20. октобар
| |
и
+
КИ ошто највећи број Београђана 5 АШ одлази на сдмор на море, во "|| озови Који иду у том правцу су нај-
многи путници долазе на станицу чи_|тав сат пре поласка воза. Па ипак А | када се композиција постави они | Не могу да добију место. Нарочито се то понавља на брзом возу који | увече иде за. Загреб и Љубљану. Комполиција за. тај воз саставља се
није стиже, из Скапља па се тој композишији ва Београдској железнич, кој станин! лолају и два вагона који илу лирехтно за Ријеку,
Свакако, путници који лолазе из Скопља ми илу даље у правцу | 33. греда имају право да остану на своЈиМ местима Али. млого је више оних који полазе низ Бесграла за За греб, а успељоју ла ускоче у овај 803 преко реда, Они корисле околност што. се вагони за Ријеку налазе _ на такозваној „плони“, кол Ложионине. Ма да.је то скопчано са опасношћу, јони одлазе ван перона и смештају се у те вагоне. То раде и порел сукоба са железничким особљем које их, па дужности, позива ла напусте вагоне у које су ушли на овако недозвољен начин,
'Има једна још гора појава. За мајке са малом _ децом и за инвалиде постоје резервисани специјални одељ: ци, а има путника који се и на то не 'обазиру већ цепају стикете на ко. јима је означено да је купе резервисан и сами селају унутра,
За овакве прекршаје увелене су казне које се крећу од 20 до 100 линара, Међутим, с обзиром да су то мали износи, путнипи их плаћају само да би имали осигурана места. Зато да би се ове појаве — сузбиле, треба повисити износ казни и још ви. те пооштрити контролу приликом по стављања композиција. С.А.
~
За обезбеђење везе „Двојка -,,„Цев-тка
У правцу Душанове улице „двојка“ - има станицу на углу улица Ђор, ћђа Вашингтона и 29 Новембра. Ова станина је ту постављена да би везибала Железничку станицу са станицом „Дунав“, јер недалеко стаје " трамвај „леветка“. Међутим, место
=> >
МЕ. ~ ! УУ (|
=. 4 4 (О МИ и
за ову трамвајску станицу није добро изабрано, с обзиром да су пут“ вици принуђени да прелазе преко ули. це и излажу се опасности од возила, која тула пролазе, јер оптерећени стварима и у журби да не изгубе ве. зу, не обраћају увек довољно пажње на прелаз преко улице.
Било би веома добро ову станицу преместити десет метара ниже, пред кућу број 13. у Ђорћа Вашингтона улици, чиме би се чзбегао прелаз пут. вика преко улице, јер би веза била непосредна. Од једних до других трамвајских кола било би потргбно учинити само неколико корака.
Алмар САНДИЋ
>= Трамв зјска кола још увек нису ДОВОЉНО чиста
(И је разумљиво ла је, услед
преоптерећености саобрајаћа ни недостатка довољног броја трамвајских кола, тешко одржавати чистоћу у њима. Па ипак. требало би се по» забавити овим питањем, јер су поједина кола прљава већ одмах изјутра, што говори да они који треба да их чисте, не рале савесно свој посао. "Како је у трамвајима редовно — гу жва. то су путници принуђени да се ослањају и хватају за разне делове кола. Међутим, сва та места су масна, депљива и веопрана,
3 ДГ
О томе се једном и повела реч у трамвају који је био веома прљав и једна од жена у кодима, сасвим | је правилно приметила:
— Недостаје ту вредних руку... Во. де и сапуна зацело има...
Стога би требало пооштрити коптролу над особљем кроје чисти н пере трамваје, да свој посао обавља са више савесности И то не само у по, гледу окана, која су скоро редовно мутна, већ и у поглелу дрвенарије,
ручица за држање и пода. | Радмила МАРКОВИ
"Пита нас један читалац: — да ли је правилно што код нас у „мензи пише: „Одржавајмо
чистоћу“ или је ваљало написати; .
