20. октобар
ј иће жита, но вала радило се. Није баш ђ било лако. К'о сваки почетак. Тек нам је мрва година...
| Скоро снебивајући се, а ипак пун ве1 ре у оно што говори, прича Лаза Бабић, претседник сељачке радне задруге „Сутјеска“. И као да се извињава што су резултати рада његове
е скромни, понавља:
= Тек нам је прва година ж
У некадање немачко насеље „иРранцстал“, крај Земуна, доселиле су се породице из свих крајева наше земље и основале насеље, коме су, ради успомене на место где је маршал Тито рањен, дали име Сутјеска. Свака породица је добила по комад земље, и за њих су настали бољи дани, јер се са земље плоднога Срема могло много боље исхранити нето са херцеговачке, црногорске м босанске голети. Но ипак, поједине породице су оскудевале. Земља која им је припадала није могла да их исхрани. Размишљали су стари Шрногорци и Херцетовци, дискутовали Босанци и Македонци.
= Опет не може, опет је некако мало, говорило се. по насељу.
две тодине су прошле. Два пута су се убрали илодови са њива, два пута се уносило златно сно-
Прва жетва
У сељачкој радној задрузи „Сутјеска“
Задругари очекују већи принос, него што је комисија проценила
у пље жита у дворишта, брао се кукуруз, вадио кром пир. Али, свим породицама није било 62: довољно. | ·
М 18 августа 1947 године, две годипе после досељења, сакупили су се сељаци насеља „Сутјеска“ на конференцију, и на љој решили да оснују 3задругу. Одмах се уписало 280 породица. Набављен је новац, купљени најпотребнији алати, са запрежном стоком кренули су чланови сељачке радне задруге „Сутјеска“ на њиве. Мајпре су концентрисали све њиве на једно место. А затим су, на ново спојеном задружном земљишту, отпочели радови. Сејала се пшеница, извршило се дубоко срање. Касније је земљиште ђубрено. У току зимских дана чланови задруге су припремали алат за мпролећну сетву. Ближе пролећу, паправили су сами #25 топлих леја, нађубрили 14 јутара земље, за бостан, тањирали ду“ боко поорано земљиште. У пролеће су припремили сејалице за сетву стрних усеза. Затим за кукуруз ипдустриско и сточно биље.
У Рана пролећна јутра излазили су сложно и млади и стари чланови породица на њиве, да 32једничким трудом и радом обезбеђују себи, не само исхрану, него и бољи живот. Са сопственим машинама и запрегама, сами, без ичије помоли, извршили су успешно и на време пролећну сетву.
— После смо сву пажњу обратили нези усева, прича Милорад Поповић, пољопривредни стручњак задруге. Сами смо окопавали кукуруз, сточну репу, разређивали индустриско биље.
чланови радне задруге „Сутјеска“ радили су све са великом пажњом и љубављу. Трудили су се да. прва година њиховог заједничког рада уроди добрим плодом. Радовали су се док су гледали прве изданке свог труда. Миловали су рукама тешко класје жита, које је из дана у дан добијало све златнију боју. Пред њиховим очима расла је, развијала се и таласала се на сремском пољу та биљка, која ће им сутра дати хлеб. 1
Пшеница је сазрела. Тешко класје, препуно з0рна, скоро послегло од силног плода, бескрајно златио поље, 300 јутара велико, њихово је, заједничко. Они су то створили. Они ће уживати плодове свог дела. А сутра, кад падне први слошп, сутра ће моћи да кажу онима, који нису веровали:
— Гледајте — уверите се...
=
Када је задруга основана многе породице нису жтеле да уђу у њу, не верујући да ће бити успеха. — Не верујем ја причању, док не видим очи
ва, говорили се неки.
