20. октобар

И

Стаменковиће

уме и пезту храстови, фете, #-: ка, стил нвај И оње јају се на ветру а њихово »тшавуће песму #3 давнина. Шапуће е дтаљини о нвебрине за" уда 0 незнању ин учмалости,) Ф тешком жуту.“ Прича + • : богатству те шуме, о грађи која је потребна.иштим градовима за градњу купа, мостова, љруга. Долазе камиони, ле грађу далеко. Мпого има до пруге, много до Кучева. Ала, некада нису биле важне пруге, није било важно старање о ,људима #43 планина, није се мислило на побољшање) вишковог, живота,

Неко је ипак покушао још 1924' године да направи план за изградњу пруге, али на томе је им остало. Пролаанле су годиве, смењивале се владе, а Кучај је ослајно дивља.

Сада се мспоављају грешке учињене поједини крајетима наше земље, Граде се нове пруге, подижу нови путеви и мостова. Култура треба да доспе у народ, да буле њетов саставни део, а богатства наших крајева е пскоришћавана _ најкраћим, најјевтинијим и пајлакшим путем. Грађа са Хомоља ће долазити у градове пругом, пругом. коју гради омладина,

Почетком _ априла месеца почела је нограшња пруге Кучево—Бродице. Оживела је шума Хомоља свежином младости, завиориле су заставе н обележиле логоре. Почео је да буја нов живот, почела је да се гради пруга.

Кривуда Пек и ваља каменчиће но свом корнту, Бикстар је пи овојетлав. Мали и. жустар, оп необичном снагом јурн кроз шуму, А дуж његових обала оживела долина. Дошли су градитељи да снагом своје младости кабришу све некадмиње неправде учитене људима Овога краја, да вежу гвозденим шинама, које ће вијугати долином Пека, — шуме северног Кучаја с нндустриским центрима и великим градовима нашо земље.

| о је било атрнла месеца. У стажном замаху, у прете. ликој љебтви за своју земљу, омладина је савладала прве те штоће. Раскрчено је земљиште варасло у коров дивљака, у ши. гражје купина и дивљих ружа, у зелену патрат пи маховтну, Зачарана шума је пробуђена из свог сна, а несташни Пек не царује више сам у долинама наткриљеним тумом.

И Београл је дао свој удео. Четири београдске бригаде са 752 бригалира и бригадирке, раде на изградњи пруге Кучево —Бродице, Ту је 182 бригада „Др Благоје Нешковић“ састављена од студената медицине, Она ради на транспорту и планигању шљунка и пребацује норму за 1199/. Поред тога, ова бритада одржава везу са селом где поједини омладинци држе предавгња.

41 и 105 бригада су састављене од омладине Другог и Четвртог рејона и оне су похваљене за залагање и пожртвован

рад.

Ости ових, на прузи се налази и 128 бригада ученика у привреди. Ова бригада је недавно дошла на градилиште, тако да није успела одмах да се уживи у рад на прузи. Али, после неколико. дана показали су се бољи резултати, тако да сада већ пребацује норму за 60 од сто.

На високом јарболу лепрша застава над логором 41 београдске бригаде. На правоугаоном земљишту налазе се још две бараке где су смештене македонска и беличка бритада. Тек је четири по подне. Из женске бараке 41 београдске бригаде чују се гласови. Посетилан одмах види дивну слику младости која ради п која се одмара, Са сваке стране два реда кревета. Плаве, црве, смеђе косе, зајапурењна мрка лица, пуначке руке н јаке

20 ОКТОБРА

човбк, од једио четрдесет пет година ша изглед,

ииметнетиве иисиеиневесаиииа ван меша „ЧЕ Вевено етен аи те

— Што се нетљашт — узвижву чЧарин злобу, = Нази дочекаћстн НОД поова сир што чи следу- _ сем да ти ноштело понудим.. — у том тренутву

На нолетиој стртни тулела „Мересвина“

восе — то ст београдске омладишке. Док једне спавају н сном

крепе своја тела уморна од прелодневлог рада, дотле _ друге крле. ушивају дугмад, читају. Пажовор је жев, — пспрекидан

селехом.

— Погледај, Шицо, опет сам се 'угојила. Не да закопчам сукњу — каже једна пуначка смеђа _ омладинка, живих очију но с тешком муком закопчава копчу на сукњи.