„Одржавајмо чистоћу“ Која је реч
правилна: чистоћа или чистета2
ЈИ' једна и друга. Каже се чи-
стота душе, а чистоћа куће, Тре-
ба их само тачно употребити. Кад се говори о нечем стварном (Као
тата је кућа), онда је ту чистоћа.
или нечистоћа, а кад је нешто мижлено као што је душа, каже се чистота душе или нечистота, : ' ,
Ди : 4) | за
| Коко посовесви | потниши 0б2300- | | Боју места
оптерећенији Да би заузели место,
летимично од воза који нешто ра:
~ ни изблиза није задовољавајуће. Фис-
|) Уредништво и администрашија Ректора Драг.
; | ; Хе По попратку из Прага, морпази дефилују улицама Бесграда. |) ћ ре Четири месеца отпочеле су припреме за увожбавање вежби 31 наступ на ХТ Свесоколском слету у Прагу. Око. 700 омладинаца и омладинки са универзитета, из школа, предузећа и установа, под руководством стручњака, почело је упорно да се бори. за што боље савлађивање вежби, знајући да њихов наступ у Прагу треба да покаже снагу и јачину нашег фискултурпог покрета, снагу н јачину нове Југослгвије — Титове Југославије. — Задатак је био извршен. Вежбе је добро омладинаца, од којих је у логор у Љубљапу кренуло 570, где су у току. свога двадесето-дневлог боравка у зајелници са фискултурнипима из осталих крајена наше земље, свакодневно водили борбу за што (бољи квалитет наше вежбе како би она била, не само по својој замисли и композицији већ и по своме квалитету, још један доказ више, да је фискултурни покрет наше земље постао не само ма-, ссван већ да се и квалитетно подигао.
У Љубљани је требало сваког дана прећи одређен број елемената из вежбе према плапу Главног штаба. Да би се постигли што бољи резултати на савлађивању појединих елемената олносно читаво вежбе, Главни штаб за наступ на ХГ Свесоколском слету установио је тродневну прелазну заставицу за бригаду која у току 3 одана покаже на:боље резултате. Установљење прелазне застевице је помогло много да се кроз форму такмичења бригада, а унутар бригада, чета, водова и појединаца, вежбе што боље савладају и постигну такви резултати какве смо ми постигли у Прагу; Наша београдска бригада је у томе такмичењу показала добре резултате и прва је добила заставнџу Главног штаба као признање, што нам је дало још: више потстрека.и воље у савлађевању даљих задатака,
Приближавго се 29. јуни, дан одласка з1 Праг. Све вежбаче сврстане у осам фискултурних бригада обузело је нестрпљење и жеља да што пре стигну у Праг, у братску Чехословачку где ће се срести не само са чехословачким
у | савладало свих. 700
Ми ла) “БЕО | МЕ _ Р Џ | А у ПР
ТИ
' !
у у У у пе у аћ у ( џ ; ' већ и са фискултурницима осталих братских земаља. Сви "смо ми с рН _ братских земаља још више продубити наше братство но при| јатељство. Још у путу кроз Чехослевзчку за Праг на свим _ железничким станицама дуж пруге, свуда су н
срдачно поздрављали кличући новој Југославији и
свесни да ћемо у додиру са фисхултурницима
нас братски и | другу Титу. На прашкој станици а и кроз све улице којима смо пролазили до својих зграда где смо смештени, дочекивао нас је народ и манифестујући братству и пријатељству наших двеју земаља, другу Титу и новој Југославији. покг-
зао је да је њихова љубав према нама ведика и да бе она
и даље остати. +
ан ти |] " | ј ма 23 Сав смештај у пребивалиштима и читава организаши а исхране била. је добро припремљена и'одражавала се јспрем„ност другова да нам што више азиђу у сусрет. До нашег
наступа на Прашком, стадиону, олржали смо лве пробе. при чему смо осетили сигурност наших вежби у похвалама Чеха, ма да су пробе извођене без костима. 1! "Трећег јула, велики стапкон, који прима 300.000 тле-ј далаца, био је препуч" већ у 15 часова. Пражани и гдедаопи из унутрашиости, 'коо и страни делегати са воликић су интересовањем „изашли да виле наступ наших фискултурника, ла. виде олраз нове фискултуре у Титовој Југославији, Сам почетак наступа са" нашим морнарима“ оправдао је велико тшчекивање глелалаша, тако да су наши вежбачи после морнара. складношћу вежби, лепотом композиције и
„елегантним покретима, још више одушевили сва присутне.
