20. октобар
Тешкоће
'
око поправке одеће и обуће
оправха ебуће, одеће и других по-
требних ствари моје грађани ку-
пују за задовољавање својих жипотреба је на само важна и неопходна. Одећа, одбућа и други предмети наших грађана бали би 623 репаратурв пре времена изупотребљиви, а тимо би сг СсмоњиБао и наш робни фонд, Због тога су неопходно потребне разне локалне радионице, занстеке задружие радње и приватне радионице којг би со већим де“ лом бавиле првенствено репаратуром тотсвих производа. Треба; имати у виду да плана индустрија није још у стању,да у потпуности задовољи све погтребе грађа ла се разним лоправкама продукује то .ост разних стпаум потребних у саалодневном живо ту, а исто таго прши и штедња. Уколико не Си било добро организована поправка готове робе, расипале би се отромке количине прсизвода.
Један од'задатана локалпих занатсвих радцомица је ла осим израде робе доброг квалитета и снабдевања. тржишта таквом ребом, врше разноврсне мања или веће поправке.
за слаква услуге у Београгу у послечње вргме дани тешком муком
вотних нугна, већ и
могу да градску реалионицу. занатску или чак ириватну радњу. За најмању ситну поправку обуће, одела т за остале услуте гра-
капи, мерају или да чекају дуже вресме док им се поправи или да уопште одустаму сд оправхе,
•
Узроци оваквог стања су различити. Пвледаће најпре обућарске и кројачке ридиснице у Београду. Градске обућарске рациснице, 2 и задружме, утлавном су заузете израдом обуће по предвиђеном плану и веома мали број радвика одвајају за рад на попргвкама. Због тота је у задружмим радио нидама веома тешко доћи на ред или ууловити прави дан“, Приватпе радње су такође претрпане расним ситним м већим поправкема обуће, а по“ нежад се геси и да одбију да изпоше извесне опразке које им се не свиђају. Стаље у погледу оправке обуће се погоршало м услед вишемесечпог бирократскот одуговлачеља и велике спрости виших органа за трговину, који нису предвидели па време начин правдања коже употребљене за пенџета. Првог јума се, најзад, пронашао начин правдања, гли су се и све рад. ње просто закрчиле од многобројних попразки. Ја оправку лица обуће (тзв, херцловање) није се до ламас предвидео нпкактлв начин прапдања, тако да се на озај начин обућа не може поправити. Услед тога су велике колитине обуће уотште неупотребљиве и пре времена сг бапају. Свакако би требало то пре пронаћи меки начан правлања утрошсеног материјала за 09вакзе поппапке, такође предвидети материјал, без пишемесечног чекања, и дати рејонским обућарским радионимама да их извршују.
.
Кројатке радионице (градске, задружне или приватне) веома су претрпапе израдом новог одела, тако да мало или скоро иикако не моту да приме одела на разне поправке, Ово је с јелне стране позптивма појава, јер показује да се животим стандард повеКава, али с лтуге стране има веома лоше последице на одржавање готове робе коју су грађани већ купили. Меке зад не _радионмце олређу известан мањи број рапника за преправку готолих олела, али је то недовољно за велике потребе грађала.
•
Из свега слога. се види да грлђани имају мало могућности да добију разне занатске услуге, које су им напочито у садашње врсме веома потребне и нужпе.
Отварање рејонских обућарских и кројачких ралис а споро напредује и њихов број и капацитет није говољан да заловољи разноврсне потребе грађана. У Београлу има укупно 7 ре-
| онских обуварских ралисница, 3 кро| јачке, 3 рјонске обућарске задруте и |4 реј; крој. залр. Пошто је број ових радмоница неровољан, неопходно је по| требно да се ово питање реши повећаужем броја разних ралиснида за по| правке готових прсизпода. Рејолски | народни одбори требало би да првеп|ствено форсипају отварање мањих ра| диомица које би се искључиво бавиле | сванвим услугама. Поред тога, требало би при постојећим градским и за-
ружним радионицама погећати број радних места која би вршила оззЕвзе , послове. Ппн отпапању нових радио-.
