20. октобар

| коље-ри ЈА

_ вама крика,

~“ = и | = = = = = =

фи

| пи

тако је опет дошла субота... У купатилу сте извршили своју културну обавезу према хнгијени, на 1 као средњевековни пан, чиста уштиркана кошуља. Узима.

__ те своју желу пол руку и крећете ла

мегде, на ваздуху. пријатно проведете топло суботње вече.

„Са шетњом се брзо заловољите. Летњи ваздух је исушио ваша грла и осећате потребу ла их прелијете ко јим штрицерсм или пивом. Уз то се _| ваши стомаци саглашавају да — су вољни извесне сензације, после у“ порне мопстоније мемизашких спеџија. дитета из протекле недеље. Пред та| ко сентихмснталним захтегима свога благоутробја не можете да останете | теумољиви, ИМ, са својом женом — се

(+ жепо сложите да би врло пријатно би.

о у некој ресторан-башти поседети на чистом вазлуху, нешто грипнути И гуцнути, Сматрлте ла је ловољно што те се ва тако оллучили — треба само наћи ресторан башту, И почнете да тражите.

" Дођете до Дјелне. Лепл, пространа, уоквирена расцпетаним багремовима и лвпама, има чак и павиљон за музику. Али шта је то у павиљонур Нека лимена бурад и бензинске пумпе. Нису ли то можда инструменти неког пеобичпог оркестра2г Не, башта втле вије башта, то је сада аутомобилска таража. Великомученици из Станбеног отсека у бризи за носеве својих грађана пронашли су натрнкладније ре. шење како би неугодне бензинске мирисе веутралисали липама н багремовима. Адн у идућој башти је — стовариште угља. У трећој — менза опсерваторије. Четири чоека седе у четири ћошка големе баште у добром мензашком расположењу и обављају свој абонентски посао. Распитујете се зашто је за тако мали број људи жртвовано нешто што би могло ла буде корисно и за миого већи број. И „лепо вас убеде како су ти људи павикли на огромна простор: космоса, Те н у приватном животу морају да имају ту васионску комоцију.

На крају вашнх истраживачких мо. ћи пронађете ипак јелпу башту која обавља своју функпију, има чак н

музичку кзалелу. МИ после мале шлагер-секзапије, у впду свађипе од пола сата са келнерима, уловољите потребама свога стомака и грла. А онда за. желите ла се мало надишете мири. савог вазлуха ни наслушате лаке музвке. Али музиканти су баш заврши же са свирком кал сте ви наишли, за време ваше „угодне“ полемике са келперима но у току вечере одложили инструменте. поктопили клавир, пре. крили га зеленом чојом, поставили флату воле и звопше по сала — копфершлу. Призупете се њиховом подтјуму п прислушкулјете.

"Управник ресторон-баште. друг Гостољубић, отварз заседање:

— Кол наштх пссетилапа се појавила незлрзва тенленпија експлоатапије наше угоститељске службе. Лођу, ве. черају и попију понсшто — добро, то им јот лозвољавамо — алн заседну после и у стању су по читавих лрватри сата ла разговграју и изазивачка кшчекују музику, Незлрав је кол наше публике и тај јаватлиски – однос према времену, то узалудно траћење "читаве једне вечери у неконструктив. ном удисању свежег ваздуха, у усхиКивању мирисом липа и у сентиментално глупом уживању звезданог неба. Наш рални грађанин не сме .ла дозволи ла његов радни полет во е нергија из протеклог лана тако капи„тулантски заврши увече – малограђан. „ским јаловим ргзонолама н весељем.

Треба те вечерње часове конструктивно осмислити и беспредметном Уужтвању летње ноћи дати _— карактер

неке масовне акпије.

Предлажем да се у нашем локалу у. кине музика. Место тога ће музички ансамбл, у време кад треба да свира, понављати сваке вечери кратак курс из историје музике, или што то. ме слично.

