20. октобар
едавно је отворена у Уметнич-
ком павиљону на Малом Ка»
лемегдану изложба партцсла
Е штампе. Посетиоце испред са-
мог павиљона дочекује фигура човека у
радничком оделу, са дигнутим рукама,
_ тела усмерена у борбени поклич, у осло_ бођење.
___Са десне стране улаза у изложбену оудворану исписане су речи. Лењина: Ур ера је једино средство помоћу ког _јег Партија сваког дана, сваког сата го__вори с радничком класом на свом, Пар_тији потребном језику. Других средста_ва за повлачење духовних нити између “ Партије и класе, другог тако' еластичног апарата нема“. у "у Нада“ Партија. је: у „својој дуготоди| Шшњојн истрајној борби за права радног овека, кроз разне облике п у разним ддвима, искоришћавала штампану реч. Проналажени су начини да, поред аге- ната и жандарма који су мотрили на сваки слободарски покрет, — речи охрабрења и правде, доспеју до маса, да тих покрену на акцију, на борбу против угњетача.
Све те пламене речи штампане по по___друмима, у највећој илегалности, доспе__ „вале су онима којима су биле намењене. “ Безброј летака издаваних приликом сва„ког догађаја који је истицао самовлашће ___ ондашњих режима а којих је било ско____.ро свакога дана, указивали су народ||) ним масама на неправде које им се чиове. Ту су изложени примерци синди· калне штампе која је излазила под ру“| ководством Партије: „Глас“ синдикално организованих радника, „Радник“ ор_ ган класног радничког покрета за Хр___ватску и Словенију, и друга штампа. Ту Е “је изложен и Билтен радне омладине
"посвећен жртвама осмо - септембарског покоља, на чијој насловној страни стоје "речи: „Сви у помоћ жртвама реакције“.
Као обележје свих прогањања, свих
тешких дана илегалности кроз које су 5 пролазили људи одани радничком по___ крету, стоји слика робијашнице у Срем. _ ској Митровици. Многи данашњи руко| водноци прошли су кроз њене ћелије, “ чамили у њима годинама ни годинама, а многи су ту и животе оставили. .. Али, сва та гоњења, затва и му|| | чења вису застрашила људе-борце. Сли__ ке штрајка рудара у Зајачи, илегалне ' | штампарије „Дела“ у Словенији, демонстрација у Јагодини, штрајка абаџиских радника у Пожаревцу — показују да је раднички покрет под руководством КПЈ захватио све крајеве наше земље, да је продирао у све радничке колективе, свуда где је живео и мучио се обесправљени трудбеник.
: Народ је трпео и чекао. Дошла је | 1941 година. Угњетачи су напустили вземљу, оставили је фашистичкој најезди, ве мислећи на њено спасавање. Тада је Централни комитет Комунистичке партије Југославије позвао своје чланове на састанак на коме су се правили планови за оружани устанак, против поробљивача Југославије. На изложби се "ауу види слика куће у којој је одржан тај „ | састанак који је био од огромног значаја по нашу земљу н њено ослобођење од фашистичког поробљивача. Ту су примерци „Борбе“ која је почела поново да излази 19 октобра 1941 године н која својим пламеним чланцима бодри наше народе да истрају у тешкој и крвавој борби која се наговештавала. „За ослобођење од фашистичког окупатора и стварање нове Југославије“. Ова парола стоји као наслов над примершима брошура, часописа, новина из; даваних у разним срезовима, над листо„ _ _Вима војних јединица који су излазили за време Народно-ослободилачке борбе. Сва ова штампа бележи до тада постиг2 нуте успехе Народно-ослободилачке војске, позива народ да истраје у својим патњама, да не клоне пред непријатељском најездом и да има вере у народну власт и у народну војску која ће, не штедећи себе, извојевати битку за пра"_____ва радног човека.
На целом једном зиду изложена је штампа нове Југославије. Безброј листо-
"ва и часописа који излазе широм наше
6 земље и у којима се третирају сва пи»
| РЕРНо А
Чин А а
22,
ИН |
| 5 инск, главни |град Бех лоруске ССР спада ме| Њу оне совјетске градо-
" У ) ве који су у највећој
Е 5 мери осетили фашистичко дивља-
2
штво. Страховито тешке дане преживео је Минск под окупацијом, за време Великог отаџбинског рата. Повлачећи са под моћним ударцима Совјетске армије из Белорусије, фашисти су претходно извршили у њеном највећем и нејленшем граду рушења која би, по њиховој злочиначкој замисли, требало да за читаве деценије, онемогуће нормалан живот и развој Минска. т
_Али, трудбеници земље соција-
главног белоруског града шта је
обнове и изградње. Свестрано м пре
има обележја нове изградње, прет- | У
" завода индустрије машина,.
