20. октобар
.
, ћ |
,
>
| но. да повећава проценат
_ СМРТ ФАШИЗМУ СЛОБОДА НАРОДУ!
БЕОГРАД, 18 ЈУНИ 1948 __БРОЈ 126 ГОД. У
у сусрет Петог
адништво наше земље, а у првом реду радништво Београда, | пре рата је у Комунистичкој партији гледало ону снагу која је увек могла отворено да стане пред масе и, не бојећи се терора властодржаца, да говори истину, о баздушној експлсатацији радничке класе и о беспоштедној борби коју радништво треба да води за извојевање своје слободе. У тој борби чланови Комунистичке партије били су увек први, дајући пример целом народу како се треба супротстављати насиљу и на који начин се могу извојевати права радног човека на живот и рад. у
У рату Комунистичка партија још једном је доказала лослед. ност идејама које је проповедала а њено чланство је било пример пожртвовања, срчаности и самопрегора у борби против окуп:тофра ин народних издајица, у борби за олбрану и извојевање народњух права. Само због тога што је Комунистичка партија умела да око себе окупи најшире слојеве народних маса, да их наоружа моћном теоријом марксизма — лењинизма и поведе у борбу. због тога што је у тој борби умела ла води не штедећи гопствене жртве, дошло је и извојевање слободе, победа над окупатором, победа над домаћим издајницима и експлоататорима.
| Чланови такве Партије, првоборци у рату. наставили су и после ослобођења у миру велико дело изградње, велико дело борбе за побољшање живота натширих народних слојева, налазећи се стално на челу мада, служећи им стално Као пример залагања и самопрегора и доказујући делом истинитост. идеала за које су се борили. .
Ето због тога је Комунистичка партија Југославије блиска народним масама. због тога је она у стању да, налазећи се на челу највеће масовне организације Народног фронта, пуководи и постиже успехе у изградњи и стварању бољих услова живота ослобођеним народима наших република.
Безгранична љубав нашег раднот човека према Прртики ма. нифестовала се од ослобођења ло данас хиљадама пута, било да се то ралило на великим народним манифестацијама. било на радним местима у производњи.
Ова љубав народних маса видела се нарочито убедљиво после одлуке Централног комитета о сазивању Метог конгреса Комунистичке партије Југославије. Ако су радни колективи им ло сада на позив своје Партије, улагали највеће напоре за премашење својих плашова производње, ипак је позив на масовно такмичење из редова самих радника одјекнуо наџаче до сада после. одлуке о сазивању Контреса Пиртије, а одјек тог позива данас се већ осећа боље но икад у огромним успесима на пове. ћању производње, побољшању квалитета усавршавању радног про цеса њ уопште, услова рада. пио за Уа
Предузећа Београда. њихови радни колективи, непосредно после одлуке о савивињу Конгреса, примили су нове обавезе и одмгх се дали на њихово испуњавање и премашивање.
Омладина Београда одлучила је да што више прошири бригални систем рада и да, У част Конпреса вољене Партије, увођењем нових система рада, још боље усаврши производни процес, повећа пронзволњу, квалитет и пребаци лосадашње. норме.
Радници предузећа „Икарус“ побољшаће организацију рала у производњи, усавршити норме и постићи већу продуктивност
рада, смањујући производне трошкове и побољшавајући _ радну дисциплину. . Радни колективи осталих предузећа позивттђу на другарско
такмичење своје другове из истородних предузећа. Радни колектив Војне одеће, узимајући обавезе да план производње премаши за 8 од сто а годишњи план заврши до 29 новембра. позелу 12 на такмичење прелузеће „Иван Милутиновић“.