Конферисање се наставља и даље. Вн бежнте за свој сто, згрожени над самим собом, сагледавши све мало грађанске тенденције својих _ жеља. Својој жени са ужасом признајете ка. ко сте, ето, ви, радан човек, у предузећу толико пута похваљепи, зама. до хтели ла поклекџисте нв лозволите да вам једно вече тако _ јавашлиски пропадне. В. КОМАРЕЏКИ

вв мине

Б Ња : Уредништво и администрација Ре. гора Драг. Јовановића 1ЛУ, тел. 20-448 Штампарија Птампарско- издавачког предузећа Народног фронта Србије

културних организација. Ово такмичење. нарочито је добило свој

прави садржај рада задацима које су , пред све фискултурне организације, поставили Четврти н Пети пленум Фискултурног савеза Југославије. Од свих задатака, постављених на пленуму, издваја се по својој важности општефизичко образовање, које сваком фискултурнику треба у потпуности да пружи општу ' физичку културу и да преко одбора организационо повеже ак. тиве, учврсти их и да, најзад, преко разних секција да м квалитетне так. мичаре. :

ћ: више од годину дана такмичење је сталан систем у раду фис-

Од почетка ове године, током прва четири месеца, одвијало се такмичење фискултурних организација Београда. У такмичењу требало је испунити низ обавеза, преузетих на фебруарском пленуму Градског одбора Фисаса за Београд, У 240 група општефизичког образовања требало је обухватити 12.000 фискултурника и оспособити 500 инструктора. За пролећни крос узета је оба веза за 18000 фискултурника, за Титову штафету 1000, за' бициклистички крос 500, за првомајску параду 2500 фискултурника и за народни вишебој за 70 му. шких м 30 женских екипа. Предвиђено је освајање 4000 значки фискултурника, формирање 300 фискултурних актива и подизање разних спортова, а нарочито пливања, атлетике. одбојке, кошарке, бокса и смучања. У поглелу изградње објеката обавеза је предвиђала подизање 55 разних игралишта. Поред овога све фискултурне организације примиле су обавезе у погледу побољшања дисци. плине, уредног вођења статистике итд.

Иако се све ове обавезе односе на целу 1948 годину, већ ва прва четири месеца постигнути су значајни резултати, а многе обавезе и премашене. Тако је основано 585 група за општефизичко образовање са 21.102 фискултурника и оспособљено 263 инструктора. У- народном вишебоју формирано је 118 мушких и 80 женских екипа, у пролећном кросу учествовало је 24.105 фискултурника, у Титовој штафети. 1600, на бициклистичком кросу 142 и у прво. мајској паради 2500 фискултурника. У априлском року освојено је 1109 значки, што укупно у првом кварталу такмичења износи 3374 значки. До сада основана су 183 фискултурна актива по предузећима, средњим школама м уста. новама, по друштвима ради 91 секција, одржано је 453 такмичења са 6283 уче. сника и 508.000 посматрача. У свим секцијама посвећена је значајна пажња подмлатку. Оспособљен је 91 спортски инструктор, Изграђено је 13 разних објеката, а у току је изградња још 51 објекта. .

За успехе показане у прва четири месеца такмичења, Градски фискултурни одбор прогласио је, похвалио и наградио најбоље рејонске организације, најбоља друштва и активе. За најбољу рејонску организацију проглашен је Седми рејон, који је показао најбоље резултате, макб се борио с великим тешкоћама, као што су недостатак просторија, инвентара, слаба помоћ масов. них организација и томе слично. Седми рејон за општефизичко образовање добио је прелазну заставу, а похваљени су рејонски одбори Шестог рејона и Земуна.

Похваљени су као најбољи активи „Електропривредна школа“, „20 ок. тсбар“ им активи школе медицинских сестара и предузећа „Стаљинград“.

За најбоље фискултурно друштво у Београду проглашен је „Железничар“, који такмичењу посвећује великупажњу, равномерно развија све спортове н најбоље унапређује фискултуру. Све обавезе и дужности према, Град“ ском одбору и вишим форумима друштво је сто процентно испуњавало. Сем тога похваљена су и фискултурна друштва „Милиџионар“ и „Црвена зве. зла“, а такође н боксерска секција „Радничког“, бициклистичка секција „Металца“ и стонотениска секција „Железничара“.

Порел овога награђен је и похваљен већи број руководилаца и истак.

