20. октобар
о 5
пе 4 | апоредо са изградњом новог дела града на левој обали Саве, по= ред изградње великог __ броја нових савезних и републије канских, индустриских, култур_ них, здравствених, администраИ тивних.. и станбених објеката, __Београд мора да добије и нове _ паркове, тргове, улице итд. Ра_ зуме се, при томе је неопходио извршити и обимне реконструкције саобраћаја, пре свега _ железничког, затим водоводне канализационе мреже, "Грађевински радова, предвиђе| њи Петогодишњим планом изградње Београда, износе највећи | процент свих, инвестиција. План __грађевинских радова у 1948 го|“ дичи,'који је знатно већи него Мк године, показује да ће о(! им грађевинске изградње, из _ године у годину, брзим темпом 17 расти. «Оваква ·мрежа _ грађевинских предузећа. могла је да прими у задатак поред инвестиционих ра " дова ИОНО-а, према свом — ка-
| канских и савезних' инвестиција. ____У _ову' грађевинску — сезону ИОНО Београда ушао је са 10 градских грађевинских _ пре__дузећа и 9 рејонских (од којих два у Земуну). Задатак ових “ _ предузећа већи је за. 191 од | сто од задатка 1947 године, од | којих је 33,6 од сто савезног | значаја, 17,5 војних, 13,5 републи канских а 35,4 од сто локалног значаја,
) Извршење полугодишњег задатка " Основна питања која је требало решавати при: извршењу ових задатака, на бази искуства та рада прошле године, била ; су слаб квалитет рада, неоправдано високе цене грађевинским радовима, слаба организација градилишта и радна дисциплина, Рад градских предузећа у првом полугођу ове године протет као је у знаку борбе против тих слабости. Досадашњи резултати говоре да је у тој“борби било знатних резултата, али и прилич но пропуста.
Квалитет грађевинских радова знатно је побољшан у односу „ва 1947 годину, али још увек квалитет великог броја радова, нарочито завршних, није на довољној висини, Грађевинска пре 'узећа нису завела у потпуности посебан пријем сваког извршеног грађевинског или занатФеког посла и појединих врста 4 „материјала, као важну Меру за побољшање квалитета, а где се д9п и спроводио, то је најчешће
било' формално и повремено,
Организација · градилишта, и КЕ поред. низа мера предузетих за ј њено поправљање, није се те" ". мељно изменила у односу на
| - прошлу. годину, Читав низ Кон= кретних задатака постављених у том погледу, "пред руковод-
' градилишта, није _ спроведен.
Размештај помоћних _ грађевинЕ ских уређаја и материјала, план 5 организације градилишта, мако [ врло важан чинилац у подизању продуктивности рада и с>ижењу' цена грађевинских радова, Врло често је неправилан “без система. Слаба организација гра тилишта, не само да проузро-
паде нииилиимриммовиавввврввиввиитинививемиенавававвввививиивимиилемаввавевививнивииниланмимимммавнивевевиивиииииилиилиливпинввнивнввввиоаниим
НАИе "ноја:
5:
пацитету и један део републи-:
ства грађевинских предузећа ' и.
и- убијена партизана у Рудинама,
~ у
БЕОГРАДС
ћ _ у првом полугодишту 1948 тодине
кује поскупљење _ грађевинских радова, него и директно омета извршење _ грађевинског — плана, јер се због тога на преносу материјала и сл. непотребно ангажује врло велики број ратника. На пример: градилиште Гимназије: Шестог рејона и градилиште радничких станова у улици Љубице Луковић организована су тако да се материјал довлачи са врло велике даљине и ла са врло често догађа да поједине групе радника зидара, тесара других због непланског рада #имају затворен посао и не могу уопште да постигну пун ефекат рада. Ово има за последицу да ова градилишта у целини знатно подбацују норму и да су радови врло скупи. На неким другим градилиштима као на пример: на станбеним зградама Ма нистарства финансија у улици Народног фронта и градилишту ЈА у Малајничкој улици, добром организацизом постигле су се само на неквалификованој рад ној снази уштеде за 10 од сто, док радни колективи у целини пребацују норму; на Резервоару који гради предузеће „20 Окто-
бар“ само једним премештањем
бетонске мешалице уштедео се рад 30 радника итд. Ови примери показују да се добро простудираном организацијом _ градилишта може постићи , велика уштеда у радној снази и по;евтињење градње. |
Од организације посла на градилишту директно је зависно И искоришћење капацитета грађевинских машина, Лоша организација градилишта (у целини узев) имала је за последицу да су грађевинске машине у првом полугођу ове године биле искоришћене са 71,5 од сто, а ни данас није редак случај да се на појединим градилиштима бетонска маса меша ручно, поред мешалице која из неког разлога не ради (или ради а њен капацитет моментано не задовољава), као на пример на Гимназији Шестог рејона где је транспортер неколико месеци стајао неискоришћен и где се ради руч но и поред бетонске мешалице која стоји ненсправна, затим на Фабрици бетонских префабриката коју гради предузеће „Сава“ где је био исти случај и др. Добри резултати постигнути су У коришћењу грађевинских маши-
на. на градилишту предузећа „Полет“ у _ Добрачиној улици, на гаражи „Пионир“ и у Цвијм ћевој _ улици _ код _ предузећа
„Комграп“.