— Па ако, то је боље. Треба да покажемо свима како се живи на нашој прузи. Многе бледе девојке, које су стално по собама п којима родитељи бране да раде, требало би да дођу и да виде како ми изгледамо — одговара оштро Циша,

На горњем кревету, еасвим у углу, седи плава девојка са књигом у рупи. Удубила се у читање но не слуша разговор. Пала је из ботанике и треба крајем августа да полаже. Ослобођена је поподневних дужности да би имала времена да учи, јер нижако“ не сме да се деси да омљадинка с пруге не положи испит. -. 3

Улази омладтнац који једва стаје ма десну ногу. _

— Шта је, шта си радкор — питају девојке све у глас

— Удварто сам се, па бих хте да ме Коса превије —

могу више

Радови на

2 Ра а иаја

усеку испред тупела „Прсвалец“ .

Радови на шзградњи једног објента у Нересници

Пн чеимелсарритешти 468 нацртана“ кује влетенчнцама пуптеним низ ле

Њена је дужност да дужи мод себе санитетски материјал н да укаже помоћ стоме коме је тотребна. .

На логор се. тихо спушта вече. Девојке причају о радовиша па тунелу Нересници, који је ведавно тробтјен;

— То су нам били најмилији радови. Радило се у четири смене по шест часова, нама је била Мтнерска седам пута удара Оригада која је пробила тунел на Врандуку, ва прузи Никштћ-—_Титоград м сада.овде — Нересинцу. Рад је бно напоран, али раднти са минерина 2 Шло је бнло велико задовољство. Толино смо зеволеле рад у тунелу Ка смо све остало _ биле занемариле н због тога смо добиле укор. Дан мада је п јеч тунел био је запста празник. Четрдесет мина је испаљено, Гореле су ватре по свим околним брдима, изгледало је да све око нас пламти. А из свих логора деопице орила се мнесма у славу нашег успеха. Дуго писмо могле да заопимо то вече. Биле смо узбуђене, јер је наш рад дожтвео успех. _ | .

Причају омладинке и показују жуљевите, чврсте шиба, Колико је радних часова у тим рукама, колико колица шљунка, колико добровољно опраних кошуља друговима. А мала плавоока водоноша слуша нашироко отворенх очију. Шета је дужност да допоси воду брптадирима када су на раду. Прелази ова километре са крчавима у рукама. Ко год је зовне она му приђе и да воде. И тако непрестано -— све док траје рад. А сунце пече и често се жедни. – ; |

Све брже пада шраш. Једвеее вазтру силуете. 4

— Немамо сијалицу, дали смо је за радове у тунелу. Тлио је потребнија — каже мала воданота, |

Омладина, поред радова на чрузи, живо ради на свом културно-просветном уздизању. У бригадама се приређују логорске ватре са рецитацијама, песмама и козеријама кроз које се критикују и исправљају погрешке поједвнаца. Поред тога, често се приређују претставе домаћих по совјетских филмова. _ Сваке суботе излазе новине „Звишка пруга“ у, којима се до детаља претреса живот бригада, хвале и куде појединци, према заслугама, в третирају проблеми у вези са радом и животом на прузи.

Исто тако се и пеписменима поклања велика пажња. У 834 бригади било је 150 пеписмених, а сада су сви описмењени,

Са омладинцима и омладинкама који су пали на испитима интепзивно се ради и пропалазе се најбоље форме како би се тај рад што правилније одвијао, Предвојничка обука н фискултура чине саставни део живота“ свакога бригадтра. Врше се велике припреме ва фестивал који ћв се одржати 10 августа.

Нарочито је рад оживео у току такмичења пред Пети конгрес Партије. Бригаде су одфокавале конференције, давале обавезе. Резултати такмичења су (оказали велику љубав омладине према својој Партији. У току такмичења две бригаде су проглашене четири пута ударним, трн бригаде три пута ударчим, а два пута ударним проглашено је десет бригада. Три бригаде су покваљене, 198 омладинаца добило је назив ударника, 233 омладинца су похваљена, док их је 15 проглашено по други пут ударницима,

На дан Коптреса увече паљене су по свим бригадама логорске ватре и држане приредбе. Околна брда су одзвањала од песме и поклика Партији и Титу.

