20. октобар

_ ти да чињенице,

(Наставак са четврте стране)

имамо пред собомр Није ли то

_ крајње нелојално са стране свих | “свих потписника такве резолуци-

је А зар, с друге стране, наша "помоћ коју смо дали у вријеме кад је и нама самима било тешко не претставља _ интернационали“ зам, интернационализам у прак"си, на дјелу, а не у фразирању,

на ријечима> Зар они који. нас '

сада неправедно нападају, не мисле на то да ће морати једног дана првенити кад их њихови љу ди упитају зашто нису говорили истину»

За те људе национализам је то

.. што се ми поносимо нашим жр-

„твама у рату, осе поносимо нашим успјесима у изградњи земље, што се поносимо нашим рад ницима, нашом омладином, нашим Народним фронтом, што се поносимо свим овим чему се заиста диви читав поштен сви. јет. То они сматрају национализмом. Не, то није никаква национализам! То је непобитна стварност коју нико не може оспорити и с којом се ми заиста можемо поносити. Зар ми можемо да се одречемо свега н да кажемо да је истина да смо националиста само зато што је то наведево у резољуцији Информбироа» Разумтије се, не можемо призна које код нас . товоре о супротном — нису чи„њенице, него да је 'истина оно што је написано у резолуцији. Не можемо то признати само зате што је то написано и потписано у резолуцији Информбироа. Ова потписници нису уопће водиљли рачуна о објективној истана. А они врло добро знају шта је објективна а шта субјективна истина, Они сматрају своје понашање не само према ИК КИЈ, већ и према Југославији уопће, то јест према чињеницама које доказују објективну " истину, као марксистичко - лењинистичко. Баш обратно: то није марксистички = лењинистички! И слтина је да је то у најмању руку нелојално и необјективно по· нашање нрема нашој Партији и нашој земљи. То је резултат страшне заблуде. Сада се све то разбуктало до чудовишних · размјера, да би се на тај начин "уништио углед наше Партије и њеног руководства, да би се на тај начин скинула слава са народа Југославије о њиховој херојској борби, да би се на тај начин погазило све оно велико | што су назни народи постигли 0громним жртвама и потоцима крви, да би се на тај начин разби' ле јединство наше Партије, које претставља гаранцију успјешне изградње социјализма У – нашој земљи и остварења срећнијег жи вота наших народа.

темпом. Свако, не само — кол нас-већ и ван наше земље, зна да смо ми у посљератном пе-

риоду постигли огромне успије“ земље.

хе у изградњи наше, Сваком члану наше Партије, и не само сваком члану Партије, већ и "сваком грађанину наше земље је добро позната легал-

ност наше Партије, коју је о-

на извојевала с пушком у ру ци у великом Ослободилачком рату против окупатора и оних који су је 1921 године натерали у нелегалност.

Другови, није било никоме тешко примјетити контрадикторност у фог | а золуције Инфорибноса је дне-стране нас се оптужује да смо опортунисти, да допушта мо пораст капитализма на седу. да сељаке као цјелину сма трамо главним фактором у изградњи социјализма ла идемо по линији рестаурације капитализма, то јест — ла претваамо нову Југославију у бур жоаску "државу итл., а с дру ге стране нас се оптужује ла притискујемо сељаке и да им командујемо — како сада пишу неки ол тих велемарксиста. Јељном речту измишља се свашта хових маса буде већа кад их већ не могу убиједити у те неосноване оптужбе. Даље, твр ди се ла пребрзо вралимо социјализам, ла преко ноћи лоносимо уредбе и законе. кле прелбацују нам напосљетку и оно што су нам већ јелан пут прелбацивали Милан Грол и сва наша реакција у земљи и реакција ван наше земље.

Чудно је у тој резолупији што се нама предбацује ла смо сакрили пред масама критику натпег руководства ол стране СКП (6). приписујући нам ла смо се бојали од маса за себе. Не, ми се нисмо бојали за се бе да то објавимо, већ смо се бојали ла то не изазове – Рош веће огорчење према онима ко ји су нас неправедно оптужива ли. Потписници резолупије врЛло добро знају ла ми нисмо мотли објавити писмо упућено од страна ЦК СКП (6). на коме је писало „строго поверљиво“. Па ипак, ови потписници сада подмећу то нама као наш гријех.