Ра НИ ЕНИ ===" о ==—_—=—=_—=—=—_#">_70
"Значај актива ДОЧИХ ДИ
сунцокретом,
диспанзерима од чланова Народног фронта, који ће помоћи народној власти у редовном старању о здрављу и о гајењу деце једна је од пре-
(јдастан актива при дечјим
узетих обавеза пленума На. родног Фронта Београда У претконгресном такмичењу У
част" Петог конгреса Комуни_стичке партије Југославије. Дечји диспанзер је значајан чинилац борбе против боловања и смртности мале деце. Наше народне власти организовале су до данас у Београду 10 дечјих диспанзера са-11 саветовалишта за одојчад и малу децу и сваки рејон располаже овим установама. Циљ саветовалишта је да обухвати под активну здравствену зашти ту свако одојче свога рејона, јер само у том случају може да дејствује у пуној мери на смањење смртности одојчади. У У 1946 години родило сеу Београду 6.433 деце, од којих је у саветовалиштима било уписано 2.121 дете. тј свега 34% одојчади о којој се требалз старати. Обухваћена 0дојчад доношена су У току године просечно пет пута на преглед и контролу. У 1947 години родило се у Београду 8545 деце од којих је 4706 било уписано У саветовалишта. Према томе, саветовалишта су обхватила 55% одојчади. Пораст у броју обухваћене деце у току 1947 године износи 161% према 1946 години, а то се огледа и у смањењу смртности одојчади У овоме раздобљу. Смртност одојчади сма. њила се од 8,3% У 1946 години на 7,7» у 1947 години, Упоредо са овим смањењем смртиости повећао се наталитет од 19,4 на 22,6 деце на 1.000 ста'вовника и природни прираштај се скоро удвостручио, пошто је 1946 износио 6,4 в 1947 године већ 11 лица на 1.000 становника. Пре рата, у' раздобљу од 1929 до 1939' године, био је највећи. природни прираштај "свега 3,6 лица на 1.000 становника, | Ј 5 · Бројеви обухваћене одојчади у саветовалиштима указују на чињеницу да саветовалишта до сада нису могла испунити постављене задатке. Исто тако, није се могла организова-
ти патронажна служба савето- |
валишта тј. посећивање одојчади у становима због недосвољног броја стручног средње-медицинског особља, Саве. "товалиштима је неопходно потребна помоћ наших масовних организација, нарочито Народног фронта, да би успешно могла указивати активну здравствеву заштиту сваком новорођеном детету.
Уз помоћ диспанзерских ак-
тива Народног фронта обухва. .
тиће саветовалишта стопроцентно сву новорођенчад града и подаци виталне статистике из 1948 и 1949 године пока"ваће постигнуте резултате У виду повећаног броја спасених дечјих живота, фита“
о АЕ
Аму њи ин
Делокруг ргда. новостворених актива произилази из; података о раду саветовалишта у прошлој години, која су и поред здравственог просвећивања путем многобројних предавања као и мајки, које су редовно посећивале саветовалиште однеговале ' своје дете.
„Брига за дете мбра дапоста
" не заиста народна брига и акти
| рока мрежа
висти Фронта нарочито Антифашистичког. фронта жена, својим залагањем огромно ће допринети здрављу и животу наших најмлађих. Оне ће се старати да се организује патронажна служба по родитељским кућама и убеђиваће младе мајке да се што пре обрате своме рејонском саветовалишту за савет. У случају да је мајка услед болести или неких других разлога спречена да своје дете донесе у саветовалиште, актив ће спровести доношење детета на лекарску контролу, Или ако мајка није добро разумела дата јој упутства о неговању детета у саветовалишту, показати мајци како треба да доји, храни и негује своје дете. Оне ће се борити предрасуда прекомерног утопљавања одојчади и омогућиће детету правилно коришћење сунца и ваздуха, Водиће борбу против дечјих пролива, последице неправилне и неприродне исхране одојчета, који су често узрок преране смрти детета. Убедиће младе мајке које имају много млека да вишак свога млека дају сабирној станици за скупљање жени. ног млека, како би се могла одржавати на животу нежне и болесна одојчад којој је ова драгоцена храна једино за одржање живота.
Исто тако, активи ће се 60орити против ширења заразних болести међу одојчади, упознаће родитеље о користи давања своје крви Заводу за трансфузију крви за справља-
ње лековитих серума и обавестиће дечји диспанзер о сваком случају обољења одојчета на терену своде основне организације., како би дете добило благовремено стручну помоћ. Успешним и свесрдним радом победиће активи опасног непријатеља _ раног детињства
који се јавља у виду хроничне потхрањености детета и разБиХ авитаминоза као што. су рахитис и друга обољења, ' Активисткиње ће дати потстрека омладинкама и женама да се оспособљавал“у за племенити позив дечјих сестара и неговатељица. Планирана шијасала и обданишта. саветовалишта и других
| дечјих о установг, које служе
здрављу и одгајивању деце и помажу женама да активно учествују у привредном и културном подизању земље, за: тева велики (67004 струтних
средње-медицинских кадрова.
