20. октобар

а ке о А ВА И ПА И 0 _ОСТРАНА:З:

(Наставак са друге стране) 5 био је у плану њемачке коман«де у седмој офанзиви, у којој псу Нијемци имали 18 својих » дивизија, 9 бугарских, око » 150.000 Павелићевих трупа, Не „1 дићевце, Рупичкове домобране „итд. То је била и посљедња „ велика њемачка офанзива која и Исто тако није могла да успије против Народно ~ ослободилач _ ке војске, која је с огромним (полетом одбијала последње у~ дарце непријатеља, | Савезници су се били искршцали у Италији и Италија је била капитулирала. Херојска „ Црвена армија гонила је без _ предаха све даље преко својих „граница њемачке фашистичке „хорде. Хитлеров пораз био је „ Неизбјежан у скорој будућности. У тој.ситуацији требало , се побринути да тековине На__Родно - ослободилачке – борбе _-буду осигуране. Требало је већ у мислити на стварање првог др

_-жавног органа Као највише власти у земљи, Сазвана је „друга скупштина Антифаши–

„стичког вијећа народног осло- у " „бођења Југославије, 29 новем- :

„бра 1943 године, „На тој скупштини

АВНОЈ-а %

против слободне теритарије гдје је, на челу устанка, биб Врхсвни штаб и друге наше централне установе цивилних власти,

Треће, зато што је у тим оФензивама непријатељ љавао највећу упорност и же. стину те су борбе у тим офа зивама трајале обично 2 до 4 мјесеца.

Четврто, зато што су те ов фанззве непријатеља биле · У мерене против наших елитних јединица,

Пето, у тим офанзивама не пријатељ је обично трпио највеће губитке у људству и материјалу. због чега су се офанзиве скоро увијек 'завршавале тиме, да смо ми прелазили у навалу и ослобађали још веће територије,

Но, непријатељских офанзи-

ва У разним крајевима | наше „Земље било је много. Свакој [ таквој великој офанзиви, — од укојих смо ми набројали селам,

претходиле су веће или мање офанзиве у разним крајевима и заузимале _ прилично — же" сток карактер у Босни и Херцеговини, у Војводини, Далма-

_ донесене су врло важне одлуке, А цији, Словенији, Славонији, Ср

„а најважнија међу њима

_ тета народног ослобођења гославије који је имао да врши

била) бији (у Црној Трави, око То„је стварање Националног коми-“ј Плице, Јабланице), Црној

Ју-

Гори, у Македонији итд. У тим уофанзивама водиле су се врло

испо~ '

бод ОР УЕ -е.

ма су вођене. Непријстељ јео бично примењивао најсуровије методе против цивилног становништва: палио је села, убијао све што се није устело склонити у шуме, пљачкао имовину итд. Према томе. чита ва наша земља стално је била , поприште борби на живот и Х смрт — јер се борба водила и · на – неослобођеној територији, У градовима и селима. Ту борбу водили су комунистички омладинци, радници и сви остали пргви родољуби у“ поза дини непријатеља или боље већи — у срцу непријатеља. У Београду, Загребу, Љубљани, Сарајеву и другим градовима водила се стаљно неједнска борба наших позадинаца са непријатељем и у тој борби пало је много чланова наше Пар тије и чланова Савеза КОМУНИстичке омладине, а, и на хиљаде и хиљаде других истинских родољуба-радника, _ омладинау ца народне интелигенције.

Другови!

