20. октобар
СТРАНА 7 ———
на. међузонсном турниру наши
ит ита апетит и
|_ Поводом оснивања градског ДИМНИЧАРСКОГ ПРЕДУЗЕЋА
2“.
Ји
димничарско предузеће чиме је најзад добила практичан смисао и правилан обрт дискусија о нужности усклађивања досадаштњег начина обављања димничарског заната у Београду са новим друштвено - економским односима какви постоје у нашој привреди. Веоград се дели на 60 димничарских рејона, који су по систему концесије додељени на искључиву експлоатацију исто толиком броју ималаца димничарских радњи. Док је још трајао рат противу окупатора, јануара месеца 1945 тодине донет је на брзину на основу старог Закона о радњама правилник о обављању димничарског заната на подручју града Београда, који је уствари санкционисао затечено стање У димничарским односима. 1 Међутим, тај Правилнињ, разумљив за прилике које су владале непосредно по ослобођењу Београда, данас је неодржив и беспредметан јер је велики број његтових одредаба супротан духу и слову одредаба нашег новог привредног законодавства. Тако на при мер У чл. 2 поменутог Правилника каже се: „Државне установе, као им општинска и индустриска предузећа не моту вршити чишћење својих постројења у сопстве. ној режији већ то морају чинити само рејонски димничари“. Ова одредба разумљива и карактери· стична за односе у капиталистичжој Југославији, данас је апсурдва и безвредна обзиром на про+ писе Основног закона о државним привредним предузећима и обзиром на регулаторну улогу коју има државни социјалистички сектор у нашој привреди. Наводимо даље им одредбу чл. 27 у којој се каже: „Сваки рејонски димничар сме да има само једног ученика“, што нам данас три и по године од доношења Правилника заиста изгледа смешно.
У програму припрема око оснивања Градског димничарског пре дузећа није изостао ни консултативни састанак са Секцијом димничарских мајстора, који је одржан у Одељењу индустрије и занатства ИОоНО-а. на овом састанку претставницима Секције димни-
Да је основано Градско
таи о -
ве ееннннененннннанеевеннвнненни пееннннннн ш Е у
чарских мајстора дата су убедљива уверавања да оснивање новог предузећа не значи ликвидирање _ приватних · димничарских радњи, да ће поред Градског предузећа бити и даље преко потребна сарадња димничарских мајстора у обављању тако важног посла по нормалан живот града, као што је чишћење димњака итд. · Већина димнкничарских мајстора
·" примила је са разумевањем по-
требу оснивања Градског димничарског предузећа. Међутим, неколико људи из редова претставника Секције димничарских мајстора повело је акцију да се ново - основаном предузећу одмах у почетку омете, па чак и онемогући рад. Одељење индустрије и занатства није до данас одузело овлашћење за рад нити једном димничарском мајстору који лично обавља свој димничарски занат, нити уопште има разлога да то чини убудуће. Може ли се онда товорити о неком угрожавању самосталног ' занатског рада у димничарству, о чему нарочито причају ови назови претставници димвичарског занатаг Зашто толико вике ни око штат Зато што је подела димничарских рејона раније вршена на „принципу“: „великом више, малом мање“, при чему су улогу великих међу димничарима узели управо грлати појединци, такозвани претставници Секције димничарских мајстора. Данас је међутим, већ дошло време да се та подела изврши правичније између свих мајстора. Они добро разумеју да је са оснивањем Градског димничарског предузећа учињен прзи корак да се у међусобне односе димничара и у димничарству уопште унесе више правичности него што је било до сада. Њима је јасно да ће морати сада један део својих великих зарада да деле са другима. Мајзад сни су дошли до са-
знања да је крај експлоатацији најмљене радне снаге у димничарству и да ће морати сами лично да засучу рукаве, гзко хоће поштено да зарађују свој хлеб.
у РА.
ство у Салчебадену код Стокхолма завршен је после месец дана тешке и узбудљиве борбе. Учествовали су најбољи светски шахисти изузев шампиона Ботвиника и досадашњих кандидата за светско првенство Сми-
|| о у « турнир за светско првен-
' слова, Кереса, Решевског, Евеа и Фај-
на.