в

'

Сваки дан је испуњен радом на прузи Кучево—Бродице. А у тихе вечери, када се заврше сви послови, силазе групице крај Пека, чије воде светлуцају на месечини. Забрује тада жице гитаре и одјекне у ноћ песма:

Снага наша мрви, руши стење, Победама, пуг нам обасјан, Тито, ма смо твоје покољење, « .

— = — –— –—

А 1 септембра када се ваврши руга, пројуриће воз крај места где су логори п повести собом омладину натраг у градове, села и засеоке, где ће применити искуства стечена — на врузи, где ће наставити са својим уздизањем и социјалистичким Радинла ПРОТИЋ

ДА А АВА А ТИ А А АИ 3

Хладан ветар осуо је сиво, земљасто лице тота човека црвеним пегама.

сош пре него зито је видео човека, Чарли је осетео да је он ту. Непознати је тепко дисао као да је вукао на леђима велики терет. Погледавшти га, дечак наствави свој посао. У том тренутку претстојао му је најтежи задатак. Комад гуме за жвакање био је недовољно тежак па да снажно падне на монету. Мораће нитланити стотину и више пута док не успе да извуче ову монету.

Отприлике један мивут човеж је ћутке посматрао Чарлија. Затим је клекнуо крај њега и прошаптао: ,

— педесет центи, је лит

Он је дуго посматрво конопац који се љуљао

над монетом.

— да се ниси умориост — упита он улагљиво.

Чарли није ништа одговорио. човек је нетремице посматрао дечаков рад. |

— на оваквој хладноћи гума се сместа стврдне, — рече он. — Не изгледа ми, дечко, да ћеш извући вовац. И већ се смркава. За овај посао потребан је прави алат, овако га никад нећеш извући,

Не гледајући га, Чарли гласно рече:

— А шта се то тебе тичет

Човек устаде и брзим погледом пређе околину. Он се повуче за неколико корака и о:копча капут. За поставу његова капута били су причвршћени ременчићима танки штапови, нешто краћи од једног метра. На крај сваког штапа била је набијена гумена, чаура помоћу које се један штап могао спојити с другим. Спретном, извежбаном руком човек је направио од њих дугачку мотку, с малом гуменом чашицом на крају — чашицом за хватање предмета. човек је пришао Чарлију и провукао свој штап кроз отвор решетке,

— ја ћу ти показати како ради професионалац, — рече он скоро весело, али не гледајући дечаку у лице. — Ово је начин број један. Други је начин — да се чашица густо намаже машћу. Онда се може извући чах и гривна. Али ако треба извући монету, онда ова чатштица...

— штта тражиш свдет

— Хоћу да ти покажем како овај носве обањња професионалац.

— Вуци се одавце! — Чарли, сав бесан, ухвати човека за рукав. — 'Торжај се! '

Непознати је мстргаб руку м насмејвфо се шромуклим, тужним смехом.

— Зар ти није свеједнот Ти нећеш моћи да извучеш новац, — рече он. — Мислиш ли да га оставиш за другет

— ја да не извучем, дођавола! Чарли. — Не дирај! Ово је моје!

= ја ћу ти дати пет, — рече човек.

чарли одлузно извади свој конопац м стрпа та у џеп. Затим се диже, приђе човеку и, добре врорачунавти покрете, удари га ногом у крста. човеку се стео узвик бола. Чарли се сместа новукао за десет корака.

— Ово је подлост! — застењао је човек, хватајући се за озлеђено место. — Ја ћу ти заврнути штију, пацове! Замало нисам испустио моју мотку!

Злобни су им погледи остали читав минут укрштени, њих двојица нису се мицзли с места. ма да је човек био за тридесет година старији, између њих постојала је извесна сличност. Обојица су били мали, жгољави. Чарли је мзгледао млађи од својих тринаест година, а непознати није много личио на одраслога. Лица су им изражавала напрегнутост, опорост.

Човек је поново клекнуо, и даље нетремице посматрајући Чарлија. Опет је провукао мотку кроз решетку, али глава му је била окренута према дечаку, Чарлп је стајао неодлучан. Затим је притрчао снежном наносу, Читаво време човек је на њега пазио, не одвајајући потлед.

— Само приђи, шију ћу ти заврнути! — рече он. — Боље ће бити ла се чистиш одавде. Нећу ти сада дати ни оних пет. Сада сам љут.