У овом реферату ја уопће не могу дати подробнију слику о борбама у нашој земљи, Ако фр бих хтио овдје давати стати# стичке податке, то би заузело 1 огроман поостор читаве 5; књиге, Зато ја овдје. не могу + дати ни приближну слику оку

гробове је. ето та

ме: аза па а

пута Оту пече ЈЕ

“

„Жужност привремене владе у зе- ' |жестоке борбе. Непријатељ је 6 пора и тези ва: које си " мљи. То је био одговор свима“ ХТИО да по могућности — што 3 а „Жртава које су наста _ онима који су се надали да ће , Сипурније с обрачуна с мањим |/ тен. рата “па Му ЋЕ. . се одмах послије рата вратити "усташким центрима, да би он- Трдића, Драж У икаттовић и у све на старо, а ваздушни де-“ да лакше постигао свој циљ у ју Рупника. а сам ла "иотава " сант на Дрвар био је уствари. великим офанзивама. Узмимо, ска о 8. " само очајнички акт освете и по: на. примјер, Козару. Преко два у СЕ и талијанских, мађар“ кушај ликвидације главних во-,) мјесеца Нијемци и усташе ју. КИХ И бугарских ДУДИН

ђа устанка. Брзом интервенци- 3 ритнали су на тај устани би. 5 ких окупаторских трупа. ви

„акт је јадно пропао. Од преко

2600 падобранаца остало је жи-

: увих свега 130 људи. Све оста-// ских по ја 6

5 ложаја на Козари. То | нице којих ће се сјећати вје-. су биле крупне борбе, у који- ~

Да ли се у то вријеме могло,'ма смо и ми и непријатељ о-

јуде су уништиле наше јединице, Ба

У рачунати на неки одлучујући

“јом шесте личке дивизије и официрске школе, тај очајнички!

; А 3

у ли у: бомбардовању партизан- ;

Га, стари У западаој Босни.

ри лошли на Саву и учествова

бично имали велике губитке.

·_успјех па да је био и уништен“, „У Славонији су ове офанзи"дио Врховног штаба, — у Дрвару |, ведимале нарочито жесток ка-

= се, за вријеме десанта, налазио |“рактер. због тога што су на-.; + шеувојне јединице у Славони"зли непрекидно рушиле главну онаквој'“ железничку артерију према 1У-

"само један дио Врховног шта"ба Иако се овај пут Врховни

г"штаб налазио у исто

"опасности као, рецимо у Ужи-“гу, на путу ка Грчкој, и на тај

="њу за вријеме Прве

"могао постићи неки

офанзиве, | >"или за вријеме Четврте, односно ; “Пете офанзиве, зар је Хитлер. одсуднији). мјер, "успјех, кад је наша Армија бро-“

"начин ,ометале Нијемцима тран успорте'троупа и технике за А„ Ффрику, У Словенији. на приталијански окупатор је ' употребљавао по неколико ди-

о : а | јала преко 300.000 војника, имају У. визија против наших партизан

"ћи једанаест Корпуса регуларне "војске, састављене из пролетерских и других дивизија, прека-'

„љених у многим бојевима које „су широм земље задавале непри „ајатељу. тешке ударце» Разуми„је се, Хитлер није. могао пости„ Па више никакав нарочити резул тат, јер је тада имао много мање изгледа но икад прије. Сала

су већ наше војне јединице до- |

„ бијале помоћ ваздушним гутем од савезника и од СССР-а.

„ Пар дана послије напада на Дрвар, ријешено је да се већи

„дио Врховног штаба пресели на ::

готоке које су читаво вријеме „од капитулације Италије држа"ле у својим рукама „наше 26 дивизије. О томе пре„сељењу на Вис, Врховни штаб, односно ЦК дискутирао је још „давно прије десанта на Дрвар, „јер су се међународни догађаји "развијали тако, да је требало „да врховно претставништво на„Рода, Президијум и Национални _ комитет, па и Врховни штаб на ђу такво сједиште, гдје ће мо-

"ћи несметано да врше своју функцију. у Без обзира на губитке које

нам је задао непријатељ у свом првом налету из ваздуха, _Врховни штаб је још истог дана "изишао потпуно из опасности. Шеф совјетске мисије предлоЖио је помоћ Совјетског СавеЈза која се састојала у томе. да "совјетски авион пребаци Врховни штаб на оток Вис или У Италију. 70 километара од Дрвара, пар дана послије напада на Дрвар код мјеста Купреса, пустио се ноћу совјетски пилот Шорников и однио неколико чланова Националног комитета т АВНОЈ-а и већи дио Врховног штаба. Осим тога, још исте ноћи спустили су се и савезнички авиони који су прени"јели рањенике. Други дио Врховног штаба остао је са једи"ницама, јер је на том мјесту “Врховни штаб имао уз себе три дивизије. Одлазак на оток Вис наших руководећих органа имао гје значај нарочито због _ тога што се рат примицао крају и „што је предузет читав низ мје ра у погледу учвршћења позишаја нове Југославије, која се раћала у процесу Ослободилачке борбе.

