20. октобар
СТРАНА 2
ние
2:
Рој
У радости и игри проводе
У недељу почиње у Београду празник наших најмлађих — „Дечја недеља“. За ту недељу припремљена су деци разна изненађења и ралости, ка. ко би им тих седам дана празника прошло заиста што пријатније и весе. лије. Већ у недељу, првог дана „ДеМ ај
чје недеље“, одржаће се у 8 часова ујутру на Калемегданској позорници радио . приредба за пионире. Тога дана ће жене Београда посећивати децу по болницама и заједно са пиони. рима посетиће мајке народних хероја и погинулих првобораша. После подне
6)
Имајући оваква и слична искуства по свим привредним 'и политичким питањима, разумљиво је што су наши народи, руковођени својом Комунистичком партијом, одлучно прекинули са оваквом прошлошћу. | Народни зајам нити има нити би могао имати ичега заједничког са бившим капиталистичким зајмовима. Он претставља свега 2:8% од укупних буџетских прихода, те према томе не служи за покриће буџетских дефицита, тим пре што је наш буџет у прошлој години имао вишак прихода од 7,7 милијарди динара, а за ову годину је и без зајма потпуно уранотежен. Иако расписан са циљем проширења инвестиција, он износи само 5,25% од укупне суме предвиђене за инвестиције у току ове године.
Посматрајући ове проценте могли би се запитати о стварној сврси зајма када би већ плански задаци и без зајма били извршени.
Народни зајам нема за задатак да обезбеди извршење плана, јер је то извршење већ обезбеђено, већ да убрза његово извршење пуним искоришћењем резерви које се формирају планским повећањем народног дохотка. Он ће затим правилно васпитавати наше радне масе развијајући код њих смисао и дух штедње. Постављеном пак могућношћу да зајам упише сваки наш радни човек, омладинац и пионир, зајам има огроман политички значај. Потпуно уписивање зајма ће бити достојан одговор свим иностраним капиталистима који још увек сањају о политичком и привредном поробљавању наше земље. Број уписника и брзина уписа претстављаће уствари плебисцит наших народа за другу годину наше Петолетке и њихово још чвршће повезивање за планске задатке који ће самим тим добити још једну гарантију да ће на и бити извршени.
_ _ _ Ба крају, око што је најважније, такмичећи се на упису зајма, које ће се одвијати непосредно пред М конгрес КПЈ, наши народи ___ће одати признање Комунистичкој партији за њено мудро руко__ водство и истовремено јој дати поверење да ће и даље под њеним руководством савладати све препреке на путу ка социјализму.
(Наставак са прве стране)
| К ; |
бимни грађевински Рао у другој години лана, привукли су на наша градилишта · Ммногобројну _ радну "снагу, како из Београда, тако и из свих крајева наше – земље. Данас у Београду има 18.000 грађевинских _ радника, — који својим радом доприносе — изградњи нашега града. То су тиле
ту по вршно.
кампању доста
дане наши најмлађи
је и/ Сратаљ о Даља недеље
Од 1.300 неписмених
махом људи који се налазе на ниском културном нивоу, јер се о њима некада није водило рачуна, те су у својој борби за свакидашњицу наилазили само на тежак, а слабо плаћени рад, "док о њиховом уздизању и про-
_свећивању нико није ни мислио.
Долазили су они у Београд, носили цигле по грађевинама и враћали се својим кућама са нешто новца завезаног у марами, не проширивши свој видик и своје знање ничим другим, до што су видели велики град и
његов раскошан живот.
Пред наше просветне органе ни фронтовске организације поставља се као један од нај важнијих п ема — описмењавање грађевинских – радника. То је уствари почетак култур-
"вог уздизања тих људи. Про-
шлогодишња кампања није дала задовољавајуће РО
05 ских радника свега је 357 похађало течајеве. Такво стање дошло је отуда што се проблем опасмењавања грађевинских рад-
ника није довољно проучио, што
није било свестраног залагања
_ од стране управа градилишта и
синдикалних подружница и што
" су фронтовске организације схва-
Данас, када је проблем описмењавања грађевинских _ радника, који се преко виме није ви _ постављао _ поново актуелан, ваља обратити пажњу да се опет не падне у исту грешку, да се не створи хаос из кога је, после, тешко изићи.
