20. октобар
У. 1
(Наставак са треће стране)
чита од старе југословенске вој ске него и спремна да служи народу и обезбјеђује изградњу социјализма у нашој земљи, То је армија чији је командни кадар, искован у рату, састављен од синова радника и сељака У 90 од сто, а остали из редова поштене народне интелигенције. Преко 94 од сто командног кадра наше армије су комунисти које је наша Партија васпитала у рату или још прије рата, 85.000 комуниста не рачунајући организоване омладинце, налази се и ради данас у нашој армији усавршавајући — себе и нове генерације борапа у војној вјештини, ради очувања независности наше земље и теКовина велике Ослободилачке борбе.
Ето, у свему томе су биле наше предности које смо ми имали и имамо пред свим осталим земљама које су пошле путем демократије новога типа, — народне демократије, јер смо ми до темеља срушили стари друштвени _ систем и градимо нов, та новим темељима. Ето, због тога се нова Југославија и могла одмах послије рата назвати демократијом новога типа, истински народном демократијом; ето због тога је нова Југославија и могла одмах послије рата поћи путем изградње соци јализма у нашој земљи.
Говорећи о периоду за време кота су се у влади налазили Шубашић, Шутеј и Грол који су претстављали монархију, бур жоазију т њене империјалистич ке покровитеље у иностранству друг Тито каже:
„Имајући већ у току рата створене главне предуслове и јасну перспективу 3: стварање државе новог типа на мјесто старе, ми нисмо могли у периоду заједничке владе — правити никакве концесије оним елементима у влади који су заправо претстављали интересе – збачене монархије, буржоазије и њезиних похровитеља у иностранству, то јест међународној реак цији. За вријеме трајања те заједничке владе, то јест док су у њој били Шубашић, Шутеј и Грол, на нас је од стране запад них савезника вршен велики при тисак. Тражене су немогуће кон цесије за буржоаску класу У Југославији; тражена'су упорно нека права западно демократ ског типа, која су заправо значила омогућити буржоазији у Југославији да изазове грађански рат, да баци земљу поново у хаос и биједу. То су били покушаји угрожавања тековина Ослободилачке _ борбе, покушаји угрожавања даљег развијања тих тековина, тј. покушаји онемогућавања стварања нове Југославије. Ми смо ту борбу издржали. Шубашић, Грол и Шутеј су мо рали отићи. За вријеме притиска неких западних савезника помо-
гао нам је Совјетски Савез, пру
жетмши нам пуну попптку. Осим тога, ми смо ту бопбу у посљедњим озбиљним покушајима резкпије могли излржати нарочито но због тога што је иза нас стајала огромна већина наших народа. Народни фронт, под руководством наше Партије био је она масовна политичка снага која је м сада, у мирно вријеме, када се радило о томе да ли ће побједити ново или старо, стајала исто онако јединствено и непоколебљиво као # У рату када се радило о животу или смрти, о бити или не бити за наше народе. Ту своју ријешеност да брани тековине Народно-ослободилачке борбе изрекао је народ преко своје опће политичке организације, Народног фронта, на изборима од 11 новем. бра 1945 године, када је гласало 96%%; гласача за нову _ Југославију и тиме коначно изрекло своје одлучно „не“ — свим реакпионарима који су помоћу вањских снага хтјели да пововно зајашу на шију наших нарола. Према томе, заједничка влада која је образована 8 марта 1945 год. према сугестијама из вана није била монолнтна влада која би у цјелини одго варала стварном стању у Југославији. То је био само један прелазни период у процесу унутрашњег уређења нове Југославије. И у томе периоду су наши противници у земљи и извана још нмали илузије о томе „ко ће кога“. Али, код нас таквих илузија није би. ло; ми смо тачно знали како ће се та цијела ствар свршити тј. — на штету наших противника, на штету противника _ наших народа. Ми смо
тачно знали да ни са Шубашићем, ни,
са Гролом, ни са Шутејом сарадња неће дуго трајати јер смо ми морали ићи брзо својим јасно одређеним путем, а они су послани у владу због тога да нас омету на томе путу, И ми се нисмо преварили, Грол је, пошто је дошао до увјерења да нас не може у влали ометати лао оставку 20 августа 1945 год. Разумије се, отишао је само он и ништа се није логодило. Послије њега, кроз два мјесе. ца, дали су оставку и Шубашић и Шутеј.