- За време наступа наших вежбача, глелсфни “ву честим аплаузом манифестовали своје дивљење брзим. "променама композиција, разноврсностима покрета „који су давали живост, снагу и полет вежбама наших фиоскултурника.
Вежбе наших фискултурника показале сухи “напредак наше земље у изградњи сопијализма, тако да се после наступа у целом Прагу до најдаље периферије грворило. 0 квалитету вежби наших фискултурника, о новој Југославији и маршалу Титу, Тако велико интересовање код Пражана изразило се у жељама! које су нам упутили да сутрадан понова наступимо, Стурадан, паши су вежбачи, понети великим признањем вредности вежбе, још једном пред пуним стадионом, као претходног дана добили велико признање у дуготрајним аплаузима. а у
Шестога јула се још једном потврдило колико Пражани и чешка фискултурна организација „Соко“ цене наше вежбаче: ми смо наступали одмах после Совјетских фискултурника. Наши фискултурници одлучним корацима, продефиловали су кроз препуне улице Прага, и одушевилљи Пражане, који су непрестано клипањем Југославији -и лругу Титу, давали одушке своме расположењу. На трибини на којој су се налазили претставници Чехословачке Републике на челу са претседником Републике, Клементом Готвалдом, није било краја бурним усклицима и гплаузу..
Наступ наших фискултурника на Х] свесоколском слетугу Прагу, дефиле и сав наш боравак, наишао је на спонтачно и искрено одобравање које се одражавало у одушевљењу свих који су долазили у додир са нама. Још једном се потврдило да само у земљи, која изграђује сопијализам, фискултурна организације може да ла такав фискултурни рад Који одговара потребама и жељама нгрола.
| Миладин ШАКИЋ
_ Узроци слабог развоја од
дбојка спада у најздравије спортове. Од играча захтева брзину, стретност, добар рефлекс и сналажење у свим
У одбојци за ову годину, није личила на другарску борбу.
И само првекство Београда није ;
ојне уоеограду
Основни разлог.за слаб развој одбојке у Беогр 4% ти 'у недостатку тело Т а. Данас постоје само
4 о - очекиване езултате. Три друштва, 7 асова СЕ ситуацијама. Захваљујући ра „Графичар“ И лишен а „Милутио= такмица и то оба на Кај звијању свих ових ссобина код фис- “ : о: " та штва и рејонски фи ; ДА у нар“ дала су своје утакмице „пар-фор културника, одбојка се веома радо фе“. Финалисти првенства дали су не- нису посветили пажњу изгр тере игра, спортску борбу, а квалитет њихових на за одб ја је примљена о-
Тренутно стање одбојке у Београду
културна друштва имају секције од- ки“ „Металац“ бојке, али се у њима налази веома мали број играча. Укупно у друштвима има 300 играча,
Квалитет наших одбојкаша такође није на завидној висини. Једино „црвена звезда“, и „Београд“ имају јаке сениорске екипе. Слаба форма београдских одбојкаша долази углавном због недостатка тренинга. Одбојкаши често тренирају футбал уместо игре које им је главни спорт. Друштва се жале на не достатке стручних тренера, а не искоришћују старе одбојкаше који се налазе у њиховим секцијама.
Жно развијени
питање судија за одбојку исто тако "вије ретцено. Тренутно Београд има само тројицу судија,“"а већину утакмица суде активни играчи. „Београда“ и „ир
по пре, ћим вене звезде“. Због недовољне стручне редузе =
итара био је испод прошлогодишњег. Напредак су показали једино „Раднич„Славија". За квалитет наших београдских друштава у одбојци као добро мерило може да послужи гостовање прашке „Спарте“. Гости су с лакоћом победили наше најбеље екипе и показали до које мере може одбојка да буде користан и интересантан спорт. Дивна скупна игра, сна · осећај за тачно испу,„њавање задатака у игри код сваког пофизичка кондиција, прецизност у пуцању и сигурност у одбрани — све су то биле одлике којима су нас гости надмашили и уствари показали како треба да се игра одбојка.