Југославију су на међузонском турниру репрезентовали Трифуновић, Глиторић и Пирц. | ;
Мако нису ушли међу кандидате за светско првенство, ипак су наши мајстори одлично репрезентовали југословенски шах на турниру двадесеторице најбољих шахиста света. Ниједан од њих није постигао мање од 50 од сто успеха, а Трифуновић је тај проценат и прекорачио. У табели је Трифуно: вић са 10 поена заузео десето место, а Глигорић и Пирд су са по 9 и по поена делили са финским мајстором Беком једанезсто до тринаесто место.
Резултат турнира претставља нов уУспех совјстеке шаховске. школе. Од првих пет места совјетски велемајстори заузели су четири, а од првих девет шест места. Занимљиво је да они У првим колима нису дали јаж старт, него су тек касније нагло кренули напред и такорећи фронтално надирали ка првим местима. Нарочито је велики успех младог московског шахисте Бронштајна, који је без иједног пораза успео да освоји прво место.
Бронштајн је рођен 19 фебруара 1924 год. у Белој Цркви (Кијевска област, | Украјинска ССР), а млађи је годину дама од нашег Глигорића. Истицао се на разним совјетским турнирима и са 16 година био је већ мајстор. На хш. шампионату СССР успео је да победи Ботвиника. побеђивао је такође и друте чувене совјетске велемајсторе, меЂу којима м Кереса. Пред полазак за Стокхолм Бронштајн је учествовао на брзопотезном шампионату Москве, на коме је суделовало преко хиљаду одабраних шахиста, и освојио је прво место пред Болеславским, Пановим, Авербахом, Ароњином, Камишовим и другима. Новинарима је Бронштајн тада изјавио да ће му међузонски турнир бити уједно и први међународни турнир уопште, као и да ће му бити тешко борити се са рутинираним интернационалцима. „Али“, — рекао је тада Бронштајн, — „не мора деби увек
Бронштајн
да има одлучујући. значај. пред очима ће ми бити успех Смислова на мечтурниру!“ мађарски велемајстор Ласло Сабо водио је све до пред крај турнира, ка да га је стигао Бронштајн. Чинило са већ да ће њих двојица бити заједнич“ ки прваци. Међутим у задњем колу Сабо је неочекивано претрпео пораз У сусрету са последњим у табели штвед“ ским мајстором Лундином, Пре две године Лундин је такође победио Сабоа на међународном,турниру У гронинге“ ну, па му је и тада покварио пласман.
Међу првом деветорицом налазе се Бронштајн, Болеславски, Котов, Лилиентал, Бондаревски и Флор (сви СССР), Сабо (Мађарска), Најдорф (Аргентина) и Шталберг (Шведска). на конгресу Светског шаховског савеза, који је пред крај турнира одржан у Стокхолму, изгласано је да деветорица уђу У даље такмичење; за светско првенство, а не пет како је то раније предвиђено. (
Стручни југословенски · шаховски кругови задовољни су игром наших претставника на међузонском турниру, али не и њиховим пласманом. Преглед партија сведочи да су они могли постићи несумњиво више. Очигледно је да многобројне шансе нису искоришће-
ПА ИАТА ТИТА АИ ДА ИШТА
Гловеа лопонтаја 30 снаблевиње индустрије ИРС
мајстори заузели средину табеле _
не. Трифуновић није требало да изгуби ни са Болеславским ни са Беком, а са Лилиенталом је ремизирао и поред пешака више. Глигорић је са Бронштајном имвго већ скоро дооивену партију, а пребрзо је дао реми Котову. Пирц је изгубио са Вронштајном иако је у току игре имао понуду ремија. А колико значи за крајњи пласман сваких непотребно изгубљених пола или читав бод, може лако да се види из табеле. џ Југословенски мајстори нису, дакле, искористили могућности које су им се пружало у сусретима са појединим
такмичарима из других земаља. Сва- |
ко пола бода себи више, значи уједно пола бода противнику мање. Да су ефектуирали што су могли, наши мај-
стори би се бројем бодова уздигли, а противници спустили. Шта је узрок пропустима југословенских мајсторат да ли недостатак рутине и искуства, или недовољна издржљивостт Може се слободно рећи да је посреди и једво и друго. Југословенски мајстори
· просечно у току године имају знатно
мањи број утакмица него они мајстори, са којима су се сусрели у Салчебадену. Узмимо на пример Сабоа. Овај мађарски велемајстор у току ове године ишао је са турнира на турнир. Суделовао је прво на турниру у Хестингсу, затим у Мар дел Плати и коначно у Будимпешти. Одмарао се теж месец дана пред међузонски турнир, да би припремио свој репертоар отварања. Исти је случај са друтима, па шта више им са старим велемајстором Тартаковером.
