20. октобар

_| Советовање (0 пидинм колективима.

градских предузећа '· „ва снабдевање

| низу мера које ИОНО Београда. предузима у циљу побољшања анабдевања Београда намирницама, и осталом

' робом, важно место заузимату от саветовања са целокупшим радним | колективима градских предузећа ш установа за снабдевање, са котима се почело ових дана под ружоводством "Одељења трговине | н снабдевања ИОНО-а, |

Иницијативу за одржавање свих саветовења дали су Савезно и Републиканско Министарство трговине и поставили пред њих одређене задатке,

Пре свега саветовања треба да дотпранесу у разбијању аподитичности У раду нашег "трговачког кадра ш да подвуку свестрано значај и улогу трговине и снабдевања у изградњи сотиђаљизма у нашој земљи,

Даље, да буду потстрек и први корак у, развијању колективног рада у апарату 4 'УспО~

стављањф сталног и чврстог контакта руково-~ |

_ дећих актива. са радницима из основних џединица, Најзад, саветовања треба ла сату из. мену искустава у раду и да кроз примедбе појединаца из радног колектива укажу руководству на слабост и добре стране у раду. ,

И у раду ташег градског апарата за трговину и снабдевање истакла су се баш ова питања и осетила потреба њиховог решавања, Дискусија на досад олржаним састанцима само је потврдила то.

У току прошле недеље одржана су саветовања! са Градским предузећем за воће и поврће) „Космај“ и „Гранап“, уз учешће. Министра трговине и снабдевања НРС и његових помоћвика, |

На саветовању прва два предузећа показало се да добар део службеника који врше куповину поврћа ш воћа у срезовима слабо ради, а да дирекције предузећа нису предузеде накнадне ефикасне мере да би се то поправило, Службеник „Космаја“ Ђорђевић у _ Зајечару није уопште обилазио · задруге; те је У јуну послао врло мало, робе у, Београд,

Службеник предузећа воћа и поврћа у Мачви 'изко је имао склопљен уговор са Сраским пословним савезом није У току два месеца испоручио ни килограм робе.

Службеник у Жабаљском срезу кођи је 60гат кромпиром, седи по кафанама У среском месту, а 6 београдско. пијаци нема довољно кромпира. Овакве појаве свакако су поред 0сталог озбиљан узрок. слабом довозу на наше пијаце.

У продаји је такође било грешака на ко-

је су слу жбеници указивали, Нарочито се мало алела рачуна о «снабдевању перифериских ПИ -јаца и продсвишца по граду. Тако пијаца на, Бал. а ови л Брду једно време мије уопште доби-ала кромпир а остале ашгикле је добијала у малим. количинама што је ДОВОДИЛО _ до стварања редо- | ва и оправданих протеста потрошача тога краја.

Многи другови су се жалили да добијају и робу врло рђавог кеслитета, али СУ протустиди да кожу и то, да они сами, док је роба на тезги, воде мгло рачуча о њеном одржавању и изгледу.

стев једног службеника

Треба подвући 32 кођи тражи да индустрија даје такво паковање које ће обзиром на цену бити приступачно

сваком потроштачу. На рачун индустрије било је ж токвих прију ладби да се флаше са алкохолним и безалкохолним пићима не пуне пропис"но, што дсводи до тога да се те ствари не моту продати У трговини: Овакве примедбе показују позитивну - тенденцићу наше трговине да индустрији поставља оправдане захтеве. на»> шег потроша ја, да своју производњу ускладји са укусом и потребама потрошачких маса. Ову тенденцију треба свакако и даље развијати.