јединца, одлична
До сада у Београду није одржан ни по предузећима, један турнир фискултурпих актива У вама и школама. У друштвима мора одбојци. Ово је свакако један од разлога што одбојка није ухватила корен трача и идеолошко-васпитном раду с установама и фабри-
бавеза за изградњу 38 терена, у току првог полугодишта мије изграђен ни један. пре кратког времена примљеџца је обавеза да сви терени за одбојку буду завршени до М конгреса Комунистичке партије Југославије. У овај посао друштва и рејонски одбори треба да улсже што више напора и да изтрадњом терена створе један од неопхеодних услова за развој одбојке.
Међутим, поред изградње терена, треба предузети ми низ мера за омасовљење и умапређење ове лепо игре, која и члановима других секнија може да послужи као користан допунски спорт. пре свега рејонски фискултурни одбори треба да помогну омасов ње одбојке фабри ла, устано-
да се посвети већа пажња трснинту и-
њима. Било би пожељно да се органи
: 1 кама. зују градски турнири за Ффискултурспреме ових судија, створених на бр- Етљу не активе. У погледу судија стање би · зину, на утакмицама. долази и до не- Многа друштва и активи правдају се поправило организовањем једног
спортских испада ми до напуштања терена. Тако на утакмици „Црвена звезда“ .Београд“ судија није био снер-
слаб развој одбојке и недостатком реквизите, лопте и мреже. Међутим чуЈ вању ових реквизита поклања се веома тичан и дозволио је играчима приго- мало пажње. Одбојкаши специјалном
курса за судије. Друштва, активи и фискултурни одбори треба убудуће да посвете далеко већу пажњу — развоју слбојке, која упркос приступачности и
варање. Због тога ова утакмица, ма да лоптом често играју футбал, а мреже најширим масама фискултурника, још је решавала питање првака Београда се слабо чувају и често труну на киши. увек ни изблиза није масовни. спорт.
Привлачна места за опоравак и одмор
а десној обали Дрине, злест километара југозападно од
| Лознице, на подножју Гучева налази се Бања Ковиља'р ча у коју сваке године долази велики број посетилаца. == Бања Ковиљача спада у реду оних лековитих бања које ; Н омогућују · успешно. лечење различитих болести. Ковиљача има седам чувених минералних извора. Главни извор снабдева парно купатило водом чија је температура 29% Ц. Други
извор има сумпоровиту воду и он је у вези са првим извором. |
_ Вода сеју купатилу греје паром, која у резервоарима пропанмкроа еви и тако није у непосредном додиру са лековитом водом. |
' „Затим постоји сумпорни извор: за пиће (2801), извор бакарне воде (17'С), извор гвожђевите воде за пиће (1790), и два извора са чистом планинском водом за пиће. ' . и у Ћ
Поред тога, у Ковиљачи има им лековитог сумпорног блата, које са успехом лечи лимфатичне жлезде и остале скрофулозне промене на телу, неуралгично-реуматичне отоке, болести женских гениталних органа итд. У модерном блатном купатилу спроводи се лечење по сасвим савременим методама. ; ну
Дековитост воде Бање Ковиљаче је врло велика баш из разлога што постоје две врсте извора лековитих вода; сумпорних и железовитих. По хемиској анализи, сумпорни извори су алкохолно кисели и слабо муријатични, па, поред осталог, садрже и,сумпорни водоник, слободне: угљене киселине, као и извесне количине брома и јода. Железовити хладни извори, поред знатне копичине твожђа и) слободне угљене киселине, садрже још и радијумске еманације. | : у АРА у Ле :
·__ За топло Купање постоје пордуланске каде и базени са одељењима за масажу, за прскалице, за пару, као и одвојена одеље-
ња за појединачно лечење топлим сумпорним лековитим блатом.