5Н
дилаца наших грађевинских пре дузећа и градилишта, не само да поскупљује радове, него непотребно ангажује знатан број радника пи смањује квалитет посла. Оваквом још увек слабом ортанизацијом рада „уз недовољно искоришћење грађевинских машина и уз низ пропуста у дистрибуцији материјала, организацији извођења завршних радова и др, градска грађевинска предузећа су извршила полугодишњи план са 96,8 од сто а финансиски са 76 од сто по норма часовима. (Овакав однос између испуњења плана по финансиском показатељу и по норма часови-
'6 сам забележио у Шћепан Пољу, Лежали смо на трави за 4 ' | . 5
— Рајко „Грубач, омладинац из Лијечевине, Милутин . '"Вукозић, „народни песник. овог краја, који нам је дуго · читао своје. песме, Новак, Вуковић, . „рушилац. мостова“ На неколико корака од нас, ограђена дрвеном оградом. иски- _ ћена: зеленилом и пољским. цвећем; налазила. се, гробница пет стотина. убијених партизана и болесника — „тифусара, чије су кости омладинци сакупили по шумама са обе стране Таре и 'Пиве. Нешто
1
И тај мемаран "однос руково-_
ма разумљив је због тога што су ова предузећа радила, углавном, на завршавању објеката из прошле године, дакле на врло скупим радовима које за њих изводе, највећим делом, занзтск предузећа). ; ИЦ
Један од основних проблема, који је ометао правилно олвијање грађевинских радова, јесте недостатак. планова за нове о6јекте. Огромна. већина инвеститора није се постарала да обезбеди предузећима ни делове елабората коги су нанужнији за организацилу градилишта и почетак радова. Ово се најбоља види из чињенице да су градска грађевинска предузећа на крају полугођа имала, по вредности, остварених 56 од. сто радова од укупног задужења,
'По вредности највише је урађено на објектима локалног значаја (на којима је план пребачен са 165,3 од сто). Узрок овоме је то што су радови на тим објектима били далеко више отворени него на објектима савезног и републиканског значаја а радна снага и материјал морали су се концентрисати на отвореним пословима. •
Треба истаћи да су нека предузећа извршила полугодишњи
план знатно пре рока (предуге-'
ће „Комграп“ 128,4 од сто; „Са ва“ 128,4 од сто; „Дунав“ 1423 од сто, док је известан бро: пре дузећа у извршењу плана прилично подбацио (,„Град“ 58,5 од сто; „Славија“ 68,9 од сто). Разумљиво да (испуњење _ плана пре рока код појединих предузећа не осигурава извршење гра ђевинског програма у целичт, Од најважнијих објеката вавршено је: станова око 400. око "800 места станова за сезонске раднике, једна камионска гаража, 3 канцелариске зграде, 8 кречана, 2 зграде за милициске станице, Летња позорница и др.
Нове методе рада и рационализаторство |
Нове методе рада имају у гра ђевинарству врло велики значај, обзиром га техничку заосталост система грађења.