Дискуташти су од своје дирекције – захтевали да поведе више рачуна о расподели робе

продавницама. Нарочито тежак случај те био са поделом

брашна, Оно се делило преко малог броја _

продавница пред којима су се због тога стварали редови, а потрошочи непотребно губили

време. Тахо је у ! рејону продаја вршена само у три продавнице, иако их У рејону има пре-,

ко 30. Једна продавница добила је гриз тек 9 у месецу игко је с. продајом. морала да почне још првога. Продавница на Чукарици тражила је извесну количину бонбона. и киселе воде, и није добила, иско је те робе: било у магацину. На. севетсвању се још једном потврдило да наша трговина [ош није повезата са локалном индустријом и да не користи могућности њене производње за побољшање асортимона, У продазлицема. Тако се многи артикли слободве продаје . купују у Словенији и Хрватској а могу се, из рађивати У градским и ндустриским и "занатским предузећима, у Ово је само један део, питања о којима се говорило на саветовањима, али довољан да покаже Колико још мора да се уради из побољ• шању. "наше трговине и онабдевања, 7 На «саветовањима су донети “закључци Који треба да омогуће отклањање свих слабости о којима је било речи, Одељење трговине и снабдевања и дирекције предузећа већ су пре__дузели мере за / спровођење | ових закључака, __ које су дале добре резултате, али их треба. У_ брасти и енсргичније спроводити, КМ "Чињеница је да су и одељења" и дирекције МЕ: и сами радни колективи много што шта вму| чили на овим саветовањима и да су се ТУ: уоили проблеми који се те могу видети из кан. це. Зато се треба постарати да се. овај КЕ рада. ш даље развија!и "негује. ' Од појединаца из радног колектива гахтева се да-буду самокритични, да. не траже трешке семо. Мод руководства предузећа, Руководства се, и поред грешака несумњиво залажу за побољшање у раду и дужност је читавог) 'редног колектива да томе помогне. | "Од велике користи за ово саветовање. би биле примедбе потрошача, било преко штампе или. директног | додира са: Одељењем | пре

5 ввишевења, ИОНана МЕ ај

МА ђ пе ) ле

ћ

Ат

синан5

с

ка ог 15: јуна до 15 јула, само из градских грађевинских. предузећа. 4 напустило је радове преко 1254 радника |

а грађевинске радове уопште, а шопосебно у Беопраду, осећао се и прошле године _ сталан недостатак како квалификовених тако и неквалификованих радника. Ове године) грађевински радови У Београду су, као ш у целој земљи, далеко већи него прошле године, те је и овај недостатак у толико оштрији, Нарочито. је хитно решење питања брзог обезбеђења довољног броја рад. ника за грађевинске радове у Београ који су толико важни за развитак главног града "наше земље и извршење плана готово свих осталих привредних грана обзиром ча то, да темпо градњи у другом полугођу треба пове"ћати неколико пута према темпу радова у првом полугођу, да би се програм грађевинских радова извршио до краја године. Прошле године се у Београду с успехом

спровело извођење прађевинских радова и пре

ко зиме. Но нема сумње да сезонски карсктер "већег дела грађевинских радова омета мобилизацију нових прађевинских радника. · Нарочито је то карактеристично У Београду где највећи проценст радника (око-75 од сто) није стално настањен у месту. Прошле године предузимане мере за мобилизацију __ Београђана запослених, на мање важним пословима, "или ' незапослених, ' за грађевинске радове, нису дале готово никакве резултате, између осталог и: због

АВИИ

ИН БРУНА ИВАН

Пара пивара а КИ

вадесет н петог

врћа _ са Градске! економије Павчевачком Риту. Потребе · су захтевале да на овом послу, дневно ради хиљаду добровољ | маку ' них радника,

да. један беогрфдски рејот ДОМ РИК · треба да! даје 120 до: односу на (брог вовника. 'н месеца,. одзив па ци

55

5

АН

де се поврће бере, „нема.

=

8

ању. потребе овога рада У о:

4

3

, није, се. приступило „онако јег успеха. , ако. један тако, важан. „про“

ЕРЕ

:

= 5

„питање још. увек не поставља, ао примарно.

