20. октобар

|РОВИНЕЧЕ ст

ПН а

, !

_ во.

нити сља Љ

__- Парадав за пријатеље

"4 шла сам пре неки дан у Гранапову продавницу воћа и поврћа на утлу улица Маршала Тита и Генерала Жданова, да купим јабуке. Узела сам бон на каси и чекала док продавачица услужи једну старију жену, која се већ налазила у радњи и куповала више ствари. Друга продавачица пра_ ла је крпом под. Једнога тренутка, же-

на је погледала у продавачицу која је прала и ступила с њом у разговор. Испало је то неко старо познанство.

· Све збо" формулара

а београдском Универзитету испитни рокови су у јуну, септембру и јануару. Према распореду ових ро-

" кова види се да између њих има до-

вољно времена да се штампају потребни формулари за пријављивање испита. То, међутим, није најбоље уређеу Када дође време за подношење пријава за испите, пријава нигде нема. Инвалидско штампарско предузеће које штампа све формуларе, не штампа их довољно, те за т' толико часова формулари бивају на факул-

тетима распродани.

4" ја

о ннининнииинниниииње__~а_-—-- +=

Студентима се ствара непотребан посао, баш у време кад треба највише времена да посвете спремању испита. Тако је било о јунском испитном року и тако је остало и сада. Пошто нема пријава, студенти су приморани да на машини куцају препис, где дола-

_ зи до ватрпавања факултетских кан-

целарија формуларима — прво нечитко написаним и врло често нетачно написаним. Овоме треба додати да се овакви преписи морају посебно таксирати. На крају, несташица формулара за пријављивање испита смета и самим наставницима, јер долази до тога да чиновници факултета не могу благовремено да планирају распоред испита.

ут Ам ша

Га , 4 'ј- 4) 5 а % 2" | валруте у | ит оу Да би са ово избегло, пут је Једноставан. Инвалидско штампарско предузеће треба на петнаест дана пред пријављивање испита да штампа довојене количине ових формулара. У исто време, о овоме поред Инвалидског предузећа треба да поведу рачуна и чланови Народне студентске омладине при појединим факултетима. м. Г.

“.

Разговор се живо настављао, док је продавачица мерила поручену робу, а ја чекала да дође на мене ред.

Тледајући по радњи да бих видела шта још могу да купим, приметим У једном сандуку парадајз који је био сасвим . ситан. Баш у том тренутку жена прекиде разговор и затражи 2 килограма парадајза. Продавачица се маши руком за онај парадајз из сандука, али јој њена другарица, која је дотада претресла са женом све старе познанике, рече:

— дај, госпођи, онај из магацина!

Наравно да је „онај из магацина“ био крупан, једар парадајз који би свака домаћица радо имала на своме столу. Била сам толико изненађена овим поступком, да нисам ни речи проговорила. Чудно ми је било да може овако нешто да се деси у једној Гранаповој продавници, чији рад треба да се одвија у духу нове трговине.

Р. П.

во»

Тоније било на дивљој плажи

[а неко оде на дивљу плажу, па гурне своје одело им ципеле под неки жбун, а када из воде изађе, не нађе ципеле или одело или новац сам је крив.

Али ја сам 5 о. м., по великој вру- З

ћини после рада отишао да се окупам

на Сави и купио карту за гардеробу Градског купатила. Кад сам се свукао, дао сам у гардеробу своје одело, панталоне, рубље, ташну за акта и нове ципеле. Добио сам од кабинерке број 3,5 и нарочито је замолио да пази на ствари. Рекла ми је да не бринем ништа. После купања, лепо освежен м задовољан, одох у гардеробу да се обучем, дадох број кабинерки и она ми донесе панталоне, ташну м рубље...

— А ципеле7 упитах је.

— Нема ципела, вели она. Ти си сигурно дошао бос.

Сав запрепашћен, једва сам успео да убедим кабинерку да сам имао ципеле, и то нове. Дошао је и помоћник управника купатила, али шта вреди! Ципела нема па нема... Био сам принуђен да идем кући бос: Милошевом, па Немањином, па преко Славије и Чубуре, бос све до куће.

У својим старим поцепаним ципелама отишао сам сутра у управу Градског купатила, пријавио случај им с пуним правом тражио накнаду за ципеле. Ту су ми изјавили да они не могу да гарантују за ствари грађана, а ја ако ми се ве свиђа, могу да их тужим.

Стеван ПЕТРОВИЋ Стојана Протића бр. 40

%» ж

Зар у бању мора да се и е с“мо прво у месецу 2

раним се у мензи Туристичког уго-

ститељског предузећа Србије са још два члана своје породице. Мензи предајем сваког првог у месецу све потрошачке купоне за месо, масноћу и хлеб.