Предузеће „Веља Стојаковић“ је прво у Београду прихватило нове обавезе, Које су обухватале премашивање плана дневне про изводње за 18 од сто- Међутим. велика љубав звог радног колектива према својој Партији, манифестовала се на тај начит што су дневни производни плановви од преузимања обавеза до данас премашивени просечно за 57 од сто. Овај радни колектив је такође дао обавезу да оспособи три неисправне машине. Ова оба веза ускоро ће бити у потпуности остварена. Реорганизација посла, на коју су се радници предузећа „Веља Стојаковић“ обавезалн, већ је извршена мн бригадни систем рада показао је своје прве позитивне резултате. Ова реорганизација је главни узрок овако високог процента поемашења постављених планова. Правилно постављање индивилуалних норми, оспособљавање нових стручних кадрова. све су то обавезе које је радни колектив предузећа „Веља Стојаковић" примио у част Петог конгреса Комунистичке партије и које данас већ, не само да испуњава, већи премашује. и
~ У току претконгресног такмичења повећава се број удерника, рационализатора и новатора. Рудолф Цигер. грађевински радник, конструисао је монтажне бетонске адпров и надвратнике, чија израда омогућава повећање уштеде стругане грађе за 97 од сто, ексера за 98 од сто, жице за 82 од сто. Демента за 38 од сто и шљунка за 38 од сто, док смањује квалификовану радну снагу за читавих 53 од сто-
Јелена Ратчић, књиговезачка радница, запослена У предузећу „Култура“. у предугећу које већ данас испуњава и премаштује обавезе дате у част Петог конгреса, прва 1е испунила примљену обавезу у част Петог конгреса. Јелена Ранчић, шест пута ударница, обавезала се да ће да премашује норму за 30 од сто. У
| част Петог конгреса она је повећала ту своју обавезу још за 25
од сто. али већ за десет дана такмичења она је премашивала! дневлзи задатак просечно за 73 од сто. Њен највећи успех био је онога дана мада је на показатељу њено име забележено поред
95 од сто премашене норме. Д У част Конгреса своје Партије радници предузећа „Стаљинград“ повећали су после дате обавезе продуктивност рада у ткач
ници за 2,5 ол сто, непосредно после одлуке о ступању у поја-
ано е. Искуство свог предузећа, нови начини рала који е обиман г по бригаднове
ему. три врсте организације рада С ет внавио на побољшање производње у свим оста“ лим предузећима ове гране, кођа ће користити искуства испуњавања. претконтресних обавеза У, предузећу „Стаљинград и примењивгти их У својим предузећима. Драгица Јекић, радница 0овог предузећа, својим новим начином реда већ успева свакодневискоришћења машина. Тај проценат је
код њених машина достигао цифру, 10 Туна, од 814,
Радници грађевинских предузећа Београда, «80 и остали за жици нашег главног града, такмиче се пред Пети конгрес и ве показују прве, позитивне резултате у премашењу плана 7 смањењу трошкова производње. Бетонска радна бригада предузећа „Пут“, -која ради на Мокролушком колектору, већ премашује дату оба.
везу. Уместо са пет квалификованих, пет полуквалификованих и петнасст пнеквалификованих радтика.
бетонска бригада ол два квалификована, четири полуквалификована и лесет некв алификованих радника премашује дневну обавегу за 46 од сто. Милсн Томић при томе је забележио највећи проценат премешења норме. Бри: за малтерисање овог предузећа премашује дневне обавезе
ера вина сечи
Са. све већим успесима
ИЗЛАЗИ СВАКОГ ПЕТКА
за 30 од сто, а Теодора Шефер, члан ове бригаде, пребацује своју норму скоро стопроцентно. У овом предузећу од почетка так мичења, повећана је уштеда у материјалу за 15 од сто.
Предузећа локалног значаја, уз помоћ органа народних власти, проналазе хм Београду нове изворе сировина, пронтлазе неискоришћене машине и оспособљавају их за пуштање у погон, и, са своје-стране, дају допринос премашивању планова производње. «
У телеграмима који су упућени Комунистичкој партити и маршалу Титу, њеном геннијалном руковолиоцу, радни колективи пре дузећа, после доношења одлуке о расписивању Народног зајма, дају нове обавезе. допуњујући њима своје првобитне такмичарске плапове донете у част Петог конгреса Комунистичке партије Југославије. Редници се обавезују својој Партићи и свом вољеном Маршалу, да ће стопроцентно уписати Народни зајам, да ће и овом приликом показати своју високу свест ч љубав према државном рукозодству, према Партити и гоема својој отаџбини. Такмичење у част Петог конгреса проширгто зе. новим обгвеза-
5 ___МЕДЕЉНИ ЛИСТ НАРОПНОГ СРРОНТА БЕОГРАДА
РЕКТОРА ДРАГ. ЈОВАНОВИЋА 1ЛУ, ТЕЛ. 20-443
захватило је и сва градилишта
Такмичење у част Петог конгреса
ма, које се односе на упис зајма. а све ке обавеве заједно говоре о великој љубави наших радних људи према Партији, о њиховој спремности да на њен позив прихвате т испуне нове задатке, знајући да тиме чине им услугу себи самима, читавом народу, знађући да се борбом за испуњење и премашење плана боре за"побољшање животнот стандарда ралног човека наше земље.
