20. октобар
Какви се задаци постављају оте 4 палица - свргли |
Х
пред национализована цизларска предузећа
едву од важних грана у
развоју грађевинске делатности претстављају и цигларство, просто зато што ци гла претставља основни материјал у грађевинарству. Оно се не сме гледати са гледи шта стања његове садашње примитивности, него са гле дишта његових _ преспектива, улоге и задатка.
Начин производње у пи гларству, наслеђен из про шлости, претставља у највећој мери потпуно заостали и прутмитивни начин производње При овеквом начину произво дње поред тешких услова рада добија се врло ниска продуктивност, која не ' одговара вашим плачским залацима, те је као заосталу треба што пре мењати.
Један Од разлога због ко
извршава задатке |
' ђено по прелмету, упућен сам на се~
есни одбор Савеза комуналаца
ЈМ поднео је молбу за пресељење / телефона број 26-158 из Штросмаје- ! рове улице број 9 у Светосаввску број 8.а, 10 априла ове године. )
Приликом подношења молбе речено > је да ће пресељење бити извршено за 4 до 5 дана. После шестог дана, а кад није извршено ни за 6 дана, | Месни одбор Савеза комуналаца обра. . тио се поново Главном телефону и 0бјаснило да је њему неопходно да буде , у телефонској вези са великим бро- 3 јем подружница, док су У току го- „ дишње скупштине итд. и замолио је да се телефон што пре пренесе. Од: <; говор је гласио:
— Предмет је дат на Причекајте дан-два...
И — прошло је 20 дана... М три: десет...
После тога времена, на тражење Са.
проверу...
Како Главни телефон Београда |
'. фона, да Месни одбор није
У му и наследио телефон = која се иселила.
_ СТРАНА 7,
4и! Зи
' .
те
кретаријат. Ту ми је другарица, по. моћник директора одговорила кратко:
— На провери је... | |
Указао сам другарици на 45 дата, холико проверавање траје. :
— Пријавите нас Контредкој комисији, гласио је одговор. ;
Нисам то учинио, сматрајући да #. други муче сличну муку са Главним телефоном и да путем штампе треба указати на такав рад. ·
Ко зна колико би још требало аро• веравати молбу за пресељење теле добио друге просторије у Синдикалном доподружнице Најзад, кад сам тражио повраћај у. плаћене таксе, испоставило се да по
рвој молби ништа није урађено. Овакав однос према послу није У
8 духу сопијалистичког такмичења. Кад би се тако односили према раду рад. ; вици фабрика или ма које оргавизаћ, ције, како би корачали напред, У со-
јих треба мењати Начин производње у цигларству је и радна снага. У старој Југо
веза, нико вије умео да објасни коме „ је предмет дат на проверу, колико ЈЕ времена потребно да се провера из-
славији радна снага није прет стављала никакав — проблем. Огромна војска _ беспослених подмиривала је по врло јефтиној цени све потребе капиталиста па Н У цигларству. Пигларски .радници претстављали 0бу сезонске раднике чији је циљ био печалба, тј. зарадити ако је то могуће из веону суму новаца којом би се барем платио поргз и подми риле горуће потребе код куће. Постављајући _ насупрот о вом наше потребе у изградњи, вашу бригу за живот људи, долазимо јасно до закључка да је неопходно потребно из“ менити стари начин рада У пигларству. Нови савршенији начин рада у цигларству, по" ред већ створених нових односа У нашем друштву, треба да формира и нови ментали тет сталног пигларскот рад мика Који ће бити чврсто ве зан за производњу у овој гра ви индустрије. и Набављање радне снаге за пигларство путем капарисања, стари је и преживели начин, а потиче из доба капитали“ зма Када су Радници због те“ шкоће у запошљавању били помнуђети да плаћају изве сву суму оном ко би их запо“ слио. Тако су капараши и ове голине били У положају да добију известан проценат Као што је то било ми у прошло: сти. Многа предзећа су неоправдано обећавала веђе пла“
те него што је 7то Уредбом предвиђено, што је изазвало не“
пе само неправилност и равноправност У плаћању, него и несталност радника на својим местима.
