20. октобар

„а Београду су свечано откривепе спомсн(. плоче које је Месни комитет Комуни“ ју стичке партије Србије за Београд постано на местима одакле је наша партиска - организација руководила борбом у да“ непосредно пред рат и у време Нарашо слободилачкот рата,

Постављањем ових спомен-алоча — потиртан јиш једном херојски лик Београда, као центра | кога је у судбоносним данима наше псторије елао Централни комитет КПЈ на челу са лрутом Титом и распламсавао пламен борбе за слоду у време када је над Европом владао мрак итлеровског поробљавањакада је јарам ропства многима изгледао неотклоњив, Када су, немајућа руководећу снагу какву смо имали ми, — ме» увароди погнули главе пред силом немачког

среду, понео

У

'

Комунистичке

· Још 29 марта 1941 после славног 27 марта у оме се нарочито испољила доследна патриотска _ улога Комунистичке партије и њеног Централ> комитета, како у буђењу свести код народа, о и у развијању љубави за СССР н Стаљина. — у Београду се одржава саветовање партиских оводилаца за Србију коме присуствује и друг 5 Учвршћена и ојачава у времену ол 1937 " 1941 године „ослоњена на широке народне масе. које у Партији и Совјетском Савезу виде је_ дине снаге које ће се боршти и победити фаши— Комунистичка партија организује већ тада борбу против капитулантства пред фашизмом, _ борбу против издаје земље. И таквој Партији "која је кроз доследну борбу својих руковолила· па стекла љубав ин поштовање, није било тешко _'да покрене масе, да их води, да им указује на = пут“ борбе против фашизма и пут братства са Сов__јетским Савезом, да на том путу збија редове __ бораца, да их поведе из победе у победу.

|Е Само захваљујући ранијем раду, захваљују_. ћи правилној линији Централног комитета и лрута Тита, Партија је могла да разбуктава устанак, да своје релове свакодневно ојачава у ватри бор. __бе, да примером својих руководилаца надахњује · своје чланове највећим хероизмом. Позив који је _ друг Стаљин 1941 упутио народима Европе ла _ дижу устанак, разгорсо је пламен који је Тито __ у славу Стаљина већ био упалио.

Спомен-плоче које се сада откривају обележавају само поједине странице славне историје. коју је Комунистичка партија крвљу исписала. Места која су обележена у Београду била су жаришта борбе под најтежим _ условима. Она су "славна н по људима који су сету окупљали и радили — а многи и животе дали — и по делима која су извршена по директивама Које су одатле даване, и по успесима које је Наролноослошлачка борба бележила. Ова жаришта борбе

своје раније

установу и

јачаног Комунистичке славије.

легата из

лаке

ДО. добровољна радона 1 9акт Полог иовгрека

конгрес Комунистичке партије Југославије, Пети конгрес ће бити од огромног зна-

чаја не само за даљи развитак

за све народе Југославије,“ Показујући огромну љубав и оданост према својој Партији, радни људи града и села ром наше земље. од када је објављено ла Конгрес одржати на још јачи рад, повећавајући

Кроз племениту утакмицу која је обухватила свако предузеће, трудбеници Југославије учинили су да дани Петог конгреса Комунистич ке партије буду још свечанији.

село,

Ових дана састали су се у Београду, у просторијама Град ског одбора Народног фронта, претставници свих градова народних република, да изнесун упореде, како сумиране резултате из периода такмичења маџ — јуни, тако и резултате из по такмичења од месец дана, поводом Петог конгреса

Састанак је у присуству де Београда, Љубљане, Скопља, Сарајева и Титограда, отворио министар

одљачје У зна. призноња. Београду ..