Први резултати испуњавања претконгресних обавеза |асно говоре о томе да ће те обавезе бити у потпуности испуњене и пре машене, што је само израв огромне љубави ни поверења наших народа у Комунистичку партију ш у њено руководство на челу. са маршалом Титом, · | ти
Шта производи наша локална, индустрија
оду
ПОШТАРИНА ПЛАЋЕНА У ГОТОВУ
ЦЕНА БРОЈУ 2 ДИН.
Јпнсивањем наполног зајма
учвршћујемо независност наше домовине
душевљење са којим су широки слојеви наших народа Д примили одлуку о расписивању Народног зајма још јед- М ном потврђује високу свест наших радних маса. Радници, ј
радни сељаци и народна интелигенција доказују и овом
приликом свакоме, желео он то или не, да су чврсто за повезани са својом народном влашћу и да она стварно, по сваком питању, тумачи само њихове жеље и, дајући им конкретан облик, претвара те жеље у живу и делотворму стварност. Инострани капиталисти и преостали бивши домаћи банкари, индустријалци И | шпекуланти биће и овога пута непријатно изненађени јединствено
израженом вољом народа који зна шта хоће, Сви ти претставници експлоататорске капиталистичке класе
од почетка народне борбе стављали су пред наше народе разне препреке за које су били уверени да ће зауставити захуктали историски точак који свесно руковођен води наше народе у социјализам,
Једна од многих препрека, коју су капиталистички „пророци сматрали за свога савезника који ће им помоћи да се поново попну на леђа народа, је и питање новчаних средстава потребних за сређивање ратом разорене привреде, за њену обнову, а нарочито за брзу индустријализацију и електрификацију, какву спроводи сада наша земља. Навикли да свој новац сматрају божанством, иако до њега не долазе никаквим божанским методама већ најпростијим начинима пљачкања радничке класе, они су од првог дана стварања наше младе државе жељно очекивали моменат да их молимо за мрвице са њиховог стола. Не само да пису показали ни, мало воље да својим средствима помогну савезника, који је борећи се за своју слободу несебично проливао крв и за слободу осталих народа, већ су, на само њима,својствен разбојнички начин, задр“ жали. и оно што је својина наших народа. Задржали су наше злато које смо им као пријатељима и савезлицима поверили на чување у циљу да не падне у руке непријатељу који би га искористио за вођење рата и против њихове земље. .
Злурадо чекајући да им се обратимо за зајам они су са оловком и хартијом у руци рачунали огромне профите које би том приликом исцедили од наших народа. Неоспорно да у томе имају богата и разноврсна искуства, са свима народима па и са нашим,
Бивши капиталистички режими у Србији и Југославији били су присиљени да се често обраћају иностраним капиталистима за, зајмове. Ови зајмови су углавном употребљавани за покриће буџетских дефицита, изазваних неспособношћу државне власти и великим бирократско-полициским апаратом потребним за држање у покорности незадовољног парода, без обзира да ли је то одмах и . речено (и. пр. зајам од 1902 год.) или је пак зајму био дат звучан 1 и правлачан назив (и. пр. 7% инвестициони зајам од 1921 године, од кога је свега 7%, употребљено за инвестиције, Блеров зајам од 1929 године, стабилизациони зајам од 1931! године). При томе је битна чињеница да ни по једном зајму у, бившој Југославији није објављен потпун обрачун о. утрошку зајма.
На свима зајмовима инострани банкари су зарађивали огромне профите, или су постајали апсолутни господари појединих привредних грана у нашој држави. При закључивању Блеровог зајма од 1922, године држава је задужена са 45,250.000 долара, а примила је свега око 36,000.000 долара. За обезбеђење враћања зајма држава је заложила чисте приходе од државних монопола и царина и сав бруто приход државних железница. Зајам је био закључен за изградњу пруге Београд — Јадранско Море, која ни до рата није започета. Код стабилизационог зајма од 1931 године држава је за- Р дужена са 1.025 милиона француских франака, а примила је свега 840 милиона. Србија је код зајмова од 1885 и 1895 године примила нешто више од половине од укупног задужења. Ови примери бацају потпуно јасну светлост на пљачкашку природу капиталистичких зајмова. Они нам истовремено дају и одговор на питање зашто капиталисти тако мрзе нашу нову државу и воде против ње, сва. ком приликом, ратно-хушкачку пропаганду. Ово стога, јер више никада неће имати прилике да на терет наших народа праве тако уносне послове.