џ Карактеристике лековитости“Бање Ковиљаче јесу у томе што она лечи скрофулозу, туберкулозу костију “и зглобова, хронич ни реуматизам зглобова и мишића, малокрвност, хлорозу, затим хроничне кожне болести, запаљења жила, претерану гојазност, као и разне поремећаје дечјег здравља услед прележаних болести и школског напрезања, ПРЕМА пре ер Ае | Ци "Али није само лековитост Бање Ковиљаче. оно што њу чини ма
. а 4 | " титан
Маине ритма 7
Народног. фронта Србије, Одговорни
| Па) ју
злачном., По своме положају на обали Дрине, уоквирена ро- | тичном околином, Ксвиљача претставља и привлачно летова |
у „Бања Ковиљача
лиште. Посетиоцима се пружа прилика да одатле полазе на врло примамљиве излете на планину Гучево са чијег се врха указује величанствен видик на базен Дрине, од планине Мајевице и Зворника, преко Лознице, Лешнице и Мачве све до Саве. На свега 0сам километара од бање налази се село Тршић, родно место Вука Караџића. Љубитељи · лова и риболова имају прилике да пецају и лове дуж Дрине и уз Гучево. ; џ
Бањска сезона у Жовиљачи почиње у мају месецу и траје
све до октобра.'За то време знатан број. болесника којима је по- · требно бањско лечење, налази у Ковиљачи сигуран, опоравак и оздрављење; !
„„Редовна саобраћајна веза преко Шапца за Ковиљачу омо-
гућује посетиоцима из Београда најлакши долазак у ову бању. А. Ковиљача је, поред тога, аутобуским саобраћајем везана и са Ваљевом и Бијељином, и преко њих са осталим местима наше државе, : : 5 У
За овогодишњу бањску сезону отворено је неколико лобро
“ уређених хотела, где ће посетиоци наћи удобан одмор после бањ| ског лечења. “ еј
МУ 1 у
АЛМА ин Јовановића МУ, тел 20-443, Штампарија · Штампарско- издавачког "предузећа једним Славко
"Пошт, фал - 752
Јанковић, Чек, рач, 1-9060114. д Му У. фа 0 Х 4
"дубљи утисак, а паручито када је“
једно играч на слепо. У чему се уоп-
ли да су пролуг
ПА ЈЕЧОЈ области глаха УВ Денра пару била да су сне слободне илу бу'
' храћене тапмичењом, постоје у партије којс се одигравају у скд пу извесних продукција, Такце
продукције, на пример, симултане у кмице, хендикел-мечери, игра на слу по итд. 3 | |
Од свих шахс
тра гл слепо ме |
зоких ппсдукција мњиво изазива
питању утакмиџа нехот мајстора пу тип већег број игречта, То је исто иу и симултанка, само мито мајстор свуда пута игра напамет. Трегово место у с ли је такво, да оп табле уопите
може видети. Подаљо од итрана и пу блике седи мајстор ма столици, зажту љених счију и лица сбичло зароњбне у шаке: Нарсчито одрађена особа м јавља потсзае противника, табле су пр реду озпемсне бројсвима, „Табла брлу
1 вушла је тај м тај игтсз“, чује се
кроз салу, Пезито је мајстор лао одре воју играч 600] 1 гма времена ла бе мисли дскле опст па њега не лође ред, пето се попавља са таблом број 2, број. 3, док, копачиј свесне лођу на" ред. За тим са прелази опст на табпу број 1 Знечи да је онај, поји лаје продуњ цију,“ стално на потезу. Што публику изненађује, то је чињеница да мајстор увек зна тачно позицију и да, играј ћи на слепо, уме да комбинира и: да води: борбу, посматрачима. се чини не схватљиво да неко може У |глави да држи положаје толиких партија, „коју“ се од потеза. до потеза мењају, “ "Овај карактеристичан подвиг којим се у толикој мери манифе је снага памћења, свратио је на себ пажњу и вансшаховских кругова, Ис такнути психолози замнтересовали, су се за проблем итре на слепо, Француг ки психолог А. Бине издао је 189 год, опсежну студију о томе питању,д би добио што већи материјал, Бине обратио свим најпознатијим играчим партија на слепо ми молио да испуџ његов упитник. "после објективноћ темељног испитивања пристиглих 6 говора, Бине је дошао до уверења), игра на слело у суштини почива њ визуелном памћењу. Мајстори „су му једнодушно одтоворили да они своји духовним очима исто тако тачно по сматрају позицију, као када је табла пред њима. Ку УУ самој ствари сваки шахиста је у
ште састоји моћ комбинирања2 У томе, што' шахиста себи Уу' ма
( претставља положај, који ће настатј зосле извесног потеза. ан
· француски мајстор Филидор Р4
У Еврспи до појаве Филидора НИЈЕ било познато играње слепих парти; Када је 1783: године Филидор, ссни модерне шаховске школе, играо дновремено три слепе партије, кри ке су то-истицале као кулминац, могућности. ! је Филидор га мица : у А нично
„да ·
околенња деби сумњала подвиг људеког ума
3 пуно чепотребе снипи Нису 36 тим партл“
на.