Једна од мера које су просветни органи узели да овогодишња кампања описмењавања да добре резултате, јесте оснивање курсева за руководиоце аналфабетских течајева за грађевинске раднике. Требало је да сваки рејон организује нежолико таквих курсева које би
похађали чланови Фронта који
желе да се посвете томе послу, као и омлалинци којима после рада у радионицама, на универзитету и школама остаје времена за њихово похађање. Када се данас, после два месеца, погледа шта су фронтовске организације учиниле по питању курсева, има се врло лоша слика Ол осам рејона, колико их има у Београду и Земуну, једва је половина успела да организује курсеве. Па и ти курсеви показују слаб рад и залагање, Први рејон је орга низовао један курс са 6 полаз-
с 4
1
Срег паљетак Сдокје недеље
патио анимеа авио тв наиван вврииинити ит
| Нехеља нових обавеза
одржаће се у Совјетском дому културе свечана академија АФЖ. У понедељак ће школе из Првог и Трећег рејона заједно са мајкама са претшкол ском децом направити излет у Пионирски град, у коме ће бити дечје за. баве преко целога дана. Тога дана ће се у Пионирском граду отворити изложба и пионирске радионице. У уто. рак ће направити излет у Пионирски град школе из Другог и Четвртог рејона. Сем тога, тога дана ће се отворити семинари за активе диспанзера и јасли у свим диспанзерима. У среду у 9 часова ујутру кренуће на излет школе из Петог и Шестог рејона заједно, са мајкама са претшколском
децом провешће читав ден на Пио-
нирском граду: После подне одржаће се у свим јаслама родитељски састан. ци са почетком у 15.380 часова. У четвртак изаћи ће на излет у Пионирски град школе Седмог н Осмог рејона. Тог дана одржаће се у свим рејонским народним одборима конференције старатељских савета. У петак ће се свечано отворити опоравилиште ,„Стеван Чоловић“ у Ариљу за пионире Београда. У 11 часова пре подне отвориће се нова школска поликлиника У Шестом рејону. Тог дана ће се у свим рејонима у 17 часова одржати свечане
конференције на којима ће се наградити мајке које су најбоље однеговале своју одојчад, мајке даваоци млека као н најбоље особље у дечјим уста, новама. У суботу ће се прославити пионирски дан који организује Градски одбор Народне омладине. После подне У 16 часова одржаће се у свим школама и обдаништима родитељски састанци. У недељу, последњег дана Дечје недеље поред наставка прославе пионирског дана одржаће се у Кошут. њаку пионирске забаве које ће поче“
.-
УРА аи д таи А УМ и Мерни ПИР И па ар иРе МОН Ре о а АЕ И ГИ а и А А Мо шљуарау уран ја ~" . | У Ију Бе : 4 ба М
4“
за дечју заштиту
крупан корак на заштити деце. Стварајући у почетку углавном установе затворене и полузатворене дечје заштите (домови и обданишта), јер је у то доба тај облик био најбржи и најефикаснији, народне власти су истовремено обратиле велику пажњу на установе за здравствену заштиту деце и приступиле одмах отварању дечјих диспанзера. Исто тако, отпочело се са припремама за отворену дечју заштиту (заштиту деце у породици). . Ако се осврнемо на тај рад, он у бројкама изгледа овако:
()' ослобођења до данас Београд је учинио
Пре Од ослобођења до данас рата Отворено дечјих домова п 4 РА дечјих обданишта 25 5 " дечјих јаслица 5: оде А дечјих диспанзера ' 10 6 = саветовалишта за труднице 3:53 „ саветовалишта за децу п 1 а домова за ученике у привреди 19 2 ЊЕ ђачких кухиња 2 7 и Ђачких обданишта 5 У отвореној дечјој заштити уведене су нове форме заштите, па је дато 482 стипендије, 8750 деце примило је 139.264 литара млека, 115 деце
примало је стерилно млеко, 994 труднице добило је помоћ у пакетима и новцу, 35.770 деце добило је помоћ у текстилу и обући.