Како је требало да 20 у месецу пођем на отсуство, то сам замолио руководство мензе да ми да купоне који важе за оно време када ћу бити отсутан из мензе. Одговорено ми је да су сви купони предати ИОНО-у, а да бих у бањи могао да добијем храну, руководилац мензе ми је издао потврду о томе да су моје купоне предали ионо-у, и уредно потписао.

у бањи ме је чекало непријатно изненађење. Изко је ресторан коме

Узалудна

риликом следовања меса, прошле

недеље на Каленићевој пијаци, највише се света наређало код Градске месарнице. Погледах унутра и видех да је ту највише меса, па м ја стадох у ред. Прође тако један сат, изгубих место у осталим редовима, кад месар који дели месо викну: — ово је за грађанство, а ово за мен-

зе! “26 МУ

Притом је показао мали део меса за грађанство, а велике количине рекао је да су за мензе.

Разуме се, за мензе треба обезбеди-

ти месо. Аги има породица с много

„деце, или с бабама им старцима, и оне

ЗА ~ "4

сам се пријавио за храну припадао истом предузећу коме и моја менза из Београда, добијсна потврда није ништа вредела. Ресторан је издавго храну само притежаоцима потрошачких купона. Тако сам ја морао, за своју породицу и себе, 10 дана да плаћам храну у ресторану, без синдикалног попуста, што ми је скратило боравах у бањи, с обзиром да нисам рачунао на тако велики издатак.

Мислим да је требгло предвидети овакве случајеве, јер не могу СВИ службеници који се хране по мензама, да се обавежу да одлазе на свој годишњи одмор само првог у месецу.

Милош НИКОЛИЋ

во»

чекања

су зато упућене само на домаћу куј-

У.

Зато се питам, а питају се и многи други, да ли је то правилно да једна иста месарница дели месо и грађанству и мензама, па чак и не обеси таблу на месо за мензе, те тако мното радног света, чиновница и радница које пре свога посла иду на пијацу, остане без меса, пошто немају више времена, да стану на ред у другој месарници. “

Брашно за запршку

8“ дуже времена је прошло како се на следозање не добија брашно за запршку. Док је било брашна на пијаци, куповали смо га. по 80 и 80 динара килограм. Толико смо морали за запршку жртвовати. Али сада понестало брашна у слободној продаји, па за моју породицу од седам чланова морам да узимам од мајке која следује брашно по болесничкој карти. Од чега праве запршку друге дома-

ћиџе, оне које имају срећу да им нико У породици није болеставнт ( с. н.

једно игралиште способно за одигравање

_ Футбалсни проблеми

перподу од ослобођења наш футбал постигао је низ значајних успеха у сусретима са иностраним екипама. Многи тимови Француске, Чехословачке, Пољске, Румуније, Мађарске, Бугарске, Албаније и дру: гих земаља претрпели су поразе у игри са нашим екипама. У поређењу са предратним стањем нашег футбала, послератни ниво ове масовне игре код нас је знатно 'порастао. Ово је било омогућено захваљујући у првом реду правилно постављеном читавом фискултурном покрету у нашој земљи и бризи народне власти за напредак њ омасовљење свих спорт“ "ских грана. Успела гостозања наших футбалских екипа у

„ивостранству после ослобођења изазвала су коментаре стране у

штампе у којима је наш футбал стављан на једно од првих места у Европи. Залагање наших футбалера пожртвовање, одушевљење п висоха свест да у Мностранству претстављају не само наш футбал, већ и читаву нашу земљу побудили су живо интересовање за читав фискултурни живот у нашо! земљи. !

И у Београду, као и у читавој земљи, послератни квалитет вашег футбала надмашио је предратни, Београдски тимови, з нарочито Црвена звезда, имали су велике успехе и у земљи и у иностранству. За државни тЕМ београдска друштва давала су велики број играча. Међутим, ове године футбал у Београду налази се у сталном опадању. Ово опадање почело је уствари од огодишње јесење сезоне, Оба претставника Београда у Првој савезној футбалској лиги постагла су врло слаб и незадовољавајући пласман. Последње утакмице Шрвене звезде и Металца биле су толико слабе, да су пре личиле на игре нижеразредних тимова него на еките које спадају међу најбоље у земљи. Колико пута су само гледаоци напустили терен незадовољни и разочарани игром београдских футбалера! Из утакмице у утакмицу беотрздека друштва давала су све слабију игру и коначно се врло слабо пласирала на табелћ,

За тренутно ниски ниво београдског футбала има више разлога, али су најјачи недостатак терена, начин тренинга, недостатак тренера и слаба пажња подизању футбалског подмлатка,. .