Наше жене, пуне материнске ·
о
КЊИЖЕВНИ · | ПРЕТЛЕЛ.
љубави, наћи ће у позиву де"де неговатељице много могућности да се истакзу као продуктивне и корисне раднице. Ралосна_ телесно и душевно добро развијена деца у дечјим
награђивања _ установама, као и у родитељским кућама, биће најузвише-
и успешно | нија награда за пожртвован рад активисткиња. и дечјих не-
„товатељица, бана У овогодишњој Деч:ој неде'љи, кога треба - да буде прекретница на пољу рада заштите мајке и детета, када су преузете нове обавезе у корист дечје заштите, одржавају се семинари У свим дечјим диспанзерима за оспособљавање активисткиња за здравствепо старање о нашој деци, нашој будућности. Рад ових актива даће сличне резултате које су дале и друге значајне акције наших масовних организација '— Народне омладине, Фронта, Синдиката и Црвеног крста, Упоредо са гигантским успесима на изграђивању земље, обнављаће се и спасавањем дечјих живота наше живо народно тело тако брзим тем-
активисткиње ће пом, који се среће само у 36мљи У Којој се ствара социјализам. МЕРА (Обавеза Народног фронта за стварање актива код дечјих
диспанзера и других установа дечје заштите најбоља је га. рантија да ће се примљене 0-
бавезе овогодишње Дечје не-,
деље заиста испунити. Др Марија ГАЈИЋ
И 280 породица, првих чланова задруге, прионуло је ма посао, да би они који не верују могли замста и очима да се увере. Из дана у дан задруга
је бројала спе. пише члалова. МИ рад је све боље
ишео; Данас већ у задрузи има 425 породица, 2 170 их 311 стоји по страни, — још не верује.
У току рада поједине породице, учлањене у задругу, одрицале су се свог дела земље, дајући та.
задрузи, јер су се чланови тих породица укључивали у привреду. Тахо данас од 425 уписаних породица само соко 200 обрађује 812 јутара плодне, богате сремске земље. Од тог земљишта, 29 јутара засејапо је поврћем, 31 јутро тећерном репом,
10 семенпском кудељом, а остало шшеницом и кукурузом. Да би се све то земљиште успешно обрађивало, чланови радне задруге поделили су се у 6 бригада, Свако вече претседник задруге. распоређује посао по бригадама. Једна бритада је попртарска, 4 су ратарске, једна сточарска и једна грађевинска. Грађевинска бригада је основана недавно. Она ради на припремању и довођењу материјала за зидање економског дворишта са стајама за стоку.
До сада је стока била размештена по кућама, и то је знатно отежавало исхрану стоке, а и целокупан рад задруге.
— Немамо много стоке, тек кућимо кућу, али и то што имамо то ћемо добро да негујемо и чувамо, каже претседникн задруге. Зато баш и зидамо економско двориште. Бр
Задруга „Сутјеска“ заиста нема много стоке. А» ли њен број се стално повећава. Данас она има з коња, 11 крава, 1 бика, 30 комада великих м 25 ма» лих свиња, и 270 комада живине која се излегла У инкубатору. Највећа је тешкоћа, што има мало запрежне стоке. •
Што се тиче алата, ни њега нема довољно. Нарочито ситног. Задруга располаже са 7 гвоздених плугова и 5 сејалица. направљених од старих делова. — Е, кад би нешто имали наше тракторе, вајкају се задругари, да ке морамо да тражимо од машинске станице из Сурчина, "
Земљиште сељачке задруге „Сутјеска“ налази се и четири километра далеко од насеља, Како нема довсљно запрега, задругари одлазе на њиву пешице. Један камион би заиста много значио тим радним људима, јер није баш увек лако пешачити 8 километара дневно. Но ипак, задругари се не жаде. Знају да је увек у почетку тешко.
— Биће, биће боље. Продаваћемо поврће, па индустриско биље, куповаћемо све.што нам је потребко, говоре они.
Лош док нису видели плодове свог труда, док нису знали како ће родити пшеница, задругари су контрахирали 8 вагона жита. А сада, када већ виде зрело жито, они смело тврде да ће контрахирати још. За бонове ће купити текстил за породицу, и злата, што више алата за задругу.
ж
Пре неколико дана насељем се пронела вест:
— Сутра, сутра ће почети. Еј, жетва ће почети. Прва жетва.