Док је пре рата одлазило на летовање око
: 5—600 деце из Београда, сада је уведено ма-
совно слање деце на летовање, па је од ослобођења до данас послато.на летовање 14.648, а овог лета послаће се преко 12.000 деце. Сем тога, имамо два опоравилишта. .
Закон о старатељству и Закон о односу родитеља и деце пружили су нове могућности за рад, па је до сада 623 детета добило старатеље, а 96 деце, која су била без надзора, послато је у домове за преваспитање.
Ове бројке, које се односе само на Београд, приказују успехе и трајан рад народне власти, рад који је у сталном порасту.
Сав овај успех не би могао бити ни приближно толики да тај рад нису свесрдно и са највећим залагањем помагале наше масовне организације, Ко од нас може набројати радне часове или претставити у новцу сав рад Антифашистичког фронта жена или синдиката који су дали у добровољном раду за дечју заштиту. У сарадњи са АФЖ, и уз његов највећи допринос, отворена су прва обданишта и домови. Као пример нека послуже само бројке из 1946 године када су синдикати и АФЖ организовали масовно учешће у дечјој заштити и када су само за прва четири месеца дали 285.779 радних часова и 5,507.539 динара у новцу и даровима. Нема задатка на пољу дечје заштите које у највећој мери не помажу наше масовне организације.
Ако. се осврнемо на наше пропусте и недостатке,.видећемо да установе дечје заштите још
"нису на оној висини на којој желимо да буду.
Још има доста запуштености и нехата, још има доста да се поправи, нарочито у домовима уче-
"ника у привреди. %
Да ли смо обратили довољно пажње, и дали све од себе да нашем средњошколском кадру, уколико то нема у породици, обезбедимо успешан развој и рад отварањем довољног броја интерната и заједничких учионица, и обезбедимо све друге потребе за учење»
Наша жена активним учешћем у културнополитичком и привредном животу сваким даном постаје све потпунији и кориснији члан друштва. Али она неће и не може да пренебрегне другу велику дужност, дужност мајке. та смо ми учинили да јој омогућимо пуно учешће у раду и да јој олакшамо дужност мајкер Јесмо ли се сви озбиљно позабавили питањем заштите деце радних мајки» :
Наши старатељски савети раде доста добро: Али, да ли смо обухватили у свој увид сву децу којој је таква помоћ потребна, да ли смо пружили тој деци максималну помоћ»
Један пример, колико се може учинити кад се удруже разумевање, залагање и упорност у раду, нека нам буде рад на отварању дечјих јаслица.
ти у 9 часова ујутру. Ху прошлој години успели смо да отворимо троје
ника који се недавно завршио и сада је отпочео други, опет са 6. Други, Шести и Осми рејон имају курсеве са по 5 полазни-– ка, који су отпочели са радом тек пре 3—4 дама. Када се узме у обзир да курсеви трају 15—80 дана, онда, уствари, ин Други и Шести и Осми рејон могу да се уброје у оне који уопште нису радили на њиховом организовању.