Чарли извуче из наноса комад леда м баци га свом снагом на супарника. Није погодио, ли човек се уплашио, скочио на нсте и извукао своју мотку. Чарли се сакрио иза снежног наноса, Сав је дрхтао, а руха му је стезала залеђену „ивицу наноса.

узвикну

фе, — рече човек злобно; он могледа пусту улицу у сутову. — Да не мислиш, случајње, да ми се све ово евиђат Да не претпостазљаш' да ми годи туча с дераном кво што си ти због педесет шентит

У том тренутку снежна грудва погодила га је У колено. Припретио је песницом, а у гласу му је одјеживао гнев.

— Видим да ти је до тота ставио, ша ћетт одмах добити... — човек је губио даж, у

Бацио је мотку на земљу м јурнуо напред. Али Чарли је избетао ударац. Велики комад леда погодио је-човека у чело. Ставио је руку на главу, јецајући од бола и злобе,

— Је си ли добио своје, шукелот — узвикну чарти.

Човек је имотрчво за њим, вли Чарли је био спретан. Склањао се, у току читавог гоњења, иза снажног наноса. Човек је убрзо стао, уста су му била отворена, руку је ставио на срце. Не прозборивши ни речи, он се вратио решетки и клечећи поново провукао мотку у бунар.

Тада је Чарли наумио да примени нову тактику. Прикравши се човеку с леђа, удариб га је комадом леда по врату. Човек је уздрхтао. али се није осврнуо. У том тренутку он је дизао мотку ца би је провукао кроз други отвор решетке, Чарли је помово јурпуо према њему, решен да ради ногама. Али човек св дигао и, уз громке псовке, зграбио Чарлија за руку. И поред очајничких дечакових покушаја да се ослободи, држао му је обе руке, Мотка је лежала између њих двојица на решетки, — Требало би да ти заврмнем шију! — рече човек дрмусајући дечакље — Требало би, пацове! Али ја то нећу учинити, разумеш лит Ти си још деран, али чуј,.

Чарли се намах истрже, ослободи, нагази свом сиатом човеку на ногу м одмах се склови из снежног наноса. Човек је стајао, гледајући право преда се очима које нису ништа виделе, лице му се грчило од бола.

— (0, госполе, — рече он, — баш је подао овај мали пацов! па зар сам те прстом дотакао7 Зар сам ти учинио нешто нажаб, а могао сам. Хтео

грудва снега ударила га је у груди. — Лепо, настави ов, — ја нећу моћи да извадим новац ако ме ти будезл спречавао. А ни ти га нећеш извадити ако ја спречим. Нећемо га добити ни ти, нм ја. Тек што није пала ноћ. Пристајем да делимо на равне делове. Даћу ти двадесет пет центи,

— Не! — узвикну Чарли, — Новац је мој!

он се сав тресао.

=— Зар ти не схваташ да нећеш извући новац без алата — у човековом гласу осећало се преклињање. — Твоја гума за жвакање не вреди на овој хладноћи.

— Монета је моја!

— За име божје, ја признајем да си је први

приметио, — наставио је човек. — Али ја имам влат. Ја бу извући новац и ми ћемо га поделити попола. — Не!

— Треба ми бар малр пара! Бар мало! — узвикнуо је човек, са стидом им горчином у гласу. Ово је моја професија, дечко. Ово је све од чега ја живим, разумеш лит Цели дан нисам ништа нашао,

Мораш ми омогућити да (бар нешто зарадим. Моран! |

– Не!

=— дечко, дечко! — викнуо је човек очајно. да си за десет год:на старији, ти би разумео,

Можда мислиш да ми је овај занат пријатан. Да си старији за десет година, могао бих да разговарам с тобом, ти би ме разумео.

чЧарлијеве усне Биле су стиснуте. Његово од студени побелело липа одисало је злобом.

— да сам старији за десет година, ја бих ти разбио главу, — рече ов.

Човек се с муком сагао и дигао своју мотку. Помало храмајући, с руком на крстима, он је кре нуо. Џлакао је.

Чарли је заузес став победиоца. Изгледало је да му је лице од камзна.

Владао је мркли мрак.

Алберт ЈМалц

Ову нричу нопбеднест змеричког књижевника Алберта Малца доносимо у нешто скраћеном = из техничких разлога — преводу.