Међутим процент радника које стално примењује нове методе рада врло је мали. Може се рећи да је главни узрок овоме немаран однос већине руководи лаца градилишта, а и недовољна упорност руководилаца предузећа, који, редовно, организацијом градилишта, не стварају потребне услове за потпуну. # сталну примену нових метода рада. Но ни од стране синдикалних организација нису довољ но подржани напори појединих радника или руководилаца да на нове методе рада почну прелазити читави радни колективи (на градилишту предузећа „Град“ у Далматинској улици цео колек тив је читавих 15 дана радио по новом начину зидања, док се данас уопште не ради). Досадашња пракса је показала да је такав пут једино могућ и да. повремени прелаз на нове методе рала појединих радника у старом систему организације шроцеса рада на градилишту у цели ни у условима недовољне подршке синдикалних организација, нај чешће остаје усамљен (на пр.
Вучево. |
Ево шта су ми тада испричали; Било је то крајем маја 1943 године. .
Данима, готово без престанка, низ обале Таре преношени су Болеснике — „тифусаре носили су сељаци.
рањеници и болесници.
уз окомите Пивске планине, горе ка ници смештени у Шћепан Пољу и суседним засеоцима. Живот У селу био је сличан. оном у Челебићу — рањеника је било много а хране мало,'и велики број је умирао од исцрпљености и изнемогло-. |! сти. На свим странама око Шћепан Поља ницали су “нови гробови
наших бораца. Па ипак, од ]ј
живе лешеве.
Тако је трајало данима, док се одједном, једне вечери не поче да „љуља Златни Бор“, стеновито брдо одмах изнад моста код Узлупа. Падао је снег и киша и била је велика лапавица, незапамћена у ово доба године. Топови и бацачи су грмели по „васцели
' дан“, док су ноћу светлећа зрна личила на хиљаде немирних свитаца. Горе на врху брда водила се „грдна“ битка између Немаца и наше војске. Преко дана, када је било сасвим ведро, Немци су спуштали падобранима храну својим војницима. мањи. авиони, без престанка су тукли кањон Пиве и "Таре. Нарочито су се били окомили на мостове код Узлупа, Шћепан Поља и
- Крушева, желећи тиме да онемогуће прелаз и отступницу партиза-
нима из Босне у Црну Гбру. Понеки од пилота спуштали су сеу сам кањон и онда пикирали мост. Али ширина мостова била је сасвим мала, тако да нису успели да: их сруше.
-Када су, дуго после тога, Немци враћени до Фоче, последњи
- болесници, рањеници и војска повукли су се од Челебића и Завајта
преко Таре, јер су Немци поново навалили још већим снагама. Жи-, чани мост између Узлупа и Златнога Бора — толико пута већ рушен и поново подизан — срушен је у последњем тренутку, у мо-.
· менту када су се Немци појавили испред њега. Преко двадесет Не-
маца тада је побијено од партизанских стрелаца, сакривених у рупама са ове стране Таре, одмах крај стражарске кућице. (Видео сам '
· вој улици, на станбеним зграда-
|
утра до мрака долином Таре одјекивала је пе_сма. Дух оних који су остали у животу, и поред тешког положаја, "никако: није опао. Сељаци су долазили до болесника и рањеника и, разделивши међу њима храну коју су носили у торбама из својих села, удаљених често по неколико сати хода, седали по трави, причали и онда отпочињали са песмом. Чудно је било са коликом су снагом = топлином певали рањеници,
"стоји има се сигурна И трајна
- м - 7 1
на градилишту У Булевару Цр; "скела, или: вене армије "број 7218, 'на станбеним зградама у Цвијиће-
ма предузећа „Дунав“ у улица Јована Ристића).
Слично је и са рационализаторским предлозима за упрошћа вање начина израде“ појединих елемената градње. Извесни пред лози техничких стручњака и радника градских грађевинских предузећа у широкој примени могу да донесу држави огромне уштеде (систем монтажне скеле по предлогу Јована Фаркаша из предузећа „Полет“,) ком се постиже уштеда у материјалу 116.4 одсто, у радној снази на монтажи и демонтажи 1817 од
логу инж. ћа „Град“
Ници). »
Х
Нова зграда гинеколошке илиниже Првог московског медицинског института
осковски градски совјет депутата трудбеника
||| одржао је пре кратког времена заседање по-
свећено питањима заштите здравља трудбе-
ника главног совјетског града. На заседању при-
хваћене су одлуке о мерама за даље проширење им унапређење здравствене службе у Москви.
