20. октобар
вега 15 километара ен "трећи равним али пра_ се од Пожеге — желе. зничке станице на,путу за Титово. Ужице. — стигло до Ариља. Прошавши кров: равницу, коју тек при крају хоризонта! затварају планине, на путвашумовити од самим улазом у варошицу, изненада придлижују један на омање брдо, одакле управо и почиње главна и, може се рећи, једина улица Ариља, ч0века ће поново освежити изглед околних планина, које; више Ту су. Клокоч, Церово и Вране кола неза-
салу тиху варошицу,
шњавим друмом да би
А пријатно делују ниски и
ан Испевши се' пак,
нису тако ниске. метљиво уохонрују
ном, малом брежуљку.
Овле зила, нема буке троле:буса ми члуме номирне коша се ппра граве
Овле је надморска
Да ад су Ола, а пл Ги услови оллич: ти су ле
Раг те У летњим де зелики број људи
су за одмор
"ма 1941
ма смрала угрејалог асфалта и, изгорелот; беч= аутомобила, Овде су. борове угаехоло
; ненна 470 метара, временски препеха река Рзава, по „свему, је лековита и. опоравак деце“ „Ту може да буде летовалиште“.
е Ариље било познато из два разлрга. године из. Ариља и околиј л позив Комунистичке партије Југосла-
брежуљци који се'
издигнуту на: јед-
је мирис покхошене
— ре-
"Барашица Ариље м његова питома околина — летовалиште 4 београдске
УУ ја, узео је пушке шт стишао у шуме, у партизане, од ко-
„их је А РИрЕ један батаљећ. у саставу Ужичког одреда. АЕ | у Касније пак, прса шп мпогоброшне битке, -првоборци из А Уриља, чиниће посебну чету у саставу Прве. пролетерске Доле:
брага де, Песма и музнка олдскују летовалиштен
Ариље је било родно-ослободвлач“ ха борба. Друга познато још од давмина, вене ариљске црхве.
крајем тринаестог и
„Хало, хитна помоћ!
вету не можеш угодити. Свако хоће да си му на услузи: вечито љубазан, са осмехом на лицу каб реклама за калодсит, увек спреман као пајац који мескочи из кутије при сваком притиску
на дугме М свет ти извољева, па извољена. Увек, наравно, сви нису задовољни. Обично је помало, или помного, крива услуга. Крња некако испадне. (Нека се не узбуђују келиери и продавци по р ама, не мора сво баш само на њих да се одиоси). У праву је грађанин да се љути. Али некада и он претера. А свако мисли да је У праву и непогрешив као римски папа,
Постоји тако у нашем граду Станина за хитну помоћ. Брши установа своју озбиљну дужност. Догоди се месрећ неко напрасно оболи, окренеш телефонски бројчаник и за најкраће
време китна помоћ интервенише. Али, какве се све несреће -не догађају У вашем гтрадуг! Кума—пПерса: сломила Зуб глоцкајући батак, газда=Риету; стрефила несрећа на сектору шпеку-
лације — открила. му милиција скри~.
вену робу у подруму, и хиљаде других тежих и лакших трагедија. Станица за хитну помоћ не интервенише, дабоме, у свим тим случајевима. Али нашем грађанину свака његова незгода изгледа као највећа нес рећа на овом свгту и случај за најхитнију хитну помоћ.
У станици звони телефон.
... Хало, хало, Станица за хитну помо... ЖХитно, хитно... Самртница вас зовг.
Јуре кола на други грај града, трче белничави са носилима на пети спрат, Овоне. „Смртница“ отвара врата...
... Хвала, хвала вам, децо. Ево, јод мало па ћу да умрем... Де, ти дечко потрчи ту иза ћошка, купи ми свећу, а тићмладићу распитај на гробљу за меку бољу парцелу... Ех, ех, па снипо мисе нешто страшно: Моја покојна бајка дошла ми у сан — зове ме А м деда се после ње појавио. Машу рукама и кажу: „дођи, дођи!“ ИМ чим сам са пробудила осетим да ћу умрети... А вас позвах да ми продужите живот јопшг за данас... Јес, јес, молићу лепо, још: бих желела да данас поживим. на сутра, кад се већ мора, да предам душу на истину... Децо, децо, ви не џоштујете самртнике... Срамота, срамота. ·.. Жале, хало! Станица за хитну пбдмоћ... Џошаљите кола... Улицат ·.. Домина, молим лепо, број 13.,. шта је посредиг О, па зар вам није родозриво већ и то што позив долази та Ломине улице. Где ће да буде несрећа него у улици са таквим именом.:. Па још број тринаест!.,. А пберх свега још и петак... Пожурите, свашта може да се деси.