Другови, ако су они коти нас овако оптужују хтели постићи ла нас пред пролетари1атом других земаља оцрне. да утрљату нашу гемљу. наше ауководство и нашу Партију опла су они то постигли само дјелимично и не на дуго ври

је“

само да забуна код њи-

Да-

ције да ти критичари критику ју себе и свој рад (Смех) јер недостатака и грешака има и код њих на претек у свим мо Рућим облињима, Али, можда је њима бшн због тога треба-

ло ублатити наше руководио~ >

це, нашу БНартију и нашу зе мљур (Клицање: „Тако 1е“.)

Другови, нас сада са свих страна покушавају учити азбуку марксизма - лењинизма, (Смех), при чему ти учитељи јуришају на отворена врата и извлаче цитате из дјела Маркса, Енглеса, Лењина и Стаљина, не обазирући се на то да сто ми већ одавно те нитате практично. употребили – (Нљесак, Одобравање; „Тито — Тито" и да их употребљавамо. Они нам сада оспоравају да смо марксисти, лењинисти, -А на основу које бисмо науке ми, односно наша Партија, могли да постигнемо тако огромне резултатео Да ли смо ми 1941 године пошли на страну Совјет ског Савеза, у борбу на живот и смрт, на основу тропкистичке концепције, или због вјерности марксизму— ~ лењинизму, (Тако је! | скандирање: Херој Титоћ) лакле теорији која · се у пракси остваривала и оства рује у СССР-у, под руководством друга Стаљина> Логика каже да смо ми ушли у борбу због тога што смо били не само. на ријечима већ и на лјелу марксисти . лењинисти. (Обравање. Тако је).

Огромна улога КПЈ у Ослободилачком рату и њено Ууспјешино- савлађивање свих тетткоћа, било је резултат само тога што смо се ми руководили и знали оријентисати у најтежим ситуацијама на основу Уучења _ марксизма ~ лењинизма. Према томе, створити такво је линство Партије као што је на ште, тако славну Партију као што је наша, ријешити тако на ционално путање као што смо га ми ријешили, створити такво народно јединство и братство

као што смо га ми стеорпли У

Југославији, довести Ослоболи лачки рат пол најтежим условима до коначне побјеле и изгралити све то што смо ми послије рата изградили и приступили изградњи социјализма у нашој земљи — може само народ којега води тако прекаљена – Комунистичка партија као што је наша, може само Партија која познаје – законе друштвеног развитка џи руково ди се учењем марксизма - лењинизма. (Олобравање: „Тако је! Усклини „Тито — партија

гелса: „Наше учење — говорио је Енгелс за себе и за свог _ знаменитог друга (Маркса нап, Т,) — није догма, већ ру= ководство за акцију“. Лењин затим каже. „У овој класичној

и јасноћом подвучена она стра на марксизма која се скоро увијек испушта из вида, А испу штајући је из вида, ми марксизам чинимо једностраним, из накаженим, мртвим. Ми вадимо из њета његову живу душу, ми подривамо његове коре "ните теоретске основе — дијалектику, учење о свестраном и пуном противречности хисторијском развитку; ми подривамо' његову везу. са. одређеним практичним задацима дате епо хе који се могу мијењати код сваког новог заокрета у хисторији..“ Даље Лењин каже: „И баш у наше вријеме, међу онима које интересује судбина марксизма у Русији нарочито се често сусрећу људи који испуштају из вида баш ту његову страну. А међутим, сваком је јасно да је последњих година Русија преживјела тако оштре преломе који су са необичном брзином и необично оштро мијењали ситуацију, политичку ситуацију која одре ђује на најближи и непосредни начин услове дјеловања, а према томе и задаће дјелатности..“ „Баш зато што марксизам није мртва догма, нити било какво завршено, готово, неизмјењиво _ учење, него живо руководство за акцију, баш 3ато он није могао а да не одра зи на себи поражавајући оштре измјене услова друштвеног жи вота..“ (Лењин књ. ХУ. „О неким особеностима хисторијског развитка марксизма“).