· киџљ пестоји проблем гросторија м набавке инљлентапл, који ће се преузимлњем нољих трговачких радња свакако „лакше решити, | У времеку кала нота инлустптла не може још га заловољи стално растуће | потребе стамовтиштва, и к г |
ња свуда постапља као лобро отгапизована мрежа радионица која Ре вршити ра зноврсна услуге
грананима исто је тако пеопхогно по| требна као м нелика интустрија за пропзводљу готозе робе. Збот тога је | прел имење свих мера за отварање ралисмица зоматског кзрактепа, које би се батмле озачтом врстом послова. геопходна потреба за наш гларни град. |
ЛРИриРмРемвелевемелиивиезенввелиливелевмоевипаврљеривреарвевоиевикловегммомимммвитлвлезветимиеевавивтииниевеивемеветееменвавеви вам вевемеиавивимминимимеииненимимнииенинин и мимлниввнимввимвии ве миРвм венама пвикивмвамевонмвиретивлвевем наивни
ПРИВЛАУНА МЕСТА
факултетском спремом требанемо 20.000 више но што их .имамо данас. Створити те кадрове то је врло тешка згдаћа, али ми је морамо савладати — рекао је маршал Тито 27 априла прошле године,
адрова са
У тим његовим речима био је само наговештај једног од за-
датака нашег првог . Петогодиштњег плана. Али његово остварење не значи само испуњење
На таблама су истаклуте
оцене... једног од задатака, Његово оства
рење значи остварење и свих других задатака.
Зато је тих неколико речи одјекнуло снажно. На Београд ском универзитету примило их је 25.000 младих љу м који су се већ учећи припремали да тај задатак остваре. На њих су они одговорили подизањем главе са уџбезика, да би дали још веће обавезе у учењу, и наставили са учењем да те обавезе и остваре.
ИМ, ево, од тада је прошла година дана. Почзли су јунски испити. Факултети су оживели. Џоносно корачају млада лица тамним и дугим ходницима, зрачећи свуда где поођу невидљуиву али ссетну радост. М ката замре њихов ход у тим ходници» ма, иза безброј врзта која се у ма нелатз допиру гласови, измешани, разнслики. Ћ одна студентска омладина пслаже испите и резултатима ња ! мепитима још јед доказује да на путу за социјализом умора и препрека нема. Титсва омла» дина, била она у пољу, рерионици или на унивезитету, носи то име поносно подитнутог младсг лица, јер зла да је оно заслужено. А како ја заслужзно, говоре резултати каших засејаних поља, резултати рада наших фабрика и резултати испита на нашим факултетима и школама.
Испити на београдслим факултетима текссу у теку. Досадашњи резултати, иако непотпуни, говоре да се крај тих испита може очекивати мирно, јер, ево, какви су. Џријављено је око 64.000 испита. Скоро двапут више него у прошлотодишњем
јунском року. Само вапредни студенти пријавили су 7.200 испита. На Пољопривредно - шумзрском факултету пријављено је 10.154 испита тј. 92 сд ст» више по прошла годкие. Р ркономском факултету резултети пријављених испита су овз године бољи од свих до сада протеклих, јер је пријављено 27 од сто испита више но прош тодине. На Техничком факултету, коги има 5.400 студената, пријгвљено, је око 25.000 испита, на Медицинском факултету, поји има 2.500 студгната, пријављено је 6.800 испита. Број пријављених испита на појединца иде по 12 м 13, као на Економском, или по 2 мли-3 испита на Медицинском фамултету или пријављсви сви испити ва Техничком факултету при Архитектонском и ма» шинском стсеку, што се ретко кад дешавало. Једино Природно - матеметички факул тот поктљује дп није лао максимум који је могтво. Прошле гопине 538 студената пријавило је 1100 а е године 1.157 студената пријавило је 2.500 испита. Одустајање, та тако честа болест из ранијих година. на овогодишњим испитима ја процентуал0 знатно "смањено. Рекордан број одустајања има Медицински факултет.