Наша тројица у току ове године шред међузонско првенство играли су свега
„по један турнир. Трифуновић и Гли~
горић суделовали су на међународном турниру у Будимпешти, а Пирц у чехословачкој. У поређењу са осталим конкурентима то је несумњиво мало, Зато се и десило да Трифуновић у 60љој позицији изгуби драгоцен бод са Бехом, Глигорић да препусти важан бод Штајнеру, а ЏПирц Тартаковеру.
да би се најбољим нашим мајсторима омогућило усавршавање, треба им у првом реду осигурати учешће на разним међународним утакмицама. Тако ће они имати ваљан тренинт м стално
побољшавати своју форму. Озрен НЕДЕЉКОВИЋ
Београд, Ген. Жданова бр. 241 „. Телефони: 23-146, 20-567, 20-815 | сва привредна предузећа покрајинског, републикан преко издатих
снабдева ског и савезног значаја на територији НР Србије а својих сервисних предузећа путем набавних карата, од стране ове Дирекције. МЕТАЛСЕРВИС , Београд, Травничка 3, тел.: 26-005, 23-162 МАБАВНО ПРЕДУЗЕЋЕ ЗА ХЕМИСКУ РОБУ, Београд, Карађорђева 44 тел.: 29-700 ПРЕДУЗЕЋЕ ЗА ПРОМЕТ ЗАПТИВНИМ МАТЕРИЈАЛОМ, Београд, Госп, Вучића 7 тел,: 42-849 ПРОДАЈНИ СЕРВИС ЗА ПРЕРАЂЕНУ КОЖУ, ГУМУ И ТЕКСТИЛ Београд, Краљевића Марка 6, тел.: 27-770 ЕПЕНТРОТСХНА , Београд, Кнез Михајлова 24, тел.: 22-902 МЕШОВИТИ ИНДУСТРИСКИ СЕРВИС, Нови Сад, Стаљинградска 14 (Темеринска — 12) тел.: 23-36 МЕШОВИТИ ИН ДУСТРИСКИ СЕРВИС, Ниш, Јевремова 21, тел: 25-93 Као и откупно предузеће СРБОКОТЕКС, за откуп сирове коже и вуне, | Београд, Кнез Михајлова 25, тел.: 30-624 предузеће ДУНАВ, за вађење материјала из потопљених 06јеката, Београд, Госп. Јевре мова 34, тел.: 29-062 павинниееа ние овој и ва веи оиимеианиинти
б
ТВОРНИЦА САПУНА — НОВИ САД Радничка ул. 34 Поштански фах бр. 10 Телефон: 21-41 канцеларија, 21-42 магазин
Поред свих врста сапунских артикала и глицерина творница сапуна „АЛБУС“ — НОВИ СЛА производа у прворазредну квалииз „ПАЛМИРА“ _ ПАСТУ ЗА ЗУБЕ ми све врсте – козметичке робе, иста се може добити по
свим продавницама у нашој зе-
>
аи вена нивое ви мина титана
ПЕРА ПИВАРА
ит
а
У
конкурс министарства пољопривреде НР Србије за пријем ученика
у средње пољопривредне # средње ветеринарске школе на територији НР Србије
едње пољопривредне школе
| Пе — неготин — воћарско - виноградарског типа
2. Ваљево — Сточарског смера
3. Сомбор — Сточарског смера
де НР Србије Одељење за пољопривредно школство. 6
Свршени ученици нижих пољ. школа могу такође бити примљени у први разред само средњих пољ, школа, али су обавезни да
стању ученикове породице, а које
мора бити оверено од сно-а. Сва приложена документа мо-
рају бити оригинална и скоријег
датума. Молбе са документима за све
ЗАВОД 1 РАДНИЧКА 2—а% ТЕЛЕФОНИ: 21-21
4, Смедерево — Општег смера претходно полажу пријемни испит наведене школе треба упућивати 5. Врбас — Општег смера пбебриског језика и математике непосредно на Дирекцију. школе #1-22 5. Вршац — Општег смера (писмено и усмено), физике и хе- коју кандидат жели да учи, сем паса
.· Гњилане — Општег смера 8: тишина — Ратарског смера
мије (само усмено, а који ће обавити у времену од 1 до 5 септем-
за Рибарску школу У Ечки; молбе за ову школу замнтересовани
9. Краљево — Ратарског смера (ба 198 год. Заинтересовани уче- кандидати подносиће Министар10. Лесковац 4 ЖаЗВИЧЊОХ СИРА Ници могу добити од сваке сред- ству пољ. НРС — Одељење за ЗАВОД П 1. Рума — Ратарског смера ње пољ, и ветер. школе прописа- пољ. школство — молбе без доку- Сремска 12