У присуству више стотина делегата — најзаслужнијих московских јавних радника руководилац здравствене службе П. Придаников, одржего је веома садржајан реферат. Општепозпато је да совјетска. влада. посвећује. заштити) народног здравља
огромну пажњу. чињенице и цифре из реферата,
поднетог депутатима Московског градског совјета убедљиво сведоче о свом старању.
Москва има 198 болница и клиника и 424 поликлинике с ренттенским уређајима, кардиографима и другом апаратуром. Кроз московске поликлинике прође свакодневно преко сто хиљада Московљана који добијају од лекара свих установа бесплатне савете и помоћ, док број лекарских посета премаша 10.000 за један дан. Број смртних случајева проузрокованих тешким и изненадним обољењима четвороструко се смањио у Москви. Томе је у многоме допринео добро организован и оперативан рад Московске станице за хитну помоћ која се с правом сматра једном од најбољих у Совјетском Савезу. Успешно обављање службе хитне медицинске_
помоћи, као и службе посећивања тешких болесника у њиховим становима, не може се замислити без већег броја возила. Зато су депутати — радници, инжењери, књижевници, педагози, лекари и други
систем | монтажних | надпрозорника и надрратника по - предлогу градитеља Р.. из предузећа „Комграп“. "се постиже појезтињење изра-
|“ Због слабе организације обавештавања техничких стручњака
кивот м РАДУ СССР _Ж,_
МЕДА ИО 1 Права ПНЕ
,
и радника по новим методама рада и примерима успешне рационализације, највећи део врло
Р. Цигера 5 'корисних предлога остаје непо-
КОМ
њака, пр тора (на пример на градњи кан-
них послова). Међутим они могу да значе не само важан чинилац у бржем испуњењу – плаза, него и знатно ојевтињење
ње, ма да сем у оваквим "користе. | случајевима показало да недо-
и надпрозор-
да докажу исправност и
ј
примену. ;
— одушевљено поздравили саопштење референта заслужног лекара Руске средерације П. Приданикова да је совјетска влада доделила московској станици за хитну помоћ тридесет санитетских аутомобила марке „зис-10“ и да је рејонским лекарима стављено на расположење двеста аутомобила „Московљанин“. Ово ново повећање. возног парка московске здравствене службе претставља велику помоћ државе, помоћ у којој се снажно и јасно одражава Стаљиново старање о човеку.
Московљанкама-мајкама и, њиховој деци стоје на расположењу 144 саветовалишта. Свака жена налази се за време трудноће под зналачком лекарском контролом. Дете се током прве године живота лекарски прегледа десет до једанаест пута, поред редовних прегледа које врши медицинска сестра. У Москви ради двадесет једна млечна кухиња. Око четрдесет тона млека дневно преради се у тим кухињама за најмање Московљане. Капацитет кухи«г ња двоструко је повећан у поређењу с цифром из 1940 године. У последње време знатно се проширила мрежа породилишта, Године 1943 у Москви је било 1546 постеља у породилиштима, док данас има 3705 постеља. Поред тога, отворено је осамнаест дечјих болница са 2335 постеља.
Совјетска држава указује мајкама веома значајну помоћ у одгајивању и васпитању деце. Само у Москви преко 20.000 деце до три године налазе се свакодневно у јаслама, где добијају првокласну храну и одлично организовану негу. Око 400.000 московске деце летује по пионирским лоторима и лепим летовалиштима. :
Велика пажња посвећена је здравственој служби и медицинским услу:ама у индустриским пре- | дузећима. Кад је реч о организацији ове службе намењене трудбеницима мсосковске индустрије, потребио је мстаћи да број беспрекорно уређених | поликлиника; и амбуланата при фабрикама и заводима главног града СССР премаша седам стотина. У односу на 1940 годину, број установа фабричкозаводске здравствене службе у Москви повећао се за 50 од сто, а непрекидно расте и даље.
Један од говорника поменуо је на заседању да се пре Велике октобарске социјалистичке револуције целокупна „санитетска организација“ Москве састојала... од педесет четири човека који су располагали само једном лабораторијом. А данас московски санитет има сто шест установа с великим бројем стручних трудбеника.