Радост је завладала у маленим кућама насеља. Права истипска радост људи, који, ето, очекују награлу за свој труд. Или боље, не очекују је. Сами ће ј8 узети. “
. Кренули су у рано јутро задругари : поља. Крепули су на прву жетву. су жетелиме — самовезачице, загњуриле се у мере жита, и крећући се остављале за собом траг — празну стрњику. Падало је класје, ли су се спопсви. А руке задругара снажно
заклопагт
лохватале снопове и правиле крстине. Крстина И поново споп за снопом леже на у. Жеетелачка песма, монотона, 626глута, разлеже се над морем жита. Паспоп за слон је почела, Прза жетва сељачке радне за-
друге „„Сулјесња“,. регата жетва. . А за ту жетву трејало је извршити низ при-
према. Задруга је на време, уговором са машин-,
ском стаппдем из Сурчина, сбезбедила 5 жетглицасамеоветачица. стелице су веђ стигла на њиву.
Мако је прва година рада, задружно жито је првокласно. Када је комисија среског мародног одСера за одабираља семецске робе, састазљена од једног агронама и претседника срсек савеза, обилазила читав срески атар, па и задружну земљу, копстатовала је да само залруга у Добаповцима има 29 јутара жита тливог квалитота, као што има задруга „Сутјеска“,
Сада је почела са радом комисија за оцену висипа припоса. Њу сачињавају поверслик пољопривредног сттека п 2 стручњака. Она одређује припсс и на задружном и на приватним имањима. Та комисија је копстатовала ла ће свако јутро задруне земље дати просечпо 10—12 метара мгита. Јутро пшенице већег дела приватника — староседалана треба такође да да око 10 метара. Код мањег дела приватника - староседелаца и коломиста који пису У задрузи, пшеница је слабијег квалитгта, тако да ће по јутру бити просечно 6—8 метара жита.
Поред тота што су извршени сви припремни ралови прсд жетву, као набавка машина, припрема запрега за довоз жита са њиве на гумно, задруга је, услед неловољности радне снаге, обезбедила помоћ. Како је сад окопавање кукуруза прим крају. ла се не би људи са тог посла пребацивали на жетву, то су образовапџе групе средњошколске задру-“ жне омладине, која је завршила школску годину, и оне Ке помагати за нело преме жетве.
Рачуна се, ако се време пролепша, да ће се жетва са 5 жетзлина — самовезачица, завршити за осам лана. М
Жала на гумну, после завршетка жетве, затутње |
вршелице, и кад се у спремљепе џмакове почне просипати златпо зрневље жита, докм ће и оми што на верују да виде. А чланови задруге ће им поносито рећи;
__— Ето вам сад, па тледајте. Више није причање, — уверите се очима. И знајте, ово је тек прва жетва. .
Јованка ТЕРЗИН
' низу дела која доприносе дубљем и свестранијем упознавању нашег масозног читао-
па, са џминовским достигнућима Совјетског Савеза књизи „Совјетска земља“ припада једно од највиднијих места. Недавно објављена у издању „културе“, а у редакцији Лепе Нешић и Радомира Аленсила, ова књига претстав“ ља дохументован, темељан, преобилан подацима, а у исти мах Беома'приступачли осврт на величанствен пут који су људи Совјетске земље прешли плод тенијалним Ле њиновим и Стаљиновим побстоом, озарени и надахнути победоносном и тверачком идејом.
Књига „Совјетска земља“ је колективно дело. Њени аутори су истакиути' совјетски мисци М. н. Миханлов (овај писац је сдликован, ту скоро, Стаљиновом награлом за књигу „мед картом 0таџбине“ — за дело које показује ла сви Ма може обрадити на потлупо књижеван, непосредан и интересаптан начин), А. М. пПанкратова, Б. М. Волин, В. А. Карпински, И. И. Минц, И. · М. Разгон, А. Л. Сидорови Ф, Н, Олешгзук. . |
ђ | м. Н. Михаилов написао је први одељак књиге — „Пространства и богатства наше отаџбине“. Михаиловљева излагања имају високу м признату вредност: она 'износе пред читаоца веома опсежан мротеријал у потпуној пре| гтледности и повезаности, упечатљиво и литерарно сбрађен. Странице овог одељка колективног дела „Совјетска земља“ приказују огроман препорођај земље, која је под царском влашћу била индустриски и пожопривредно 320-
==
к стала, у велику државу социјалистичке индустрије, у државу чајнпапредније пољопривреде..
