20. октобар
"| Ви тврдите да сте сасвим спре| ' чили кварзње робе» — Да, више је не довозимо ...
„Војнин Аленсандар ЈМатросов“
; 1 у
у " 80 садржај филма _ „Војки ник Александар Матросов“ | узет је историски дога-
ђај, познат“ широм совјет-
ске земље, 23 фебруара 1943 године совјетски гардиста, стрелац ~ аутоматичар Александар. Матросов, да би обезбе“ дио. пут друговима, затвара својим у телом амбразуру немачког бункера и на тај начин зауставља ватру непри-
Датељског _ митраљеза. М мртав, 0н ( је продужио да служи отаџбини, за. 7 творивши 'пут мецима који су били вамењели његовим друговима. Подвиг Матросова има нешто за.
једничко с подвигом Зоје Космодем- | јачске са подвигом Гастела и младо. гардејала У филму је приказана веаика морална снага совјетског човека: света љубав према социјалистичкој отаџбини, Његоз херојски на, стихијска нио свесно, у »Прел нама су филма. Соба за рал Кенерал реферише херојском подвигу Матросова. Кажете. да му је деветнаест голина2 Пита друг Стаљин, и — после Малог размишљања наставља: „Ови млалићи носе мир и слоболу човечан. ству. То је поколење нових совјет ских људи. идејних бораца за комувизам. Такви људи не умиру. Њихова имена ће вечно да живе. у нашем хеоојском народу“ " Филм о Алексавдру казао је јелног ол претставника тог поколења нових совјетских људи, казао је како је цео совјетски поредак помогао формирању таквог карактера. подвиг није случај побуда. Он га је уча-
завршни друга
декори Стаљина.
Матросову при
Београдске сличице
о а. а у та ГОТА
« а Булевару Црвене ар| мије у Београду посто: ји“ Универзитетска би5' бллотека „Светозар Марковић“, лепа велика зграда, мало у врт увучена, а око те ку-
ђе и по тој кући шета увек јеТ дан мачак. Глават је и шарен; сив и бео. Обиђе он око куће,
- скочи у подрум, стане и пред врата трезора и мрњауче. "А трезор је одељење библиотеке, увек најбрижљије чувано, јер су ту најређе књиге. Кад ! неки професор дође, мора да нарочито тражи и да се потпише какс би се ова врата откључала. Мачак само мрњаукне пред оним вратима, а службелик библиотеке брзо стрчи низа степенице и уУслужно откључава да мачак уђе. "Сви га студенти познају. Он се шета и по њиховој великој чита“ оници, дворани са мисто сточића, изнад којих увече сијају си| јалице под зеленим штитом. Скочи и у крило некој девојци или паладићу који уче. Ппреде код њих на коленима докле та они чешкају иза ушију, милују по: леђима, % и читају притом своја скрипта. "То је њихов Мишко. тако та 30ву и сви та воле. "Јер да њега нема у њиховом крилу, не би можда било ни оне књиге коју сада читају и уче из ње. | Мишко чува њихове књите. од ; пацова и мишева. МИ зато све вејике библиотеке имају по неког чачка или мачку, који мишеве лове, па се храбро боре и с пацовима. __Један чувени ловац, звани Ромина Гробис, био је мачак париске Народне библиотеке. И кад - год би уловио пацова, кота никад није јео, депосио га је, мртвог пред врата управника, библиотеже: да се похвали, да покаже како он савесиб врши, своју дДУсженост, па је заслужио и храну 4 топло огњиште. и. службеници "библиотеке, и студенти који ту и раде подједнако хвале Мишка. У Он је, изгледа, раван своме чувеном париском колеги, ВБ.
би
Универзитетске
другу Стаљину о
по
за телефон
П риликом _ одузимања — телефона приватним ' лацима, да би се ра стеретила пренатрлана градска телг-
фонока мрежа, и“ мени је одузет те. лефон. Од то доба нисам се више бринуо. о рачунима за телефон — ла ли су стигли, јесу ли. плаћени или че.