нутих фискулгурника.

+» = =

Ако се баци поглед ва читаво такмичење лако се може видети какви су успеси постигнути само за четири месеца. Цифре испуњења плана показују степен залагања наших фискултурних организација и руководства. Чињеница, да је најзећи број обавеза испуњен и премашен,. значи нов напредак фискултуре нашег главног града. Најважније задатке у погледу развијања и омасовљења општег. физичког образовања, фискултурна организација Београда у-

главном је испунила. Преко 20.000 фискултурника и фискултурнипа, највећим.

делом из предузећа и фабрика, употпуњује своју физичку културу на часовима ОФО.

Један од највећих успеха ривање везе између фискултурних 6 других масовних организација. У свом раду Градски фискултурни одбор све више се ослања и на Народни фронт, синдикат, Народну омладину и АФЖ. Ова координација у раду даје наде да ће фискултура убудуће још више напредовати. Помоћ масовних организација дошла је нарочито до изражаја у организовању фискултурних манифестација. Захваљујући овој помоћи, све манифестације, одржане за прва четири месеца ове године, премашиле су у потпуности све раније сличне приредбе. Органи“ запија овогодишњих манифестација схваћена је далеко озбиљније. Ове годиче нз кросу је забележено свега неколико падања, а постигнута времена, у олносу на раније кросове, много су боља. Корак наших фискултурника у првомајској паради премашио је квалитет корака прошлогодишњег Савезног слета.

Ако се анализирају успеси такмичења у прва четири месеца, мора се свакако подвући висока цифра обухзакених чланова у ОФО и разним манифестацијама Сем тога, успеси које су постигли футбалски тимови Црвене зве. зле, Металца и појачани тим Радничког са страним футбалским тимовима и успех београдских бициклиста у великој интернационалној трши Праг — Вар. шава — Праг, подижу углед нашет младог фискултурног покрета пред иностранством и показују, ла се фискултура У нашој земљи развија упоредо са свим осталим гранама друштвеног живота.

Међутим, говорећи 0 такмичењу не треба пропустити и неке недостатке, Многи пропусти уочени из прошлих такмичења и полвучени на фебруарском пленуму, нису ни овога пута код појединих организација отклоњени.

Градским фискултурни олбор није такмичењу посветио заслужену пажњу. За четири месеца у Фискултурном олбору је свега једном претресано питање такмичења. Агитација је била врло слаба и није се осећала у такмичењу. Велики пропуст Градског одбора, за опште физичко образовање је и у томе, што је све своје кадрове углавном ангажовао ва увежбавању вежби за Пра ки слет, иако је још одавно ситуација у погледу увежбавања била сасвим позитивна,

И рејонски олбори имали су своје недостатке. Тако одбор Земуна У

прва два месеца није уопште радно по такмичењу ни у том периоду одржао је само лва састанка. Фискултурни одбор Трећег рејона имао је услова ла

у такмичењу пости:не врло добре резултате, али није било довољно нНицИ-. / ИВА В Е5 1ЕЕ

: Плажа У Петровцу на Мору у:

пите авео Ра певао

одговорни уредник Славко Јанковић. Чек, рач. :-7060114. Пошт, фах 752

досадашњег такмичења је постепено оства.

МИНИ ПР + ( |)

~ и -И

СТАЛАН СТИЛ РАДА ФИСКУДТУРНИХ ОРГАНИЗАЦИЈА

Општефизичко — обра-

зовање треба да пру-

жи · фискултурницима

општу физичку културу фативе и упорности у решавању важних питања. Сем тога велики број кадрова

није правилно ангажован. |

Статистика је велика слабост појединих рејонских фискултурвих 0лбора, друштава и актива. Фискултурни одбори Другог и Трећег рејона ви до данас нису послали статистичке подагке по такмичењу.

Кадрови нису правилно коришћени. Тако, млада фискултурна руковод. . ства рејона нису могла да се сналазе у честим акцијама, углавном вбог. недовољног коришћења постојећих кадрова оспособљених кроз курсеве. Тако је слет Шестог рејона организовао начелник уз помоћ секретара, а многи инструктори, који су свршили курсеве и положили испите, нису искоришћени.