Ето, тако је говорио и учио Лењин, а нас се'хоће присилити да се на нашем путу у изградњи _ сопијализма држимо строго неких рецепата.

Другови, кад је ријеч о томе да ли је било или није било по грешака у раду наше — Партије до сада, онда разумије -се, нико у нашој Партији неће тврли ти да их није било. Позната је ствар да ми сами немилосрлио шибамо по натим грешкама, не само. у Партији већ и јавно,

пред читавим народом наше земље. Ми се нисмо никад стидјели признати наше грешке, ко јах је било пи још увијек их

има п биће их, али настојимо и морамо настојати да их у нашој Партији буде чим мање. Дав за дланом ми откривамо третке и настојимо истравити #нх Исправ љамо их понекад брже, понекад

поставци је са дивном снагом“

социјално- .

кад Нема такве нартије, нема таквог човјека који ради а не“ гријеши.,

Нама се предбацује да код вас нема ни критике ни само-

"критике. Та је непознавање ста

ња код нас, Нека само прочитају ти критичари, резолуције, било који од натих говора или чланака, па ће одмах видјети да су се залетјели у тим својим оптужбама. Баш зато што ми знамо какав значај има критика и самокритака ја једну револунионарну _ партију, ми смо успјели створити тако, монолитну Партију као што је наша, Баш зато је наша Партија н могла савладати све тешкоће и постигнути у својој пракси

највеће резултате послије СКП (6). | Другови, са неистинитим 0п-

тужбама у резолуцији Информбироа и клеветничком кампањом у иностранству против наше Пар тије и наше земље у цјелини наша Партија је стављена у тешку кушњу, најтежу У својој хисторији. Ниједна друга комунистичка партија осим СКП (6), не би могла издржати такве ударце, а да се одмах не распадне као да је од хартије. (Пљесак. „Тако је“). Разумије се, та велика кушња истрејати бе на чистац све оне у нашој Партији који не спадају у такву прекаљену комунистичку парти-

ју као што је наша. То су нојединци колебљивци и нездрави. непријатељски елементи, који су се до сада замаскирали У Партији као што су на примјер би-

· ли Жујовић и Хебранг. Обично

такви дижу главе у — данима најтежим за Партију и на разне начине иступају отворено против _ Партије, –(Негодовање: „Доле с њима“), мислећи да је сада дошао њихов жељени час, Такви обично испадају им испасти ће неминовно из кола револуције, јер су они штетни не само за нашу Партију и нашу земљу већ и за даљни правилни развитак социјализма уопће

у томе ћемо ми остати неумољиви, доследни, онако како смо то научили од Лењина и Стаљина. (Пљесак. „Тако је“).

Другови, ја сам настојао да У овом мом прилично дугом рефе= рату постигнем да се наши млађи кадрови више упознају с развитком и радом Комунистичке партије Југославије, ла се упознају с њеним слабим и позитив ним странама. Ако сам у томе услио и то да, између осталог, прикажем какву је огромну уло-

гу ољиграло једниство наше Пар,

тије у постизавању њених успјеха, онда сам постигао много, јер само уништење фракпија и ства-

потписници “

бично јединство, које може постоји и у другим : па и у фашистичким. То Бије | јединство ради јединства, ради божјег мира или ради неке ди сциплине која је сама себи пиљ, Не, то је револуционарно једине ство револуционарне партије, КО _ је омогућава авангарди радничке класе да до краја изврши св револумионарну мисијуч Према. томе, ми морамо чувати о једин-

"ство ваше Партије од свих ва-

сртаја, јер. је оно залога побједе социјализма у нашој земљи.