И у старој Југославији је ило студената, радили су, учипи и живзли.. Али каког
Бити студент им добити слу : жбу било је скоро немогуће. Тбог тога је по машџсардама високих београдских зграда станонало по неколико студената у једној соби. Прихватали би се сгтакаквог посла да би ипак живели бедно. Колико су пута дневни листови донели сензационалну репортажу о студенту који разноси и продаје ргно ујутро млеко, или разноси новине и опет стигне да учи! Не мислећи на одјек, и не видсћи због тога згрчене песнице радног народа, те би сензације читали и власници зграда на чијим су мансардама становали студенти. Читали би их и били задовољни због тешког живота
Последње пропитивање
Прва питања је професор већ поставио...
„бунтовника“ који је био организатор честих противрежим-
ских демонстрација. Бити студент у старој Југославији било је тешко.
. ~
Бити студент нове, Титове Југославије значи бити материјално обезбеђен и оствари вати велики задатак на путу за социјализам — припремати се за високо квалификованог стручњака.: Народна власт поклања пуну пажњу Универзитету (и кадровима, који са на њему припремају. Поправљене су и проширене зграде факултета, у ређене лабораторије. Ове године је дато студентима 7.000 стипендија у просечној висини од 2.000 динара, што значи 7.000 материјално обезбеђених студената.
Свим студентима који су запослени у привреди омогућено је студирање Уредбом о ванредном студирању тј. организована су вечерња предавања, консултације и практичне вежбе за оне који не могу да похађају редовне часове.
У циљу побољшања наставе ускоро ће бити донета Уредба о обавезном летњем практичном раду за све студенте. Разлог доношења ове Уредбе је у томе, што су свршени студенти имали врло мало лрактичног искуства. Практични радови ће бити саставни део наставног програма под руководством самих
есора. траса лета велики број студената, практичним радом ће директно учествовати и у изградњи, као, на пример, грађевинни на изградњи грађевинских објеката, фармацеути на прикупљању лековитог биља итд.
Јотт једна новина која говори колико је пажње посвећено омогућавању рала студентима биће „Зборник студентских струч них радова“. Он ће садржати оригиналне научне радове, путем којих са студенти изграђују за самосталан рал, а од којих ће мкоти радови, по мушљењу прсфесора, својим резултатима допринети нашој науци. |
Највећи доказ пажње поема | универзитетским стручним калрсвима бизе Универзитетски град, са чијом ће се изградњом почети ове године. Поред студевтских домсва, овај град ће игати Дворане им сале за културне и фискултурне потребе, велики број слушаоница ми модерно урзђених лабораторија. То ће бити град младссти, град достојан будућих стручних руководигапа наше пригреде, град моји ће по свему бити пример осталим универзитетским градовима.
Зато је јасно сткуда је ове године тако висска цифра пријављених испита, откуд то скоро празнично расположење и радест коју са студснтима леле и сви грађани. Успех сваког појединца у изградњи нсва Ју гослегије, то је наш , заједнички успех. Свој задатак у тој изградњи нови студент најбоље испуњава лајуђи добре резултате у учењу. Омладина Титове Југославвије увек и свутле је достојан пример љубави према својој отаџбини,
стзпагања и
Одгуменихрукавица за хигијеничзаре и
хирурге деца праве луфт-балоне
ећ дуже времена у извесним бе. отрадским трговинама изложене су продаји гумене рукавице за хигијеничаре и хирурге. Како их има У довољној количини, а како им цена није велика, знатан број београдске деце купује те рукавице ла од њих, лувајући целу рукавицу или појелине откинуте прсте, прави луфт-балоне. Непотребно је подвлачити како је погрешно дозволити да се ова роба, тако неопходна за хигијену и медичину уопште, арчи на овај начин. Биљо би, стога, неопходно да продавци рукавице продају само одраслима, којима су опе занста потребне, а викако деци, јер у нашој новој тргови. ни није циљ само распродати робу и доћи до новца, већ задовољити народне потребе на најбољи и најрационалнији начин,
| таи 8 о
д. Ј.