Они су то учинили на притисак из вана, уочи _ избора за Уставотворну скупштину. То је било у вријеме кад је сва домаћа и деђународна реакпија свим могућим лажима ометала консо лидацију наше земље и радила на томе да онемогући изборе. То је био последњи јаки покушај ла се изазове такозвана _ интервенција западних сила, али ни ово није успјело, Отишао је само Шубашић и Шутеј као и прије њих Грол, а народна власт је остала и пошла пуним замахом напријед. Да, наши противници нису схватили шта се све у току рата дотодило и промијенило у нашој земљи, каква је дубока промјена настала у гледању наших народа на све што је било у прошлости, и због тога су правили разне нереалне планове који су, разумије -се, морали пропасти,
Са испадањем свих тих људи из вла. де, постала је политичка ситуација јаснија. Тиме је реакција претрпјела још један пораз и морала је да види да се овдје код нас не може више ништа промјенити и да радничка кла.са и радни народ, односно народна власт, неће никоме дати да рушн тековине Народно-ослободилачке борбе. Моглн су се увјерити да је уз њих остала само шака реакцнонарних елемената у градовима и селима, а да је сав радни народ уз нас“,
Затим је друг Тито прешао на изла. гање улоге наше Партије после избора за Устевотворну скупштину, 29 новем. бра 1945 године, после укидања монархије и изгласавања Устава ФНРЈ.
"У Уставу који је изгласала Уставотворна _ скупштина 31 јануара 1946 године озакоњене су тековине наше Ослободилачке борбе, озакоњена су национална права свих наших народа, озакоњена су истински демократска права наших грађана. Узмимо само 1 члан Устава,
који гласи:
»Федеративна Народна Република Југославија је савезна народна држава републиканског облика. заједница равноправних народа, који су на темељу права на самоопредељење укључујући право на 0тцепљење изразили своју вољу да живе заједно у федералној држави«,
Ето, тако је код нас ријешена и озакоњена национална равноправност и спроводи се у пракси у пуној мјери.
Даље, како је код нас у Уставу и у пракси ријешено питање властиг У члану 6 каже се: ·
»У Федеративној Народној Републици _ Југославији _ сва власт произлази из народа и припада народу,
Народ остварује своју власт преко слободно изабраних претставничких органа државне власти, народних. одбора, који су, од мјесних народних одбора до скупштина народних република и Народне скуп штизе ФНРЈ, настали и ргзвили се у Народноослоболилачкој борби против фашизма и реакције и који су темељна тексвина те борбе«.
Према томе. Устав је само потврдио, односно сзаконио 0но што је већ било извојевапо у току рата, то јест пласт на-
рода, власт истинске народне демократије, То је уједно и један ол пајважнијих услова
за даљње развијање наше земље у социјализам. Тај развитак је већ ло данас отишао тако далеко, да ће се морати првом приликом измјенити лдјелимично и наш Устав а нарочито глава ЈУ о друштвеноекономском уређењу у нашој земљи.