"Тако данас, Кад смо па путу изградње со-“ пијализма постигли толике успехе, обележавање. ових славних места џема само всторнски знача!. Спомен-плоче ће претстављати завстна места око

којих ће се њиви људн окупљати и васпитаван за нова прегнућа у борби за оонтјализам, за учвритење братства са Совјетским Савезом као основ ном снагом сопијалистичког табора, за одлучну борбу против сваког покушаја импертјаластичког поробљавања, ;

Београд је поносан перо је достојан да носи ова мова одличја која му љаје Партија у знак

—__—__—_ |

У претконгресном такмичењу, које се сваким даном по-

низовао је дана 21 овог месеца велике радне акције. На но

већавало_ живог учешћа узеле зив Мавршвог одбора Народ ту н организације Народног ног фронта . 75.443 грађана фронта, Народне омладине и _и грађанки, омладинаца и омла АФЖ. У тим данима сваки динки Београда изниљо је на бригадиста. _ Члан Народног _ многобројве објекте — широм

фронта узимао је (обавезу за број радних часова које ње дати у част Конгреса. Бројке

града и'кроз весеље м песму. дало 219.329 радна часа у вредности од 2,727-208 динара.

које је наша штампа свако“ р г | . ~ 5 - : Резултати рада, но рејонима, иновне јаввинала. НОЦИЗУЈИ | АВИИ у Први ПЕВА учеда су те обавезе не само њ- ; - у

ствовало је: 10237 чланова Народног _ фронта; _ Други __рејон: 7.778; Трећи рејов 14.758; Четврти рејон: 7.084 Пети рејон: 11:648; Шести рејон: 7.113; Седми рејон: 7.089: Осми рејон (Земун): 6.134. Стручних грађевинских радника радило је добровољно 3.832; студентска омладина: · 300. ·

спуњене, него и знатно преба. чене. А

Прихватајући иницијативу ре јонских _ организација Народ ног фронта да се почетак Кон греса у нашем граду обележи масовним изласком грађана на добровољне радове, Градски одбор Народног фронта орга-

Главни градови наших република у двомесечном такмичењу Најбоље успехе показао је град Љубљана

724.461 радни час у вредности град, 12.600 часова у вредности

7.475.643 динара, Загреб од 140.000 динара. 1.865.446 часова у вредностиод Приликом доношења одлуке 21,475.512 — динара, Титоград узимани су У обзир главни по

134.567 часова у вредности од 586.314 динара. У овом времену Београд је

казатељи као што су ефекат рада изражен у новцу у односу на број становника, број

дао 773.092 часа у вредности · чланова Народног фронта, број 10.696.062 _ дипара, а Сарајево | учесника, околности под који582.028 часова. у вредности · ма се радило, и друго.

8.561.624 линара..

У претконгресном такмичењу сви наши градови појачали су такмичење. После свестраног прегледа претконгресног такми чења и узимања у обзир околпости под Којиња је такмичење извршено, сдлучено је да се

На састанку су затим, разма трани резултати акције по питању везе села и града. У 0вој акција најбољи су Сарајево и Београд. Истовремено су изнети и двомесечни резултатн ва културно - просветном раговорепо 0

трање спатенгт

фи ава носнијим даната чувао друва Тита но чланове Цен ог комитета. Беотраш је срећан шкво“ је бо његоввх синова била саставни "део веле борбе коју је Совјетски Савез на челу са лрутом Стаљином водио за ослобођење повечавства, и што је доживео даа. смобоље коју му је допсо Твто њ Црвена грмија. Зато се Београн гради а подиже са песмом Титу, у Зијо је личности сједињена славна пронлост и срећна сутрашњица, Ј 53 :%

Данас, љапеко горе на врху Чукарице, у Новој улици МИ, на маленој кући погинулог Лазе Кочовића, блиста недавно откривена, мермерна спомењ-плоча, ва којој пише: :

„У овој кући одржано је 29 марта 1941 године

' у присуству друга Тита Покрајинско саветовања

тартиске организације Србије Комунистичке партије Југославије.“

Месни комитет Комунистичке партије Србије за Београд

Више од седам година је прошло од тот слав-

дана историје наше Комунистичке партије. Седам година после тог догађаја, који се одиграо пред Народноослободилечку борбу, данас, када је та славва борба завршена, када наши народи на челу са Пентралним комитетом Комунистичке партије Југославије воде велику им славну битку за бољи зивот, за социјализам, откривена је 18 јула 1948 гтодипе, на кући где је олржано саветовање, споменплоча, која ће потсебати булућа поколења на славне дане борбе Комунистичке партије Јутославије, на дане борбе, за бољи живот наших народа.