“ Другови, _ Ми обично говоримо о пр: во, другој, трећој, _ четвртоћ,

"петој, шестој, седмој офанзиви И због тога многи у иностранСству мисле да је то све. То је разумије се, неправилно. . Зашто ми говоримо о седам Непријатељских _ офанзива > четири године окупације наше земље2

_ Прво. због тога што је неПријатељ у тим офанзивама 0бично употребљавао _ најјаче зе и све врсте ратне техн: е.

Друго, због тога, што су све те офанзиве биле — усмјерена

могао уништити ни мање

Би

јединице > # да су остали многи мањи пар-

у тизански одреди на терену. у

ских и других јединица. Али, аи У тим. мањим _ офанзивама | чнепријатељ скоро никад није 5" постигао свој циљ, Он — није

у.

станичке центре, а камо ли

ма 'ље наше војне јединице.

Још једну ствар треба овдје подвући, а то је — било би (погрешно мислити — да је, по| слије нашег повлачења из Ср= бије у децембру мјесецу – 1941 године, устанак У Србији био ликвидиран на дмље времена. • Не, у Србији се партизанска борба наставила, изко У — ма; њем опсегу но прије. Не само

! разним крајевима Србије, већ "је и Врховни штаб код повлачења упутио из Санџака на траг преко 300 бораца. У Западној Србићи је остао – Так одред који се херојски борио читаве зиме 1941-42 године. На терену Јабланице, Топлице и Црне Траве постепено се развијао све бачи _ партизански покрет, који је такође — имао ' слободну територију. Тамо су ; касније створене ударне бригаде. Слободна територија Црне Траве, Топлице и Јабланице у била је база бугарског парти= занског одреда с (тринског), а 1944 године створена је на тој територији од пребјеглих војника и радника бригада _ „Георги Димитров“ и друге, И на територији Македоније форми ране су бугарске партизанске јединице, међу њима и батаљон „Христо Ботев“. Скоро не мање интензиван био јеми пар тизански рат у предјелима Ис-

точне Србије, нарочито на хо- ; под конац рата нарасла на 5

мољском терену .

У Македонији, иако – нешто касније. партизански покрет је исто тако заузео велике размјере, Већ у почетку 1943 године почео је и тамо да се развија народни устанак. ;

То показује да је за окупатора и његове помагаче у Југославији ситуација била врло тешка баш због тога што народни устанак није букнуо и развио се само У 1едној или неколико покрајина или мје-

“ ста, већ што је читава територија Југославије била преплављена партизанским и другим устаничким _ војним јединицама. То је непријатељу. онемогућило ла постигне неки знатнији успјех У погледу ликвидације устанка У. Југославији.

Све непријатељске офанзиве имале су за циљ: на датој територији уништити партизане или регуларне _ народно-ослободилачке јединице и угушити устанак. Тешке борбе у тим офанзивама увијек су лоносиле. и тешка искушења за ста-. - новништво „територија на који-

Чак % су ји мађарски ратни монито- ;

|главне центре где су биле најбо“ _

, су они оставили иза себе кр6, ваве трагове масовног убија„ња становништва, паљења читавих села и вароши И пљачкања народа. Све су то чиње-

“ ковима покољења наших наро да. Све су то чињенице које претстављају свједочанство · о · херојстлу и жотавама нарола наше земље, Све су то чињеХ нице које нам нитко не може

оспорити, па ма како се У ; томе трудио (Дуготрајан _ а“ плауз ин клицање: „Херој _Ти-

