20. октобар

МИ

СТРАНА аи ња

· безбедности. дискусија. ју ве- ви, Ур СврљА Не ај моран-

; дума. по питању Т рета. Још једном се Е-< "читавим светом | показује право лице " империјалиста који у тежњи да господаре“ светом не дрезају да безочно газе чак м | своје сопствене потписе. Меморандум. · владе ФНРЈ од 28 јула износи низ чињеница које ' говоре о гажењу Уговора о миру!) са. _Италијом од стране англоамеричке | Савезничке војне управе.

·" Југословенска влада је и раније у сво-

јим нотама указивала на стање у СлоБодној 'Територији 'Трста, стање које је било у супротности не само са међународним и људским правом,већ и са оним крњим и неправичним одред-

„бама Уговора о миру које је сама ан-

глоамеричка гласачка машина изгла-

сала на Мировној конференцији у Па-·

ризу. МЕ

О чему се овде заправо радит.

Објективно информисану демократску светску јавност не изненађују мното најновији гхтупци и махинације англоамеричких власти у Трсту. То је природан наставак свих оних, најблаже речено, несавезничких поступака

прм крају рата, а раније, уствари, не- -

људских, освајачких, пљачкашких м — у крајњој линији ратнохушкачких поступака.

Ове јесени бине година дана како је ступио на снагу мировни уговор са

Мталијом у коме је предвиђено ства- .

рање Слободне Територије Трста. Да»

· нас, међутим, постоје две одељене 30-

не: северна, под окупацијом англоамеричке војске, у коју улази град Трст, м јужна која се састоји од више мстарских села у околини Трста. У овом делу налазе се јединице Југословенске армије. Док у делу Слободне Територије Трста, који се налази под југословенском вдминистрацијом, живот кључа, док у њему управљају слободно мзабрани органи народне власти — народни одбори, где су сељаци аграрном реформом добили земљу, где производњом у предузећима управљају раднички претставници, док су у многим селима отворене школе им клубови где се предавања воде на словеначком, хрватском м италијанском језику, — дотле у англоамеричкој 30ни влада политичко бесправље и привредни хаос, беда м беспослица, дахилук ' фашистичких остатака м њихових распојасаних господара из Волстрита. Производња се на све начине гуши, привредна баријера између Трста и његовог природног залеђа — Ју-

гославије, вештачки се ствара и по-

ом прећи државну границу,

уто

"цене баснословно скачу. Власти о немотућавају доношење животних намирница из' околних села док сеспојачава увоз и продаја америчких конзерви, млека ми јаја у праху. Прећи границу зона исто је тако тешко као (Наравно не са Италијом). Довољно је да неки сељак има неки завежљај са намирницама па да га не пусте у Трст. Број беспослених расте непрестано. Па и они који су запослени не раде пуну недељу већ углавном по пет м мање дана. Почетком ове године, према налогу окупационих. власти. многа предузећа почела су да прелазе на 24-часовну радну недељу. Оваква политика која води ликвидацији Трста као поморског, индустриског м трговачког центра, има све теже и теже. последице. То се види и по буџету чији је дефицит у 1948 години износио 24 милијарде лира.

Овакав рад Савезничке, војне_ управе директно противуречи свим оним међународним обавезама „које су Англоамериканци узели на "себе потписујући уговор 0 миру са Италијом. Колико су само напора они уложили да не би дошло до брзог м правилног, „наименовања гувернера, Да би м даље продужили да бесправно м незаконито.

ад на челу педесеторице

"терориста

| А

владају. У "Трсту, упркос безброј пута енергично израженој вољи словенач“

ког и италијанског радног народа Тре ~

ста, они су чепркали по делом свету

да нађу такву личност за коју би уна-

пред били ситурни да је. Југославија неће моћи прихватити, тако ни до да_нас.у (воту, нема гувернера.