аво стање,

ених · акција,

1

њу

у

ЊЕ Пра пе ПРУ Ма

„

Омладинци Београда, бригадири 139 београдске бригаде тако С танојевић“ из Седмог рејона

градилишту у Памчевачком Риту

паши нининћиинаненинипнихианиннниинонсаКР ЕРИ ОПЕРИ НЕ ППаПиЕаакал кин п иди ннинини ки ва ка клин инв а аи а на

његових ста- да има богато искуство и који вештом човеку. |: У томе никад шије омануо, и рин задатак, који он, ма како а дан 25 и .26 прошлот није проблем да свака основна био лобрбнамеран, није у стаје био ,слаб, организација дневно мобилише њу да спроведе онако, како, су _ резултати полба- по 6 чланова Фрошта, то јест по би 'то'учинио човек са радном ли, међутим, 27, 28, 29 и да- 3 за сваку смену, ол којих пр-, праксом. план је“ испуњаван · скоро ва полази у 5 часова изјутра, стопостотно; ма да: читава акт а. другагу 12. Највероватније ту посебна незгода је што неја тече још увек „несређено. је да највећем броју наших 'о-' ма пијаће воде, па се'ова доРазлози овом стању. на пр- пообаних добровољних радни- према у бурадима, у која рад месту су честе кише, с 06 ка није довољно објашњено ници замачу руке, захватајући м да'на отвореном пољу, читаво данашње стање. Отуда воду. Било. би неопходно наза- се дешава да поједине основ- чинити покривену бурад са лона. Други разлог. | који. се „не | организације | мобилишу 10 славинама, у иттересу хигиакако може отклонити лежи до 15 људи, док друге не по- јене,: недовољно "чврстом тпостав- шаљу никога, · Поред тих пропуста.у агита-. не деца до 14 гддина, која не ВНИМ организацијама Фрон- шионом погледу, постоји и чи- схватају, сасвим појмљиво, 03 а. Образложењу значаја ово- тав низ тешкоћа, које су се ја“. биљност' посла, па, трчећи пре " _га рада, У "време кад је поврће виле на самом терену, прили- ко леја, газе поврће: и причи игло за' брање ' и кад прети ком рада; и захтевају да буду њавају и друге штете, Из тог "опасност. да пропадне "необра- отклоњене, у циљу, што пуни“, | разлога . шоферти. камиона , доби | ди су наређење да не примају Дешава, се ла рејонски од- децу до 14 година, | лем захтева. По извештајима бор, при поласку добровољних | а рада „на терену основних ' ор радника, именује, на лицу ме- нестручног брања. и рада, бинизација види се ла се ово, ста, "општег, руководиоца, чија ло би неопходно да стручњаје дужност да се стара о сме“ „На састанцима, штају људи У камион, о поде“ а' којима треба разјаснили чи ли алата, о поимању јела, во“ говори се о низу ћењу. евиденције о броју ралругостепених, па и трећесте- ника, а првенствено о политич допринело и квалитету. и соркад и о визу ком раду са изашлим чланови“ ЗАРА

па њом

У Ка

та омета оста

"грађевинских радника на радовима у Бога

„ла шаттЕа Ева ља Ивл ЕЛВЕ ПЕЛЛЛАИЦИИПИВВИВИШВАВВ ап атвавпиеваиидвилиатватавллавлалапилвалте ~

данас већ погрешног мишљења да ет грађевински радови сезонског карактера. _

___ Мере Савезне владе да се, кроз Уредбу о платама радника у грађевинарству омогући грађевинским радницима боља зарада, за време док трају главни грађевински редови; него У просеку у осталим привредним гранама нису довољно објашњене, ни радницима ни оним

људима који би могли пређе. на рад У прађеви-

нарство, .