А
јетсека улица у Минску потсећала је пролазнике на ратна рушења, чији су се трагови видели на више места. Незнатан је био број неоштећених м мање оштећених кућа у тој улици. А данас је цела Совјетска улица Минска отромно градилиште, којим се разле-
жера и других машина. Главни архитекта града Л. П. Мацкевић лизма показали су и на примеру каже: | — Совјетска улица пресећи ње све кадро да учини њихово рад- град као права и широка стрела, но одушевљење управљено испу-. дугачка два километра. Старосењењу великих задатака поратне деоци се сећају да је ова улица
обилно потпомогнута од државе, познати кроз једно две године. обнова Минска, која у многоме Биће проширена м асфалтирана..у „Совјетској. улици подићи ће ставља значајно и лепо дело ко- се станбене куће, зграде Врховног "ме совјетска Јавност с правом пб- совјета Белоруске ССР Мини: свећуја пажњу. Исто тако; “совјет старског савета Републике и дрски људи с правом зову Минск .„жавне банке. гради се петоспратградом-градилиштем. У њему се ни универзални магазин. У. рејогради на све стране, на десетина- | ну Комаровска приступило се пома улица и тргова, у удаљенијиш дизању станова рејонима и у центру. Подижу се „Минског аутомобилског завода м станбене. зграде, обнављају се по~ · Авадемије наука. у рушени заводи м фабрике. У то- Сваког дана све јасније се оцрњу је подизање нових џиновских тавају контуре новог Минска, крада широких улица, пространих трЈош пре кратког времена Сов- гова, лепих паркова и скверова.
Са сваког зида изложбени материјал говори
о тешком а славном путу Партиске
штампе
сведочанство истрајне борбе Партије за победу социјализма
тања која интересују новог човека, човека социјализма.
А испод. новина су слике успеха нове Југославије. Аналфабетски течајеви по селима, читалачке групе, рудници, огромно пространство житних поља, потписивања споразума са другим братским земљама. Све те слике говоре да су људи одани радничком покрету, одани Партији, — својом упорношћу и љубављу за своју земљу, довели ту борбу до краја, крунисали је успехом.
А речи друга Тита јасно обележавају пут који је прешла Комунистичка партија Југославије, у то! борби: „Пут који је прешла Комунистичка партија Југославије од фашистичке инвазије на Југославију па до данашњих дана јесте славан пут крупних победа и успеха у борби за мезависност народа Југославије, за народну власт, за еколомску о6нову земље и за њену социјалистичку реконструкцију“.
Али, на изложби су приказани и мнпогобројни телеграми у којима се осуђују клевете и тешке оптужбе нанете нашој Партији и њеном Централном комитету. Речи чврсте оданости Партији испуњавају ове телеграме наших радних људи из целе земље и говоре о завету и спремности наших људи да под руководством
2;
ж
тутњава' екскаватора, булдо-
мичења
рата била узана. Нећете је
ска.
за трудбенике
у
својом
ДР А И РРА |
зивот ми ВАДЦУ ОСОВР Ж ,„__
Између градитеља Стаљинграда и Минска снажно се развило социјалистичко такмичење. Делестација минских градитеља посети Е ла је пре извесног времена херојски Стаљинград, у коме је темпо обнове. и мзградње такође из дана у дан све јачи. Такмичење ће потстаћи трудбенике оба греда на јон успешнији рад и тако до- | принети потпуном м брзом оства- | рењу планова новот Стаљинграда | ми новог Минска. У оквиру так- | врши се жива размена | радних искустава најистакнутијих | традитења. Све већу ми миотостранију примену налази механизација редних процеса у грађевинарству. Преко осам хиљада ком- | сомолаца из целе Белоруске ССР учествује у изградњи новог Мин- |
'од еслобођења Минска до деанас, у четворогодишњем. временском размаку, ња овог главног центра Совјетске Белорусије постигле
успехе. О томе сведоче обновљене · им мове зграде седамдесет пет мит: ских индустриских предузећа која снабдевају совјетску
КПЈ изграде социјализам у нашој земљи. О оданости и љубави за Централни комитет и друга Тита сведоче и многе забелешке у књизи утисака којима се
чето тако одбијају неоправдане опту-.
