20. октобар
+
ародне власти су предузимале и данас предузимају низ мера да се питање снабдевања Београда што у-
Значка градитеља _ пруге Панчевачки
Рит » Београд
дине, на изградњи пруге уче. ствује 697 чланова синдиката, који су, сврстани у четири рад не бригаде, дошли добровољно
· дира,
ни пруге, ради око 4.500' брата омладинаца # чланова синдиката. Сем сталних бригадира, у изградњи пруге узимају учешћа и чланови Народне омладине _ запослени на Пољопривредном добру, који су узели обавезу да у част Петог конгреса дају на изградњи пру ге 1.000 добровољних _ радчлх часова.
На прузи е6' изводе земљана радови, граде се мостови и гор ње строј (колосек). Пролазна дужина пруге износи 30 километара, али са колосецима на станичним платоима и на ми-
Како напредују радови на изградњи
пруге у Панчевачком Риту __
требан, само један телефон са
директном градаком _ везом. Требало би да се одговорни из Дирекције пошта и телефона
највад реше да обезбеде један телефон, јер тај посао свака. ко не захтева рад од месец дана.
Управа за изградњу пруге, која руководи радовима, поставила је план да се пруга за врши до првог септембра. О. младина која гради пругу узела је обавезу да пругу заврши до 28 августа. И план којм је поставила управа и обавеза чоју је узела омладива потпуно
спешније реши. Једна од тих мера је и изградња пруга у Панчевачком Риту., Изградњом те пруге омогућиће се појача. ње и убрзање довоза' поврћа и других артикала на београдска Схватајући велики значај из градње пруге, Народна омладт на Србије узела је обавезу ла је чзградњу у рекордно краткош времену. У част Петог кон греса она се обавезала да завр Ето пругу до 28 августа. Прттремни радови су поче. ин. већ првог јула. Подизане су бараке и вршене остале при преме око организације смешта ја бригадира. Брнтадири су смештени у сталне зграде пољоквривредног добра „Панчевач ки Рит“, у бараке и под шаторе. Поред подизања барака « уређења логора, у периоду. ед 1 до 19 јула вршено је пројектовање и трасирање пруге. Грађење пруге почело је 19 јула н то само на шест градилишта, од укупно девет, а 21 јула почела је изградња на свих девет градилишта, Пруту данас гради 21 омлаженска радна бригада, у којима та 3.800 бригадира. Сем омља
на градилиште, да и ови помог ну изградњу пруте.
_ Од првог дана изградње, тојест од 19 јула извршено је 68 од сто од укупних земљаних радова. Ископано је око 80.000 кубних метара — земље. Бригадири раде по нормама Са везног министарства грађевина и са успехом испуњавају и пре машују норме. За сада је најбоље резултате показала брагада ,„Добрввоје | Радосављевић“, која је састављена од студената агрономско - шумарског факултета. Но свакако да би до сада постигнут ефекат рада свих бригада био далеко бољи да је било довољно алата. Алат је стизао у току рада, тако да се дешавало да га на поједини. ним радним местима, када је био најпотребнијт, није било. Данас скоро свег алата има ДОВОЉНО,
Пруга се гради на целој дужини. Подељена је на три део нице, а свака деоница на три градилишта, која имају преко три километра пруге. На сваком градилишту раде по три до четири бригаде, што зависи од броја бригадира у бригадама. Укупно, на целој дужи-
(Наставак са друге стране)
заборавио но у прошлости,
гласа, него се чак тако радна | а је совјетски. делега - у ! ан : аустриског народа. ног права. За то је најбољи доказ и
ски повредио част | Совјетски је делегат, међутим, још првог дана рада Дунавске конференције изјавио да Аустрији треба дати одлучујуће право гласа једино после закључења мировног уговора и да нема никаквог разлога да се с Аустријом учини изузетак, пошто је Аустрија хитлеровској немачкој ставила на расположење милионе војника за инвазију У Југославију и друге земље. Изгледа да гроф Розенберг сматра да су наши народи већ заборавила на злочине које су учинили аустриски фашисти на нашој територији.
да је Русија према
ва која су припадала
у Потсдаму, Јалти и
пако...
