20. октобар

; СТРАНА 6 (Сарт 12 ДОЧЈО ОГРаЛИШТа _ у Беотраду

ра да та свакодневна саста шта наше деце добију Ууређели

Посета КУЛТУРНО уметвичкиХ дру_ ШТИВО ГРОДИЛИ __дитина Београда

~ ТД нтензиван "рад на изградњи

АРА 22:22:27,

|уузга о деци и за децу конкретизује се, из дана у дан све више у нашем граду и огледа сеу читавом низу ме

РА

27,

А Београда, на подизању | ' " : фабрика, задружних до- Др ра, које пружају нашим најмла- јф, а нарочето ведрији изг - мова, пруге у Панчевачком | им суграђанима _ боље услове _ Зато бн требало оформити “о Риту, на подизању Новог Бео- ~ за живот, физички и ПОМХИЧКИ _ ве за старање ои акта, града — обухватио је својим | развој одмор и забаву, у ОКВИ ва овођење Ума, замахом хиљаде трудбепика Х ру оних смерница које постав- # у ред свега су града и села. Хиљаде и хиља- У ља савремен здрав и напредан што деца у току дана, за Вреца де руку прихватило се да гра- || став према поколењима која ће | игре, покваре или 7 ди, да ствара боље услове жи- 5 555 А па ПРоЛУ К Њ В а 5 | | 4 . и рудбеника широм наше | пон е и заштита деце, ир се . 1 старање о њима у времену кад, о се тиче дежурства на и Месно ситдикално веће је, | су им родитељи на послу, 32 јим игралиштима, показа Х у Ро 7 Ло и да би пружило градитељима и оБреме лета, ЖАД- Је дете ван Ф- да мало жена озбиљно схватају х

даја, поставило се са разумљивом оштрином, с обзиром да је известан број наше деце, необухваћене облаништима и летовалиштима, био упућен да проводи све своје време на улици, У недостатку довољног броја пар„кова и дечјих игралишта у Београду. Овога пролећа тражило се ре шење за ово акутно питање, с обзиром да су већ били наступили сунчани дани, а деца су још увек, у знатном броју, била препуштена бављењу на уЛици, |

Тада се нашла двоструко корисна могућност: и да се допринесе уређењу града, макар и

ту своју дужност. Многе седну у хлад па читају или плету, ог, сутне за галаму око себе, Тр Г не би смело дешавати, Дежур. на жена на игралишту дужна је да се стара о малишанима јр да они једновремено осете ћ игралиште има један свој

да се не може несметано баца, ти песак девојчицама оу косу, преко реда и на силу седати љуљашку или клацкалњцу, се не сме праћкама гађатв пл дувати у прљаве остатке гуџе, них санитетских рукавица, А

разоноде, направило план посета културно — уметничких друштава и група градилиштима, задружним домовима. Железнику, Новом Београду, као и бањама у околини Београда, | где наши трудбеници проводе |

2222

22722,

свој одмор. Много пажње се посвећује одабирању програма као ин начину његове обраде. | Постоји специјална комисија |“ образована од наших познатих уметника из Музичке академије, позоришта м Радио — Бео-. : града, која проучава програм који ће се изводити на градилиштима, Тако, не може да се деси да хорови, фолклорне

2222.

г програмом, који није на високом уметничком нивоу.

Распоред гостовања културно — уметничких — друштава ти група на градилиштима направљен је за месец јуни, јули и август, и углавном се одвија по плану, са незнатним пропустима који су учињени због посета културио —- уметничких друштава рударским басенима у част Петог конгреса КПЈ.

Културне групе за обилазак градилишта задружних домова и посете селима, организује исто тако, Месно синдикално веће, а распоред посета врше рејони и сами одбори Фронта. Рејонски одбори се стараЈу о превозу чланова уметни-

чких група. Обично се ове посете организују у заједници са здравственим и радним

екипама, тако да се пре подне воде У раду и корисној помоћи селу, а по подне се_изводи програм. М уместо да проводи недељу само уз звуке

једне хармонике и у игрању кола, сеоско становништво може да види одабран културно — уметнички _ програм. На тај начин се постиже још чвршћа веза са селом и подиже културни ниво становништва,

Исто тако у тромесечни план су унете и посете летовалишта синдикалиста, а нарочито у Аранђеловцу и Бањи Ковиљачи, с обзиром „на њихову ре-

лативно малу удаљеност од Београда. Некада су позоришне путујуће трупе,“ са програмом ниског или скоро никаквог уметничког нивоа, биле главно средство за разоноду бањских гостију. Данас се радном човеку пружа могућ. ност да. поред одмора, ужива у песмама, играма и рецитацијама, које се изводе са пуно уметничког смисла, и које и по свом садржају, Одговарају човеку данашњице,

Месно синдикално веће је, исто тако, приступило прављењу плана за посете кудтурноуметничких друштава -и група Панчевачком Риту, где ће хиљаде и хиљаде омладинаца и чланова Фронта — _ добровољних радника — градити пругу. чијом ће се изградњом у многоме побољшати снабдева. ње Београда.