Сви рејони наводе како иде тешко са прикупљањем лица за курсеве, како је слаб одзив, како су људи заузети итд. Међутим, врло је важно да се ови курсеви организују по свим рејонима. Ваља видети могућно. сти које се пружају у вези са ангажовањем омладине. Има омладинаца који из здравствених разлога неће преко лета ићи ни на какву акцију, а желе да помогну. Фронтовске организације треба да се потруде, да пронађу такве омладинце И да их укључе у курсеве. Исто тако рејонске организације АФЖ-а могу, са своје стране, да помогву тиме, што ће проналазити људе и уписивати их на курсеве. Има пензионера који се осећају
способни за рад, а желе да помогну сваку акцију Фронта. Те и такве људе пронаћи ;
Планови и стварност
у описмењавању трађевинских радника
значи већ постићи почетке у-
није ни почео са купљењем по-
На почетку ове године никако није из-
јаслице. ће резултат бити већи. А када смо
гледало да
„после Другог конгреса сви најозбиљније прегли
жени, видели смо да ћемо
да помогнемо радној а ћећ р и да отворимо 9 дечјих ја-
до краја године мо
слица. Урадили смо доста и добро. Но, урадићемо
више и боље. То треба да буде парола којом ћемо се у дечјој недељи осврнути на наше резултате, на наше недостатке, којом ћемо направити солидан план за даљи рад и којом ћемо преузимати конкретне обавезе за што брже остварење постављених задатака у нашим плановима.
За нашу децу ова недеља нека буде недеља радости п весеља, а за нас нека буде нови потстрек за даљи успешан рад на дечјој заштити.
Љубица ЖИВКОВИЋ
=
Изграђивање свести о одговорности Код деце
ославе ечје недеље“ од 20—27 јуна,
ова имати БОНА велики васпитни значај
за децу и родитеље, потребно је проговорити
о нашој новој школи и указати на извесне проблеме у вези са васпитањем наше деце.
ата ми смо у школи имали три фронта: чин, наставнички и директорски. Отуда је че сто долазило до непоштовања личности, гру 2 наметане дисциплине, мржње м гушења слободна Ми обар део наставника.и ученика био је напредан, гушио се у оној атмосфери, осећао такав рад као терет, желео да изиђе из тога, али није могад. Било је потребно да се преобрази цела наша земља. па да нашом школом проструји нови дух.
Пошто школа не служи више једној класи као средство за гушење иницијативе, полета и борбености омладине, већ је народна, то су сеи фронвтови у њој слили у колектив.
Данас наша земља изграђује социјализам. Потребни су људи дубоко прожети љубављу према отаџбини и према човеку уопште, људи борбени, пуни иницијативе, који ће волети рад. Школа је побила нове задатке. У новој школи три су главна фактора: наставник, Пионирска и Омладинска организација и родитељ.
Изучавајући с децом на нови начин историју, језике, књижевност, географију и друге предмете, наставник негује код њих љубав према отаџбини и изграђује научни поглед на свет, буди у њима радозналост и веру у човекову снагу И, дочаравајући им изграђено социјалистичко друштво, потстиче њихову машту и иницијативу. На тај начин наставник постиже да се у деци изгради и правилан став према паду, свест да је сваки појединац дужан да допринесе свој део у изградњи отаџбине.
ма да је васпитни утиџај наставника од највећег значаја, нова школа не очекује све од њега. Нова школа је колситит у коме сви утичу на свакога, зато се наставник у своме раду ослањп на Пионирску и Омладинску организацију. Ове две организације помежу у извршењу постављених задатака, зближењу настагчика и ученика, а најсвкеснији меБу њима и у изграђивању својих другова.
Добри пионири и омладивџи могу много учинити У својим разредима. Они могу. понекал више него наставник, допринети изтрађивању сгести о појели-' начној и колективној одговорности. Деца беље примају примедбе и убеђивања својих лругсве нето. наставника или родитеља, осим тога, они су из да= ва у дан заједно, њихови доживљаји су углавном заједнички и они се познају одлично. А бат: недо“ вољна свест о појединачној и кслективној одговорности слаба је тачка наше школе.
Још наша деца не схватају да колективна одговорност и дружељубље не значе показивање спрем ности да се плати штета коју је учинио неки мали штеточина, већ да је оно у осећању одговорности што у разреду уопште има штеточина, тлто у колективу уопште има другова који на наролну имовину не гледају као на своју личну. Отула деслази и до појаве некултурног понашања извесног броја ученика, и то често баш ученика који су код куће Уредни. Ето, ту је помоћ Пионирске и Омладинске организације најпотребнија и ту оне највише могу учинити.