И | __И аустриски делегат се позива „ва Живост која је започела па Дунав„стечена права“! Изгледа да он још ској конференцији још увек траје. Маувек мисли на „добра стара ВР неври западних сила о васпостављању када су бродови са ознаком „ДД старих режима на Дунаву наилазе на
(Дунау дамшиф акциен гезелшафт) пловили по „плавом Дунаву“, и вршили економски притисак на нашу земљу, о чему би још речитије могле да говоре рачунске књиге „Винер банкферајна“... “ Општа карактеристика западних делегата је и на овој колференцији — недоследност. Кукњава за поштовање неких „стечених права“, за поштовање „меу ж = Ма
Кер“ о ла.
да једино пловидба
слободни Дунав постане
И"
ђународних“ начела је неуспео дипломатски потез, јер су баш они ти који ни нити данас не поштују „стечена права“, ни начело међународ-
Конвенција из 1921 године. Иако се зна конвенцијама из 1856 и 1878 године учествовала у европској дунавској комисији искључена је из „разумљивих“ разлога из Конвенције од 1921 године. Према томе је јасно да је баш та Конвенција прекршила она праусији до 1921 године, Заиста, ови претставиици, Који на сваком кораку крше обавезе примљене Техерану, схватили примедбу Вишинског; да историја не постоји'зато да буде коришће-. на као стара бунда коју преврћемо нао-
чврст отпор свих подунавских земаља и они ће сигурно доживети свој фијаско. Нова конвенција, која „нета на овој Конференцији, потврдиће унавом под управом прибрежних држава обезбеђује да
за даљи економски развој Подунавља.
Никола КЕРН
су реални и изводљиви. Омла дина се залаже на раду и труди се да своју обавезу нспуви. Шине за пругу су мало закасниле, тако да се са тогтављањем колосека није могло по чети 26 јула како је било по стављено у оперативном ллану. Ових дана ститло је на железничку станицу Овча 73 ва гона шина за пругу, и чим стиг не сав остали потребан мзтервјал, почеће се са постављањем колосека у пет праваца.
Даљим залагањем омладине и чланова синдиката који учествују у изградњи пруге, откла њањем свих тешкоћа које спре чавају правилно обављање радова, изградња овог вежног објекта моћи ће да се завршт
монзлазницама, дужтна колосека читаве пруге изнеће око 40 километара.
У нзвођењу земљаних радова било је тешкоћа због нелостатка алата, али радови сада добро напредују. Што се тиче изградње мостова неће се градити капнтални мостови, Бего само провизорни, изградиће се насипа и поставиће се цеви кроз које ће пролазити кана. ли,
У самој организацији грађења велике тешкоће и сметње чтне слабе телефонске везе. Управа за изградњу пруге има један телефон са истим локалом који имају још три телефона на пољопривредном — добру. Телефонска линија је непрестано заузета, тако да је управа за градњу пруге потпуно отсечена од града, иако посао захтева непрестану везу са градом. Чланови управе су често принуђени да одлазе у
град или обрнуто из града чск На време, и у првим дачима у Панчевачки Рит због неког септембра када има највише посла који би се могао сврши- _ производа, пруга ће већ моћи
ти телефоном. Дирекција пошта није, нако је више пута ургврано, показала ни Мало воље да управи обезбеди, толако по
да се користи 32 транспорт свих произзода на београдска тржишта,
а бољи успех курсева
7 зе твећоваиско Вадинно
а: први Петогодишњи план је пред грађевинарство поставио
крупне и одговорне задатке. Ти задаци су нарочито крупни
и обимни у овој години. За њихово извршење, поред огромних финансиских средстава и огромних количина материјала, потребна је и велика радна снага, нарочито квелификована.
За такав обим грађевинске делатности ми нисмо имали довољно квалификоване радне снаге (зидара, тесара, бетонера и других), ни пре рата, а када се томе дода велики број погинулих грађевинских радвика у Народноослободилачкој борби, јер је она била најжешћа тамо одакле су долазили грађевински радници, оскудица у радној снази је још очигледнија. Упркос таквој ситуацији с радном снагом у грађевинарству — многа грађевинска предузећа нису ништа учинила да би пронашла ученике, да би створила услове за пријем младих људи, који би сутра постали добри зидари и тесари. А свима нама је јасно да је чо једини пут да се надокнади недостатак квалификоване радне снаге уошште, па м у грађевинарству.