Скоро сви рејони направили су пропусте у погледу изградње фискул“ турних терена. Активи нису имали довољно иницијативе да многе пољане са мало труда претворе у игралишта. Као пример немарности у овоме може да послужи актив Агрономског факултета, који је за изградњу терена за кошарку н одбојку добио сав материјал, али ни до данас вије почео градњу, а мате. ријал је развучен. Р

У појединим активима није бтло никакве фискултурне делатности. Тако, на пример, скоро само на папиру постоје активи Државног комбинованог пре. дузећа, фабрике „Анђе Ранковић“, металног предузећа „Шумадија“ и друтих, изко имају Велики број омлалинаца и све услове ва фискултурну делат. ност, Таквим активима рејонски фискултурни одбори треба да пруже више помоћи и да буду упорни у њиховом активизирању.

Још веће пропусте имала су наша фискултурна друштва, иако су У овом такмичењу имала да воде бригу само о својим секцијама. Сем Железви чара, ниједно друштво није посветило довољно пажње такмичењу, а поједина никакву. Металац и Јединство ни до данас нису послали резултате свога такмичења. Ово звучи врло чудно кад се зна, да је Металац прошле године било најбоље синдикално и градско друштво и да су његове секције служиле као пример. Сем тога, због слабог залагања руководства појединих друштава, учешће активних фискултурника у манифестацијама било је врло слабо и претставља стални проблем. На пролећни крос Градитељ је извео само 830 чланова, Графичар 12, а Раднички није извео ниједног члана. На прославу Првог маја фискултурна друштва нису извела све предвиђене секције и нису наступила са својим првим екипама. Треба схватити ла се у такмичењу, преко васпитног рала, наши активни фискултурници осећају олговорним према своме друштву. Руководства друштава треба васпитно да утичу на недиспиплино“ ване фискултурнике, у поновљеним случајевима да их кажњавају, па чак и бтстрањују из друштва. у

Друштва нису посветила пажњу на изградњи терена. Тако је један од главних узрока опадања футбала Шрвене звезде и Металца недостатак те рена 32 тренинг.

Сви ови пролусти говоре да руководства фискултурних лруштава сла. бо прилазе испуњавању обавеза, не раде плански и још увек се губе у решавању ситних текућих питања, Наша руководства нису у пуној мери канали сала иницијативу за бављење фискултуром , која се јавила код наших чланова синдиката и омладине. Међутим, резултати до сада постигнути у такми. чењу, успеси м недостаци, показали су какви све задаци стоје прел фискултурним организацијама Београда. Пре свега, рејонски одбори за ОФО треба да прерасту у гимнастичка друштва, која ће по рејонима окупљати чланство из актива. За успех овог подухвата треба обезбелити сале, гимнастичке справе и довољан број кадрова. Сем тога, у већим еактивима треба исто тако основати гимнастичка друштва и набавити све реквизите. Такве услове већ имају Југоштампа, Војна одећа и још неки активи.

Актнве који имају добре спортске секције треба помоћи и омогућити им касније прерастање у фискултурна друштва. За рад ових секција потребно је имати терен, реквизите и помоћ масовних организација, Веома је похвална иницијатива Карабурме, Чукарице, и Душановца, који имају спортску тради. цију н желе да образују спортска дру.штва. У тим крајевима треба створити иницијативне одборе, који ће припремити скупштине друштава и обезбедити материјалну помоћ за изградњу објеката.

Током даљег такмичења неопходно је потребно одржавати конферен. пије са пелокупним чланством и на тим састанцима претресати разна питања из такмичења. Исто тако, веза с масовним организацијама треба сваким даном да буде боља. Потребно је да се питање фискултурне делатности поставља и на синдикалним конференцијама и да се синдикалне подружнице боре за спровођење плана фискултурних актива.