Међутим. и. порел тога што сам се ослободио брте око плаћања, добнјао сам свакога месеца рачуне. Рев. носно сам их остављао на гомилу и једнога дана, кад их се доста накупило, отишао са у пошту да скренем пажњу на ову неправилности улудо губљење времена, ·
Ма ска СЕР, 4
а
Чиневница којој сам се обратио с гужвом рачуна и указао на неправилност оваквог рада, сасвим хладно ми је одговорила да нсцепан' те хартије и да се око тога не узрујавам. | . р . Урадио сам како ми је казала и био сам чврсто убеђен да рачуни не| ће више стизати, Али, они не само да су и даље стизали, него је' чак на једном 'овако писало; „Треба упла тити у року од 3 дана, иначе теле фон се дефинитивео демонтира!“ Мо
ж Тешкоће око оправке зуза
| јуј узм кварне зубе н пошто су мг
већ почели болетн, реших се да одем у своју“ рејонску амбуланту За. вода за социјално „осигурање, Трећег рејона.
Нећу да стављам | примедбу на то како је аљуваоница била прљава, сза крвава а у њој чах и извађен зуб неког пацијента, али желим да кажем да се о чистоћи „инструмената којима се ради уопште ве води рачуна, тако да сам сутрадам добила инфекцију по устима. | Још једно ми није јасно: зашто
постоји уредба да једза зуб или два
не могу да се пресвлаче већ само ви ше зуба Значи треба да чекам да # се квар рашири по целој вилици и да посгтигнем „норму“ да би ми зуби били пресвучени. у Наташа Секерезовић
а нашој јадранској обали има до ста депих ми привлачних лето, валишта, велнки број добро у-
Н
ређених купалишта и пријатвих тури-
стичких места. Али по својим природним лепотама, по положају н ка рактеристикама једног приморског туристичког места, Херцегнови може ла се мери и са најистакнутијим светским ривијерама.
Посматран са мора, Херцегнови 0даје утисак једног, добро уређеног града степенастог изгледа са дивним терасама и обиљем прекрасног јужњачког дрвећа и цвећа, Одмах на улазу у Боку Которску, тај дивни фјорд . на, југу, наше морске обале, Херцегнови је место са благом кли. како леди, тако и.зими. Отуда
мом, су његови мештани необично поносни, па. са задовољством изјављују
да је то место у коме је „лето усред зиме", |
Херцегнови. датира још-од ХШ. века. И данас постоје. остаци његовог старинског · града. Током бурне, историје био је предмет многих осваја-
ча, који су долазили са разних страна. , О „њега су. се отимали, Млечани, Турци и Шпањолци. Своје ' данашње
име добио је Херцегнови за време владе · Херцега _ Стјепана, која је град ослободио и'припојио својој држави. Богатство _ разноврсне поре флоре сусреће се у. Херцегновом 'на сибком корску. Ту расту _ безбројне палме, агаве, олеандерн, датуље, ба. деми, маслине. Зеленило је исто, како. поред "мора, тако и на периферији, тако да скоро нема ни једне: куће без "баште и. хладњака..
По своме. положају и „удобности истиче се добро уређен хотел „Бока“ у Херцегновом. Испреду хотела, пружа се дивна тераса, "са које се указују лепи погледи на морску пучину. Хотел располаже са око 80 соба и током „летње сезоне, . редовно мје -"пу посетилаца са свих. страна.
За сваког трул беника боравак у Херцегвозом претставља још _ једно уживање више. То нарочито појачава и дивна околина овог места, која је обрасла густом шумом " маслињака и боровине. Шетња до оближ њег мана.
„Сваког | месеца примам рачуне.
Привлачна места
·" Ректора Драг. Одговорни уредник Славко Јанковић,
који немам“.
ђутим, мој телефон је' пефивите на демонтиран још септембра | прошле Године. Мт г
Не“ смета ми ништа ова најезда рачуна, Примаћу их лдоклегод „наллеж: ни'из Телефонске централе. сматрају
мене да задужују. "Само “ме интересује да ли! неко плаћа тај телефон кад се мени. рачуни шаљу. Ут ји ј з 4 е А. Павловић, Делигралска 20
ла треба
стално
' и ожкж
Дру арица на годишњем ОД -"ору, "а послови стоје
(Сек дана извршено је разврста-
вање нижих поштанских службеника. ма од 1 јула
Нова. плата тече службеници1948 године.
Сви слу-
жбеници у Београду добили су разлику још пре 14 дана, док' службе. ници У Земуну до данас када пи. шем, а то је 26 август, нису добили. На иптервенцију Поште Земун 1, 3зашто разлика плате није дозначена добијен је одговор да се другарица која треба да тај посао обави сада
налази због тога дирана.