У то",

п Има ли сада неко права оче· кивати ол нас ла ћемо ми шутјети о тим нашим жртвама да ћемо шутјети и олрећи се наших надчовјечанских – напора. у великој

итлерове поробљене Европе онда када смо хиљадама километара били удаљени од свих нашим савезникар Не, то нико нема права очекивати од нас, јер би то била страшна

ну 'Х

неправла и нечовјечност не само према нашим — наролима уопће, већ и према жртвама

које су пале у тој борби. („Тако је!“ одушевљено олобравање). Народ који је — свјасно дао толике жртве (Сви устају и кличу: „Тито—Армија!") има право да тражи да се те жртве цијене и поштују, има пуно право на признање за свој велики допринос у опћим — напорима савезника У — Ослободилачком рату.

У јесен 1944 године, У свом сјајном напредовању, — гонећи Хитлерове разбијене хорде до шла је на нашу границу херојска ни пљесак и клицање; „Живела! Стаљин — Тито!)

Том приликом агенција ТАСС објавила је 28 септембра 1944 године саопћење о постигну-

том споразуму између Совјет- |

“ ске команде _и Националног " комитета ослобођења Југосла

Ослободилачкој ; борби, које смо учинили У ср-.

Црвена армија. (Дуготрај »

„Овдје треба поменути и то да су у борбама са Нијемцима од албанске границе до Пријепоља учествовале и двије братске албанске дивизије, ·

Ми смо у тим завршним 60јевима имали велике · губитке. Ја ћу овдје навести само _ да смо на сремском фронту — за неколико мјесеци, а дјелимично касније ни у Славонији, имали 70.000 сгмо рањеника. То доказује велику жестину борбе. Нарочито су се огорчено борили за сваку стопу посљедњи остаци усташа, четника и других банди које су се повлачиле заједно са Нијемцима, Врло жестоке борбе вођене _ су у Срему и Славонији. али ну Босни, Словенији, · Истри и другим крајевима — и наше снаге, које су тада нарасле на преко 800.000 бораца, _ очисти ле су Западну Србију, Санџак, Црну Гору. Хрватску, Далмацију, Босну“ и _ Херцеговину, Словенију. Истру заједно _ са Трстом, при чему су уништиле близу 200.000 непријатељских војника и исто толико за робиле. Кад су наше дивизије У пуном маршу напредовале према Истри, дошао је из Италије, гдје је већ било примирје, цијели њемачки корпус у помоћ њемачким трупама ко је. су тамо биле опкољене, али је и он заједно с њима у већини био заробљен или уништен, Исто тако је уништена или заробљена цијела армија фон Лера, са свим својим штабовима и ратном техником. У Словенији до 15 маја 1945 године — јер се Нијемци никако нијесу хтјели предати нашим јединицама и продужили су борбу све до тог дана,

_ Тако је завршена ова тешка

борба. у којој су народи Југо-

славије пуне четири године у-

чествовали и борили се непре ·_ кидно, под најнеповољнијим и

најтежим условима. Тиме народи Југославије дали – свој пуни допринос у борби за побједу над фашистичким осва јачем, као што су дали и стајне примјере _ друтим поробљеним народима кзко треба да се 6оре за слободу .против – пороабљивача својих земаља.

Ево, у томе је величина наше

земље и наших народа.

Можда ће ми се притоворити да сам сувише говорио о рату, о партизанским олредима, о Народно-ослоболилачко! во!сци итд, а мање о раду Пар тије и линији Партије. — Али, баш стварање партизанских ол рела. стварање наше вове. ргродне армиге и руковођење Народно-ослободилачком · борбом — то су биле најважније 3адаће наше Партије у току четворогодишњег рата, то су највећа дјела наше Партије у току цијеле њене — хисторије; то су због тога највећа дјела што је та! Ослободилачки рат значио уједно и национално ослобођење нарола Југославије и социјално ослобођење ралних маса наше земље. (Буран аплауз). То је био ослободилач ки и револуционарни рат У коме су постављени _ темељи тове Југославије. Без руково-

· деће улоге Комунистичке пар тије Југославије. ми данас не бисмо. имали нове Југославите нити би народи Југославије , одиграли _ тако крупну — улоту у Ослободилачком рату и ' задобили тако велики углед у свијету.