«грања Народног фронта, када је. пала Јевтићева вла-
/ ПР СЕБЕ јеиаскиаг ЗЕМЉА
нодавно санкционисао велике тековине радника и сељака Совјет-
НАШИ УМЕТНИЦИ НА СТВАРАЛАЧКОМ РАДУ
орофеа
песник нежних и борбених стихова
[| ч'еедомира Миндеровића познато је не
само у Београду, не само у Југославији,
већ и ван њених граница. Наша књи-
жевност обилује његовим радовима. његова проза, а још више поезија, оријентисана на борбени раднички покрет, на данашњу изградњу новога живота, толико је блиска свакоме од нас да се чини човеку, док је чита или слуша, да је поникла из његовог срца. Његова прогресивна књижевна делатност, тако широко и снажно обухвата борбу за стварање новога живота, у својим делима он тако дивно тумачи тежње и напоре широких народних маса у том стварању, да она протстављају њен симбол. Његова дела тако пулсирају новим животом данашњице, да се с правом могу уврстити У оно што је најбоље у новој доратној, а нарочито послератној напредној «књижевности.
"Тематика његове прозе и поезије има у себи истинску доживљеност мотива, делом због надареног осећајног лиризма да прими и реализује све збивање у друштву ско себе, али још више што је У стварности тог живота писац и сам учествовао, што га је она преображавала већ у раном детињству, да би од њега, најзад, створила оно што је он данас — плодног и заслужног трудбеника на културном пољу. •
Књижевна делатност Чедомира Миндеровића почиње још: 1927 године, у његовој петнаестој години. Године 1927, 1928 м 1929 бис је сарадник напредног омладинског листа „Будућност“. После шестојануарске диктатуре, када је часопис био згбрањен, почео је да сарађује у часопису, такође напредном, „Стожер“. Године 1934 излази прва миндеровићева збирка „Младост без сунцг“ са темама и мотивима из живота београдског пролетаријата. Годину дана касније почиње да сарађује у тек изишлом часопису „Наша стварност“, али под псеудонимсм, пошто га је цензура оштро не само прогањала, но и хапсила. Његови каснији радови — песма „Буди се исток и запад“ (ваписана 1985 године у доба ства-
да), збирка песама „Изабране песме“, затим „Кораци тутње“ и колективна збирка са Зоговићем и Дедијером, били су забрањивани одмах по изласку из штампе. Године 1937 Чедомир Миндеровић организује издавање малог научно-популарног књижевног часописа за најшире слојеве, „Нашу књижевност“ која, борсћи се са великим сешкоћама против цензуре, престаје да излази, да би се поново појавила под имепом „Нарсдна читанка“. Овај часспис првенствено окупља сељаке као писце, везујући их за напредан покрет, и чини пут каснијем излажењу збирке сељака књижевника „За плугом“. Године 1939 излази већа збирка песама „Изнад понора“, наравно под пегудоснимсм, а 19409 године излази из штампе збирка новела делимично аутобиографског карактера „Уска улица“. Године 1941 Чедсмир Мминдеровић одлази у партизанске одреде и на разним Функцијама (као комесар Београдскот батаљона, у Првој и Другој пролетерској дивизији) ради до јула 1944 године, када одлази у Италију на политичкокултурни рад са деловима наше војске. Приликом ослобођења Београда Чедомир Мимндерсвић у сарадњи са Зоговићем, Зихерлом и Дедијеоом 'издаје пови број .20 октобра“, посвећен борбама наше и Црвене армије. Године 1945 излази из штампе дневник „За Титом“, затим збирха новела „Уска улица“, роман из рата „Облаци над Таром“ и други. 1 За свој овако плолан рад Челомир Миндеровић је био награђен од Министарства просвете. ФНРЈ, а од Комитета за културу и уметност добио је награду за Државну химну.
| Овај млади књижегни радник већ три године обавља дужност уредника часописа „Књижевност“. сем тога је Генерални секретар Савеза књижевника Југославије м члан Комитета за културу и уметност. |
Књижевна делатност Чедомира Мминдеровића велика је. нарочито када се узме У обзир да он има 35 година. Баш зато, наша књижевност улаже у њета наде и очекује ла ће оп, у њој, својим заслуа плодним радом урезати, своје име у прве
посвећен је седми, љак књиге — одељак „Наш циљ
завршни оде- |
У одељку „Херојска прошлост нате отаџбине“ Ана Панкратова, познати совјетски историчар, даје историскм преглед од Кијевске Русије до обарања царизма. Овај преглед неопходно је потребан за свестрано разумевање светско-историског значаја великих дела која су током три деценије извршена у Совјетској земљи.
| »
трећи одељак књиге — „Борба
за победу социјализма у. СССР“.