Све ово старање, сва ова брига о радном човеку, о томе да се у Његово залагање на изградњи наше земље унесу часови разоноде и уметничког уживања је један од путева којим корача наша земља у стварању бољег живота трудбеника, у изградњи соци· јализма.

ПУЛА ЈЕЈ „ДКА "КАКО СЕПИШЕ

мали смо ових дана извештаје

о шаховском међународном турниру у Стокхолму. Стокхолм је, као што сви знамо, главни град Шведске. Швеђани изговарају име свога града: Стокхолм. Немци, међутим, у своме говорном књижевном језику не изговарају на почетку речи ни ст ни сп него шт и пштш. Тако кажу и штудент, ма да је на латинском ст, кажу и штпорт, ма да је на енглеском спорт. Тако смо преко Немаца добили и ту грешку да пишемо Штокхолм у-

место Стокхолма

РА РА

анас, после коренитих промена насталих у нашој земљи, како политичких · тако ин економских, за улогу коју тре-

ба да има Скопље као главни град Народне Републике Македоније ни у ком случају се не могу узети у обзир они регулациона планови кон су рађени почев од 1912 године, а т касније за време старе Југославије. Сви ти плапови тежили су само искоришћавању површина у центру града и то за приватни капиталистички економски развој.

Ако се посматра периферија Скопља видеће се да су грађене виле и куће тако, да је то ишло у прилог капиталистичкој буржоазији, а нису решене потребе радног народа. Ово је доводило до пооштравања супротности својствених капитализму: једно поред другог живели су експлоататорски врхови и експлоатисани радни свет. Први у раскошном центру, а други у запуштеним и прљавим предграђима,

Ако се баци поглед на – концентрацију појединих центара, како административних (изградња јавних зграда) тако и индустриских, велетрговачких, банкарских и разних булевара. видеће се да је све то рађено не ради функционалве везе, као што се то гради у социјализму, већ само за репрезентацију капитала. Данас међутим, у социјалистичкој изградњи код нас, проблема цештара који се решавају каб проблеми целине, имају функционалну по везаност и руше палИку између града и периферије.

старим регулационим плановима Скопља, неје предвиђена изградња Скопља као административног, индустриског и културног _ центра, нису студиране диференцијације у животу, само су механички уређене улице, блокови и поједиче куће, а оно што је најважније, животне потребе радног народа заборављене су.

Сва ова обележја, која су носила стара регулациони планови нису случајна. Та су решења била примењивана у свим капиталистичким земљама. Треба подвући још једно својство ранијег Скопља — то је била велика супротност између њега и околних села,

Имајући такав регулациони план, који је носпо сва обележја капиталистичког развоја градова, Градски одбор Скопља предузео је мере још 1947 године, да се отпочне са дефинитивном израдом генералног регулационог плана Скопља.

Због непостојања урбанистичког бироа у Македонији, заузетости урбанистичких институцаја других народних република, а с обзиром на хитне потребе, Градски народни одбор Скопља обратно се за израду регулационог плана братској словенској земљи, Чехословачкој, урбанистичком атељеу инжењера архитекта Лудека Кубеша из Прага. Позив Градског народног одбора био је најсрдачније прихваћен и у мају 1947 године ишжењер архитект Кубеш допутовао је у Скопље да се упозна са приликама, и да прими ангажман за израду регулационог плана. После одржаних конференција са појединим одељењима министарстава н другим установама за решавање појединих проблема инжењер архитект Кубеш отишао је за Праг са целокупним потребним материјалом. Задатак није био лак, архитект Кубеш н његови сарадници: Китрих, Китрихева, Анте Чатиковски, В. Хелиг, Ј. Хануш Ј. Квасил, Ј. Чејка, Л. Мацкова, Ф. Ханих, схватили су најозбиљније поверени задатак и још већу одговорност, јер је

Дечје игралиште

монирски парк са својим уређевим стазама и песковитим игра-«

лиштима окупља велики број — деце. Депа са задовољством и одушевљењем јуре по широким стазама парка, играју се лоптом, праве тунеле у пе. Пртродно је да претеран дечји несташлук треба, с времена на време, обуздавати. Али, догађај који се пре неки ден _ десио у Пионирском парку треба да послужи као лош пример поступања са децом.

Један малишан, румених образа, који је тек почео ла говори и чврсто да гази својим ножицама, дојурио је, сав задуван, држећи лопту у руци. Одмах се створила мала дружина од троје-четворо и лопта је живо полетеља у ваздух. Једнога тренутка, мало живље бачена, лопта је пала у травњеж, далеко ољ ограде. Деца, већ ваучева да не газе траву, вамолила су чувара парка, који се налазио у близини, да ви дохвати лопту.