Једна од важних мјера које смо морали предузети још у јесен 1945 године била је колонизација породица бораца из Ослободилачког рата. То је за нас био у оно вријеме веома тежак задатак, јер је сасбраБај ош био разрушен. Око 60.000 породица тих бораца ми смо пребацили у Војводину, Бачку и Славонију из Босне и Херцеговине Лике, Кордуна, Далмације, Црне Горе, Загорја. Србије. Словеније итд. То је био грандиозни посао КОМ је изискивао максималне напо. ре новог државног апарата, чланова Партије и Фронта, Преко 450.000 хектара земље дала је држава тим колонистима заједно са зградама за становање и стоком, а поврх тога морали смо се побринути и за сјеме и помоћи им обрадити земљу,
Друга врло хитна задаћа за нас било је рјешење аграрног питања, Радило се о томе да се радикално ријеши то питање, које је кроз 24 године опстанка старе Југославије било предмет разних шпекулација свих режима,
У члану 19 нашег Устава каже се:
>Земља припада онима који је обрађују. Закон одређује може ли и колико земље имати установа или особа која није земљорадник. Не може бити великих земљишних посједа у приватним рукама ни на ком темељу. Максимум приватног земљишног посјела 0дређује закон. Држава нарочито заштићује и помаже сиромашног и средњег сељака својом опћом привредном политиком јевтиним кредитом и порезним системом«.
Да се тако поступило како каже наш Устав, доказ су наши закони који су донешени у вези с тим, Тако је Законом о аграрној реформи ово питање радикално ријешено. Не само да је одувета сва земља велепосједника и лата сељацима или од ње створена државна пољопривредна имања, већ је одузета земља од 30 хектара па на више свим богатим сељапима и расподијељена меЂу сиромашне сељаке, Исто тако је одузета земља и цркви, а остављено је највише до 10 хектара, но сељаци су и ту 3зе-
мљу, која је остављена цркви,.
свугдје смањивали. Тиме је задат први врло јак ударац капиталистичким еле-
ментима на селу — сеоским.
ПР _Ћр Је ПИ ДИУ Ми И И Пау 5 2.
богаташима, а сирсмашним сељацима, Према томе, то је већ један јак доказ да се код нас и на селу онемогућава капитализму да расте, да га се стално разним мјерама државе потискује у корист спромашних и средњих сељака,
Разумије се да се код нас нико од комуниста, па Чак и великог дијела фронтозаца, не
заноси илузијом да смо ми те»
ме већ уклонили опасност јачања капиталистичких елеме-
ната на селу, Не, о томе ми и- ·
мамо већ не мало искуство Из
праксе, из спровођења разних .
мјера на селу, као што су разни откупи — жита, вуне и другог и отпора који се лаје томе баш од стране сеоских богаташа.
Ево шта каже по томе питању Лењин: »Сељачко газдинство и даље остаје ситна робна производња, Ту ми имамо безгранично широку и са врло дубоким коријенима базу капитализма. На тој се бази капитализам чува и сбнавља У најжешћој борби са комунизмом. Форме те борбе јесу: преваранство и шпекулапџија против државног откупа жита (и других преизвода) и уопће против лржавне расподјеле намионицак. Зар се те ријечи не могу потпуно односити и на нас2 Могу. јер су се оне и до сада показале тачне у пуној мјери и у нашим приликама на селу. Али, баш зато што смо ми то знали, нзучивши од Лењина, ми смо предузели и предузимаћемо све да спријечимо такве шптекулантске, преварантске капиталистичке елементе на селу ла ометају разне др“ жавне мјере, да сметају јачгње сонијалистичког сектора на селу, да угрозе изградњу, социјтлизма у нашој земљи,
Трећа велика
ла је национализација рудника, свих фабрика и предузећа, свих транспортних средстава итд, а недавно је накнадно национализовано · све бло што није било обухваћено првим Заколом о национализацији, као на примјер: преостала индустриска предузећа, све тискаре, велики магацини и подруми, хотели санаторијуми итд. На тај начин код нас не само средства за производњу дошла у руке лржаве, то јест народа, постала народна својина, већ и све основне установе које служе потребама народа, а које су до сада би:е иззор за богаћење појединаца — капиталиста.