Најзад питању изградње фискултурних објеката. треба посветити пуну пажњу. Не треба дозволити да многе пољане леже неискоришћене, а да наши трулбеници по фабрикама, предузећима и установама вемају где да се баве фискултуром. Треба схватити да је изградња терена један од најважнијих у. слова за правилно развијање и омасовљење фискултурног покрета. _ Уопште, убудуће треба поклонити пуну пажњу отклањању недостатака, на испу њењу обавеза радити упорније, унети више плана у сав рад и свуда н у сваки задатак уложити максимум труда. На тај начин фискултурни покрет нашег главног града постаће истински масован и одговориће својим задацима.

пватавитаилавивиивирантравриививаваорашовевврав ов иаионивои овиси ован исооовивовзавннооеенронотееввов пон и нв ов вов 0

Привлачна места за опоравак и одмор

а 1МаДСТОДА

на међународним турнирима

Н а међународне утакмице свака земља упућује најбоље мајсторе које има. Они гамо не репрезентују ис кључиво само себе, већ и шаховску организашију којој припадају. Отуда је разумљиво да надлежни шаховска форуми воде рачуна о томе које ће мајсторе _ упућивати на међународне турнире, да ли су ови у доброј кондицији и друго, а при екипним репре. зентативним утакмицама Како ће нај. боље бити састављена листа учесника у међудржавном мепу. |

Досадмшње утакмице у овој години допринеле су још више — учвршћењу престижа нашег шаха у иностранству, Наша репрезентација победила је у Будимпешти мађарску репрезентапију са 102, : 914. На међународном тур, ниру, ва коме је учествовало 16 нај: чувенијих европских мајстора изузев оних из СССР, Глигорић је у Будим. пешти заузео друго место. Оставио је иза себе великог мајстора Тартакове, ра, најбоље чехословачке _ мајсторе Фолтиса и Пахмана, првака Мађарске Барцу итд. Е

Велику пажњу привлачи међународ, ни турнир који је ових дана почед у Чехословачкој. Тај турнир је по ко; дима расподељен на Карлове Вари и на Марианске Лазни. Наши репрезен, танти су велики мајстор Васја Пирц и мајстор изж. Милан Видмар млађи, обојица првокласне снаге, Пирц је на разним предратним иностраним турни, рима освајао прве награде, као у Лоџу и, Нордвијку 1938 год. Прошае године на турниру у Теплице-Шанову Пирц је делио прво м друго место са белгиским о трваком О“ Келијем, Што се тиче Видмара млађег, он још нема довољно праксе са међународ• них утакмица, те ће према томе овај турпир бити значајна проба _ његове вредности. Резултати ће показати да ли ће он поћи стопама свог оца, на« шег старог и славног великог мајст ра др Видмара. "

Високо међународно признање југо, словенском шаху одано је позивом нашим државним првацима др Трифу« новићу и Глигорићу да учествују ва интерзоналном турниру у Штокхолму. Тај турнир почиње 15 јула, а држи се у вези са даљим такмичењем — ва светско првенство. Завршетком меч. турнира у Москви шаховски свет до. био је новог првака — совјетског ве, лемајстора Михаила Ботвиника. Према пропозицијама Међународне шаховске фелерапије светски шампион Ботвиник треба 1950 године да игра меч са најзаслужнијим конкурентом. Да би се видело који мајстор има право на предвиђени Меч са Ботвиником, _расписан је овај интерзонални турнир у Штокхолму. Петорица најбољих са овога турнира у друштву са Смисло:

вим, Кересом, Решевским, Евеом и Фајном нграју 1949 године турнир „десеторице — кандидата“. Победник

тог финалног турнира добија искљу чиво право ла 1950 године позове Ботвиника на меч.

На интерзоналном турниру у Шток“ холму поред победника протлоголи“ шњих зонских турнира Јановског (Ка« нада), Кежлна (САД), О' Келија (Бел гијај и Бека (Финска) учествују још 16 мајстора На тој листи су Трифу“ вовић и Глигорић, а међу резервама је Пирц. Борба за првих пет места на овом турниру биће веома тешка. Ко успе да освоји једно такво место. улази у групу десеторине кандидата 33 титулу светског првака.