Недостатак сопствених терена за тренинге углавном је допринео опадању београдског футбала. Црвена звезда и Металаш тренирала су на малом помоћном игралишту стадиона „Авала“. Ово игралиште је врло слабо н неподесно за тренинге. Сто шездесет штрача ова два друштва једва су током једне недеље могла да одрже по два тренинга, п то углавном под тешким условима. Међутим, оба друштва затварала су очи пред овом тешкоћом и упркос примљене обавезе ка почетку ове године да изграде два терена за тренинге, нису ништа учинила. Њихова обавеза предвиђала је оснивање бригада фискултурника које би градиле ове терене. Међутим, оба друштва су се непрекидно жалила на недостатак терена в ургирала Градски одбор да им обезбеди терене. Овакав, неправилан поступак управа Црвене звезде и Металца довео је до нежељених последица, чиме је нанета штета читавом 660градском футбалу. ,

Нимало боља није ни ситуација осталих – београдских друштава у погледу терена. На 610 активних футбалера у 12 друштава, не рачунајући далеко већи број футбалера по активима предузећа, фабрика, установа ин школа, долази само 3 утакмипа (сталион „Авала“) н једно игралиште у Земуну, на коме играју Јединство п Наша крила. Стадион ЦДЈА је у изградњи, а играли. шта ' Милиционара, Железничара, Графичара, затим игралишта на Дорћолу и у Кошутњаку, неупотребљива су. Да ба решио проблем футбалских терена Градски фискултурни одбор је поднео молбу Урбанистичком институту за дозволу да се поједине пољане на периферији Београда претворе у футбалска игралишта. Међутим Урбанистички- институт „већ годину дана не издаје одобрење за изградњу терена нити одбија молбе.

Начин тренинга и мали број тренера, који углавном ни квалитетом не задовољавају, је друге разлог 3а опадање квалитета футбала у Београду. Док се свуда тренира по четири - пет пута недељно, наши футбалери тренирају на Јвише по два пута. За ово су криви = сами футбалери, који из необЗашњивих разлога избегавају трелинте. Уображеност и пре» терана самоувереност у високо футбалско знање кепрекидло доносе штете нашим футбалерима. Требало би неодложно пре-

пидмњаа 7 мит 7 < прљави аилућуаиљилух бури ка Крила риту тера 2 2 : па и и љети но ње Хр Ми : -4 Е Ме Божкаоо РК , че · Зуадр. МЕ па ди ича 2: .. ,: а: УУ Мома ров “ Ро де 4 р.-4 > ~ 2 2 = Ро > 4. Ађан 555 пао 2 : У МУ ДВЕ ВУ ја "а и о 25 мећу „У ДР пиона у „4в ЗНЕ... омтрвр РАНЕ За а Па БН НЕКУ Ки КРИВИ ну 8

Београда

За 5 У: Тежак тренутак за сваког голмана

кинути са овом праксом и схватити да је тренинг основ сваког успеха у футбалу. Као последица нередовних тренинга код београлских футбалских тимова јавља се неумграност, недостатан тактике и углавном отсуство сваког система, Многи београдски футбалери не поседују извесне основне одлике једног играча; главом шграју углавном слабо, рђаво се демаркирају, а многи слабо штопују лопту! Добар део кривице за ово сносе и тренери који на тренингу не изграђују тактику и систем с играчима, не дају им одређене задатке и врло мало раде с њима. Водећа београдска друштва Шрвена звезда и Металац непрекидно су мењала Ер За релативно кратко време Звезду су тренирали Секулић, Броћић, Глишовић и најзад Томашевић, а Металпа Ралић, Броћић, Секулић, па опет Ралић. Познато је да стално мењање трепера штети подизању играча. о Тренери ' београдских друштава нимало не личе на васпитаче наших играча. Свесни да их има само мали број (укупно 12 у Београду), он су друштвима постављали немдгуће услове. У овоме је нарочито предњачио Бане Секулић, чији је случај с Металцем већ познат. Тренери не дискутују са играчама о њиховим поступцима на терену, нити им дају упутства како да се понашају. Збот тога често долази до великих прекршаја на нашим теренима, тако да готово ни једна утакмица не прође без инцидента. Порел тренера, и руковолства друштава, захваћена навијачким с страстима, често доприносе испадима на терену. Сасвим је оправдано што се, у вези с тренингом н понашањем играча на тренингу и утакмицама, поставља сасвим оштро и питање ндеолошко-васпитног рада, који до сада с футбзлерима практично није постојао. То је још један разлог слабог нивоа футбала у Београду. Подизање подмлатка је такође слаба тачка свих бед-

градских друштава, сем Радничког. И Металац и Црвена звезда располагали су, углавном, са 11—12 старијих играча. Догађало се често ла понеки играч буде кажњен или повређен н да друштво буде у тешкој ситуацији у погледу извођења тима на утакмицу. Бригу за подизање футбалског подмлатка београдска друштва нису схватила како треба, што им причињава такође велику штету која убудуће може ла буде још већа. Као пример како се подиже подмладак може да послужи Раднички, чији је тим освојио првенство Југославије“ у футбалу за подмладак.