Тек су се стишале бучне демонстрације на удипама Београда, тек што је прошао славни дан 27 „март, дан када су наши народи, руковођени Комунистичком партијом, огорчено протестовали шротив срамног потписивања пакта, а већ 29 марта увече, одржано је историско покрајинско саветовање за Србију Комунистичке партије Југославије, У тим првим данима организованих и огорчених протеста и побуна наших народа, ово саветовање било је предзнак великих борби које ће нанвж народи повести под руководством Комунистинке лађе тије Југославије. :

Улицама Чукарице долазили су те славне вечери, 29 марта, један за другим чланови покреајивње скот комитета за Србију. У малену кућу Лазе Кочовића, у сутерен, улазили су они један за другим, са размаком од 10 минута. У #' минута до 9 ститао је друг Титом саветовање је почело, да се заврти тек У зору. Том саветовању присуствовали су поред друга Тита и Милаваза Ђилас, Ђуро Стругар, Светозар Вукмановић-Темно, Митра Митровић, Нана Бабовић м остали чланови Покрајинског кожитста за Србију, од којих су многи касније у Народноослободилачњој борби дали своје животе.

Ово саветовање је одржано после тешке борбе Комунистичке партије Јутославије од 1837 до 198 године. У том периоду Комунистичка шартија Југославије борила се упорне против менародних режима и фашизиргња земље. То је био период који заузима видно место у историји борбе Комунистичке партије Југославије,

Ба историском савстовању, оложаном 29 марта 1981 године, донета је оцена рада Симовићеве владе, разрађен став Комунистичке нартије Југославије према рату: Партија се организационо припремала за руковођење претстојећим борбама и оружаним устанком. Ово саветовање је могло да се одржи захваљујући високој свести и пожртвованости друга Лазе Кочовића, који је за саветовање уступио евој стан.

Данас у том стану нема више Лазе Кочовића. У стану данас живе успомене на славне дане, на велики дан пре седам тодина када је у соби у сутерену говорио друг Тито, и живи успомена на један страшан дан, када је непријатељ из те собе одвео Лазу Кочовићу на Бањицу, на стрељање.

лазе Кочовића више нема. М он је као и толики синови наших народа дао свој живот, борећи се за нашу бољу будућност.

где је био заказан састанак,“

_мерима палих хероја, дајући примере херојства,

„је окупатор свакодневно трагао, прено | Сава _ етла су се на терен, кроз у. земљу. ме__ста палих јунака Мирка Томића, Станислава __Сремчевића, Ђуре Гајића, Слободана Јовића, ___Бранка Ђоновића и других, пристизале су нове _ хиљале бораца, Јер, остао је жив Тито, живели _ су н радили његови најближи сарадници и лрутови — чланови Шентралног комитета. Они су _ васпитавали чланство Партије и борпе на прии сами свакодневно

_ - Модизањем ових спомен-тлоча ве олаје се _ почаст само борцима који су непосредно, лично

вдустрије Савезне владе

"и

од у нот фронта Југо-_ славије.

Прво су сумирани резултати . такмичења главних гралова народних република у месецу мају и месецу јуну.

Пошто су сви претставници изнели _ постигнуте резултате одлучено је да се прелазна заставица за ово двомесечно так мичење додели Љубљани. Истовремено је одлучено да се

ић,. члан - Извршног ~

заграда» додели: С

ћом граду _ Народне Републ Македоније. а да се похвали; Као паграда Скопљу је додељено 25 књига, у лепом повезу из маркоистичко . лењи нистичке литератуге.

У претконгресном такмучењу Скопље је дало 402.399 часова у вредности од 4.955.171 љинар.

Загреб, који је _ похваљен, дао је 82724 грлана спаса У вредности _ од 10,737.756 динара. копљу от јиве.

' 54 5 Загреб

ду и опширно је

искуствима "из

такмичења. Одлучено је

станак

септембра ове вом састанку

зултати такмичења из јула и августа. У међувремену

израдиће , се

брасци по којима ће бити мно“ го лакше. утврдити радне "резултате појединих гралова.