Ратарског смера Ратарског смера Општег смера
12: Зрењанин 13. Суботица —
не програме наведених предмета за ове испите. х
мената неће се примати. Извештај о пријему или одбијању за упис, сваки кандидат ће
Телефон: 22-54
Изоловани спроволница, Голи бакарни водови
М. Прокупље — ловање средњим пољ, и Ме прокурље Пратарско лова лилололаиаћ траје фис а добити репореано ла СПОЈУ др Дизамо жице са памукбм ила ског смер истог свршени уче- су од - зна б амуг по уавритевни ~ У одређеном року. Жалбе о при- свилом,
16. Ечка — Рибарског смера.
и Средње ветеринарске
1. Нови Сад.— Петроварадин
2. Шабгц
Све напред наведене школе интернгтски СУ уређене и сви ученици-пе су смештени-е У школске интернате, који су снабдевени сви ма потребама за живот и рад у то ку школовања.
Упис нових ученика-ца за први разред горњих школа извршиће се У времену од 1 до 25 августа 1948 год., а полагање поправних испита и упис старих ученика-ца другог и трећег разреда обавиће се од 1 до 5 септембра 1948 год. О нак надном пријему и упису ученика одобрење доноси министарство пољ. НРС.
Право на упис у први разред торе наведених школа имају сви ученици-пе од 14 до 18 година са претходном школском спремом У обиму ниже гимназије и са положеним нижим течајним испитом. За стерије ученике, који из 0оправдгних разлога нису могли раније отпочети са школовањем У овим школама, а желе да то сада учине одобрење за пријем - упис доноси Мичистарство пољопривре-
ници постају пољопривредни и ве теринарски стручњаци - техничари, којима се даје могућност да се одмах запосле.у производњи: државним пољ. добрима реонским
и среским пољопривредним ста-
випшама, пољ. школама, научноогледним установама, задругама и др., пољ. установама савезног републиканског, покрајинског, обла сног и локалног значаја. Свршени пољ. и ветер. техничари после годину дана рада У производњи, стичу право уписа на високе пољ. школе, пољ. и Ветеринарски факултет. За упис сваки кандидат-киња подноси следећа документа:
1. Својеручно написану молбупријаву са 10 дин. таксе и тачно назначеном личном адресом;
2. Својеручно написану аутобио-
афију:
ТРИ чанетво о претходно завршеној школи;
4. Крштеницу или извод из књига рођених:
5. Лекарско уверење;
6. Уверење о висини годишње порезе на доходак родитеља и ученика (ако има какву посебну и"мовину) са подацима о социјалном
јему подносе се Министарству пољ. НРС — Одељењу за пољ. школство, које ће одлуку донети У року од 8 дана.
Интернатско издржавање ученика-ца ановиће "од 400—800 динара месечно, га према висини порезе на доходак за годину односно ска ли коју буде прописало Министар ство финансија НРС.
Стипендије добијају сви ученими слабог материјалног стања. Сти пендије се састоје у бесплатном интернатском издржавању (стан, храна, прање рубља, лекарска негај, бесплатном додељивању одела, обуће и веша уједанпут годишње), као и у новчаној помоћи до 200 дин. месечно за подмирење ситних потреба стипендиста.
ученици који имају услова за добијање стипендије, дужни су да одмах по пријему у школу
"поднесу посебне молсе Дирекцији школе,
из Одељења за пољопри вредно школство Министарства пољопривреде НР Србије
Аутомобилски _ профили, Цеви за манометре, Цеви за
кондензаторе.
Бакарна и челична ужета, Трака за изоловање,
Бакарне, месангане и азлуминиј. оке цеви; :напке и профвла