Може се рећи да су изве сног успеха у набавци радне амаге имала предузећа чији су се људи боље снашли ва те рену, а већим делом они који су се послужили неправилним обећањима ин плаћањима.
Припреме у _ цитларству У Београду такође нису _дово“ љно извршене. Ово једним де лом што су управе предузећа обичто схватиле да Операти'
вна руководства морају 34 све припреме створити ·нарочито објективне услове, не
под
схватајући да су услови, којима ми данас радимо једи. но објективни и нормални.
друге стране, Оперативна Ру" ководства често су сматрала да је довољно поставити за: датак без непрекидне контро“ ле његовог извршења. На при прему у цигларству непогво“ љно је утицала несналажљи вост самих управа предузећа као и често крутост виших оперативних руководилаца. Ово је важно подвући зато, фер је од последње кише, због немања дрвених покривача на београдским _ цигланама про" "пало и оштећено близу 1,000.000 комада сирове цигле, а тешко је поверовати да сеу Београду не би нашла и са
Хигларски посао по застарелом начину рада веома је напоран
да извесна количина дасака које се неће моментално упо" требљавати мако су предвиђе ве за Планску потрошњу. Што се пак тиче саме орга: низације рада У цигларству, као хитно поставља се откла: њане наслеђене — примитивно сти У производњи. Машински рад омогућио би већу произ водњу цигала непоходних за нашу изградњу, смањио би број радне сваге ми омогућио упошљавања у овој индустри ћи и женске радне снаге, Монтирање једне машине на погону број 1 цитлане „Труд: беник" ово _ потврђује; иако су људи запослени на истој машини нови, Који се никада вису бавили машинском про изводњом, нпак се на овом месту у току једног месепа производња удвостручила. О. во с друге стране доказује да морамо што хитније отклоши“ ти све слабости Које су нас
досад ометале у увођењу нових машина које нам још увек стоје — неискоришћене Изгадња · галерије око сва ке · пећи такође је је дно од хитних задатака, јер
да су ове галерије постојале не би се десило да сирова пи гла пропада на киши, него би била смештена У глерију. Ци гларски радови морају постепено добијати карактер ста' лних радова, а од сезонских пигларских радника треба ста лним _ запослењем створити сталне индустриске раднике у пигларству.
Још сада се поставља као потреба изградња радничких станова, одабирање младих ци гларских радника који ће поред практичног рада школо вањем кроз курсеве постати први руководиоци у цигларству. Пред нас у Београду 0" во се нарочито поставља. огромне _ потребе и градње старог и подивања Новог Београда, као и због нарочито примитивног начина произво“ дње у цигларству. Ови задаши постају још озбиљнији после национализације извесног бро ја циглана које су у много ло шијем стању од оних које је Извршти одбор раније при мио на руковођење.
Поред механизовања ин ново добивених циглана, један од тешких проблема претставља“ ју и радвички станови за ко“ је се бивши власници _ Нису много бринули, _ научени да радници станују у развим шу пама и земуницама, а нску: ство извучено у току Ове и прошле тодине јасно говори шта и Какве мере треба да предузимамо да би смо одговорили задацима који су пред нас постављени Петогоди“ шњим планом.