ћу ти је дати!

томе како треба опходе с децом.

' 4) решава диференцијацију појединих центара у

или мучилиште

Чувар је зккорачнио у травњак, узео лопту и тада је почела грдња н ценкање одраслог, малом децом. Чувар није хтео да да детету лопту, него је тражио да му се плати 20 динара,

— Види, видни, сада је код мене н нс дам је! — рекао је чувар, чикајући дете. — Дај мн 20 динара па

— Ја немзи 20 дтнара! — кроз плач је одговорило дете.

Инат чувара није пикако престајао, а дете је све јаче ин јаче плакало. И тај човек, коме је, изгледа, чинило задовољство да мучи мало, дете, попустио је тек на интервенпнју људи са околних клупа, које — је револтирао овакав његов поступак,

Не би било рђаво да се чуварима паркова одржи које предавање и о

за кратко време било потребно да даду директивну скицу, којом би се омогућила ова изградња, како у 1947, тако н у 1948 години. Имајући у виду да је рад око израде регулациолог плана један од најважнијих задатака у Петогодишњем плану развитка народне привреде Скопља, ичжењер зрхитект Кубеш и цео његов колектив још више су били поносни на поверени задатак, и на то што им се дала могућност да булу директни учесници у остварењу нашег Петогодишњег плана. После двомесечног рада у Прагу инжењер Кубеш, зајено са својим сарадницима архитектима В. Хелигом, Ј. Ханушем, Ј. Квасилом дошао је у Скопље са директивном скицом, као и са другим елаборатима за израду детаљног регулационог плана. Њиховим доласком у Скопље отпочела је детаљна израда регулационог плана и конкретизирање појединих – проблема: утврђивање ипдустриског центра, администратавног, универзитетског насеља, филмског града итд. Сви ови проблеми решавани су путем саветовања са урбанистима Београда—ЗагребаСкопља, Нови регулациони план, који се израђује углавном решава следеће проблеме: 1) својом ширином план даје велику могућност Скопљу, за развој у смислу главног града Народне Републике Македоније; 2) узет. је у обзир данашњи положај Скопља у односу на број становвика, и то под претпоставком да се он развије у град са 250.000 до 300.000 становника; 3) нови регулациони план решава питање саобраћаја: железничког, сувоземног, воденог и ваздушног, како у самом граду, тако и у његовој повезаности са околином, осталим градовима Македоније, суседним републикама н иностраним државама;

односу на њихову повезаност; 5) у целини решава проблем појединих центара (на пример кндустриски центар план решава: индустриска постројења, административие зграде, станбене просторије за раднике, културне домове, дечје јасле итд. Са оваквим решењем нови регулациони план рус ши капнталистичка схватања, руши разлику Између центра града ни периферије а исто ч разлику између града и села); 6) новим регулационим планом сачуваће се сви културни споменици Скопља, а исто тако сачуваће се поједине куће где су одржавани састанци руководилаца Народно ослободилачке борбе и руководилаца Комунистичке партије Југославије.

Одушевљен радним еланом грађана Скопља, инжењер Кубеш са својим сарадницима, и поред огромних напора око израде регулационог плана, дао је велики број стручних добровољних часова ва изради разних пројеката за станбене и друге просторије, Тако је прва група, која је радила три месеца у Скопљу, а која је отпутовала у Прве, да помогне испуњавање задатака Двогодишњег плана у својој земљи, израдила као дар је дан пројекат за продајни магазин, који ће послужити, не само Градском народном одбору, него и целој Македонији. Овај дар итжењера архитекте Кубеша, архитекте Хелига Хануша и Квасили израз је свесрдног залагања и помоћи коју они пружају нама и Коју ће ин надаље пружати у изградњи у испуњењу нашег првог Петогоди-

шњег плана. Кирил РАЗМОВ

претсединк Планске комисије Градског народног одбора, Скопље

ДА А А

Спавање на тезгама пијаце Зелени Венац

врелог -мовека, „са | сам прилике да, у више ма-

хова, видим на новим — тезгама пијаце Зелени Венац, по затварању пијаце, како људи, каљаве обуће и одела, спавају на даскама које су: традан треба да послуже за стављање

једу. |

Како ово није само нехигијенски, већ н ружно за изглед града, п ква: ри ред у њему, требало би забранити ма какав улазак на терен пијапе кад она престане са ралом. Крајње је време да се поведе више рачуна о онима што беспосличе и усред бе. ла лана, у време кад су други на по, слу, одмориште на „одређеним за смештај намирница.

Драгиша КОСТИЋ . Загребачка 8

немоћно

налазе местима

да се понашају и

222 2 2 2 ДД Д ЛА.