Данас поновно пријети нашој Партији велика опасност од ра-

зних притајених антипартијских

елемената, који су на позив И формбироа дигли главе да угрозе јединство Партије. Али, овот пута такви антипартијски еле-

· менти не угрожавају само једин-

ство Партије, већ и јединство "народа наше земље. Према томе, то нам налаже да будемо непомирљиви према свим покушајима разбијања јединства наше Партије и јединства наших народа. _ (Одобравање! Поклици: „Тако је“!) Јединство наше Нартије нераздвојно је од братства и јединства наших народа и према томе на: нас, чланове Комунистичке партије Југославије, пада тим „већа одговорност. % тога, другови, будимо чемилосрдни према свим скретањима У

"нашој Партији, чувајмо њено је-

динство и чистоћу, овладајмо чим више науком марксизма-лењинизма, гајимо основна својства комуниста — критику и самокритику, као једно од најјачих Ф-. ружја комуниста у свакоднев-

_ Ком раду на правилном спрово-

Бењу линије Партије! (Сви делегати једнодушно одговарају „Хо ћемо!)

На крају лругови, ја бих под вукао да ћемо ми радити свим силама на томе ла се односи између наше Партије и _ СКП (6) опет поправе. Ми се надамо, ла ће другови руководиоци СКП (6) дати нама могтућности да ми овлје. на _ ЛИЦУ мјеста, докажемо све што-је не тачно У резолуцији. Ми сматрамо ла је само У том случа ју и на тај начин могуће утврдити истину, (Одобпавање. Сви присутни. кличу:. Стаљин. —

Тито). . Завотавајући свој _ реферат ја, другови, подвлачим да је

Комунистичка партија „Југославије до данас часно извршила своју хистопијску мисију и ла ће је, дубоко сам увјерен., И убутуће часно извршити 'побједом изгралње _ сопијализма У нашој земљи. ла ће својом непоколебљивошћу _ н једин-

Другови, ја немам — намјеру о да 'овлје много полемишем < “ том резолуњијом _ Информби__тоа; која +е пуна неистина. То 7 је познато сваком човјеку на. те земље, јер сваки човјек код миле зна шта је а шта није истија. Сваком човјеку у. напто! земљи познато је да код нас не расте капитализам, већ обратно. ља се гради сонијали зам — и то прилично брзим

теме.

го

Мстинта мода побиједити јер се та истина састоји у нео„боривим чињеницама. које... се неће моћи луто ИН пред пролерартатом ља, (Пљеазк. Клицање: „Херој· Тито“у. Уосталом, већина љу ди који су учествовали у стварању оптужби у тој резолупи ји претстављају земље које су свом развитку послије рата далеко заостале иза

Кад се нама послије свега што смо учинили. и то стварно учинили, оспорава да. Гизвјеспом- смислу ишли овим тутевима до остварења свега тога, онда то значи протлашавати марксизам - лењинизам догмом, нечим што не поллеже више развитку, па ма какви но ви услови настали. То је неди јалектички; а ми смо' се притом држали баш учења Лењи-

зема-“

Јуто-

мо У;

спорије, али то су грешке сасма љругог карактера него што су оне које нам се подмећу, На ше' грешке можемо видјети ми. сами, могу их вилјети чланови наше Партије и нате народне масе, јер су то грешке везане са натом спаколнезном стварно шћу Оне нас често ударају по глави, јер их понекад не откривамо, не вилимо на вријеме. Но, која је партија имуна од греша

ПИПРШШЕНИЕ ЗАСТАВЕ #ћ 6, БЕО

ре седам година био је исто тако сунчач дан и Београд је био од зоре сав на

улици. Гласом Београда проговорила је нела земља. Пламен застава револуције, црвен,

диван, окитио је Београд, Радничке руке висо“ ко су га уздигле, да га никада више не испу“ сте, да га пронесу кроз четири грозне и вели“ чанствене године борбе за слободу. преко мана, Неретве, Сутјеске. Дрвара, Београда, Сре“ ма, Трста, кроз безброј; непријатељских и наг ших офанзива, де га ланас донесу Титу, Ког мувистичткој партији, који су га народу и да ли, да им та донесу још црвенијег, још дивни“ јег од крви најбољих народних синова, Без 27 марта 1941 не би било 21 јула 1948.