6 го, | англо-америчви империјалисти су пошли и даље..У време предизборне кампање у Италији, они су обећали италијанској-влади да ће јој предати Трст без обзира на све међународне уговоре као да је то њихова прћија или неко острвце у Тихом Океану насељено Мапуанцима. То је у-

“ ствари било још једно предизборно, шпекулантско и незаконито средство у мору сличних средстава којима се служила светска реакција да би ње на филијала италијанска реакција победила на изборима. И то је можда једино обећање које Англо-американци, У низу обећања датим Италији, желе да испуне. То је разумљиво јер с ту„ђим -располагати ништа не стаје, тим пре. ако се у суштини ствар ништа не мења. Отворено господство само се претвара у маскирано под каквим се такорећи налази цела Италија.

да ли је југословенска влада могла мирно посматрати шта се ради са Трстом,. како се газе најосновнија људска права марода, како се не“ поштују међународне обавезе и ликвидира независност и интегритет Слободне Територије 'Трстат Наравно, није могла. Није тим пре што југословенска влада полази од начела, која нико никада није побио, да Трст чини природни саставни део југословенске територије, да решење тршћанског питања ни-

' је ни у ком случају сматрала идеалним и што је само у интерпесу мира им сарадње међу народима потписала Уговор о миру са Италијом. Али када је већ пристала на ту не малу жртву, на

· такво решење, влада ФНРЈ је и као заинтересована страна и као потписница уговора, имала не само потпуно право већ јој је то и била дужност да настоји да се питање Трста правилно решава м реши онако како то Уговор предвиђа. Зато је она и упутила меморандум Савету безбедности, зато се сада у вези с тим и води дискусија у Савету безбедности.

Упркос одредбама Уговрра о миру Савезничка војна управа склопила је 9, марта 1948 године споразум са италијанском владом којим се регулишу нека финансиска питања. Уствари тим споразумом избрисана је · монетарна а еве и савезничка зона стављена зује 'у, 'монетарном. погледу под. сувере-

нитете; италије : тим споразумом пред- _

виђено је да Италија финансира адми'нистрацију зоне, што значи могућност потпуне контроле од стране италијанске владе над финансијама зоне. И-

сто тако сви постојећи трговачки и платни споразуми између Италије и других држава протегнути су овим споразумом м на зону. Тршћанска царинарница укључује се у царински систем Италије. Итаћијанској влади препуштено је вођење најважнијег дела спољних односа англо-америчке 30не СТТ, што претставља најочигледније. м најбезобзирније кршење Уговора о миру. Савезничка војна управа тиме уништава и последње остатке независности и интегритета СТТ мако своје даље безразложно остајање у Трсту оправдава тобожњим чувањем те „независности“. не може више говорити о некој слободној територији која би замста била слободна, јер такво економско потчињавање зоне Италији недвосмислено значи и подитичко.

Савет безбедности, као законити чувар интегритета им независности СТТ, није могао да се оглуши о кристално јасне кин меморандума владе

улази у огромну судску дворану у-

сташки бојник

ковид, црнокос, добро избријан,

Љубо Милош, крат= .

са

Поводом иирмжрија о

а а 6 Савету. безбедности

ФНРЈ као и о њено оправдано тражење да се наведени споразуми пониште и да се предузму све мере како би се одредбе о миру поштовале и што пре спровеле у живот, пошто би овакво стање могло довести у опасност одржање међународног мира им 6безбедности. Ј

У свом убедљивом м документованом товору на седници Савета безбедно-

Јасно је да се ту.

Т Трст , сти наш претставник ДР Вилфан изнео. је политику англо-америчке управе која је у директној супротности са политиком која произилази из Угово-, ра о миру са Италијом, из чињенице да је СТТ једна БРНЗНАК међународна јединица.

Разумљиво је да су претставници САД М Енглеске, са већ унапред подељеним улогама, покушавали разним

зивот и РАДУ СССР Ж

Пионирски логор М граду |

а ону децу која преко лета остају у градовима створена је широм

СССР разграната мре. жа одлично уређених мина

логора.