жбе нанете нашој земљи и Партији.
Један књижевник пише: „Наш славли Централни комитет КПЈ водио нас је кроз све досадашње славне борбене путеве са успехом. Са њим ћемо на челу победити и клерете оних који нас овако неоправдано нападају. Живео Централни комитет КПЈ ка челу са другом Титом“. Или ове речи: „А данас порећи све ово значило би злочин према југословенском народу, према Партији, према палим жртвама“. Е
Многа и многа документа, књиге, брошуре, фотографије, макете илегалних штампарија, многе годинама брижљиво чуване Историје партије СКП (6), руком преписиване, на којима стоје отисци руку хиљада људи који су држали ту књигу и из ње учили да воле све народе, да се боре за права радног човека, — сведоче о великој и тешкој борби коју је издржао радни човек Југославије, у борби за своја права, у борби за изградњу социјализма, и коју борбу никакве клевете неће моћи да оповргну.
обнова м изград-
су огромне
верљуго сведочанство о поститнуземљу тим успесима пружају досадашњи продукцијом. Не мање у- резултати станбене изградње: 06-
_ Међународна
ЛМузу“ конференција у по-
гледу пловидбе Дунавом, ко-
а је почела рад 30 јула У
еограду, сазвана је на основу одлуке Савета министара спољних послова од 12 децембра 1946 године, На конференцији учествују Совјетски Савез, Украјинска ССР, САД, Велика Британија, Француска, Југославија, Бугарска, Чехословачка, Румупија и Мађар ска, као и Аустрија која има саветодавни глас.
Главна економска магистрала Европе постала је опет центар пажње светског мнења. Дунавска конференција има прворазредни политички значај, јер на њој треба да се одлучи о принципима пловидбе Дунавом, да се донесе нова конвенција о режиму пловидбе на овој важној реци, чија пловна дужина износи близу 2.700 километара, а од тога скоро половина припада Југославији. Питање пловидбе Дунавом покренуто је већ 1718 године у уговорима између Турске, Венеције и Русије. Детаљна упутства за пловидбу на свим рекама, које деле државе или пролазе кроз више држава, разрадио је 1815 године Бечки конгрес, Али у то време Турска није била обвезана решењима Бечког конгреса и тако тај уговор није важио за цео ток Дунава. Тек 1856 године Париски уговор одредио је нов статус, наиме одредбе Бечког конгреса протегнуле су се и на цео ток Дунава. Е
На Париском конгресу спроведена је први пут у дело идеја о интернационализацији Дунава. „Европска дунавска комисија“, коју су сачињавали претставници _ Енглеске, Француске, Аустрије, Пруске, Сардиније и, Терске, радила је све до 1916 године када је била укинута. После тога, 1918 године, Букурешким уговором основана је „Комисија дунавског ушћа“ у коју су ушли претставници Енглеске, Француске, Италије а Румуније. И та је комисија, нако се њен задатак углавном сводио на бригу за одржавање реда на релацији од ушћа Дунава до Браиле, била кратког века. Версајски уговор одредио је опет нов статус Дунава и на основу њега основана је Међунонедиа дунавска комисија У коју су ушле Француска, Енглеска, Италија, Немачка, Аустрија, Бугарска, чехословачка, Југославија, Мађарска н Румунија. Међународва конференција која се састала 1921 године у Паризу (која је предмет великих дискусија баш на садашњој конференцији) прописала је статут о пуној интерлационализацији пловидбе на Дунаву, од Улма до Црног Мора. Ову конвенцију потписале су Француска, Енглеска, Белгија, Италија, Југославија, Грчка, Чехословачка и Румунија. После Другог сретског рата на Мировној конференцији у Паризу покренуто је и питање Дунава. Децембра 1946 Савет министара спољних послова у Њујорку донео је одлуку да се сазове конференција за израду нове конвенције о режиму пловидбе па Дунаву. На предлог Совјетског Савеза, прахваћено је да се 30 јула сазове у Београду Међународна дунавска конференција.