Друга задаћа наше Партије, која је произлазила из прве, ! — из борбе за ослобођење зе' мље_. била је стварање народ| | вије односно Врховног штаба / Них власти од народноослобо-

" НОВ и ПОЈ.“ к Њ „Херојска Црвена грмија

% рекао је даље друг Тито,

у помогла нам је _ ослободити % Београд, Источну Србију ин » Војводину. То је била за тас с велика помоћ, као

јећ ала влада Совјетског Са- + . Мале “ Пе о 4 ту не може се ни замислити о

2» стварење братства и јединтва #, наших народа. '“ То су биле најважније-и нај-

веза за нашу армију која

дивизије. : ка г Још прије тога, почетком и

средином · 1944 године ми смо

имали у Италији своју базу, преко које смо добијали ол савезника ратни материјал, Тај су материјал пребацивали. са везнички пилоти авионима „У разне дијелове наше. земље, нашим војним јединицама. У

. том пребацивању учествовали су касније и совјетски пилоти на авионима које је совјетска влада специјално због тога послала у Италију. | ' “ . У јесен 1944 године је у наш Врховни штаб. делегација · Отечественог _ фронта Бугарске, са којом смо се спо разумјели“ да ће и бугарске

. трупе учествовати у гоњењу из Македоније Нијемаца који су се почели повлачити из Грчке, као и да ће учествовати У борбама код Ниша, | ;

Приликом повлачења њемачке армије из Грчке, која се кре тала преко Санџака и Босне, наше јединице су чиниле велике напоре да чим више непријатеља униште у - нашој. земљи. |

#25, дилачких __ у Антифашистичког

што смо >

и" велику помоћ имали и у ратној“. техници коју нам је у то ври- |, Без „руководеће улоге

са Зар у ЗА 5

дошла. |

одбора па све до вијећа нај родног "ослобођења _ ЈугослаК вије. Без те народне власти | ве може се ни данас замисли4 ти ни вођење рата ни остваре“ · ње и учвршћење тековина велике _ Ослсбодилачке борбе. наше "Партије у. Ослободилачком ра-

"више задаће наше Комуниу стичке партије Југославије У току. рата И она их је часно извршила, | » Наша Партија је. своју улогу руководиоца у Ослободилачком рату. вршила ненаметљиво и не. илегално, замаскирано. Пар " тију је знао сваки борац, сва“ ' ки“ сељак, "па. и сваки непријатељ, јер су чланови Партије и омладинци ·бали увијек тамо гдје је било: најтеже. „Баш ' због: тога је наша Комунистич. Ка партија стекла огромне сим" патије: код наших народа, које; она и послије рата: ужива«; Друг Тито се послије тога осврнуо на грешке које-су..у току _ рата учињене. . Говорио је о издајничком ставу ранијег партијског руководства у Македонији на челу са „Шарлом“, које је. сматрало да је Македонија „0"слобођена“ од трупа цара: Бориса и да.су њемачке трупе итраје. при том „позитивну улоУ. Црној. Гори и Херцеговини

„је у прво вријеме био секташки

став и- неправилан однос према

су ·

оном дијелу народа који се није одмах решио да стане на пут оружаног устанка. То су искористили четници.

Хрватској је послије изласка из логора Андрије Хебранга настала његовом кривицом нездрава ситуација која се је изменила кад је ЦК повукао Хебранга из Хрватске.

Пошто је изложио помоћ коју.

су КПЈ и наша земља пружиле Албанији друг Тито је закључио: „Завршавајући у овом реферату ратни период од четири године, морам да подвучем слиједеће: 1. — Комунистичка партија Југославије могла је организирати оружани устанак – народа Југославије и стати на његово чело само благодарећи чврстом јединству Партије и дисципли ни њеног чланства; даље, она је то могла благодарећи својој повезаности с народним масама, коју је постигла још прије окупације земље својом исправ ном политиком по најважнијим питањима.