Таква темељита национализација и прелаз средстава за производњу у друштвене руке омогућили су нам да пређемо на планску привреду, омогућили су нам да израдимо Петоголишњи план индустријализације и електрифлакације нашта земље, Све то нам је сомогућило да смо 1947 године пре шли на остваревање поменутог Плана, чија ће . реализација потпуно преобразити нашу земљу, учинити је сретном и 6огатом. Сада смо већ постигли 0сновне елементе за изградњу социјализма у нашој земљи. Да видимо још једанпут који су то елементи:
1. — Државна власт. која је дошла на мјесто старе буржоаске власти јесте права Народна власт, од најнижих сеоских одбора до највиших др“ жавних органа — Савезне и републиканских _ скупштина и савезне владеи републиканских влада, Та је власт израз воље народа, јер је она бирана одоздо до горе од народа и народ је може скинути ако не ради у његовом интересу.
2, — Војска је потпуно нова, народна војска, која има залатак да чува мирни развитак земље, да чува тековине народа извојеване у Ослободилач-
ком рату. 3. — Државна безбједност, милиција, Удба итд. — органи
су народне власти са задатком да будно чувају и бдију над безбједношћу земље и грађана, посебице да се боре против свих могућих покушаја да се наруши мирни развитак и напор наших народа у изградњи социјализма у нашој земљи, Ти органи имају задатак да 0немогуће сваког непријатеља да на било који начин нашкоди нашој земљи,
Према томе, имамо цјелокупан потпуно нов државни апарат који је Главни услов за даљњи развитак у правцу социјализма, то јест створени су политички услови за тај развитак, 4. — Извршена је темељита национализација, тако да су основна средства за производњу дошла у руке народа, то јест оних који раде,
На тај начин створени су ос-
„новни материјални, то јест е“"
кономски услови за изградњу социјализма у нашој земљи.
5, — У заједничкој борби против окупатора и против носиоца старог друштвеног уре-
помогнуто је.
и врло вижна »
мјера, коју смо предузели, бисвих у
су =
% ђења у Југославији и послије ( свршетка рата у свакодневним Х акцијама остварено је јелин« ствено гледање огромне већиК не народа охупљевог у Народ~ ном Фронту на сва основна % питања.
Према томе, изградња сопиализма у нашој земљи је ствар народа. оку-
с радничком класом и ћ вођством – Комунистичке у партије Југославије,
5 Другови! На гај начин КПЈ је изврши-
други врло важан и тежак за-
авог, а то је: завршена је била | организација нове – Југославије 4; као државе, али као државе но(, вога типа — истински Рародне у, демократије, утемељене на фе ВБ леративним _ осногама. са пух 2 рода Југославије.
У . - · Сала је требало без оклије-
6 ће зазабћа и то впло тешке | обнови земље. И рјешавању те # задаће могла је наша Партија || приступити са таквим увјереКЕ у успјех само благодаре„ући постојању оне организоване #' снаге у нашој земљи која се у зозе Народни фронт Југосга. вије. Без Народног фронта, у и коме се налази читава раднич-
1
|! ка класа као предводник, у Ко У ме се у својој огромној већи(ни налази наше радно сеља-
Х Ћ