Пракса је показала да постоји јогтл један пут за брзу попуну кваиификоване радне снаге, а то су курсеви за полуквалификоване и квалификоване раднике. Ови курсеви су код нас у грађевинарству од нарочитог значаја, ако се има у виду да за свега 3—5 месеци, ми од потпуно неквалификованог радника добијамо доброг полуквалифихованог радника или од полуквалификсваног доброг квалификованог радника.
Уочавајући сву тежину проблема у погледу квалификоване радне снаге, Министарство грађевина НР Србије и Одељење грађевина ИОНО-а дали су упутства и поставили план сваком грађевинском предузећу ес бројем радника који треба да прођу кроз курсеве за квалификоване ни меквалификоване раднике. У Министарству, повереништвима и предузећима постоје, референти за курсеве. У структури цена грађевинских радова предвиђен је допринос од 2,1 од сто за уздизање кадрова м њиз других мера, које имају за циљ омасовљење курсева.
Међутим, постављени план з= ухључивање радника на разне курсеве, не испуњава се — код неког предузећи с мањим а код неког с већим процентом. Разлог за ово треба тражити у низу разних проуста м грешака које су чињене м које се још чине.
Прво, потребу и значај курса нису озбиљио схватили рукове-
уз
нису
ће бити до-
важан фактор
Апдреј Виштасти и Алеш Беблер на
СТРАНА 3 — |
~
Бригада је на одмору
диоци предузећа, као ни синдикални фувкционери предузећа. Они су ово питање препуштали референтима за курсеве, а често нису хтели да предузму мере и притекну у помоћ ни онда када им се указивало на грешке и последице,
Курсисти су и надаље остајали на свом ранијем послу, који најчешће није имаго никакве везе с курсем поји посећују (и даље су носили малтер или бетон). Наравно, да они нису могли брзо да напредују, нити су имали користи од таквог курса. И када би свршили курс, они су често и даље остајали као обични неквалификовани радници.
Наставници на курсевима нису се довољно припремали да би курсистима пружали што потпуније знање, а било је случајева да нису | редовно долазили на предавања, - КО
Курсисти нису били на време озваничени, тако да је велики број Џ завршио рад, а курсистима сведочанства још нису подељена, !
Исто тако по завршетку курса, свршени курсисти нису распоређивани на одговарајуће послове, нити су добијали одговарајућу сатниву.
Све ово морало се одразити негативно како на оне курсисте који су завршили или похађеју курс, тако и на оне који су напустили м који неће да похађају курсеве, Е
Да би се с једне стране стање поправило на садсгњим курсевима, као и да би се с друге страна извршио план за 1948 годину, потребно је више брите од стране управа предузећа и синдикалних подружница. управе предузећа са синдикатима треба да из целог колектива одаберу оне раднике који ће остати у грађевинарству и који би курс озбиљне схватили и према томе га до краја похађали.
на самом практичном раду курсисте треба сврстати у посебна | десетине, на чијем би челу био најбољи зидар или тесар, како би им се дала могућност да поред теорије, уче и практично.
Курсистима треба правилно регулисати плате, а поред тога пре+ дузећа би требало да се побрину да им се набави и прибор за учење |
У радничким становима курсисте треба одвојити у посебна одељења, завести домски режим, и. на тај начин омогућити им да у слоч бодном времену уче, што досад није био случај. .
Однос према полазницима курск мора да се из основа промени, | почез од палира, руководиоца, па до директора предузећа, јер ће та давати потстрека другима да и они дођу на курс, а онима који су на курсу, воље да постигну што бољи успех.
Мре почетка курса треба се побринути за добар наставнички ка- | дар. Поред стручкости, коју треба да има наставник курса, он мора да | имз и пуно воље м свести, а не само да курс гледа као извор зараде, | не обзирући се на успех. Има људи међу нашим стручњацима који су | овде нашли уносно занимање и добру зараду, тако да ништа друго не у раде. На управама предузећа је да одаберу и провере наставнике, јер нам не сме бити свеједно ко ће да предаје и учи кадрове од којих ми | толико очекујемо.
Поред свих ових мера потребан је сталан идејно-политички рад |
са овим курсистима, а то би требало да буде један од основних зада». така наших синдикалних активиста. ј-
Божидар ТОРБИЦА
ДР И ВР ИРРУЋ
Дунавској коаферевдаја