Један такав градски логор за пионире и пионирке основан је при кућној управи број 189 Фрунзеовог рејона Москве. У организовању логора учествовали су. родитељи деце, наставници Педесет четврте мушке седморазредне школе ми чланови управе куће. Џедесетј. четврта школа "примила се

ници плански раде са а пиднирима,

посвећујући нарочито велику па-

жњу њиховој лектири. Исто тако, наставници у сарадњи с родитељима руководе радом кружока који развијају у пионирском логору врло успешну делатност. поред дечјег књижевног кружока, основани су музички, кореографски, шаховски, фото-аматерски кружок, као им мноти други. Тридесет пет пионирки учлањено је у кружок за ручне радове. Феискултура заузима видно м лепо место у животу пионирскот логора. Он располаже са два игралишта за волејбол, као и друтим •спортским теренима. Средства за набавку спортских потреба била су благовремено обезбеЂена, о чему су се постарали руководиоци логора, Лепо су уре ђени и терени на којима се играју најмањи пионири. "пионирски логор има свој клуб, чије просторије служе за рад кружока. Једна од највећих соба одређена је, на пример, за кореографски кружок, у жоме се

ПОВОДОМ ПРОЦЕСА У ЗАГРЕБУ,

преко тридесет пионирки упознају с основама балетске игре. Њихо-, ва наставница није професионална балетска уметница, већ домаћица — активисткиња Л. лебеђева. Она беспрекорно врши свој наставнички, задатак тако да ни врло добра професионална настава не би могла постићи већи у-

спех. .

Овај пионирски логор у главном граду СССР налази се на земљишту кућне управе број 188, у сенци старог дрвеђа., У изобиљу има цвећа, које пионири марљиво га-

'патроната .логора и њени настав- Пеја

рији“ пионири.

У оквиру културно-просветног рада с пионирима, патрони логора наставници седморазредне школе често одржавају предавања м руководе пионирским екскурзијама. Уметници московских позоришта м чланови колектива уметничке самоделатности радо се одазивају 'позиву, да учествују У концертима који се приређују У логору. програми ових концерата обухватају и суделовање малих уметника и уметница — чланова логорских кружока. Ту скоро, на пример, пионирке из кореографског кружока постигле су на концерту леп успех својим извођењем руских игара.

У совјетској земљи широко је организован летњи одмор градске деце изван градова. Исто.тако захваљујући добро спроведеној организацији, пружени су најповољнији услови за одмор, опоравак и правилан развој оној деци која нису отишла из својих места. дискусију, да

методама да одложе

ствар развуку и сведу на нулу. Сети- ·

ли су се чак и да траже извештај од Југославије о управи у њеној зони иако до сада Савету безбедности није ни пало на памет да га тражи, нити је било правилно да га тражи јер св садашње стање.у обема зонама не може сматрати перманентним већ при-

временим,

пари е (Наставак са прве стране) ће што своју продавницу на углу Небојшине и Браничевске улице не снабдева довољном количином производа, због чега највише трпе радници запослени у ПТТ радионици и столарском "предузећу „20 октобар“. Два намештеника ове продавнице често су без посла, што, у време помањкања стручног трговачког, кадра, претставља расипање рад! не снаге. Иванковић такође пред"лаже да чувари парка сваке вечери заливају новосаграђени: дечји вртић.

Милорад Јовановић запазио је да се месо превози у отвореним колима, што ни у ком случају не може да задовољи основне захтеве хигијене,

Воја Поповић износи жалосну појаву да се у млекари на Јужном булевару бр. ! редовно не враћа потрошачима кусур, јер „у Каси нема ситнине“. Он такође констатује да су многи грађани, који у својим кућама немају електрично осветљење, приморани да веома рано лежу, јер је снабдевање петролеумом нередовно. Градски одборник Мирош Јоваповић одговорио је на многа постављена питања бирача, позивајући присутне, на крају овог плодног састанка, да на све неправилности у трговини и снабдевању будно пазе и о њима редовно извештавају органе трговинске инслекције, што ће знатно допринети побољшању снабдевања грађанства и убрзати отклањање уочених недостатака.