Куштво, у коме се налази наша | омладина, наше жене, наша на(1 родна интелигенција и родољуј)биви грађани ми не бисмо моутли у тако кратком року успо| ставити ваш саобраћај, изграШ дити и обновити наша порушена села, обновити – дјелимично "наше градове, обновити и ста| вити у покрет натје фаблике и лрута предузећа (при чему су +: наши радници показали и данас у похазују ливме птимјеђе радног херонзту); без – Наподног Фронта ми не бисмо могли олмах, првих голина засијати наша поља и обезбиједити исхра 4 НУ становништва итд. % Ту. на томе великом и тешСу ком послу показала се, исто |: тако као и у рату, огромна УЈ! поркост и енергија наших на5 реда: наших радника, наше ! славне омладине, наших жепа, ; наше народне интелигенције, “ наших „сељака и сељакиња, свих заједно окупљених у На; родном фронту Југославије, тој огромној радној машини јединствених тежњи и акција. ђ Са невиђеном брзином из" грађени су нови мостови и жељезничке пруге и успостављен саобраћај, без којег је негмо: гућ било какав већи подухват. " Фабрике су, под вјештом руком радника и специјалиста брзо обновљене и започеле су свој рад, дајући прве најнужније производе нашем народу у граду и селу. Са незапамћеном брзином изграђивана СУ попаљена и порушена села ши ром наше земље, рашчишћавави су градови и обнављане куће итд. успостављен ријечни и поморски саобраћај, обрађивана наша поља до залњег комадића земље. Али, томе огромном стваралачком полету требало је све нових и већих задатака, Наша славна омладина, задојена радним хероизмом, тражила је и добила као задатке — изградњу же лезничке пруге Брчко—Бановићи и Шамац—Сарајево. Оба ова огромна објекта наша 0младина је изградила у до сада незапамћено кратком времену, То су били први неоцјењиви дарови нашој младој Републици — новој Југославији. Не само рад на обнови, већ и нове задатке тражили су наши људи и извршавали их са 0громним одушевљењем,
Ево, то је било оно — тај незапамћен стваралачки полет наших људи, наших радника, наше омладине, наших сељака фронтоваца, наше народне интелигенције што нас је побудило те смо се ријешили да још у процесу обнове предузмемо огромви подухват — 0стварење Петогодишњег плана индустријализације и електрификације наше земље. Показало се да се ми нисмо преварили кад смо вјеровали да је било могућно још онда, свега двије године послије рата, при ступити извршењу овог огромног задатка, Према испуњењу прве године Петогодишњег плана показало се ла је енергија наших нарола, неиспрпна, да су они свјесни огромног значаја тога подухвата за развитак наше земље. Наши ралници су у периоду од три го“ дине силно подигли продукцију и смањили трошкове производње, Наша омладина лала је држави више драгоџјених објеката, међу којима и фабрику алатљика у Железнику. Данас она гради Нови Београд, гради Аутостраду и мно-
_ ге друге објекте. Наши фронтовци преузимају све нове и нове радне обавезе, граде задружне домове. путеве, разне станбене зграде и врше многе друге врло важне радове у корист заједнице,
.%
ла одмах послије ослобођења и
бфдатак, који је проистипао из пр-
4 ном равноправношћу свих на- »
„ вања приступити извршењу тре
Другови, ја сам само летимично додирнуо постигнуте резултате у нашој привреди, јер то је тема реферата ссталих друго-
« ва, Желим само овдје ла пол1 вучем, да код нас нема ника% квог разлога за песимизам У 3 поглељу паших могућности при % остварењу Петогодишњ%ст пла# на. Хоћу ла подвучем, да се % ми нисмо преварили кал смо % ријешили да изградимо Социу, јализам у нашој земљи, јер је Кјто могућно остварити, а то И потврђују досадашњи рсзулта'% ти које смо постигли на Свим У пољима дјелатности,
У Према томе. видећи тај о| громни стваралачки лан КОД , наших народа и постојање још МУ неискотишћеогх богатстава на ЏИ ше земље, ми смо ријешили :; приступити, са дубоком вјером МУ успјех, изградњи социјализ-
| у
( ма у нашој земљи. То је наша ,4 четврта и највећа задаћа, чије 1: остварење треба да учини жи-
вот напола Југославије сретним, богатијим и много кулгурнијим но што је данас,
Другови!