С друге стране, наставник се ослања на родитеље. Често се дешава да родитељи мисле о својој деци према ономе каква су она код куће. То је велика грешка. Родитељ се мора интересовати какво је његово дете у школи и на улици, мора веровати наставнику и мора му помоћи.
Уколико пре успемо да изградимо у деци свест о одговорности, уколико пре остваримо чврст, јединствен колектив: наставник — ученик — родитељ, утолико ћемо пре добити генерације које ће у учењу показати сјајне резултате: генерације које ће бити способне да прихвате велико дело — изградњу социјалистичког друштва.
Јелка ШОПАЛОВИЋ инструктор Просветног одељења ИНО-а
писмењавању грађевинских радника. На сваком градилишту испитати услове за организовање течаја: питање просторије, учила и калтова који руководе течајем. Описмењавање грађевинских радника треба да буде искључива брига рејона, Наравно да ће рејони добијати свестрану
спеха,
Грађевински радници, чим 3аврше рад на једном градилишту, прелазе на друго. Тиме се умногоме отежава рад на њи-
ховом описмењавању. Зато је!
једна од најважнијих мера, које се постављају у описмењавању грађевинских радника, стална и будна евиденција. Ни јед.„ног тренутка не дозволити да се радницима, који оду са једне грађевине, сасвим изгуби траг. Треба га у његовим сељењима са грађевине на грађевину пратити кроз цео град. Само тако се неће десити да људи дођу у Београд, оду из њега, а не науче да читају и пишу.
Дешава се да поједини рејони, уопште немају увид о неписменима на градилиштима која потпадају под њихов сектор, На. пример, случај са стадионом ЦДЈА, на коме има 300 неписмених грађевинских радника, а које Трећи рејон уопште није забележио. Или случај са градилиштима на резервоару У Четвртом рејону, где има радника и где се не знају подаци о томе колико има неписмених. Или потпуна незаинтересованост Осмог рејона који још
датака о неписменим грађевинским радницима.
Данас на 18.000 грађевинских радника има 867 – неписмених, од којих је 556 обухваћено течајевима, Тежиште је да се попис | неписмених _ грађевинских радника врши преко фронтовских организација, на местима где су њихови станови, На тај начин се неће дешавати да неки промакну незабележени. Ту се појављују тешкоће у томе што радници често станују на градилиштима где раде. Када се заврше радови они иду даље. Али и на то се мислило кала су се правили планови за овогодишњи рад на описмењавању. Ни један радник не може да напусти градилиште, док му се не изда потврда о томе да ли је писмен а ако није, да ли је похађао течај за неписмене и колико је напредовао у учењу.
Важно је да се на сваком градишту понаособ, проучи проблем описмењавања грађевинских радника. Свако градилиште има своје специфичне проблеме. Поред тога, треба се обраћати синдикалним подружнипама и управама градилишта, јер оне могу да пруже драгоцену помоћ и да умногоме олакшају рад на о-
помоћ од Просветног одељења ИОНО-а. Месног синдикалног већа и Месног одбора грађевинара. За сад рад између ова три органа власти уопште не координира, с обзиром да свако од њих има различите податке о томе колико је грађевинских радника неписмено, колико је 9 писмењено и колико још треба да се описмени. Шифре“ које смо раније навели, установљене су према подацима Месног одДбора грађевинара. Док је, њЊиховом евиденцијом, обухваћено на течајевима 556 крајем маја, дотле Просветно одељење има цифру од 195.
Према свему овоме може се констатовати да и овогодишња кампања описмењавања грађевинских радника иде истим Путем којим и она прошлогоди“ шња, а која није дала залово- | љавајуће резултате. Како се крајем овог месеца – завршава друго тромесечје међуградског такмичења, а како досадањи ре+ зултати на описмењавању _ тр4 ђевинских о радника не задовољавају. потребно је појачати до максимума ову акцију, уложита све снаге да се у овој год а постигну много бољи резултат нето у прошлој. Е