Разумљиво је ла интерзонални тур. вир,у Штокхолму испуњује шахисте Југославије и налом и бригама Наше државни прваци Трифуновић и Глиго рић имају досал низ сјајних резултата и познато име у шаховском свету. Да ли ће бар један од њих успети да се пробије међу прву петорицу Нека. да је југословенски шах у др Вил мару имао мајстора, који је сматран за јелног ол незваничних кендидата за титулу светског првака. Да ли ће млади и снажни шаховски покрет НО ве Југославије у једном од својих државних првака добити – званичног кандилатар Свега месеп лана нас 1е ли ол почетка турнира, тако да ћемо у најближој булућности на то онта, ње добити одговор.

|

„сак,

(О' будванског залива па све до ушћа Бојане скоро свако место у Црногорском Приморју има песковиту плажу. У томе лан цу природних купалишта између св. Стефана у Сутомора налази се и Петровац на Мору. Целом дужином своје обале Петровац на Мору претставља изванредну песковиту плажу, која се протеже неколико стотина метара. Ово мало место на нашем јужном Јадрану постало је врло популарно летовалиште и одмориште, које

сваке године привлачи све већи ·

број. посетилаца из целе земље,

Петровац лежи у' лепој ували, којом доминира стара тврђава Ка-

„штел Ластва, по којој се некада

им само несто називало. На томе месту, некада званом Добри Пијестари Паштровићи, преци данашњих становника Петровца на Мору сдржавали су своје 360осве на којима су бирали кнеза, четворицу судија и дванаест прет ставника племена, који су претстављали њихово општинско веће. Сам град Петровац датира још од Римљана. У околини Петровна. налази се неколико старинских манастира и цркава, које су још увек очувале врло интересантне Фреске на зидовима. У једном од тих манастира, Стањевићима, 60-+ равио је својевремено и Доситеј

Обрадовић, када је посетио ове крајеве.

Оно што Петровац на Мору чини заиста привлачним и лепим то је без сумње његова изванред ва плажа и специфична лепста његовога мора. Ту купање пружа необична уживања, а богатство сунца омогућује изврсну негу, Мали по броју становника, Петровац на Мору претставља изврсно место за одмор и опоравак. Шетње по мору у малим чамцима и сандолинама и излети до оближњетгт острвцета Катић, које је свега један километар удаљено од обале, пружају посетиоцима истовремено и лобру разоноду и ретко задовољство. Околина Петровца је богата маслиновом шумом, што лаје још лепши изглед свом малом приморском месту. Током летње сезоне посетиоџи Петровца не пропуштају прилику да макар једанпут отшетају до оближњег Илијиног Брда, са којег се пружа олличан поглед на целу обалу од Оштрог Рта до Улпиња, на Скадарско Језеро са Вир Пазаром и лаље према високим црногорским и албанским планинским масивима. .

На свега пола километра од самог грала Петровца налази се такоће песковита плажа Лучиме. Ситни песак се лети одлично загрева и има посетилаца који то

користе за лечење разних болести костију, реуме, ишијаса и „других. У Лучицама је за ову се“ зону оспособљен велики пржавни хотел који може да прими већи број гостију. Хотел је лобро уре-“ ћен, а испред њега се пружа диван поглед према морској пучиОколина хотела у Лучиџама

ни. "је такоће сва под густом масли-

новом шумом. Редовав параброларски саобраместа ћај, који везује скоро сва Т У Црногорском Приморју, одвија се преко Петровца на Мору. Та< ко посетиопи који долазе из Унутрашњости државе могу до ДУбровника или Херпегновог већ истог дана стићи у ово дивно наше летовалиште. Поред тога и аутобуски саобраћај везује Петроваш на Мору са другим приморским местима на јужном Јадрану, као и са градовима у унутрашњости НР Прне Горе.

Све већом пажњом која се поклања развитку туризма у Прно“ горском Приморју и Петровцу на Мору отварају се широке перспективе за изграђивање У значај“ но туристичко место. Коришћењем одмора у овом пријатном летовалишту наши трудбеници ће сасвим сигурно осетити каква задовољства пружа боравак на на“ шем Јадрану, а посебно у Црно“ горском Приморју.

ииовиши о овриитв и ерривававвоорвР рог т ет оара Рт РеРРвовла лав та евтвавав Ривер Рита тапвввоввиеРооиварииаоиеио

«ината Пива ле