на ,
годишњем није разлика плате ликвиЈа се питам шта би случај.
|
одмору и
но било да је та другарица умрла! Јосип Теклић,
лоштански чиновник,
упила сам
дубоке, гли
дечје. на
пипеле, ПРИ Ни по
Земуп
_ Кођисна. новина на изложби на. Малом Калемегдану Рт
1] осетила сам Изложбу савреме, не скулптуре и графике. на Ма. лом Калемегдану у Уметничком пзвиљону. На изложби! су заступљени
најбољи радови многих наших познатих уметника. Каталог о изложевим радовима или нисам видела или вије уопште рађен. Међутим, испред сваког рада назначено је име умет. ника, република, назив рала.
Сматрам да је овај начин _ много погоднији, једноставнији и приступач нији | гледаоцима. Уштеђује се 0н2 досадно превртање каталога _ пред
сваком сликом. ЋЕ
Мислим да би врло корисно било да је међу осталим подацима о раду година када је дело ра изводљиво а пру-
вазначена и ђено. То је лако
· жило би посматрачима много јасни-
ји преглед. | се
жжк
а цупеле из задруге у Стаљингоадској улици
лепе,
шест рупа кроз које се види сунце,
Ја детету то купила за кишу и
не за луксуз. дечје ципелице,
сен а кали
квалитетр
Једва
је смо доче-
а оне. дођоше провилдне, Зар се тако води борба за
Меланија Петровић, домаћица, Далматинска 58
Ао те
—-Ето им, да не дође више 20 фронтоваца на једну мотику а 200
на једну косу!
за
Јовановића 1/1М,
тел. 20-483, сЕљ РА5 [- 9069 114.
опоравак
одмор
ИК
· Херцегновог аутобуски саобраћај
Парк који се лако може угедити
У улици 29 новембра . дуж Бота,'
ничке баште био је раније односно дрворед у виду парПарку даје свежину простире крај лрвопарк је подивљао и запуштен, трава већим делом изга, жена, клупа нема, често се у њега бацају отпаци. Деца која се овде играју прљају се по прашиви и ђу_ брсту
парк, ка са клупама. башта која се реда. Међутим,
Мислим што се. не обнавља овај парк, ба могао ла буде лоп дечји вртић, чије уређење претставља лак посао. Др-
да је свакзко пропуст
који
воред је пеоштећен и треба само 2-.
чистити ђубре, делом обновити
поставити клупе. |
тра. ву и Колика би корист то била 32 ста-. новнике свога краја и децу која би могла да од својих кућа у њему бораве по цео дан. А ова- | кав изглед парка само ружи читав крај својом запуштеношћу и прљав-
недалеко
штином. 5 : Јелена Станимировић
стира Савине. који чува дивне фргске наших старих сликара и друге, мсториско + културне вредности — из; давне прошлости, претставља пријатан одмор после су ихана и купања у мору.
Из Херцегновот се редовно одлази на излете кроз целу Боку Которску, или се иде и даље уз ловћенске сте не према Цетињу. Пут уз Ловћен спа ла у ред најинтересантнијих путева у нашој земљи. Уз тридесет дво серпентина вијугаво се пење аутомобил уз планински масив гордог Лов-| ћена, , датле се пружају красни ви-' дици на цео Бококоторски залив. Са последње серпентине, при вожњи у | предвечерје, може се уочити како је | у Боки већ завладала ноћ, док — на врховима Планине још сунце греје. Пешак пре сиђе са врха ових стена. до Котора, него: аутомобил. Нарзвно, он иде пречицом и ве прави дупле заокрете,
У близини Херцегновог налази се и, острво Мамула. У некадашњем вам. ку на овом острву су италијански 0-' купатори у току Наролноослободилач | ког рата били саградили велики концентрацнони логор, у који су доволили знатан број родољуба из Далмације, Боке и Црме Горе, ту их му чили и злостављали. Ускоро ће [1 Мамула бити изгређена У. дивно. летовалиште и одмориште. Од Херпџегновог до.Мамуле лепи су излети 0855 ком или моторним чампима. !
Херцегнови је повезан. ускотрачном. железничком пругом са Дубровником и Сарајсвом, а, преко: овог последњег и са осталим нашим центрима. Из Ду бровника одвија се свакодневно преко |
Котором или и даље са целим прногорским приморјем. Паробродска веза такође постоји и пароброди саобраћају три пута недељно.“
У току ове сезоне Херцегнови је | лобио још нових хотела. Из године у годину ово привлачво место . на
југу нашег мора повећаваће свој капацитет и постати једно ол најпо-.