:.. Већ сте стигли, 'е, добро, добро .. Где је болесник7!... Па, ето, ја сам, управо, можда ћу то да будем... Сачекајте... Хоћу да ушрафим нову сиЈјалицу ... Па, бојим се:.. Станујем У Џалерозној улици, У Малерозном броју, малерозан је дан, па може стварно да ми се деси малер... Струја да ме ух„вати... Онда да будете ту... да ме однесете у том случају на хитну помоћ... Јао, што сте неучтиви... И ви сте ми нека помоћ!.. Жалићу се...
... Жало, хало... Одмах дођите... Адреса7.. У Кошутњаку смо, онај пропланак што има најдебљу хладовину.. Идете кроз шуму право узбрдо, па: стазицом лево до џмбуна са рибизлама .%. Безобразлук ... Како да није правилна адреса;... ПЏокажите самоиницијативу... А случај.је врло хитан. Посекао ми се синчић отварајући конзерву може да наступи тровање... А, шта Жалићу се, жалићу се...
«.. Хало, хало, човек умире... Ди ше још... Хитно молим... Адреса та и та...
'“ Ох, ви сте... јао, извините, извините, Пребацила сам се мало... Долазим ја јутрос с пута и затекнем мужа обу-
.
ченог на канабету... Онесвешћен.,: Ђудим га, дрмам, прскам водом... Замро. Не миче се, а кад сам пре
три дана отиштла од куће жалио ми се како га нешто жита око срца... Препала сам се... Мало пре се освестио... Јадник, прослављао ноћас са пријатељима што је три дана био бели удовац... Отишао је базм сад на ваздух да се мало освежи...
М, наравно, поред толиких „хитних случајева“ није чудо кад се деси:и овакав случај:
“~ Хало, хало, молим вас хитно "због породиље...
— Нажалост, не можемо послати ниЧедна кола, сва су већ отишла на дру-
те позиве, В. Комзрецки
Урсдваштво = адмннпстрадаја Ректора Дрег. Јовановића #ЛУ; тел. 20443. „Штампа ; рт ја Штампарско- азлавачког пи ват иниј ечеин ен јами на Н 0: | Одговорта уреднва | блавко Јанковић, _ Чев. ма У и Зала бре
једно од места одакле је
олачајна чињепица због чега је Аршље било 1 највише у научним постојање на самом улазу варошице, већ десет векова. чу“, Фреске, рађене од непознатог мајстора ћ почетком четрнаестог века, претстављају не само историску! него о високо уметничку вредност.
л
почела на-
круговима, је
То су два ра злога због којих је Ариље било позва то = раније. ;
„Од · прошле године Ариље је постало још познатије. Питајте београдску децу. Стотине и стотине малишана пробавило је ту, по шумама у околини, на Рзави или Западној Моравици, тридесет пријатних дана, које сигурно“ никада не-
ће заборавити, |
Данас већ у Ариљу се палази стално дечје опора вилиште и једно дечје летовалиште под руководством Извршног одбора“ На: родног фронта града Београда ·
Једно од млогих летовалишта расутих по цело: земља.
Лепо је лето у Ариљу. Свуда около су брда, шуме, мирис борсвиче и покошене траве,
Један дан у летовалишту
от Једино пио. деца_морају.- да.спавају в једу, рекао је заменик управника „летовалишта.
Није потребно дуго пробавити у Ариљу па видети да је то у пуној мери тачно, —.
о је неколико дана било тихо у учионицама у. дворишту основне школе у у, после завршетка ове школске године. А онда је поново зграда оживела дечјим гласовима који су били радоснији «а јачи, јер се дошло са градске калдрме ша пољану, из тешког градског ваздуха у мириФ борове шуме.
· _ Једанаестог јула у Ариље је стигла прва трупа деце из Београда,
Од тада, па падаље, свакога дана рано из; јутра сељаци који журе у град на пијацу посматрају увек исти призор: мала дечја тела, само у гаћицама, савијају се на команду пионирског руководиоца. Часом јутарње гимнастике обележава се почетак дана у летовалишту.