претставника градови одржи у Љубљани,

учествовали у славним догађајима, него и свима |. онима који су, извршујући директиве Партије, __ дали своју крв и своје животе за данашњи срећан живот. На тим местима људи ће се окупља" ти. поколења ће се учити. Учиће се не само на примерима палих како се бори за слободу домо- 826.896 _ вине, него и на примерима преживелих руково- Аз дилаца, како треба радити да земља остане срећма н слободна.

њи! |. ЛАА ЛЕМУРИ АРЕНЕ А ЕРИ И АЕ АТА ВИА ТАИ ТИ

похвале градови: Скопље, Загреб и Титоград.

У такмичењу за меселе мај и јуни Љубљана, прелазну заставицу, дала је добровољних | рад часова у новчаној | вред“ ности 11,127.632 вом времену Скопље је дало

У преткочтоесном такмичењу Са састанка Београд је дао 658.449 радних часова у вредности од 8,223.980 љицара. _ЈЂубљана | је дала 403.229 часова у вредности од 4.048.590 динара Сарајево је дало 262.132 часа у вредности од 3,.680.098 динара, Тито-

која је добила

динара. У о-

Б- Траком Пете офанзиве

ању им ноћу водила се борба, Грмело је код хумића и Бакића, у Завајту је почело, а по шумарцима испред Челебића чуле су се прве пушке. Борба се полако _ преносила, ка стеновитим ' кањонима Пиве. : ге Дању су се само видели бели и црни димови од експлозија мина | да и граната из топова, авиони и велики и они што лете сасвим

"исто, бацали су бомбе и митраљирали, а пуцњеви пушака и митраље за „шараца“ и „збројовки“ личили су на ударце града по дрвеним Крововима босанских кућа. ! 5 Ноћу је било тишле. Небом нису летеди авиони на чијим је црним

руповима стајао бели крст. Топови су умукли. Али митраљези и пу_ сте и. даље су тукли, час слабије, час тако јако и брзо да је изглепало „ко' смак света“. Светлећи меци потсећали су на хиљаде“ витаца. | - ' . _ Немци су надирали од Фоче.

Био је мај 1943 године и шуме су тек почеле да листају. , Партизани су полако отступаљи. За сваки метар земље, за свако рво у шуми, за камен на ливади, водила се борба. Дуго је Немцима ребало, после тога, да извуку све своје мртве који су били добро на„рањени и угојени. __„Еземци у Завајту“!,, „Њемџи у Челебићу!“, „Њемаца ко облак с“, говорили су сељаци и у очима се поново јављао страх, за-

"трављен од дана кеда су, ту скоро,први партизани „наљегли“ од Дриј Мајке су инстинктивно и чвршће стезале у наручја децу која су 1 више вриштала, девојке-младе и једре — почеле су да кукају, а оци, забринуто махали главама: — Шта ће бити са нама, са партиранима — болесницима и рањеници ма које смо носили, шта ће бити (са нашом војском — ..-1% ; +: ; Ба а

“ „емџи у Запвајту“ћ „Њемци у Челебићу“ |! „Њемаца ко облак пу и. товођило се по селима и страх је као куга почео да се шири, да уухрата сваког снога који није имао пушку са собом.

7 М полако, прво једана по један, а онда читаве реке, кроз штуме. ла = не 61 видело и да бм се заштитили од немачких 'аниопа, сељаци“ р кревули испред партизана који су се и даље тукли; пут планина,

е изгледало да Немци»неће доћи. Са собом су, у малим завежеља"ма, пребаченим преко. леђа, носили ствари које су им биле џајдра16: нехо покривку, девојка хаљину, коју је само недељом и празнила облачила, пеко капут, а неко — то је било смешно и поред страге положаја — кишобран или зидни сат, на брзину скинут са зиа куће. Испред те реке људи, која се све више и. више повећавала, _ поточима и потбочићима што су се из суседних села и заселака уливаишта је стока, и животиње, кразе и коњи, овце и лем, отегнуто жалосна завијајући. Жене су и даље, сада само још јаче м бол-