На крају свог реферата сматрам за потребно да се, бар укратко, осврнем на резолуцију Информбироа, на чудо“ вишне оптужбе против наше Партије и њеног руководства, као и на бјесомучну хајку и вријеђања паше земље са разниз страна, и то баш од оних од којих се то најмање могло очекивати,
"Шта су сада, одједанпут, наша Партија и њено руководство скривили да се против њих подигну такве лажне оптужбе, за које не само сваки члан наше Партије већ и сваки наш грађанин знају да су лажвез Шта је сада одједанпут скривила наша земља да се против ње подузима таква драстична кампања2 Да види-
зтауљечене +
Бе = алеја
Мане
мо у чему је стварр Да ли збиља има икаквог стварног разлога да се према нашој
Партији и њеном руководству, према нашој земљи и њеним народима, заузме такав став» Зар је могућно да се због оптужби у резолуцији Информбироа, кад би оне заиста и биле тачне, са таквим ужасним клеветама окоме на нашу 3земљу и наше народе баш оне земље са којима имамо не само нормалне већ и савезничке, пријатељске односе
Ово, другови, није само напад на наше руководство Партије, Ово је напад на. јединство наше Партије. ово је напад на крваво стечено јединство наших народа, ово ја позив свим деструктивним елементима да руше све Оно што смо ми на срећу наших народа градили до данас; то је позив на грађански рат у нашој земљи, позив на уништење наше земље.
Ми сматрамо као најтеже у тој резолуцији то што се нас оптужује да смо окренули леђа Совјетском Савезу и земљама народне демократије, да смо националисти а не интернацисналисти, да смо се одрекли науке марксизма-лењинизма. Ја ћу да одговорим само на ове три оптужбе.
Прво, у нашој вањској политици послије рата ми смо на сваком кораку показивали пуну сагласност са вањском политиком Совјетског Савеза, и то због тога јер је та политика одговарала и олговара и интересима наше земље, интересима мира, Тај наш став познат је читавом свијету, јер то је све написано или изражено у многим говорима, како на међународним конференцијама тако и у нашој земљи. А тај наш став, то јест вјерност и солидарност у вањско-политичким питањима са Совјетским Савезом и осталим земљама народне демократије, није се састојао само у ријечима већ и у дјелима — и то зна врло добро не само сваки наш грађанин већ ни пријатељи и непријатељи у читавом свијету, Прва мјера ЦК КПЈ и наше владе послије ослобођења наше земље, по линији вањске полити ке, била је баш у томе да се Југославија чим тјешње — повеже, како економски тако и политич ки и културно, са Совјетским Савезом и земљама народне демократије. Стварање пактова о пријатељству и узајамној помоћи; свестрана сурадња 8 стзарање разних економских и дру-“ гих уговора — било је на нашу иницијативу а на то нас нико није нагонио, Ми смо сматрали да је баш то најправилнији пут за мирни развитак наше земље, за учвршћење и очување мира у свијету, а такође и за јачање демократије у другим земљама — као што су Пољска, Чехосло вачка, Бугарска, Мађарски и Ру мунија. А што се тиче Албаније, ми смо с њом склопили пакт о узајамној помоћи, пријатељству и свестраној сурадњи баш због тога да јој помогнемо 0чувати њену независност. Ство= рили смо са њом економске спо разуме који су углавном били на штету Југославије, али смо „их склопили због тога јер смо жељели да Албанија више ни-
кад не постане оруђе било РАИ квих покушаја експлоатације угрожавања њене независност Дакле, дали смо јој сву могућу помоћ тада када јој је била нај више потребна, и то од првих дана послије рата па све до да. нас. )
Ми смо до данашњих дана 5 стали вјерни свим својим обаве. зама према државама – народне демократије. Али, с друге стра, не, ми смо подвлачили потребу сурадње н са другим земљама. јер смо сматрали да је и то је, дан од прилога за учвршћен, мира у свијету јер смо смат ли да и то користи Југославију која је у великом Ослободилц.. ком рату тако страшно постра, дала. Али, то никада није пре, лазило границе строгог чуваму наших принципа вјерности Марк сизму и вјерности нашим при. јатељима — СССР-у и земљани народне _ демократије. – Притом морам подвући да смо баш му то јест Југославија, били нај жешће клеветани и нападани од цјелокупне међународне редкуу | је због свог непоколебљивог ста ва по питању наше вањске поду | тике, која је у свему била у складу с вањском – политиком земаља народне демократије њ СССР-а, Тај наш став није по знат само сваком нашем грађа. нину већ и у читавом свијету, Према томе, нама, то јест ватој | земљи учињена је страшна пе правда кад нас се оптужује да нас да се одвајамо ов фронта демократије.