адни људи Београда поз-
"дравили су расписивање народног зајма као још једну могућност за своје активно учествовање у изградњи земље. Кроз њихове дискусије, на масавним конференцијама, узгредне разговоре у фабрикама, предузећима и установама, може се видети дубоко разумевање трудбеника за циљ и сврху ове мере Савезне владе, чије спровођење _ треба, да допринесе још бржем економском и, културном развитку наше земље. Многи од њих се сећају израбљивачких др жавних зајмова старе Југославије који су служили за приват-
„ЈУГОСЛАВИЈА“
АГЕНЦИЈЕ У ЗЕМЉИ: Доњ
Бездан, Апатин, Вуковар, Милановац, Кладово,
Београд, Загребачка 8 • Телетрафска адреса: ЈЕДЕРЕБЕ • Телефон:
. ФИЛМ ПОКЛОНИЋЕ СВИХ ДАНА 165.080 овог ФИЛМА ЛЕП ПОКЛОН
Брза Паланка, Прахово,
не шпекулације великих комбинатора на власти, прикривање буџетских дефицита и заташкавање финансиских афера влада јућих кругова, преко леђа радног народа. Утолико су радије прихватили они расписивање на. родног зајма у својој држави, У којој ће се та средства утроши. ти за корисне инвестиције, за нове подвиге изградње на путу ка социјализму.
У Фабрици Прецизне механике много се ових дана коментарише Уредба о народном з32]му. Спремају се радници, спремају се ударници, они који дају све од себе за унапређење про-
Директоре: 28-133; 21-082; централе: 23-721-5. |
|: НАРОДНОМ
пнининвмии имитира ивитвимимиметии
Главног дисметера: 29-869;
Осијек, Тител, Стари Бечеј, Сента, Зрењанин, Заб
врши, као ни да ли већ постоји не ки извештај о проверавању. Протекло је месец и по дана... Када сам потражио неког одговорз.
изводње, да им новчаним средствима дају свој Плану.
у цијализам,
допринос · Е
Стојан Стојиљковић, метало- у
стругар, носилац ордена рада и | шестоструки сударник о томе „4 каже: 52 — Не само што ћемо својим уло- , том у народни зајам помоћи нашој ; држави да се што пре изгради и
ојача, него ћемо тиме и сами себе Е:.
помоћи, Тај новац се неће утрошити ' ј ни у какве шпекулантске сврхе, као : што је то било раније, већ за из- ; градњу нових фабрика, пових шко- у ла и станова у којима оскудевамо. ; А уколико имамо више фабрика, ин 5 колико се ми, радници, више зала- | жемо за већу производњу, имаћемо више робе у продавницама и наш живот ће бити све бољи, Разговарао | сам са својим друговима па сам се ; уверио да и они мисле исто као м а ја о народном зајму. Сигуран само. да се ни један радник неће одрећи :: да да свод улог, да помогне што :: бржу и бољу изградњу наше земље. ..
У народном позоришту живот : почиње много пре но што почну пробе и претставе, Чисти се, уређују декори, брише прашина, спрема се гардероба, контролише осветлење и обавља читав низ других послова без којих не може да тече редован рад позоришта. Читава чета, публипи непознатих људи, од раног јутра послује у позоришту. Ме- " ђу њима је и чистачица Радмила | Марковић. с Затекли смо је на степеницама са четком за рибање у руци. И Радмила Марко- . вић ће уплатити народни за- | јам. О томе је говорила везујући мараму која јој сесмакла с косе док је устајала: ;
=— Ја сматрам да сви треба на-
редни зајам „да дамо. Ето, ја имам двоје деце, сама их издржавам, па
Поп
иза Цветкове механе, Зорка Ста врић и Ана Призренац, четрна„гестогодишње ученице у привре-
г во су журиле у школу. Нису оне
техничке школе, озбиљно каже: )
В. Г. Бјелински: Књижевно-критички чланци, издање „Културе“, Београд 1948, латиницом, страна 419, цена 58 динара.
Антоп Скала: О васпитању беспризорне деце, издање „Просвете“, Београд 1948, ћирилицом, стране 127, цена 32 динара.
Крум Велков: Село Борово, издање „Просвете“, Београд 1948, ћирилицом, страна 146, цена 24 ди. нара.