пе, кукале. = леца, само сад још оштрије и болније вриштала. Све се, пичило је на желосну и тешку поворку, измучену страхом који ге ковао претотрва у панику, на један једини пуцањ или па понеку нез-

Мо цовику- а

[ М ко. Љу а Ке

пе Релсвине и Врамовине, по столетним | шумама та се мназод. престрашен и умукао од. непроспаваноћну пала 130 м јадан; са надом да ће се наша војска вратити, И А М Талијете п Ла ће ипак видети своје куће које ће у епа Рите саме зтарупшта. БАС 1 НЕ

то ја био први, али не н једини, збег народа у пролеће 1943 го-

Пета

и Боспе, Санџака и Црне Гобе. „Напољу“, нам тома | ву свој свађи жестини Ба фаш“

Други су

у којима се касније, збијено, један поред другога спавало. з опет утекли у трап - рупе у земљи у које се ставља кромпир. Док је било сунца и време топло, издржазало се некако. Али, одавна још

пролеће није било тако.хладно као ово 1948 године. Прво је сивнла, киша, ситна, јесења, и влага се Завлачила у земљу и испод грања где се спавало. Овда је изненада, иако је био крај маја, почео да пада снет, који је створио лапавицу. Људи су се смрзавали, а деца дрхтала, недовољно обучена, јер нико није понсо више одеће од оне коју је имао на себи. Било је чак босих и голих. То еу били они који су на брзину у последњем моменту, побетли. Ватра се ложила само када је било магле, и то ватра слаба и мала од које се мотло тешко угрејати. Старији су скидали са себе одела, покривали њима децу, а преко својих тела, мршавих измучених, стављали су омору коју су скидали са букви.

У почетку се јело месо од заклане стоке, поведене у збег са собом, али често живо, непечено, јер су авиони стално летели. Воде је било мало, тешко ее могла наћи им људи су гасили жеђ лижући лиске. Онда; касније када је понестало стоке, јела се трава и лишће. Људи су били изнемогли, једва су се кретали. Деца су кричала, жене, заједно са њима завијале и све то личило је на тешку нарицаљку Ба меком сеоском гробљу. м ту, у тој страхоти, у шуми која је била окружена стравам смрти, није било ретко да се изненада чује први, слаб им мекан дечји гласић, чије су се руке и ноге по први пут радосно кретале по ваздуху, показујући сређу. рођења. Међу многима које су тада родиле, Иковија Остојић је добила кћер коју је касније назвала Љубинка, као знак сећања на страхоте преживене у збегу код љубишње.

А за све те време у. даљини су се чули пупњи топова. Борба се' пренос: са Таре ка Сухјесци. Партизани су све даље м даље одлазили и било је мало наде да ће се брзо вратити.

С премена на вроме у збег су долазили. они који нису избегли одмах и причали, у бајтамд, крај малих ватри, шта се десиљо у селу, кота су Немци убили и чију су кућу запалили: „Много је Њемаца У чепебићу, — товорини су новодошли. Модигли шаторе јер не смеју у куће, пошто су у њима биле партизанске болнице. Све кровове су поскидали и њима ложе ватре. Не мбженг да прођеш ливадом, а да ме закачиш. сукњом шатор. Живипту су сву побили. Убијају и људе. Да, старце и децу. У Веленићу су оца Милке Бодироге, еаз још осам људи закиали — кабанице на њима су све избдушене л рукс жицом привезане'— и бацили их у јаму дубоку два метра. У. Оћеву СУ

· Евемци убили Вуксана и Косту Стојановића, старца и сина, који 3007.