тимо исту рачуницу!
38 ОПОРАВАК И ОдМоо
даба службеницима
— Зашто не доносите више робе2 Што да се прекидамо од посла, дигнемо цене. па ухва-
Неколико приме-
Опште државне болнице
осле тешког рата, окупације им тла. довања, многи Београђани су дочекали слободу физички исцрпени. Каб неминовна последица те исцрпености и душевних патњи јавила су се многа обољења. Требало је много труда и
материјалних средстава да се болнице, које су у бившој Југославији и за време окупације биле спуштене на нај. нижи виво прљавштине и хаоса, до. веду у ред и оспособе да могу да при. ме толики број болесника.
Требало је из основа преуредити Општу државну болницу за коју се говорило, да је боље умрети, него ле, жати у њеним собама, Требало је много напора и материјалних средстава па да Општа државна болница може да послужи у правом смислу својој намени. Данас већ, Општа државна болница има сасвим други изглед, Хи, гијенски услови су заиста на достојној висини. Бели чаршави, одлична ћебад, пресвучена исто тако чистим, белим чаршавима, и пристојно, увек
свеже рубље за личну употребу болесника (кошуље, пижаме, „собне хаљине). Природно је да се У таквом ам. бијенту болесник боље осећа, да му је мгње тешко што мора да лежи. Храна коју добијају болесниџи има све састојке који су потребни за опоравак: и довољно масти, и меса, и шећера. Али, не може се рећи да се тај
одличан материјал искоришћава како би требало. Не улаже се довољно тру. да да јело буде укусно, да код болесника којима је дозвољено да једу, изазива апетит. Оно је обично бљутаво, гдовољно посољено или заслађено,
тако да се дешава да болесници враћају јело недирнуто. Вероватно да 'ев враћене количине јела бацају и на тај начин се причињава огромна штета, Једна ствар која нарочито смета болесницима Опште државне болнице јесте слаба пажња према њима од стране болничког особља. С обзиром да ни у једној соби не постоји звонце којим би се могла дозвати болничар-
ка, требало би да сестре, с времена на време. обиђу болеснике и да.погледају да ли им је што потребно, Дешава се да болесник који је имао тешку операцију мора да тражи УуслугуУ од осталих који леже с њим у соби, јер нема начина да дозове болничарку. Редовна је појава у Општој
пржавној болници да болесници шетајУ ходниџима и сами долазе до онога што им је потребно. Природно је да онај који може да се креће устане и сам се послужи. Али, зато тешким болесницима, којима природа њихове Болести не дозвољава да се крећу, треба пружити сваку негу.
Ме би требало оваквим стварима, кбје се лако могу поправити, да се крвари општи утисак реда који влада у Општој државној болници. Треба сваком болеснику понаособ пружити сву дужну пажњу коју он као непомичан захтева и због чета је, уосталом, и допао у болницу. Често, се болничарке према бслесницима тако понашају као да су ови у болници зато што им је ту пријатније него код својих кућа, или су дошли ла се разоноде.
Када би сваки службеник болнице озбиљно и савесно схватио своју дужност. Општа лржавна болница би била узор рела и болесници би мното мање осетили тстобе које свака 60лест собом доноси.