тећенијих места на Јадрану. Тако ће | Керцегнови са Улџињом и Будвом до стојно пелани прва туризам у У ној Гори.
са |,
припреме мајстори пред волкве турнире
Др Петар Трифуповић
скусви и солидни мајстори по-
чињу са припремама и тренин~
гом већ на неколико месеци. раније, пре него што ће се одржати каква значајна утакмица. Те припре ме не састоје се само у студији ша. ховских отварања и одигравању тренинг ~ партија. Мако су теориске књиге драгоцене за мајсторе, ове ипак нису довољне, јер се мора имати у виду да се теорија сваким даном све више усавршава. Мајстор мо. ра да сам изналази неке нове потезе да би изненадио свога противни« ка, ако не жели да сам буде изнена, ђен. Надаље је важно да проучава партије својих будућих противника, које су они играли на ранијим тур. нирима, Те партије ће показати које варијанте они примењују у отварању, да ли у средишњици негују претежно позициону или комбинаторну И гру, као и да ли су сигурни у завршницама. Мајстор мора да буде не само духовно, већ и физички приправан ла издржи тешку турнирску борбу. Ако за време турнира организам није У реду или ако нерви нису довољно чврсти, тада играчу не помаже ви зна ње ни вештина. Једна мала кијавица, главобоља __ или зубобоља у свако. дневном животу не. игра иначе. нарочиту улогу, али често пута може да буде ол одлучујућег значаја по резултат шаховског сусрета. Такви слу чајеви су чести,. изко их извештаји са турнира, ретко помињу
На турниру у Прагу 1908 године; велики _ мајстор, „Акиба _ Рубинштајв“ изгубио је због зубобоље већ. скоро сигурну пову чагралу Пред крај тур нира у партији са Дурасом стајао је већ повољније, када је одједном почео страховито ла га боли зуб Ме рао је да да реми и услел тога је испустио пола бола МИ у залња лва кола није могао да се бори пуном снагом, тако да је неочекивано. са првог пао на четврто место у габе. ли.
Замало да због зубобоље није
_ стралао и Аљехин 1927 год. У
за светско првенство у Буенос су. Прву партију је врло лепо добио против Капабланке Затим је А. љехина изненадила зубобоља — почез је лоше играти, што је његов про. тивнак искористио и преузео воће ство. Већ се чинило је Аљехинова ствар пропала. Међутим на савет лекара одмах је извадио дза зуба, после чега је наставио меч новом енергијом, н коначно победио,
Нервоза, несаница итл. могу битно да утичу на игру. Зато такмичар пред полазак на неку важну утакмицу мора ла поведе рачуна да му је здравље у потпуном реду. Шта више,
вамечу Адре-
да
недавно су на међузонски турнир совјетски велемајстори повели са 04 бом и лекара.
Наши најистакнутији мајстори воде рачуна о својој физичкој кондицији. Трифуновић воли лаке спортове, као тенис, итд., 8 слично и Глигорић. Велемајстор Пирп проводи многе часове у _ шетњи на свежем ваздуху, нарочито у шумн.
веслање, пливање
Светски првак Ботвиник се за време припрема труди да буде у сличе ним приликама као за време турнира. Да би се привикао на жагор пуч блике, за време тренинг ~ партија са велемајстором Рагозином, по два рач дио ~ апарата му једновремено грме У соби, а са разним прстрамом. Пошто Рагозан много пуши, управо лими ово је Ботвинику само по себи довољно привикавање на замаге љену атмосферу у турнирској сали.
као оџак,
Промена хране такође може непог вољно да утиче на мајсторе када 0» ду на турнир у другу земљу. Совјета. ски велемајстори су 1946 год. у Гро«. | нингену, а такође и сала на међуч зонском турниру имали свога кувара.
Има још а других појединости 0 којима мајстор мора да води рачуна пре него што ће да крене на утакмицу. Припрема са свим својим детаа некипут ла смеше
њима, неупућеном може изгледа претерана или можла на, али се. ола ипак ни у ком погле. ду. не сме занемарити. Тек када се ова у потпуности спроведе, мајстор ће на турниру моћи да уложи у пар« тије максимум свога знања, вештине и борбених "способности. Озреп НЕДЕЉКОВИЋ
Штампарија Штампарско-издавачког предузећа "Наро дног фронта Србије, , и 7152 || ДА |