обухвата припреме и спровођење Велике октобарске социјалистичке револуције, херојску борбу совјетског народа у годинама иностране војне интервенције и граканског рата, обнову народне привреде Совјетске Русије и социјалистичку реконструкцију. Б. М. Волин, писан „Борбе за победу социјализма у СССР“, завршава своје излагање овим речима:
_ „Сопијализам је код нас, у Совјетском Савезу, изграђен. Ми смо прва земља која је постигла ту светско-историску победу. |
· Нова стаљинска пјатиљетка подићи ће још више моћ наше отаџбине, развиће још шире нашу дивну културу, обезбедиће знатан успон материјалног благостања народа Совљтсеког Савеза.
Ми смо совјетски људи. Ми емо бољшевици, Ми “= но смемо заустављати на пости шттеме. Ми сви као једна сложна радна породица идемо напред. ка комунизму“.
•
Друштвено и државно уређење СССР засновано је на славном Стаљинском уставу који је зако-
у
јетског Савеза,
ске земље, тековине постигнуте у њиховој борби за ново, социјалисличкс државно уређење, за нов, сонјетски државни поредак. Стравицама о. Уставу, коме је совјетски миарод дао име свот мудрог вође и учитеља, почиње одељак „Друштвено и државно уређења СССР“ (писац овог одељка је В.. А. Карпински), аутор популарних, мнотстиражних дела из области голитичке литературе). Овај део књиге „Совјетска земља“ говори с великој, непобедивој чврстини и моћи совјетског социјалистичког друштва и државе, о државном уређењу СССР, највишим ортанима државне власти и управе, суду и тужиоштву, основним правима и дужностима трађана, Партији бољшевика — руководећој и усмеравајућој снази Совјетска држаге. “
Пети одељак књите — „Велики отаџбински рат“ (аутори овог огељка су Минџ, Разгон им Сидоров почиње излагањем о борби Совјетског Савеза за мир и о јачању сдбранбене моћи Земље Совјета. У даљим главама приказане су битне фазе Отаџбинског тата — од вероломног напада немачких фашиста на СССР па до пораза фашистичке Немачке им јапанских с" империзглиста. Аутори су сажето, садркајно ж документовано осветлиги величанствени победнички г-т Совјетске армије У неззећс) ал'поесуднијем и најковавијем рату који је икад вођен. , ,
.
Великом и светлом циљу Сов, Совјетских народа у поратној изградњи м а
' |
је комунизам“ (аутор — Ф. Н. Олешчук) Пламеном вером у победоносно довршење светско-исто-
„риског дела народа СССР протка-
не су ове странице књиге о Совјетској земљи. у „Сада, када је прва фаза кому“ низма остварена, изградње потпуног комунистичког друштва добило практични карактер, сви виде како је бољшевичка партија испуњавала тај светско-историски задатак. Никада још ни једна партија није себи постављала тако велике задатка и није их тако сјајно решавал као бољшевичка партија. МЕ Трудбеници знају да, ће задаци који се постављају пред совјетску земљу ма како, тешки и
„сложени били, бити остварени кад
су се тога прихватили бољшевици, кад земљу води геније Стаљина“, — каже се на завршетку ове књиге која добија последњих месеци нове, величанствене потврде у стварности Совјетске земље, у новим победама њеног даљег развитка и напретка. ћ . 5
Снажан размах социјалистичког такмичења, растућа моћ совјетска.
екопомике, чврста решеност трулбеника да за четири године испуСтаљинове _
не задатке поратне пјатиљетке, непрекидно уздизање индустриске и пољопривредне тро-
мзводње, сталан пораст армије хе-
тоја мирнодопских победа — пропалазача, новатора, рациопализатоа, стахановаца — сва ова: до-
стптиућа Совјетеке земље упућу:" п.
на свестрато упознавање њених дела која е дубоком љубављу и пажњом проучава цело напредно им слободоубиво човечанство.
#
када је питање |