_ Застава револупије, застава рада. Заставе

ТитовихХ. пролетерских јединица, заставе Титових радних бригада, Застава која поред

Москве, на карти света и у срцима људи обе“.

лежава Београд првеним, отгњеним, вечитим знаком напретка Поносно лепршају данас Бео градом црвене заставе части, изаткале су их рмке народне, високо их уздигле, на палатама одакле су отерани. народни тлачитељи и на приземљушама где су се, прогоњени, уцење“ их главф састајали комунистичеи руково“ диоци када је требало свргавати краљеве и регеште, дизати народ на устанак за који нам нико у свету —— осим Москве није пружио реч акрабрења, тада кад нам је било најтеже. Дра ва, рођена наша црвена застава коју су Бео“ граду донели, октобра четрдесет и четврте. Тижови корпусњ Пеко, Коча, крагујевачки про летери, Нршогорци, Крајишници, Далматинци, Босавци, Словенни, Македошци, окићену српом и чекићем, изрешетану куршумима, опаљену м ватром, славну —“ поред Стаљинове, стаљинтрадске, најславнију на целом свету.

Ето, с том заставом дочекао је јуче Бео“ град делегате на Петом Конгресу Комунисти“ чке партије Југославије, старе _ комунистичке "борпе и младе градитеље социјализма. На про чељима кућа где се још виде трагови рафала између Лењина и Стаљина — Тито. Између

| Маркса и Енгелса — сва тројица, Тамо где и.

данас и за вечна,

јесте њешу и њима место,

времена, место у светској ревољуцији, место У Но ларковима чије смо зидове порушили рушећи тамницу народа, ваши пионири жојима

_ када су се све лушманске разједите,

на пешчане брежуљке који су њихов евет стваг рности. Пред једном украшеном фасадом, пред светом нових стварности, расправљали су. о распореду декоративних површина Урош Пре" дић и ока Јовановић чијој вредности и ста рости ми смо обезбедили заслужено поштова“ ње. Мо градилиштима, малим и великим, у Но“ вом Београду који ниче где су до јуче биле савске мочваре, по блоковима модерних станг бених зграда у изградњи врвило је: добровољ“ ни рад у част Конгреса, конгресно 'тамичење, Сви смо како ко може, како коме спада. ра дом и љубављу, дочекали и прославили први

· конгресни дав. С песмом, с полестом, с поуздаг

њем. Учеснициу плану, којије постао део ас нераздвојан, суштински део свакога од нас и свих нас заједно. :

А из контресне дворане звучници су пре носили Титову живу реч: о борби народа за слободу, за братство, за јединство, о борби народној за изградњу земље, за бољи живот, И та жива Титова реч давала је крила раду, лопата је снажније замахивала, нигла је живом реком све брже текла ланцем људских руку. Социјалистичка изградња: на то је: социјали“ стичка изградња, Ко јели кад у свету — осим Лењина, осим Стаљина и код нас Тита — о" кренуо милионске масе да свесно. знајући та“ чно зашто раде и чему њихов рад води кре“ ну у изградњу социјализма и из дана у дан

' постижу резултате на којима нм други' завиде

(отуда можда и проистичу извесне пеугодности, неправде увреде пролазне свакако али болне јер незаслужене).. — Ко ' Нема ту никакве чаролије. Но среди је просто, жудско поуздањс У нровересно РУКОВОдД ство и вера у себе. Зар то исто. руководство није заслужило поверење. и зар ми немамо довољно разлога да у себе имамо веру • __ Кад год је било тешко најтеже, Тито то ије пред народном скривао. Напротив Укагивао је на тешкоће и на пут којим треба ићи у са влађивању фешкоћа, Како у оружаној борби,

| лако ланас, Указивао је и указује на недоста“

тке, Не пропушта ни једну. ношљику ла мас охрабри да и сами откривамо своје прешие. _

Тито је одичење сљоге народа. У борби

залстле биле

Тито је прокламовао

да вас заваље, раз

узвишени закон братства позвао нас на јединство, И победили смо у борби чији је залог био и биолошки живот народа. Титов