Када се зна да па овој копференцији треба да буде решен један од 'важних проблема од кога великим делом. зависи даљи процват прибрежних држава и развој међународне економске сарадње, онда значај ове конференције постаје још већи.
Једна од карактеристика ове конференције је сигурно и то да на њој присуствује и Совјетски Савез, који је после слома хитлеровске ЏМемачке постао једна од прибрежних држава. Начело слободне пловидбе Дунавом, које је толико наглашавано у Версајском уговору, а из чије је „комисије“ тада била искључена СССР, реализује се тек данас. Томе треба додати да је у већини подунавских земаља успостављен народно-демократски поредак. То су фак-
· Совјетска улица у Мписку
поред тога,
" новљено је ми изнова подигнуто 189.000 квадратних метара станова. Минск је за че-
унавска конференција;
та изгледа, . ове међународне конференције још увек не иду у главу. Ја
Већ првих даза рада конференције претставници западних сила заступали су становиште да се важност ј конвенција о шловидби на Дунаву не може поништити без њиховог пристанка, (С њихове тачке гледишта ове жеље су сасвим разумљиве. Одувек су се империјалистичке силе бориле ва такав дунавски режим који би одговарао њиховим интересима, то јест да опи имају кључеве тог режима у својим рукама, И. зато није нимало чудно што се претставници западних сила — и овог пута боре за стару конвенцију, која је њима, а не подунавским земљама, осигурала економску ин полатичку контролу ове важне саобраћајнице.
Претставници западних сила ночели су се позивати на „стечена права, нако у одлуци Савета министара СПОЉНИХ послова изричито стоји да конференција треба да изради нову конвенцију о режиму пловидбе на Дунаву. Међутим, о чигледно је да је начело о неприкосновености „стечених права“ измишљено само зато да би се оправдало гажење права подунавских народа.
Шеф француске делегације изјавно је да Француска неће потписати никакву конвенцију са којом она не би била сагласна... А шеф енглеске делегације је чак дао изјаву ултимативног карак» тера, нагласивши да се Конвенција из 1921 године не може поништити без аристанка свих њених потписника и да' се нова конвенција не може донети без поништења старе. Истина, шеф бритање ске делегације покушао је, после 72 ча« са, да одговори совјетском делегату Ви шинском, трудећи се да докаже какд Велика Британија није споразумима у Синаји и Букурешту 1988 и 1939 пре кршила и обеснажила Конвенцију низ 1921 године. Али, то је био само покушај. Познато је, наиме, да је Конвенџију од 1921 године потписало 12" држа ва, а у члану 42 каже се да се конвен» ција може изменити ако то изјаве две трећине држава, које су потписале поменуту кочвенцију. Међутим, Конвенција ол 1921 године промењена је 1938 одпуком само три (а не осам) држава, те јест Велаке Британије, Француске и Ру« муније. Исто тако 1939 године конвене ција је била промењена одлуком – пеф држава (Велике Британије, Француске, Румуније, Италије И Немачке) иза леђа седам држава, То су чињенице које јасно говоре о томе да Конвенција од 1921 године не постоји.
Очиту жељу за компликовање про цедура гоказао је шеф француске деле• гације. Он је предложио да се све од• луке у везм са питањима процедуре до носе простом већином гласова; 3 Одлуке које се тичу принципијелних питања доносе дзотрећинском већином и) овом случају тражи се компликованост, уместо доношења одлука простом већином гласова. кахо је то предложила наша делегација. Трсба нагласити да у ме ђународној пракси постоји низ случајева кала се простом већином гласова решавало о врло важним и озбиљним питањима. Тако је било и 1985 године, кад се радило о примени санкција про-' тив Италије која је извршила агресију према Абисинији. Исто тако се доносе одлуке простом већином у Економскосопијалном савету ОУН у Старатељском савету, па чак и Генерална скупе
штина Уједињених нација доноси – одлуке простом већином, изузев када се ради о поједиким | питањима која су
тачно одрећепа пословником.
Овој групи траба додати и грофа Орсиниа Розенберга, аустриског делегата. Ол је претстављао ствари као да му није познато дз Аустрија учествује на овој конферзнцији без права гласа, а са правом учешћа у дискусији. Не само ла је инсистерао да се Аустрији да право
Наставак на Трећој страни
добио више десе-
у : тодине тири ди 3 школ
тина пространих и лепи ских зграда.