Из Вукове борбе за књижевни језик и правопис, издање „Просвете", Беотрад 1948, ћирилицом, страна 166, цења 50 динара. :
Би
Саобраћајнот отсека:
Велико ГраШабац, Срем-
ЖАРКО ПАВЛОВИЋ Претседник Меснот од бора комуналаца
НЕ !
ми опет неће бити тешко да одво= дим Не даје се то колико се не 1 моде, већ колико је ко у могућно. сти да да. Ми помажемо вашу лр- | жаву да она помогне нас. Сваке нека да помало, па ће се скупити да се граде велике ствари. Боље „је међу нама да скупимо, него ДА узимамо од Америке, Ентлеске и шта ти ја знам од кога, па да никад из дуга не испливамо. Свако ко осећа добро за државу, за народ тај Ће дати. Па то му је и штедња. И више се враћа.
На зеленој периферији града,
ди Прецизне механике, скакута-
чаврљале о безначајним стварима, већ о.онсме о чему се много говори међу ученицима у при вреди. Договарале су се како и ове да дају од својих малих средстава улог народном. за'му — Потроши се, рекла је Зора уСтаврић, тако да и сама не знаш , како оно што 6" могла дати за . своју корист. Не би ми много дале, Према својим платама... ј — А од тога ћемо, другарице, : жрекинула је Ана Призренац, имати 4 још колико! Причали су ми неки у другови, који су били шегрти пре : рата, како су судове прали газда- | рицама и добијали батине од газда, Е Сада идемо у школу, па ћемо после
Ер -ђ-т—— У ЕТ пи
) моћи и ва средњо . техничку, па 3 и на факултету да учимо. Добија ! мо и бесплатан ручак сваки дан, " · ципеле ин одела. Кад се испуни 3 План... замахала је раздрагано ру- 6 кама... тек шта ћемо тада имати!
Петар Дулић, ученик Средњо- .
— Треба да дамо зајам да би што пре изгршили План. Ми, на пример, сада учимо у бившим ра: дноницама, тесно нам је и незгодно ' за рад. Када се изврши Петогодишњи план, биће много кових школа, и мн ћемо имати много више услова за рад и развој. Ни један грађанин наше земље не би требало да изостане од уплате зајма, јер ће од тога сваки од нас имати понаособ користи, као и цела наша заједница.
Свештеник, Бранко Цвејић
говори о народном зајму са пуно разумевања:
— Сећам се, и пре рата је било неких државних зајмова. Само од тога зајма народ није видео никада никакве користи. Данас народ вољно даје зајам својој држави, свестан да ће он од тог зајма имати користи, свестан да је држави тај зајам потребан баш да би на | роду створила боље услове за зживот. Овим зајмом омогућиће се ус. пешно извршење Петогодишњег пла. на, чије ће коначно остварење зна чити један крупан корак напред ва путу,у бољи живот. "+
Бачка Паланка, Нови Сад, Сланкамен, Београд, " Панчево, Смедерево, жостолац, режје,
диште, Голубац, ска Митровица, Босанска Рача, Брчко, Босански Шамац, Босански Брод, Босанска Градишка, Сисак, АТЕНЦИЈЕ У ИНОСТРАНСТВУ: Регенсбург, Пасава, Беч, Братислава, Комарно, Будимпешта, Темишвар,
бавља редован превоз путника, пртљага и робе у брзовозним, денчаним и нунотеретним пловилима на свим ; у
С итожама и каналима у границама наше земље и Међународном САОСРИВЛИ свих прибре ни земаља Дунава. релацијама на Дунаву, анспорти У пунотеретним пловилима врше се по унапред ачи ом плану превоза, те је п но, да се овзкви т о! 1
и до 18 у месецу за наредни, Биро-у за Југословенски речни транспорт, Београд, Загребачка 9/1 спрат. _ Пријаве | менију у" пе
врсту робе, количину у тонама, назив утоварача, место утовара, истовара м време када ће роба бити спремна за утовар, %