2. — Комунистичка партија Југославије непрекилно је васпитавала чланове Партије и све радне масе — и прије и за вријеме рата — на вјерност великом Совјетском Савезу и обћашњавала _ његову огромну ослободилачку улогу у току великог Ослободиљачког рата. Без те улоге Совјетског Савеза не би била могућна побједа над фашистичким освајачима, а према томе не би било могућно ни ослобођење Југославије, не би било могућно стварање нове Југославије.

3. — Комунистичка партија Југославија с стекла је безгранично повјерење и љубав свих народа Југославије због тога што је не само на ријечима већ и на дјелу доказала вјерност своме народу, што је без оклијевања у најтежим ланима у хисторији наших народа, на челу радничке класе органи зирала народни устанак.

4. — Комунистичка партија Југославије могла је не само организирати већ и са успјехом водити оружани устанак народа, јер је радничка класа Југославије дала своје најбо-

|" ље синове у прве партизанске одреде, јер је радничка класа дала језгро наших — пролетерских и ударних бригада, које су постале школа рукопогебћих катрова устанка и даље, Партија је то могла јер је у проце су најтежих борби узела правилан курс на стварање регуларних војних јелиница — то јест створила је Народно-ослободилачку војску, помоћу коче је могла, већ у току рата, рјешавати не само питање успјешне борбе против окупатора, већ и питање власти, то јест питање побједе нал реак-

иијом, питање с ствгрг:е нове Југославије. 5. — Комунистичка партија

Југославије могла је с такзим успјехом развијати оружану борбу због тога што у политич кој линији КПЈ није било никаквог колебања у току пијелог рата, што је КПЈ дала на

родима Југославије јасну перспективу за будућност: а) по питању. организације · народних одбора као основе будуће државне организације; 6) по; питању односа између народа. Ју гославије, то јест по – националном питању и ц) по питању рјешавања социјалних, кул турних, економских и свих других проблема.

6. — Комунистичка партија Југославије стекла је због тога неограничено повјерење код широких сељачких маса и код поштене кнтелигенције и грађана, што је још за вријеме ра та показала да се њена дјела не разилазе с њеним ријечима, што је КПЈ и на дјелу доказала да је доследна у спровођењу своје линије у интересу нај ширих радних маса села и града, што је она на дјелу показала да њу вежу нераскидиве везе с народом. ;

7. — Народи Југославије су још 1941 године показали да сматрају своје учешће у борби против окупатора, то јест против заједничког непријатеља као питање части — да они питање борбе за ослобођење своје земље сматрају у првом реду својом дужношћу. . Према томе, народи Југославије дали су огромне жртве за побједу уједињених народа против заједничког непријатеља и за своју властиту слободу.

Ја бих могао завршити слиједећим ријечима друга Стаљи

на који је на предизборном скупу биарача стаљинског изборног округа града Москве,

9 фебруара 1946 године, казао између осталог; „Али, рат није био само проклетство. Он је био истовремено велика школа испитиважа и провјеравања свих народних снага. Рат је разголитио све чињенице и догађаје у позадини и на фронту, он је немилосрдно скинуо све покрове џи завјесе које су скрчвале право лице држава, влада, партија, и изнио на снену. без маске, без уљепшавања, са свим њиховим #недостацима и врлинама...“

„У друго вријеме морали би се проучавати говори и реферлти претставника партија, било би потребно анализирати их, упоређивати њихове ријечи са њиховим дјелима, сумирати резултате и томе слично. За то је потребан компликован и тежак рад, при чему не постоји гарантија да неће бити учињене грешке. Другачије стоји ствар сада, кад је рат завршен, кад је сам раг провјерио рад наших организација и руководилаца и дао њихов биланс. Сада нам је кудикамо лакше снаћи се и доћи до правилних закључака“ '