~ Судиски кадар је такође један од проблема београд. ског футбала. Збор судија има укупно 130 људи, који се употребљавају и за утакмице у унутрашњости. Са судијама се до сада мало радтло. Велики број судија брисан је са спаска због слабог суђења и лошег понашања на терену и према свом сулиском позиву. Београдске судије углавном не обнављају своја знања тако да је њихова стручност све мања.

: То су углавном разлози који су довели до опадања футбала у Београду, које је дошло после великих успеха наших футбалера од ослобођења до дапас. =

Привлачно места за одмор и опоравак

Руф ђе . АРА

4 Ј дашој је земљи велики

У број ваздушних бања. Све ши одмор,

трудбеника, који тамо проводе годималазећи заслужени опо-

призор — још једна привлачност овот летовалишта, У непосредној близини

ита њи та пети паљ

се оне одликују свожинсм

и повољним здравственим

условима, тако да посетиоцима пружају изванредан опоравак. Богатство шума и планински предели Слогеније смогтућили су читав низ дивних летовалишта, која сваке године привлаче знатан број посетилаца из свих крајева паше земље, 8 и из иностранства. по својим придђодним лепотама и многим преимућствима, која пружа "дивна околина и идеалан ваздух, истиче се одавно познато летовалиште Бохињ, чувено, колико због свог дивнот језера, ТОЛИКО им) због романтике сстале околне природе. На Вохињском Језгру је, пре рата, проводила своје досадне дане само шачица богато господе из најближе околине крсљевског двора и намесника Павла КараЂорђевића, ДОБ је неколико добрих хотела примало само „одабране госте“, Данас је Бохињско Језерс постало истакнуто стециште наших вредних

или тата се лакат паљена аи

„предузећа Народвог

рарак. Ту је изграђено и радничко одмаралиште за најбоље трудбенике, које шаљу мнеше синдикалне организације са специјалним повластицама за одмор.

Лепоте Бохињског Језера сусрећу се на сваком кораку. Само језеро, усквирено размовреном, најчешће боровом и јеловом шумом, са дивним преливима боја и сунчевих зрака, који се често прсбијају кроз сблаке што пристижу са далеких висова тордог Триглава, остазља на посетиоце упечатљив утисак и освежава их новим утисцима. Шетње по језеру пружају још једно уживање више, одмарају и умирују. На сваком кораку у околини самог језера сусрену се све лепши пејзажи.

ако језера пружа се колски пут, тако да се може пешке, за три сата, шетњом цело обићи. Необично је привлачан слап Савиџе, која пада недалеко од самог језера. То је жизописан

Бохињ

7 15 _ Уредништво в администравија Рек 'ора Араг Јованивића Ф+ЛУ,. гел 20-433, е х фровта Србије. Одговорни уредник Слазко

тилаца,

И гампари ја Јанковић. _ Чек

самог језера налази се неколико дивних излетишта. То су Св. Јгнез и Старе Фужине, ага ко жели да осети пријатности планинарења, неће штедети времена да отшета до дома на Комни, или, можда, и да се примакне стрмим врховима каменитог Триглава.

Свежина, којом одише природа на Бохињу окрепљује човека, даје му нове снага и освежава га. Она потстиче на брже оздрављење, а посебно утиче на побољшање апетита и ојачање целокупног организма. Отуда велики број посетилаца ва Бохињском Језеру налази заиста сигуран опоравак и оздрављење. У не Завод за социјалво осигурање упутио је велики број корисника на Бохињеско Језеро, који су ту провели по. десет — двадесет дана, или цео месец.

Иако постоји велики хотел „Златорог“ и „Белви“, као и синдикално радвичко одмаралиште, на Бохињском Језеру се осећа све више потреба за изградњом нових хотелских објеката, како би ово важно туристичко место ми истакнута ваздушна бања у Словеније било у стању да прими све наишле трудбенике који желе да га посете.

За унапређење туризма у Бохињу од особитот је значаја и побољшање локалног аутобуског саобраћаја. који врши превоз путника ол станиџе Бо хињска Бистрица до језера. те да се “ пуној туристичкој сезони омогући да путници, којих је све већи број; не чекају на станици на један јелини љутобус, који не може ла прими све путнике одјеланпут.

У току првих летњих месеџи Бохињско Језеро су, поред редовних посе-

чланова синликата, посетиле и групе ученика У привреди, ђака. фискултурних и дру-

гим организацила.

знатне излетничње

Из године у годину Бохињско Језеро постаје све истелмутији центар

нашег массрног туризма.

Штамалрско- пзлавачког

рач. 1-0060114, Пошт. фаз 252.

току ове сезо- ·