или паници“
АН
=
,
шт 2
| |--
=
=
ЗАИР АМЛАРАеМРРААНоРове нитима ввввмвеавтвиуве ит ——————_——________________
Уредништво и администрација Ректора Драг. Јовановића 120, гел. 20-443 Штампарија Одговорни ург- "тко Славко Јанковић Чек. рач
=
Макарска плажа сваке године привлачи велики број посетилаца
Тамо где се висока мланина Ви-
оково надвисила над далматинским приморјем, на свега неких 28 миља јужно од Сплита, простире се у полукругу дивно летовалиште Макарска. Постоји легенда да су Макарску основали Феничани, који су на том месту скупљали гримизне морске пужеве. Историчари спомињу стари римски град Мисигџи, који је Германик разорио већ првих година наше ере. М данас постоје руаевине 'овога града изнад саме Макарске. Касније је Макарска била. предмет разних освајача. У МУП веку тај део приморја потпао је под власт кнежевине Неретве, а у 15 веку Макарску освајају Турци и тада је она претрпела велика рушења. После тога, 1797 године, када је Наполеон укинуо Млетачку Републику, и Макарска је потпала ·под његову“ власт, да се мало касније уз помоћ Руса ослободи.
Данас је: Макарска врло, привлачно летовалиште, које има све удобности које се од једног приморског купалишта захтевају за наш масовни туризам. Мако је у току рата Макарска била знатним делом оштећена и порушена, она је до данас већ у потпуности обновљена. · Залагањем народних! власти и добровсљним радним акцијама становника Макарске ово је место добило још лепши из-
1-9060114. Пошт
Штампарско- издавачког пре фах 752
тлед и постало привлачније за посетиоце. Оно што највише привлачи посетиоце у ово малено приморско место то је свакако сликовитост и контрасти који се на сваком кораку сусрећу. Северну страну Макарске заклања висока планина Биоково, чије се бледосиве литице огледају у морском плавет; нилу. У подножју Биокова расте приморско дрвеће, маслине, смокве, бадеми, а поврх свега нижу се пространи виногради који дају знатне количине грожђа.
На југоисточној страни Макарске налази се песковита обала са крошњама високих топола, која се зове Мала лука. То је дивна плажа, на којој летњих дана купачи проводе највећи део времема. На другој страни града простире се у дужини од два километра такође песковита макарска плажа у облику полукруга, потодна за купање, сунчање, затим веслање, једрење и друге спортове ка води. Одмах иза плаже разгтранати су ' многобројни борови и расте суптропско биље: алоје, кактуси, рузмарин и кадуља. Ту преко попуострвца Св. Џетар води таље пут кроз шуму до светионика. Другу страну макарског залива ограђује такође шумовити рт Осејава.
Богатство културно - историских споменика чини Макарску још
интересантнијом. Својом висином м архитектонским радом истиче се “стона црква са звоником високим 35 метара грађена још у 18 веку. Испред цркве се налази трг на коме су Турци мучили народ скупљајући харач. Ту је 1889 године постављен леп споменик У бронзи песнику Андрији КачићуМиоштићу. У околини Макарске нижу (се као у ланцу привлачна летовалишта. То су тиха купалишта Под“ гора, Брела, Башкавода, Заострог, Традац, Брист и друга. Врло пријатна' уживања пружају излети на највиши врх Биокова Св. Јурај, висок 1762 метра. Са тога вРха пружа се видик низ читаво макарско приморје и даље дуж нашег мора.
За овогодишњу летњу сезону У Макарској су уређени државни хотели „Биоково“, „Осејава“ и „Москва“, те Макарска може да прими знатан број посетилаџа. Одмарајући се у Макарској, наши трудбеници не само што ће видети ретке природне лепоте које тај крај има на сваком кора. ку, већ ће се упознати и са становницима тога краја који су се херојски борили за слободу На 1ше земље. А сећања која се понесу из разговора са тамошњим сељацима, са рибарима и морнари“ ма, са омладином и уопште са народом овог приморског места би: ће увек драга,
ТИРА РАЛЕ АГАТЕ ТАДА РАВАН Шивеваввтенвва пивари инновенлоенноти - ап питамо
дузећа Народног„фронта Србије
Б а 5 з = 5 5 5 8 8 5 5 = 8 з 8 = 8 а 3 = 5 5 З 2 5 5 Е5 2 5 5 2
А Мића