Према томе. за нас, за нашу Комунистичку партију, за радничку класу, за све наше народе рат је био, и поред свих стра дања и жртава, велика школа. Он је показало шта може и на шта је све спреман наш радни народ, он је показао неисцрпну животну снагу наших народа. Овај рат је показао свијетли лик _ наше Партије на дјелу, а не само на ријечима.“

РАД КОМУНИСТИЧКЕ ПАРТИ!Е ЈУГОСЛАВИЈЕ У ИЗГРАДЊИ НОВЕ ДРЖАВЕ — ФЕДЕРАТИВНЕ НА-

2 у

# Друг Тито је прешао на излагања улоге наше Партије у изградњи нове државе. После завршетка рата пред, нашу Партију су се поставили не мање важни задаци од оних. које је имала у рату. Било је потребно до краја реализовати тековине Ослободилачке борбе народа Југославије, савладати отпор домаће реакције у земљи и иностранству, уклонити многобројне сметње које су правили западни савезници да би отежали или спречили демократски развој на ше земље. За остварење ових за датака створени су у току Ослободилачког рата потребни услови. _ „Дакле, буржоаска класа у Југославији, — каже друг Тито, — не само да се дискредитирала пред народом због своје неспособности и издаје у току рата, већ је изгубила битку и у оружаној борби против народа. Народно - ослободилачка војска је тукла њене оружане формације гдје год су се оне појавиле заједно са окупаторима, или кад су саме нападале наше снаге.

У томе је, дакле, суштина револуционарне борбе народа Југославије, на челу са радничком класом, у процесу борбе против окупатора.

Према томе буржоаска класа као цјелина изгубила је не само повјерење широких народних маса, већ је у току рата у оружаној борби, претрпјела одлучујући пораз.

С друге стране, у току Ослободилачке борбе народа Југославије, која је имала уједно и револуционарни карактер, искристалисало се политичко јединство огромних. маса народа Југославије, као резултат зајед-, ничке борбе заједничких патњи за исте циљеве:

1) за истјеривање окупатора и ослобођење земље,

2) за уништење домаћих издајника — слугу окупатора,

3) за стварање бољег унутарњег. поретка _ него-што је био

РОДНЕ РЕПУБЛИКЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ

прије, у старој Југославији.

. То политичко јединство добиЈало је све чвршћу организациону форму у Народном фронту, на челу с радничком класом и под вођством Комунистичке партије Југославије.“

_ Говорећи о настојању западних савезника да спасавају стари поредак у Југославији друг Тито је изложио напоре Комунистичке Партије Југославије да парализује те покушаје. Он је изложио разлоге због којих је склопљен споразум између – Националног комнтета ослобођења Југославије и емигрантске владе др Шубашића, затим текст тога споразума, декларацију владе др Шубашића и декларацију Претсједника Националног комитета.

Друг Тито је потом „прешао на излагање улоге Партије после свршетка рата,

„Ми нисмо хтјели стати, Каже друг Тито, — на по пута; збацити краља и укинути монар хију. доћи на власт и дијелити ту власт с претставницима калиталистичке класе која би и даље израбљивала радне – масе Југославије итд, То није хтјела ни радничка класа, ни огромна већина народа Југославије. Зато смо ријешили поћи — смјело путем потлуне ликвилације капитализма у Југославији,

Ми смо предуслове за то. већ створили у току Ослободилачке борбе. Свугдје гдје смо ми би ли господари територије „ми смо ликвидирали стари буржоаски државни апарат. Ми смо ликвидирали жандармерију и полицију опћинске, среске, градске Управе итд. Поставили смо но-

ве, народне органе власти и ње-

не органе безбједности. Кад је земља била потпуно ослобођена, МИ смо то учинили на _— читазој територији – Југославије. Даље, ми смо у процесу Ослободилачке борбе исковали потпуно вову народну армију, која је би-

ла не само квалитативно разли-_

(Наставак на четвртој страни)

у у РрЕ

|. —-

кс ај ог >= прљави

О 177 -— "ин