јама ване хил
т из деветог ве
дан арапски С ка помиње чув ховскогт мајстора из Испахапа (Персија), који је итраб јелновосметино шест слепих партија. двана 1 веку неки Сарацен: је жао с е утакмице на четири табле, што се тиче будућих поколења, 3 њих Филилорова утакмица није НИК
кав нарочити лодвиг. Средином прош“ лог века је већ Морфи играо по осар слених партија, а' после је цукерторт | поставио рекорд са 16 партија. Пиле бери је 1802 тодине држао продук
на слепо против 21 играта, Касније" је настала борба за рекорд, у којој стави чествовапи Рети, Аљехин и Колтанов“ ски. Непобитно утврђени рекорд пас тавио је Колтановски са 24 слепе пар“. тије. пре две године велики мај
Најдорф је тврдио да је у Јужној спиа
рици начинио нов рекорд са. 45 слеп ЊЕ партија. Да би то потврдио, требало_ ла одржи утакмице у Прагу и Хотане дији, али је он сам од тога оду Зато као званични рекорд важи'и 16 ље онај, који је својевремено постави“ Колтановски. ј Према игри на слепо постоје Ра гледишта. У неким земљама млади ове стори су огромно времена трошили а много труда улагали на усавршава У игри са слепим партијама. Код ст диних, који за овакве продукције ви: имали нарочитог талента, запажено да је претерано напрезање водило а физички и духовно,.а међутим су ог. пуштили редовни рал на уздизању св. теориског знања и квалитета игре; р уместо да напредују, они су на 50 нирима назадовали! Велики број 18 вих случајева својевремено је потпуни оправдано Совјетску шаховску органа зацију довео до одлуке, да Тр о слепо забрани. Шаховски руководио а нису при том устали против игре. слепо уопште, већ су се руко <> правилном оценом да рад на |. ском уздизању младог мајсторског "у дра не сме ла иде кривим ПУТ „, југословенском шаховском животу и. рање слепих партија није никада гле мало већи замах, па се нису Моц ни предузимати. специјалне мере. ој имамо лолуше више мајстора који личио играју слепе партије, али дна нису претеривали нити је то ишта у уштрб . њиховог општег напретка
шаху. МА “ На
У новије време пеихотехнича у у такође обраћали пажњу игри На ај Нарочито су у том погледу Знао радови совјетских универзитетскић сој, фесора Ђакова, Рудика и пето УВ који су испитивапи духовну МОВ + них светских мајстора.. ,. :
Са чисто шаховске стране, . ске продукције'немају неку спеш вредност, иако је на њима одит а пепих партија, а нарочито Мини за У За публику су овакве продукт виши“ нимљиве јер су оне особита ФА суве“ за људскот- духа. Ту се показује 5 ренитет, мајстора, који насупрот ехо играчима владају у. пуној мери“ с ском таблом, те се сналазе женијим лабиринтима ком мотућности, па и када.не“ таблу, > „озрен Н.