Бирачи 22 основне организације Четвртог рејона разишли су се, задовољни што су и овом приликом, као раније на добро_ вољним радовима, помогли сво-

јој народној власти и себи самима, уверивши се још једном да људи које су бирали улажу пуно напора да одговоре својим обавезама.

"лимова ев поготово АРАРАТА мивемееимививививаиевеивеммммии

ножевима, чекићима и лешевима по Сави, са 200.000 мртваца. ~

Управо такве, док им се 1945 године на Ру" кама још пушила топла крв јасеновачких жр-

' | писник“) пашао нову формулацију

дугачким залисцима, да није буре огорчених, "повика, којима га дочекује народ, нико не би (веровао да је баш тај млади човек, који НОСИ “нешто богословско у лицу, послао у смрт око

:200.000 људи, жена и деце, да је то један од. , . „најстрашнијих масовних убица овога рата. за

' Пре него што се чула реч тужбе ји реч правде, Милоша је страшном пресудом – по| здравила једна мајка у црнини. Устала је са ; седишта И питала с. болом НИ. „достојанством: | | „Љубо, где бу наша децар“ Тако данас питају | многе, мајке. Тај одговор хоће да „чује ставал

· који од 5 часова ујутро чека.да добије улазни“ "ну за. процес и коме је ова чудовиште отело | сина, то хоће. да пита бивши логараш, који је "у видео Милоша како коље и вади срце човеку, | који св гладан сагнуо да подигне зрно куку-

| руза. А Љубо. Милош. корача. кроз, пламену | | шибу мржње и седа на столицу као, да би = хтео да се заклони иза милиционара који га "чува да се сакрије" од Свен пртавА. и зло= | чина. · Ру

је. био свестан убица у служби Павелића, тог у „доброг човека и доброг католика“ како не' жно говори папа. Милош 'је- исто: тако свесно | служио и Новим "господарима, који су му по' ново дали оружје 'у “руке и покушали да га | врате старом занату. "Данас те Љуби Милошт | незгодно само једно — он не жели да за све |- уморене каже јасно и гласно: Јест,.ја сам Уу' смртио. 200.000 људи. Он признаје све ликвидације, али је, идући по некој својој линији у' сташког иптелигента (био је чак и „ратни до'за _ своје „исказе. Он „дозвољава могућност“ да је све | било баш тако како стоји, у оптужници.

. Милош "вдогвољва“ да је лично убио једног

_· Љубо Милош не лораче своју кривицу. Оп -

у Кад је реч о јасеновачкој "фабрици смрти,

__ЉУБО МИЛОШ: — ЦЕЛАТ ЈАСЕНОВЦА | _И АГЕНТ ИМПЕРИЈАЛИСТА

заточеникф затим двојицу, десеторицу; СТОТН-

сну“ и ко зна колико јер се заиста не могу се ,

ТИТИ, свих „случајева, пошто ИХ је било _ више "него, "што МИ је инкримисано“. И даље: „Дозвољавам могућност да сам тог дана, ја први убио неколио заточеника, а да су усташе Ддо= туклб остаде (реч је;о седамдесеторици, антифашиста), Тако Љубо. Милош ·редом »„дозво“=. г · љава“ „да је једна група поклана, поред пута, " Јасеновац—Новска“, »да је после тога сазван. збор и стрељано још 30 људиљ „да је ЛИКВИДИ

рана и група од-400 сељака одмах по 'дола-:

ску“, „ако је заставник Пехар видео како: сам' обесио петорицу, верујем да је заиста; сабигурно. сам том приликом ликвидирао ОВИХ. "3.000: људи али се не сећам, јер је таквих 'слу- ' „чајева , било. сваког дана“ 'и на крају после бес ' " крајних набрајања са призвуком жаљења 38 иста бих желео да се:о Јасеновцу добије пра. ва слика, али се не могу сетити колико је лиу квидација_ извршено. Свакако. ла: „је број, жрта ва: непојмљиво велики“.