То је један од ЛИ узрока што досадашње мере Министарства рада НР Србије за привлачење грађевинских радника нису.дале о-

шле су на прилично неправилан став среских и месних одбора из унутрашњости који, у већини случајева, сматрају да прво треба да обез

„беде довољним бСоојем радника (па честом знатно већим него што је стварно _ потребно)

локална радилишта, (пример: Соко Бања где ради 200-300 зидара који никако нису потребни за послове Градског одбора), па тек онда да приђу испуњењу плана набавка радне Министарства рада НР Србије, а има и примера дја се за извршење тога плана није преду. зимало апсолутно тишта, (На пример: Срески одбори Лебане, ·Ниш, Прокупље, Босиљград, Трговиште и Врање), Неке пак упрсве рада сасвим су произвољно обавештавале раднике, које је требало упути на рад у Београд; како о веСсИинИи плате, тако ин условима снабдевања, смештаја исхране и другом, чиме су створене

зооливимоноливинииионииовитолилотилимииииоиолииноаололи половини

ОМЛАДИНЦИ НА. ИЗГРАДЊИ ПРУГЕ У ПАНУЕВАЧКОМ РИТУ

Не схвата се кховОољНнО озбиљно потреба ·хобровољне радне снаге

0) ПОЛНЕ УПАИОМА ВИЛ

про- "ситнијих Фронтовских дужно- ма Фронта као'и о организошлот месеца "обновље- · сти, које нису скопчане са ро- вању такмичења на терену. Да на је акција; брања по Коми чије неизвршавање у о- леко би правилније било да се територије ом моменту не повлачи за со- за један краћи период време"у бом.осетне губитке, а питању на, можда за рања поврћа поклања се не- именује један руководилац, ко олико нузгредних речи на из ји већ има искуства у вези са конференција. кад су овим радовима, и-кога би тре по 500. у свакој. присутни чланови Фронта већ бало ла смени други, који ће, од две, смене, што би значило изморени риним дневним ре исто тако, руководити радови

једну седмицу

ма читаву седмицу, јер имено-

"Чињеница је, ла за Беотраљ вање руководиоца на лицу ме добровољних радника, У која на пољу добровољног ра ста значи повернти често и не,

један одгово~

На терену у Панчевачком Ра

Дата штете, 45 тако. ки

"Да би се избегле. штете од

оци, који се налазе на Економији буду стално међу добровољ ним оеднипима, помажући сво јим |стручним саветима, То би

тирању“ обраног | поврћа. =,

МИШЕ ве Чви ибимо ањи а: дрена Ри 4 њу Рапан ши , ' Ка

' транспорта радника из унутрешњости, нити су

ових изазвало оправдано незадовољство,

“ радника, чекиване резултате. Поред „тога, ове мере наи- У

снаге |

ПЕН

пи штинин

пиинии

пи ин

на

МНОМ Ра

# тама радника у грађевинарству практично. пе ) у прошлом месецу, било онемогућено због.не- |

. цима учињене су крупне грешке које су у зна-

· ових слабости по нашим предузећима (свакако

етапама

_- Бици Ва и остали“ АНИ а и

ме ита |

на послу.

Прихватање ових радника У а5/ ситуа цији, од стране предузећа ту Београду, У више М случајева је подбашимо. ' (Било је примера ла | није било добро организовано _ прихватање |

се предузећа довољно трудила да) те раднике | благовремено обавесте о условима под којима ће убудуће радити, што је код извесног броја ц

же се рећи да су и синдикалне организације _ показале врло мало труда у прихватању тих ј

У извесном броју предузећа и градилишта | поступак према овим радницима је такав, ода заслужује свеку осуду: Један број радника _ У предузећу „Сава“ 3 дана није добио хлеб,ја · спавао је на креветима без икакве постељине (иако предузеће располаже постељином), | док | су на једном _ градилишту Градског грађевин- маја ског предузећа „Неимар“ радници смештени у 1 врло нехигијенске просторије, а тако н на једном градилишту Градског грађевинског“ пре-_ дузећа „Славија“, док се десило да раднике на градилишту „Филмски град“ (Грађевинског пре дузећа „Дело“), иако су имали плећене бонове У за храну, избаце из трпезарије, Има и других | случајева, а ниједан од одговорних службеника до сада није позван на одговорност, На неким