Онда се сазива збор. У ставу мирно, са стиснутим песнипама, подигнутим до слепоочница, поздравља се дизање пионирске заставе. После читања дневне заповести — у заповести обично стоји, „ићи ће се на, излет, ишли, ићи ће се на купање...“ — мз строја се издвајају на:бољи на једну “ ПРИ на другу страну,
Три пута ура за најбоље, гласи команда. А онда када се стишају повици, одгекне нова: — Три пута уа за најгоре. ' спуштеним главама и ирвенилом на лацу, најг у току јучерашњег. дана слушају осуду одреда, ка ара
се да ће сутра бити у оној другој групи деце чије су главе
подигнуте, а осмех ведар. ( „Доручак, виче куварица. и. тада настаје јурњава на улазу у трпезарију. Из. малених лимених судова пуши. се
млеко са какаом и деца журећи «се дробе хлеб. Тада „разго-
млека.
„раде „овде, то. је дано
вор, вика и смех умукну и једино се чује сркање врелог
Ако се после доручка паде ма излет, у ближу чли даљу околину Араља — која је сва штумовита са дивним пејаажима' — онда се негде, на неком пропланку, у хладу друбена ред целим одредом, изведе кратак културно-уметнички програм, спремљен раније, уз помоћ пионирских руководилаца. Ту су песме у хору које тихо прати хармоника, живе и, са пуно. умешности рецитације Александра Мићића — који се, пре: него: што почне, дубоко клања н при том шеретски намигне на најближег до себе — скечеви у којима „са највише успеха“ учествује радона Јеличим, чији је глас чудно дубок за њепе године и онда на крају игра — кола н „ринге, ранге раја“, футбал са „крпењачом“ и јурњава по шуми — игре са пуно живости, дечачких . покрета и радости на ваздуху који је свеж и) здрав. И онда поново, после два или четири сата, пробављених у шуми, изко је "скоро подељена ужина, пред улазом у трепезарију настају гурњава и вика.
— Руке, покажи руке, опомиње сваког малишана пионирски руководилац и деца, нека с поносом, нека опет, покушају да „забуше“, показују да ли су пре ручка ишли да оперу руке:
Ако се пак после доручка не иде
| на, излет онда читав одред, распоређен у четири чете, креће ка Разви, малој и“ бистрој „реци, која протиче одмах иза школе, на свега пет минута хода. И ту се, раздрагано ш са живошћу сво:ственом само. деци,. проводи цело пре подне, Они старији и смелији пливају т скачу са дрвета, које лежи баш на средини реке, док они мањи леже на песку и, сунчајући се, праве „градове и путеве“.
Тако изгледа једно, било које пре подне у летова-
дишту „Ариља. „Једино. рђаво време, киша, која је-на срећу. последњих дана престала, може да поремети овај устаљени ред. Но тада се у собама спремају комади, скечеви и 'рецитације (пред одлазак треба да се изведе велика приредба за гра-
ђане Ариља), у кружоцима се радт, учи и чита из пионирске штампе, а на столовима у ходмику, са свом озалљпошћу великих мајстора, одвија се шах ту
После ручка у летовалишту је 7 обавезно за сву децу до четири сата. и спавања настаје игра и песма,
Спавање је од тала па до вечере
После петнаест дана боразка, скоро свако дете је добило по
неколико килограма |
"Петнаест дана по доласку Веле а је мерење деце.
·„Васпитачице су могле — а то показује да је храна добра и одмор пријатан — копстаторати да је ПА о свако дете добило по један илле више килограма. Пре тога већ, на лицима деце која су до скора имала бледу богу — корантер!ститну уосталом за свако градско дете — појавило се ру-
менило и свежима. . ' Још само неколико дапа остало је до К раја летовања.
Обизно,, децу је тешко одвојити од родитеља, посебно од мадки, и она ће готово увек жалити, чак и плакати да би се вратила · назад.