Даље, требало би да они ко ји нас данас нападају, а то (57 руководиоци компартија баш из земаља којима смо ми највише помагали, имају бар толико по штења па да се не баве таквим лажним, _ ужасним _— клеветама, као на примјер — да смо нацио налисти, то јест да нисмо вите
интернационалисти итд. Зар је опраштање 25 милиона — долара репарација братској Бугарској _ Републици, опраштање – већине
народних добара која су опљаџ кали бугарски фатисти у Југославији и пружање братске р ке народу Бугарске, прелазећи преко свега онога што је блло у прошлости, — зар је то не ционализам> Не, нико у свијету не може казати ла је то нацио нализам. То је нешто сасма дру го, то је нешто дубоко интерна имонално, човјечанско, несебично до одрицања, са жељом да та материјална жртва у рату по страдале Југославије, коју ва ши народи сада чине према Бугарској, послужи као локаз да они заборављају на сва зла ко ја су им учињена у протлост, и да не само пружају братску руку већ и материјалну подршку братском бугарском народу. За такву политику братства и опра шнтања залсжило се коп наших нарола руковолство КПЈ које данас тако спамно к тевећу . блате руководиоци КП Бугар ске.
Даље, позната је ствар да смо ми 1946 године имали велику су шу и слабу љетину, а ипак смо се одмах одазвали молби румуњ ских другова и дали двије хи љаде вагона жита у вријеме кад је тамо народ умирао од глади, а кад је и код нас било тешко за исхрану становништва. _ МЕ нисмо поставили никакве услове, нити смо питали када ће нам се вратити, већ смо пустили и Че кали двије године да код ЊИХ добро роди и онда су нам то вратили. То жито је наше пар тијско руководство, то јест На: ша влада, дала на штету наших радних људи. Али наши радни људи су то драговољно дали 0 нима којима је још више пот но. Зар је то национализам Не то је интернационализам на прак си, а не само на ријечима. Тако исто смо поступили и према Пољској 1947 године и према Че хословачкој, којима смо дали пре ко 15.000 вагона, иако наши #24 роди скоро глалују и ове годи“ не. Дали смо због тога јер су нас молили, пошто су били још тежој ситуацији него МИ. шта данас раде претставници ТИХ земаља на сједници Информби роа, потписујући резолуцију у којој нам се фаризејски пребацу“ је да водимо неправилну полИТИ ку исхране нашег становништва Говоре о неком житном порезу итд. што претставља обичну 9 ману људи у иностранству, јер код нас свако зна да код "5 нема никаквог житног пореза # да он уопће није уведен У Је шој земљи. Разне наше тешко Х које проистичу из разорености ЈУ ше земље у рату — они искорћ штавају рали клеветања "8 Партије и ЦК Партије. Ти ! писници неће да виде да МИ МЕ смо могли у једном тако кратке периоду, то јест у периоду . три године послије рата, са дати све тешкоће. А они су савладали још мање, иако су #7 хове тешкоће биле далеко Ма . од наших. Па ипак, они У мјерно подмећу нама ствапи К0, немају никакве основе. Они У борављају _ чињеницу _ Ла 50 1921/1922 године _ руководст Совјетског Савеза на челу с њином морало увести НЕЛ 1 козвану Нову економску Пи тику, осим осталог и ради те > ћа које су постојале У снабдје “ њу становништва ЖИВОТНИМ су мирницама у Совјетском Сав и да је још 1929 године бира, шшкоћа у том погледу У сс .. А зашто се онда нама сајед пут не признају тешкоће ко (Наставак ка петој стравиу.