градилиштима | (на ' пример: градилиште преду- | зећа „Неимар“ на Сењаку. филмски град пре. У дузећа „Дело“, и градилиште "предузећа „Град“ у Далматинској улици) поступак поје» диних палира, па и руководилаца, недопустиво је рђав, па ипак то није изазвало интервенцију, ви Управе предузећа, ни синдикалне подружнице. Разумљиво је што је и из ових оправданих разлога, један број нових радника врло брзо напуштао посао,

Неопреавдан одлазак радника. из пбађевине ских предузећа није нова ствар. То узима на-. рочито велике размере за време жетве и дру- 4 гих пољопривредних радова, али и иначе кре ми тање грађевинских радника, из предузећа у' : предузеће и из места у место, има несразмер- у но велики обим према флуктуацији радне сна. ге у дтлугим привредним гранама.

О штети коју због овога трпи неша привреда није потребно нарочито говорити. Довољно је напоменути да уех због овако великог одлива грађевинских радника из Београда, на. извесном броју градилишта рад готово 0немогућен, па да се схвати какву важност има брза ликвидација грешака и пропуста и не | правилних поступака уопште у питању односа појединих "наших на. и њихових руководилаца према радницима,»

= Из прошлогодишњег. „масовног, одласка 5 радника на жетвене „радове, наша "предузећа 4 нису извукла довбљну“ поуку.“ Највећи бро 3 руководилаца предузећа и синдикалних орга- : низација, готово у целини, демобилисао се У Бо борби за задржавање радника, ослањајући се У ва успех постигнут у задржавању радника на У радовима преко зиме. Уопште се почела поно. | во потцењивати важност борбе за задржавање сваког појединог радника и то се препустило појединим сасвим неодговорним људима из ! предузећа; (Неки директори предузећа чак и | не знају сигурно колико им је радника напу- 3 стило, посао), Ово отсуство упорности код У- у пргва грађевинских предузећа недостатак по- „5 литичке подршке синдикалних организација, као. кина и несхватање да се ово питање не може реша- а вати кампењски, него да оно мора бити стално у центру: пажње нваших“предузећа и синди~ | калних активиста, главни је узрок и неправид ним поступцима према радницима и великој | радној недисциплини по градилиштима. Ова недисциплина се огледа поред реченог и у томе што се код сваке исплате показује да најмање 2-5 од сто радника по неколико дана не долази на посао и тиме омета СИНАН ради остали. 8 „ радника, али

Тако, на пример, мере Савезне владе да се | кроз Уредбу о платама давањем извесног по већања плате на сталност запослења; омогућа-

вањем гарантованог снабдевања грађевинских з радника 'и њихових породица и преко зиме, специјалном висином плата и другим · спречи флуктуација радне снаге, сасвим су недов но објашњене радницима, |

С.друге стране спровођење Уредбе

о пла-

; достатка неопходних тумачења и упутстава“, надлежних државних: органа, а-код примена упут= _ става о давању привремених аконтација радни-

| ТНОМ броту случапева изазивале оправдано ! не- П 55 задовољство код - У или оштећење пре- + дузећа, пи + ЕТЕН Поред потребе нејеатннје ликвидације свих |

и законским гоњењем одговорних), може се. рећи да је неопходно одмах спровести · склапање уговора о радном односу са свима радни, цима, који ће тачно У, оквиру закона албедити |

стварање сталних, чврстих радних бригада ко ма је треба да постану носиоци радне дисциплине | у колектива.

|

о

ТИ то: Први рејон“ 52,206.250, · Други реја 34, 16. КЕ "Трећи рејон 75,547.000, об Не рејон 18,599.000, Пети рејон, 15,837.250; Ју 9,166. 500, Седми рејон 21, 771, 250, рејон 20,337.000. | | По ~ струкама зајам утасали: милион 958.750 службеници, 106.686. Пара тлије 9.072.250,: 'омладина 43,756. 500, · земљорад

радници ~ : у

са |

~.

А | н | МА и ЛА