РРА

22722222

222

2222

(2 272

И,

#%,

7 27

22222

АЕ,

намирница, које Београђани треба да

плацеви, са којих су Београђани расчистили рушевине у прет ходним добровољним _ акцијама, а који не долазе у обзир за гра ђење у току овог, а можда и следећег лета, проглашени _ су за дечја игралишта, управо 90дређени да се оспособе тако да могу да приме велики број деце, која ће ту наћи забаву и ра зоноду, а уједно бити под надзором дежурних жена са територије одговарајућих рејона. Као и увек, чланови Фронта, уз сарадњу АФЖ-а прнонули

2: 5 у 3 ршен

Недов

су на посао да се ова двоструко корисна идеја спроведе у дело.

Тако, већ дуже време, у Београду се свечано отварају деч- ! ја нгралишта, окупљајући многобројну децу, која налазе ту игре н забаве, на љуљашкама, клацкалицама и у песку, под надзором задужених дежурних чланица _АФЖ-а низ секција „Мајка ~ дете“,

Отварање ових дечјих пгралишта свакако треба поздравити као једну џовину, значајну — за Београд и услове живота у њему. Но, баш с обзиром на то да су ова игралишта оно неопходво решење у погледу старања о де ци у времену кад су им родитељи на послу, нужно је проговорити о уређењу тих игралишта н о односу дежурних жена према тој не лакој и. одговорној дужности,

Ма да су многа игралишта знабдевена донпста лепо п павиљонима за заштиту од евентуалног пљуска, пи столичицама и сточићима, па чак и дечјим листовима (игралиште у Страхинића Бана улици), осећа се недостатак зеленила, које мора бити оквир сваког места где, под ведрим небом, бораве деца. Отпорно украсно. шибље, дуж зидова, пузавице, а можда баш п који жбун лијандера или другог зеленила, које расте у већим судовима, може да освежи песковито - земљану _ средину. која није прави оквир за децу. Исто тако нема на свим игралиштима клупа за седење, поставља се проблем санитарне установе, а нека нису ни ограђена као што треба, тако ла је децу тешко држати на окупу и старати. се да не истрче прел улична возила. Нека игралишта (као у Четвртом рејону и другим) запуштена су, клапкалипа је махом покварена, а на јелном (угао Франпуске и Душанове упице), изнаљ- глава деце која се играју, стоје, на високом зи ду. ужасни трагови експлозија

Баш зато што је оно најглавније, што захтева највише напо-

ра и труда, већ учињено, треба~

ош

групе и рецитатори, одлазе на ; ;

| р у привременом, а и да се реши ве то спроводити н

рта пара це Ме питање. деце. Наиме, најпогод- 00 70 спровод а један ла | ку састављеним нији и најпространији _ празни _ Мачин, са сталним образлојкаа

њем, са указивањем на рђав последице, на потребу реда,

одредбе _ пионирске — организа. ције. 5 Стога би за ова дежурста

поред савесних, одабраних жен требало постављати и добре о младинце и омладинке, Као у пионире, тако да игралиште у. једно буде и индиректан васт.тач деце, да заиста – послужи својој намени.

дечји вртић на углу Француске и Душанове улнце

нано се ради на

сузонјању маларије

и комазаца

оред других планираних

акција, за сузбијање 38-

разних болести, ове го дине Министарство народног здравља НР Србије, под Ру ководством Управе противели« демиске службе изводи план. ски припремљеву акцију. 34 сузбијање маларије на цело купној територији НР Србије,

Иако је број маларичара | северном делу Србије — Поса. вина и Подунавље — сразмер. но много мањи него у јужном делу, а нарочито на Косову # Метохији, сузбијање маларије изводи се истим средствима | у истом обиму, помоћу раније припремљених стручних кадро ва, који су распоређени 00 санитарно . епидемнолошким станицама и антималаричнии амбулантама.

Како је ово лето доста К шловито, а водостај у Дунаву и Сави врло висок то је 086 године у ближој околиви Бе ограда број комараца изузет но велики. Да би се ипак К% марци могли благовремено " у што већем броју уништи врши се, сваки седми дањ, ! скање РРТ раствором #38" она.

Прекањем РРтТ раствора 8 авиона уништавају се ларве 02 комараца у каналима и М1е ријалним рововима у ПАРЕ вачком Риту, Новом Београду Топчидеру, Кошутњаку, Дели њу, Ади Циганлији, Топчила ској Реци и осталим мест у околини Београда, До сл постигнути _ резултати СУ од: лични, Тешкоће причињавају београдска канализација рт ју је тешко продрети 68. због великих нечистих ге га, а У којој има веома У и комараца, Ма

и ларви

временске прилике КОЈЕ ша

дозвољавају увек прскању лно “ етар

пун успех, аи в мара

доноси нове ројеве ко из даљих крајева