Међутим, нису наши народи, плаћајући огромне порезе за отплату таквих зајмова, били експлоатисани само од иностраних капиталиста. Домаћи банкари и феудални велепоседници су били достојни ученици својих учитеља. Државни дугови су били повећавани и разним обвезницама које су издаване велепоседницима за ликвидацију феудалних односа. Нека нам само као пример послуже 4%, обвезнице за финансиску ликвидацију аграрних односа у Босни и Херцеговини од 1921 године. Ове обвезнице су издате на најобичнију уцену двадесетак народних посланика на челу са Мехмед Спахом: Штитећи интересе ага и бегова, ови посланици су пристали да гласају за Устав од 1921 године тек кад су они и њихови штићенвци добили поменуте обвезнице. Тако је Устав од 1921 године изгласан минималном већином и купљеним гласовима феудалних
велепоседника,
–
1
> (Наставак на другој страни)
вредних предузећа и њиховим стављањем под локална руководства, са оријентацијом на производњу за локалне потребе, наше народне масе долазе још више до изражаја не само у политичком, него мн у привредном руковођењу земљом. Давањем низа задатака локалној индустрији, ствара се. већа и. бржа могућност задовољења основних потреба народа, док наша крупна!) индустрија добија више могућности и замаха у релнавању. крупних задатака, иостављених нашим Петогодишњим планом. Па То не значи да локална индустрија не треба да тежи ширењу своје делатности изван локалних оквира; она ће зато свакодневно имати више могућности, али је њен основни задатак подмирење потреба локалног карактера, како артиклима неопходним у свакодневном животу наших грађана, тако и артиклима за локалну капиталну изградњу. Један од задатака локалне индустрије јесте и богаћење тржишта у погледу асортимана. Наша локална индустрија моћи ће 'свакодневно да пружа тржишту ви-
() прси једног дела при-
ње
ше артикала, спроводећи бољу организацију у производњи и снабдевању, као ин боље коришћење материјала, од чијих се најситнијих отпадака често могу произвести ситни артикли неопходни народу.
Локална индустрија у Београду, и поред тога што није још успела да одговори својим задапима, произвешће у току ове године велике количине разних артикала за подмирење свакодневвих потреба наших грађана, као и потреба капиталне изградње, а у неким артиклима локална индустрија већ прелази локалне окзире, | |
· · „Локална индустрија _ металне гране у току ове године производи преко 100 артикала по чврстом плану, као и 30 артикала који нису предвиђени у чврсто постављеном плану. У ове ванпланске артикле поред осталог спадају: жилети: _ разне _ ситне браве, игле за индустрију обуће, игле за шиваће машине, и друго, а предвиђа се увођење као ванпланских артикала и гвоздена галантерија, резачи за оловке и кључеви за патент браву.
“У овој грани извршен је успео покушај пронзводње „Утензили-
ја“ (игала за текстилну индустрију), тако да ће се уз добијање потребног материјала моћи решити један од врло тешких проблема у текстилној индустрији. Поред тога, отпочела је производња жилета чије се усавршавање у каљењу још врши, али се већ сада може рећи да је наш жилет марке „Давид Пајић“ врло солидан, на чему се свакако неће стати.
Локална. индустрија кожне и текстилне гране до сада производи по чврстом плану 45 „артикала као и 12 артикала уведених ван плана, Наша хемископрехранбена индустрија производи 87 артикала планом предвиђених. као н 9 ванпланских, док грађевно-дрвна индустрија у току ове године производи по предвиђеном, плану 38 артикала, као и 7 артикала _ ванпланске производње,
дрвној грани ван плана се пропзводи дрвна галантерија, у коју сврху се материјал искоришћава до најситнијих отпадака,
Као ванплански артикли.у текстилној индустрији производе, се: џемпери, сирово платно, дечја конфекција, као и разне мара-
_Мице од најмањих отпадака,
_ Опходно потребних
_ сировине су неосновани, чако се.
Врсте побројаних артикала изражене у цифрама речито говоре какве је задатке до сада на себе узела наша локална индустрија, па ипак ово није ни близу ономе што се од ње очекује, што она уствари може дати бољим коришћењем капацитета, материјала, бољом организацијом, 6ољим проналажењем — локалних извора сировина, већом борбом за масовност у асортиману, као. и посвећивањем више пажње но- /
у ваторству и рациопализаторству, | Озбиљан задатак пред руководством локалне индустрије је-. сте. учвршћење постојећих предузећа, добивених у прошлој го-. „ дипи, као и формирање нових не-_ предузећа. _ Једна од досадашњих слабости, Као и један од будућих задата_ка је борба за квалитет, чему се до сада. недовољно обраћало пажње. Овај задатак са свом својом озбиљношћу , поставља се пред _административно-оперативна руководства, управе предузећа, синдикалног руководства и наше радне колективе. Сви изговори на старост машина и лоше
(Наставак на ___шестој · страни)