. · ки развој људи пливање долази на једно од првих места међу свим спортовима. У више махова истицана је потреба омасовљења пливачког спорта код нас. Пливање развија људима издржљивост и вештину. Сем тога, као спорт који се упражњава На води, пливање спада међу најздравије спортске гране. Из свих тих разлога потребно је погледати на стање 080га спорта у Београду на почетку летње пливачке сезоне.
масовности ни по квалитету такмичара стање пливачког спорта у Београду није задовољавајуће. Укупно у Београду има у 4 секције активних 170 пливача и пливачица, јункора и јуниорки. Само 4 друштва имају своје пливачке секције: Црвена звезда, Железничар, Београд и Металац, Измећу свих ових пливача значајнију класу претстављају само неколико, међу којима и Миша Станојева др. жавни првак и рекордер.
Шта кочи развој пливачког спорта у нашем главном граду;
Ни по
Пре свега, питање пливачких објеката. Прошле године. пливачи практич. но нису имали ни један сплав за тренинг. Постојала су додуше два сплава, „Железничар“ н на Ади Цигенлији, али су оба била претрпана купачима. За тренинг _ било је врло мало времена. Сем тога, за време зиме пливачи Београда готово нису били у могућности да редовно трени-
рају. Базен Државног института — за фискултуру заузела је државна . репрезентација, а у базену „Крсмановић“ могло се тренирати) само три пута недељно по подне. Сасвим, је природно да овакве прилике у погледу пливачких нису биле у складу са могућностима за развој пливачког спорта у Београду. 6 .
Да би се ово стање поправило, неопходно је предузети хитне мере. Пре свега, сплав на Ади Циганлији треба да служи искључиво за тренинг пливача. Исто би се могло рећи и за сплав „Железничара“. Но, све ово ни изблиза Не може бити довољно. Дунав је у погледу развоја лливачког спорта потпуно неискоришћен. Просто је невероватно да у граду, који ле жи на великим рекама, кема специјал. них пливалишта. У интересу развоја пливачког спорта ово питање _ треба што хитније решавати, Стварних могућности за градњу сплавова има, са. мо је потребно нешто више иниција. тиве.
Други, веома важан, разлог који је кочио и: кочи развој пливачког спор-, та је слаб рад на омасовљењу _— ове гране по средњим школама, а наро: чито по фабрикама, предузећима и у“ становама. Готово ни један синдикални фискултурни актив нема пливачку секцију, или је има само на палиру. По средњим школама се нешто радило. по овом питању и одржано је средњошколско. – првенство
РАЗВОЈ ШАХА
знало. Шах је тако у снажном замаху почео да продире и на село. У Војводини је данас већ тешко наћи село које нема свој шаховски актив. У Сомборском, Бачкотополском и Новосадском срезу села преко тих актива држе између себе првенствена такмичења. Најчешће то је потпуно спонтано, без директиве од неке више шаховске организације. А сусретима одабраних сеоских екипа присуствује на стотине посматрача. Сеоски активи у Војводини већ доста пута су успели да организују симултанке мајстора, мајсторских кандидата и јачих аматера, Има појединаца који набављају струч не шаховске књигеи раде на свом усавршавању. Занимљив је случај једног насељеника у бачком селу Ловћенац, који с одличним успехом учествује у решавач ким конкурсима проблема у струч ним часописима „Шаху“ и „шШаховском вјеснику“. ИМ онај који у списку најбољих решавача прочита његово име, ни не слути да тај шахиста цео дан оре и копа! Неки чланови сеоских актива Учествују такође на дописним утакмицама, које је организовао Шаховски одбор ФИСАЈ-а,
Шах је у Србији захватио многобројна села, па и најзабаченија Тешко је већ магли на „шаховску пустињу“, како се некад говорило за крајеве и места где нема шахиста. · Нарочиту агилност развијају омладински сеоски активи. У многим селима држе се првенствене утакмице, на којима у предтакмичењима учествује на стотину шахиста. Као у Војводини тако и овде се поједине сеоске екипе огледају између себе. Игра се у омладинским и задружним домовима, месним народним одборима и свуда где се нађе потодна просторија. У недељне дане, када време то дозвољава, итра се по баштама и на клупама пред сеоским кућама. Редовно је око сваког пара. шахиста велика група. посматрача. То је сасвим друга слика него раније, када је
НА СЕЛУ
омладина седела по кафанама и
пијуцкала.
и на Космету је шах веома развијен, а игра се такорећи свуда. Често ће се наићи и на чобане како играју шах. Квадратна поља изведу на некој дасци, а фигуре начине од прућа!