закон братства и јединства ни данас није из" губио своју судбонсну актуелност: У дубоком осећају братства, у чврстом јединственом, све сном ходу путем социјализма, ми остварујемо онај бољи живот за који се водила борба, због кога су подношене тако тешко жртве. Издај“ ство је било скренути, тада с пута братства и јединства. Издаја је то и данас, утолико тежа што, заиста нема и не може бити изговора са необавештеношћу, заблудом, Побећи из борбе“ вог строја, онда било је исто што изневерити данас народну ствар социјалистиче, планске из градње, Дезертирати данас из борбе за бољи живот, из Народног фронта, није ништа мањи злочин ол дезертерства у времену рата. Данаг шња издаја'је цепаштво у свим свођим разно“ ликим манифестацијама. М као што је требало водити борбу против издаје пред оружаним непријатељем тако данас треба водити борбу против“ издаје у њеним за садашње прилике прилагођеним облицима, Џротив подвајања (и издвајања против „саботаже и ниподаштавања, против колебљивости и мудријашења. Ићи наг пред, сложно, збијених редова, чврсти, с вером у себе. Ко нам може поколебати ту веруг И чимер Пре три године дошли смо на рушевине својих градова и на згаринта својих домова, Сетите се Београда из октобра 1944. Данас је лепити нето што је икада био. Пре три године) гробља београдска била су најживља места "састанака живих Данас улицама Београда с пес мом пролази омладина | здрава, краста. Ново поколење у новој, из темеља! новој земљи лелтој но тито је икада била, јачој но што је икада била, срећтијој, _ несравњено срећнијог но што је могла икада бити, М све то је дело натне, наших руку; нашег срца, наше вере у себе, нашег поверења у народ; у његово руко“

водство, у Комунистичку партију Југославије, |

у Тита. - : [је ____Вато је Мети конгрес Шартије, неодољиво,

уваљом сваког од нас, свешћу свих нас заједно»

постао за сву земљу празник. А за Београд на нрвом месту. М не само што се у Београду састао Нети кошпрес, већ зато шнто је рад повоборањ; ттто је Београд највише и најнесе

паљена те пет јр на ар

о ТРН МР ПАРУ Рам МУ ј 1

ја ; 3 — пас

рање несаломљивог јединства на зе Партије омогућиле је ла пна постане заџста ничке жласели да: 194! . године стане па чело нарола поробљене | спрпуло Југославије и рукозоли у болилачком рату борбом до но- _ та бједе над окупатопима и домаћим издајницима. било је у прошлости залога свих побједа, које имају хисторијски значај ни Бан граница наше зе-

народа, не.више са стрепњом као некада већ са поверењем ш с љубављу, Из Београда ће се

"реч без које се не може живети, реч с којом

ством, својом непоколебљивом „вјерношћу наупи _ Маткса „Вмрелса == Лењина сте! . на дјелу доказати да она. није са пута те намке.

Завртетак реферата друга ТИ делстати су позправили тећи лугот раним аплаузом и 0овапитама. Двораном су се про памали усклици: Живео Тито!

авачграда урад-

ослеа

То јелинство

Живео Шентрални комптет!! | Стаљин—Тито! Свечани изглед Киса-Михаилове улице

бичније народној борби дао. што је он суштс оличење народне борбе — био и јесте, А бис је то и јесте, што је зборно место свега што имамо најчистијег, најчаснијег. Црвене заставе што се данас вију Београдом, то је орден Београду, за његову борбуји) патњу, за то шнто је први устао за То што је у свом нелру | вачео народну борбу и народну револуцију, за то што је предњачио а у жртвама, У племенитом праштању и правед ном гневу према издаји, што је у њему блес вула искра из које се разбуктала и ослободи пи лачка мм револуционарна борба. свих нарола , Југославије.

У Беотрад су

данас уперене очи целога

чути реч Комунистичке партије, реч кођа ће

бити поуздан путоказ за нашу сутрашњицу. | ј

То ће бити реч истине, као увек, реч правле —

се ведро. поуздано кората У бољи живот,

Стаљина

сто-

свему; у херојству ми |