Делатност трудбеника медицине ужива У москви, као и ширсм шџеле совјетске земље, опште признање и поштовање. Народ и влада високо цене њихов самопрегоран рад. Преко седам и по хиљада медицинских трудбеника Москве одликовано је за своје родољубиво залагање, за свој рад у току Великог отаџбинског рата и у поратним годинама. — орденима и медаљама Совјетског Савеза.
А. А.
ДКА Авали
( |
знат или се уопште не примењу| де тих елемената за око 42 ОД _ је због отпора "појединих струч“ сто, или систем калупа по пред“ Костића из предузекоји омогућује ла зи, дање пуних зидова могу #380Одити и неквалификовани радни“ ци уз пребачај норме око 200 од сто итд.. Но поједини од ових предлога остају врло дуго , неискоришћени или се само“ на појединим градилиштима (надвратници
ојектаната или инвести=
целарије Министарства комунал
статак упорности код руководилаца предузећа и градилишта корисност предлога, омета њихову
~ Трагом цете офанзиве
трава...)
Рудинама, док су тежи рање-
иако су споља личили на
У исто време други,
~
жак рањеник.
затекли.
ПУТЕВЕ
ниже, стиснута камењем, ваљала се Тара, боје мора, док се право испред нас, поносно и гордо, у шуми до самога врха,' уздизало , | | Њих рупа које су
служиле као заклон, већ је почела да расте
тог више сунце није
ограђена једноставном дрвеном четрдесет партизана, зверски
било и жена и деце — запалили су без милости.
#
ове плитке, назови ровове, тих храбрих и неустрашивих бораца, који су као последњи чували отступницу нашој војсци. На ивицама ома-
Исто се десило и са мостом код Шћепан Поља. У последњем тренутку када су се сви наши извукли — и болесници и рањеници. и војници — Новак Вуковић га је подигао у ваздух, по трећи пут | у његовој историји. | Сада су се Немци налазили са десне, а партизани са леве обале „Таре. Артилериска и минобацачка ватра није престајала, шарајући “ по положајима и местима куда су се провлачили војници и рање-“ ници, Авијација — у ваздуху су се налазиле по читаве ескадриле — (стално је тукла. У кањону је било као у казану. Грмело је по“ читав дан и читаву ноћ. Дивизија, која је чувала отступницу, бра-, нила је прелаз Немцима преко Таре, док су се наши пребацивали И. поред ураганске ватре на Вучево, преко жичаног моста на Пиви код, Крушева. Када је и овај мост најзад био срушен, ноћу су парти-_ зани подигли нов на Чаковој Луци да би пребацили рањенике који су могли још да иду. Сутрадан изјутра, око десет часова, после лу-: гог бомбардовања, једна авионска бомба погодила је посред моста. 2 х Око педесет војника и рањеника подавило се тада у Пиви. Али наши нису ни после тога посустали. Остао је још један део војске и нешто рањеника које је требало. пребацити по сваку цену. И онда су. опет, до појаса у хладној води, гинући један по један од шрапнела, борци начинили нов мост на Љесиштима, више Чакове Луке. „На“ турали су неколико дрвљади и потковали дашчицама те прелазили, док је стигла и последња војска“. ·
Партизани су поново успели да се извуку из клешта, наневши тешке губитке Немцима. у 3
После 'тога, Немци су овладали левом обалом Таре и десном обалом Пиве; Унутра- у том левку, остали су још само најтежи рањеници и народ који се сакрио по пећинама да их непријатељ не би ухватио. Али тада су Немци у густом реду, један по један, претражили све шуме и пећине у кањонима Таре и Пиве и кога год су. нашли на месту су убили, без обзира да ли је то било дете или те-
· „Само ли су некога видјели, огријало“. У манастиру Рача — Херцога Шћепана, који се налази одмах изнад Шћепан Поља, убијени су сви рањеници које су се ту (Данас се испред цркве, ј оградом, налази заједничка гробница убијених од Немаца). У Јеренићима и Црквичком Пољу све што су нашли у двадесет кућа — у њима је поред рањеника и болесника
+
КА ГРАЂЕВИНСКА ПРЕДУЗЕЋА
;
,
М
у