болести вису могли да побетну из кубао“ у у приче, једна стршициија од друге, о зверствима Немаца м ит» лијана, која еу мочинили мад нејаким мородом, ниваље еу се једна за другом. У тами мза ватре жене 'су се крстиле и тихо дошиттавале:

- „Па зар је то могуће.“ Чуле сум раније за зетрстна Меомаца и Ига

лијана, зли су увек сматрало да је то претерано м мреувеличано због страха и да је имак све то немстуће, А сада су се увериле, виделе саме и јми више пожелеле изнутра, топљо и спажно, партизанима усрећну борбу и срећну победу; ј | : | | „Вратиће се“, шапутале су жељно, иу то су биле уверене. Једнога дана у збегу су се изненада појавили Италијани за које

сву знали, не само по спољном изгледу — зелене униформе, капе са

перита — већ су одавно и чули за зверества која су почитини раммх ји дена у Фоли и лолини Дрине. драли су се и вимаљи на језику ИХ ЕЊАИЉЕ · РАИ 1 и су. пве речи Ј

„УУ И а ј 4

грам Петом конгресу КПЈ у ко ме претставници главних градова поздрављају сумирају резултате свога рада | обећавајући да ће се још вишеј| нас, са другом Титом на челу, руководи борбом заложити за остварење постављених задатака,

"претконгресног | __ Када је 18 јула 1948 године одржана свечаност

а откривања спомен-плоче, том свечаном чину птисуствовали су, поред великог броја грађана, и лични пријатељи Лазе Кочовића.

Свечаност је отворио друг Јован Стаматовић, 6 секретар рејонског комитета Комунистичке партије, па је затим другарица Митра Митровић-Ђилас, члан Политбироа ПК КПС, учесник саветовања, после говора у коме се осврнула на период револупионарне борбе Комунистичко партије Југославије ол 1937—1941 године, кроз који се Партија припремала . да стане на чело борбе против фашистичких освајелнообразни . о- јача, открила спомен-плочу. Златна слова на мермерној плочи заблистала су се на зиду малене куће. Осветљена је још једна страница славне историје наше Партије.

.

Наши народи им наша будућа поколења, читаће ове спомен-плоче посејане по целом Београду, по читавој земљи, читаће слане странице историје Комунистичке партије Југославије, која је руковолећи Народноослободилачком борбом извојевала слободу и независност нашим народима, м која да-

да се илући саглавних године. На о-

сумираће се ремесеца је упућен телеКонгрес и

за бољу будућност натних народа — за остварење социјализма у нашој земљи.

пи ни нит

Згаришта Челебића

за реп мазте им вукли их као гране, при чему су се смејали, вероватно својој „духовитости“. Оне који су се опирали или покушавали да бе-

водили са собом у непознате крајеве. Неке су привезали

же, а таквих је било доста. Италијани су одмах стрељали. нешто стоке, што је још остало за теже дане, побили су им како су већ били сити, само су мозак вадили, пржи ли и,јели,

Када су одвели све мушко, у збегу су остале само жене и дена. Сада се збет уморио и престрашио, и изгледао је још јадније, те“ же и жалосније. Жене су престале да плачу, јер у очима није било визе суза. Једино су јон деца, после јурњаве по штуама, тражећи да једу, вриштала, пошто су стомаци завијали. А хране није било...

Више од зри недеље трајао је збег и снла су стигле прве ве

Усти = У почетку им се није веровало, мако се желсло ла буле тако = да су се Немпи и Италијани повукли назад у Фочу мо дау селима нема витте нигде никога. Касније, када су се уверили,. прво једна по једна, па затим читаве групе, сишле су назад у своја села. пред

своје куће. Ту, често пред згариштима, често у динама — јер ако вису смалили, Мемци или Мтаљлијани су све попљачкали м однели мала је последња суза тих дана 1943 године.

Онда су почели да долазе и мушкарци, побегли из италијанског ронетза, убпут, јел У транспорту. Рратили су се ми онн други који су раније носили партизане — рањенике и болеснике — и причали, 058" репи радошњу, да се наша војска пробила код Сутјеске им на лентори,

То ја била нсизмерна срећа која је ублажила сво оне страхота

преиво сме 'у. збету.

7, ада је прошло пет година

заното је још мука и патњи сивео ов афрод вил. је по. мово ми тлади и бежања, убијања м тешкоћа — по и радости кан су долазили партизани. Ла ипак, те дане 18 :: пне, никада нико 0,

оних који су имали среће да преживе, неће заборавити. ИМ када данас неко 'ордко ирича О свмш тим догађајима, честе губећи детаље - И 4 о еђ „гдевраме рећи: _Њ

а

„пре