пуни развој шаха на селу не кочи само недостатак добрих шаховских гарнитура и осталог потребног инвентара, већ и недовољна повезаност у раду. Шах се додуше омасовио, али организација ни приближно није испунила своје задатке. Тако се, на. пример, ни данас не зна број ша-= ховских друштава, секција и актива. Ништа није учињено да се сеоски шах повеже са главним наших шаховским центрима, да се плански држе разна такмичења, одржавају симултанке, предавања итд. Шах на селу остао је углавном упућен на самога себе. Уколико се то стање поправи, снага целокупног нашег ша-
ховског покрета биће далеко већа. Озрен. НЕДЕЉКОВИЋ
објеката ни изблиза
Београда, које је дало слабе резул“ тате. На овом првенству није откри. вен ни један бољи такмичар. Међу. тим, ово првенство ипак је покренуло интерес за пливањем и После првенства приличан број јуниора _ присту“
пио је пливачкој секцији „Београ“ “
да“.
Главни разлог за недовољан рад на подизању пливања у _активима је прилично слаб рад Пливачког одбора Градског одбора ФИСАС-а за Бе. оград м рејонских фискултурних — од. бора. Убудуће се мора далеко већа пажња поклонити развоју пливања по активима, јер је то један од неопходних услова 32 омасовљење овог спорта и за откривање нових, тален. тованих пливача.
Ни питање пливачких тренера — до сада није решено. Пливаче _ „Црвене звезде“ и „Металца“ тренирају студенти, који су исто толико заузети као и тренери „Београда“ мн „Железничара“. Залагање ових тренера је велико, али они нису у стању много да учине. Управе друштава, сем У „Железничару“, не поклањају довољ“ ну пажњу развоју пливања. Пливачким секцијама не указује се помоћ, а често нема ни разумевања за потребе пливача. Жалосна је чињеница и то „што од 12 београдских друштава само четири имају пливачке секције. Карактеристичан је случај „Јединства“ из Земуна, које у статистичким подацима има 34 пливача, а на тренингу и такмичењима ни једног. Мако су, по. зивани неколико пута на састанке и договоре ради тренинга, претставници „Јединства“ нису ни једном дошли нити се интересовали за пливање.
У погледу ватерпола стање је још горе. Само „Црвена звезда“ и „Железничар“ имају сениорске екипе, а
„Црвена звезда“ и „Београд, јуниорске екипе. Овој грани спорта — се исто тако не поклања готово никаква пажња.
Овогодишња сезона пливања има богат програм за београдске пливаче. Поред првенства Београда и Србије, одржаће се и низ сусрета између бео. градских друштава, а биће и интер. националних утакмица. Поред тога београдски пливачи учествоваће и у дану фискултуре на води, а у другој половини овог месеца одржаће се пр.
ви дан пливања у Београду. Иако дан пливања има огроман значај за будући развој пливачког спорта у Бе ограду, Мливачки одбор је тек јуче формирао једну екипу, која тек треба да да извесне предлоге за органи. зацију дана пливања. За овај дан се још увек не агитује н не врше се никакве припреме, ма да то треба да буде најзначајнија манифестација наших пливача.
пси 120 ОКТОБАР"
>
Премештени адвонати
дају остсвке
ју међу осталих тешкоћа, које су отежавале рад нашег прав ног апарата, а остале су као последица уређења предратне Југославије и окупације, била је и та што адвокатски кадар није био равномерно распоређен по целој нашој Народној Републици. Да би се питање појачавања прав не помоћи, у оним местима гле се за то највише осећала потреба, правилно решило, Министарство правосуђа Народне Републике Србије донело је пре неколико мссеци решења о премештању извесног броја »двоката из већих места, у првом реду из Београда и Ниша, у унутрашњост. Ма тај начим би једино било, под садашњим условима, могуће _решити питање недостатка адвокатског кадра у унутрашњости. Посао соко расподеле м одређивања оних адвоката који ће отићи У унутрашњост поверен је Адвокатској комори, која је, улажући пуне напоре у овај посао, извршила савесно и правилно размештање адвокатског кадра. По одлуци Извршног одборз Адвокатске коморе, 63 адвоката требало је да оде на нова места службовања. Од тога броја је 49 адвоката за попуну упражњених места у унутрашњости, узето из Београда. ; Сем адвоката Петра Радојковића, премештеног за Пожегу, Јанка Боричевића, премештеног за Чачак и Милутина Абдулића, пре мештеног за Бор, који су правилно схватили ову одлуку Адвокатске коморе и без ихзавог протеста отишли на своја нова места опредељења, сви остали адвокати под нели су жалбе на размештај. Министар правосуђа је нашао да је 13 жалби оправдано и поништио одлуку Адвокатске коморе. Међутим, 33 одлуке. Адвокатске коморе су оснажене, Адвокати - жа-
лиоци користили су своје право
и поднели молбе да им се рок одласка продужи за 3 месеца по потврди одлуке од стране Министарства правосуђа, ·
Када су ови рокови почели да истичу, _ Адвокатска комора је
свакодневно примала оставке адвоката који нису хтели да иду у одре зна места, Извршни одбор Адвокатске коморе морао је поново да одређује друге адвокате за премештај у она места у којима су били потребни, уместо адвоката који су поднели оставке ка адвокатуру.