Милош је у овом потпуно искрен. Он је: Ор“:

· ганизовао убиства. И сам: убијао без предаха и '

„вероватно, није бројао» а ла је то и чинио морао је. најзад. изгубити рачуницу. Страшно је то кад се чује како ово чудовиште своди сво_ја крвава, салда: „Немци су дотерали из Зему'на 100 вагона људи, али кад смо отворили врата они су већином били мртви од глади и: болести“, У, тој јасеновачкој кланици где "се

било“ ·

рачунало на вагоне, убијено б уз непосредно учешће, и под руководством. Милоша од, новембра 1941 до октобра 1942 године 60 хиљада. Срба и Јевреја, 66 хиљада. Козарчана, „не " кодико. десетина хиљада Хрвата — антифашиста, 30 'хиљада» Цигана и више хиљада деце. „Децу је било „најтеже губити — она" 'имају "тврђи живот од људи, понавља на:суђењу Милош речи свога долар колеге фратра Мајсторовића, ' А “а То је Љубо Милош-и таквог га серија сваки од 2.000 људи, који у сали стискају песнице у. праведном гневу док га слушају како, говоре“ ћи,. класифицира, сређује. и. збраја хиљаде -мртваца као у неком сабласном. књиговодству» таквог га познају преживели јасеновачки 'му_ ченици и. „безброј других по целој земљи. | Ето, баш овог човека најмили су нови господари у своју. службу. Тако је усташа. Љубо Милош "добио још једно лице. Побегао је као крћник, а вратио се као (терориста п шпијуњ) са радиостаницом, са. детаљним "упутствима, спреман да „диже народ“. Могло би се рећи да је његовим послодавцима било сасвим светедно што узимају у службу џелата и очајника: Али то није случајно, Они су једино такве ' као: што је Милош и могли А и управо су им такви и били потребни. 'Они су и ОВОМ. приликом били до краја лоследни себи, Ми-' лош није могао имати боље препоруке за ново намештење него И ПОНАКА са маљевима,

" тава, Милоша и сличне њему прихватио је Ватикан, склонио их, заштитио и хранио, припремајући их за нове покоље, У Италији шетају још увек на слободи усташки злочинци. У "Аустрији усташки пуковник Џал пролаје злат= не вилице н, зубе јасеновачких жртава под окриљем Ватикана. Ватикан је повезао ове убице са иностраним агентима, који их инстру“ ирају у нарочитим терористичким школама И убацују натраг у земљу уз благослов ватикан-, ских душебрижника, по саветима надбискула Шарића и попа Крунослава Драгановића, уз свестрану подршку дружбе Св. Јеронима.

"Од Милоша и целе ове групе терориста 0-' чекивали су тамо, ван граница много — 1 инострани агенти, и Ватикан, и Мачек ни „Па велић — сви заједно, Узалуд су злочинци Н0-'

Зао сва тае деде) 72

били собом свете сличице као знак распознем

вања и превишње заштите. Уместо „устанка“

о. коме су блесаво сањали, нашли су се у Ру“

кама народне правде. Тако је пропала прљава

· шпијунска работа иностраних агената и Вати-

кана. Остао је празних шала Павелић, а и Мачек који је из: Париза слао у Италију крва« воме. „поглавнику“ своје издајничке, сетилне поздраве са жељом »дај боже да се поново сретнемо у „Загребу да би наставили оно што смо почели“. а 1 ЊУ

“Они неће. никад наставити »оно што су По»

у НЕ тј. истребљење наших народа, а у Загре

бу се још могу наћи, али пред судом народне правде, пред којим одговара и њихова узланица, злочинап са лицем семпнаристе и неуспели' шпијун Љубо Милош, чудовиште У служби, "Ватикана н пмперијалиста, слуга достојан сво= | их господара, и.