у Већ. више од двадесет дапа има како су се ова деца пре раставила од сводих родитеља н деца жале што ускоро морати назад,
А то показује, више. него сви други докази, товалиште потпуно успело,
да је ле-
'"Д. СЛАВКОВИЋ
"шваког јутра. пионнри поздрављају“ дизање заставе , | 5
рођ 1-9060114. · Пошт. фах Ба | А
ТЕШКЕ ВОРВЕ
на међузонском турниру за светско првенство
осле осмог кола међузонскот турнира већ се доста изрази то формирао редослед мајсто табели, који ће се, наравно, до Баја такмичења мењати. На челу та беле је мађарски мајстор Сабо пред сов јетским' мајстором Бронштајном, а сде ди их читава група других, међу којима су и наши репрезентанти Пирц и Трифуновић. по свом саставу турнир је веома јак, тако да нема ни једног учесника за кога би се могло тврдити да не спада у ово друштво. Одличан је м шведски. мајстор Лундин, иако има много нула у табели и због тога га у шали називају „Нулдин“. Пре кратког времена Лундин је на турниру у Гастајну освојио прво место пред Бенкеом, Росолимом, Коњ
неуером, Гер 1 и другим, а у својој каријери ума и других значајних међународних |; птата, Баш ; пех Лундина најречитије тов колико је висок пиво турнира у Салчебадену, на коме, изузев светског првака Бо ·" твиника и петорице кандидата за светско првенстио, у / најбољи зца= хисти данашњице 0 говорити само с нијансе: ази мајсто“ ра, а никако не о разлици у класи, | ски мајстори су сви дали и после четвртог коља налаз су се мећу оСВр БИО најбб=
неспи« жела
показива трећет тим је нзсче: за друтсм пре б рођу“ колима нир је ду надокна-
ти
почео после
њих. први је турност Тлигорић. имао је.2 и по бода киванс изгубио. је кри поправити тачак и дити у ; Готово јед Трифуновић мо не у толик заморили били с; велемајстсрима у тим сусретима постио Узултат 2:2, тојест доби“ ским, изгубио са Бораола БСК мизирао са Котовим и л Замор Трифунсвића осе тио вим следећи Штолцог својој бро прошао . тесловенски ма Пиршиф то-
3
ио зао, а затање да титуција до краја из
он ЊИМ
свој зато сео
са СС С чатири ксла. У је нерешан ре• је са Боидаревре- ломе њето= ким рећи 'к до-
Прва
ку 1 ваквом хиста. мор, тако да га је тим и Брсиштајн. ве. ли ће њетова физич бити у стању да успешно држи напорне утакмице. Тројица учесника су већ пре две то дине јавно истакли своју кандидатуру на титулу светског првака. То су Ма Ђарски мајстор Сабо, аргентински нај дорф и шведски мајстор Шт ерт. Сва та да бу
тројица имају извесних изгледа ; ду међу првом петорицом, што би,им донело титулу
ал им к тре гао
Ј канд, у за свотекој првака. Ојајна игра Сабоа з дава његове аспирације па титулу за Најдорфа и Шта: га велико питање да ли ће стварно уп међу прву петорицу. Глазну конкурен цију ће им несумњиво чинити совјетски Бронштајн је већ продре а за њим фронтално Песлааини. Ко: мајет“ поћ
апста справ
Кане
дидата, док ]
претставници. на друго место, пробијају се напред Бс тов и Лилиентал. Од со "ИХ ра добро јеш стоји у табели срлор, је изненађење сразмерно слаб пласма» Рагозина, који је спачетка убрајан У фаворите турнира,
Досад је већ на овом турниру пру њен низ
име
теориских новитета, а неку стари системи оборени, у чему су у: ствовали и југослевснеки мајстори. М. ко је од значаја тесриска нсвост, и применио против с стора Бондаревскст, ус партија сматра кзо је на турниру: 3 шаховске тебе
је Трифунс: јетског велемај лед чега се та дна од најдрагоценијих чи.да на усазршавањ 5 је активно учествују и. југос: Овен мајстори, а поједине варијанте 6И5е У тесриским делима означенг њиховим именима. За шаховске стручњеке 18 кав успех је исто толико значајан као
и онај у општем пласману У табели АЈ
а
"Они не гледају искључиво на кр меход партије, “на који може да У неки пут и груба грешка често у |
| пи Стручњаке У Х
и:
добијеном положају. вом реду занима квалитет парти шта је који од играча у њој пру“ у
Светска шаховска јавност у највећ“
мери се интересује за ток турнира а,
„Салчебадену. За совјетске листове си:
„вештаје шаљу московски шампион , магин, мајстори Алаторцев и новот нов као и дописник ТАСС-а Апис Претставник југословенске штампе , мајсторски кандидат Радсичић, мађар ске штампе мајстор Флориан, ентлес # Толобек итд. Имена учесника, уколић већ досад нису била добољно популарна У ширим масама, постају по у читавом свету, па тако и имена Тших мајстора. Они са своје стране 5 лажу максималне напоре да на гтрандиозној шаховској утакмици жу. вредност данашњег југословенс шаха,
имов.
дока“ КОГ
ПНЕ тим а ШНа НЕДЕЉКОВИЋ