Сада се ситуација опет понављала. Адвокати су се жалили, од луке биле оснажене, поново подношене молбе за продужење рока одласка, и мајзад подношене оставке на адвокатско звање.
До сада је у унутрашњост отишло из Београда свега око 15 адвоката, док добар део њих још увек очекује одлуку Министарства правосуђа, а претежна већина оних који су поднели оставке на адвокатско звање ипшла је запослење по разним предузећима Београда.
Адвокатска комора је, због овак вог нездравог стања међу својим чланством, уместо 49 премештаја до сада извршила 91 премештај а попунила упражњена адрокатска места само у 15 места у упутрашњости Србије.
Број оставки на адвокатско звање из дана у дан је већи. Ако се не предузму мере да се оваквим махинацијама, које чине поједини адвокати не водећи рачуна 0 општим интересима и _ потребама, вођени само својом себичношћу и апсолутним неразумеџањем за велике промене које су се десиле У нашој земљи после ослобођења, не стане на пут, дошло би се у ситуацију да Адвокатска комора свакодневно одређује за премешта) нове адвокате, а ови модносе оставке на своје звање, не поштујући одлуке Коморе. .
Једино решење да се оваквим нездравим појавама стане коначпо на пут и пружи помоћ местима у унутрашњости где је она неопходна, било би доношење забране да ма које предузеће Београда прими у службу адвоката који је дао оставку на своје звање, јер је добра већина ових несавесних адвоката искористила недостатак кадрова по нашим пре дузећима и већ добила запослење,
Жртве транспорта
— Товите се, лепојке наше, а не да Београђани посте
кад следују месо!
УХОШТЕМЕРЕЧИ
л >-љ+%5678%
виоскоп ОС у ГР
СНАЖНО ДЕЛО СОВЈ БУДЉИВЕ ДОЖИВЉА
ХУМАНИСТЕ
,
Јанковић, Чек, орач. 1-9060114. Пошт, фах 752
ЕТСКЕ КИНЕМАТОГРАФИЈЕ ПРИКАЗУЈЕ ЗАНИМЉИВЕ И УЗ-
Е ВЕЛИКОГ РУСКОГ ИСТРАЖИВАЧА И НАУЧНИКА
Хоризонтално:
1) Предлог; 2) Појаве које запа: жамо чулом слуха; 3) Презиме нашег песника лиричара из прошлога века; 4) повратна заменица, узвик, слово латинице; 5) Биће; 6) Животињска коштана израслина; 7) Тежак задатак; 8) Слог у речима које означују нешто давнашње; ад) Мали павиљон; 10) Предлог, сугласник, проналазач серу“ ма против дифтерије; 11) Совјетски писаш („Људи чисте савести"); 12) Геолошко доба; 13) Свеза,
Вертикално:
1 М сугласник: и во; 2) Првак, сугласник, 3) Овде (на руском), слово, кола за пренос муниције; 4) Лична заменица, предели око полутара, савремени ен, глески сатиричар; 5) Пруга која — се гради у Србији; 6) Ноа, објава, нота; 7) Цепка, узвик, друго име титана Хроноса из јелинске митологије; 8) Знак једног хемиског елемента, сугласник, прастари град; 9) Сугла“ сник, свеза.
самогласник, сло. заменица;
Решење из прошлог броја
Хоризонтално:
ђ П; 2) Кит 3у Оре; 4) Коротан; 5) Ту, ата; еп; 6) Нози Београд; 7) Пањ, х, род; 8) Реинион; 9) Миг; 10) Ако; П)А.
Вертикално:
ђ Н; 2) Топ; 3) Кувар; 4) О, иње;
5) Кораб, има; 6) Пиротехника; 7) Петао, иго; 8) А, гро; 9) Нерон; 10) Пад; 1) Д. |
А. П. Кисељев: Геометрија за више разреде средњих школа, издање „Про“ свете“, Београд 1948, ћирилицом, стра. на 120, цена 23 динара.
П. Н. Шчастњев: Општа географија за учитељске школе и више разреде гимназије, издање „Просвете“, Бео“ град 1948, ћирилицом, страна 364, це“ на 41 динар. ~
Б. П. Јесипов и др. Н. К, Говчаров:
Педагогнка, уџбеник за учитељске школе, издање „Просвете“, Београд 1948, латиницом, страна 643, цена 62.
динара.
А. Н. Кабанов: Наука о човеку (2+ натомија и физиологија човека), из дање „Просвете“, Београд 1948, ћи“ рилицом, страна 184, цена 22 динара,
наиве лира пааааааан дузећа Народног фронта Србије, ·
=
а
ги ш "– и _ пи". пових па |
а пика
на