20. октобар

"17 [ У

а АЈ ужа

Му

СТГАНА 2"

ма РУМ, па " јутром рано у недељу.

— Сва срећа што руководиоци Градског млекарства нису руководиоци мензи, јер би _укин ули недељом ручак и

вечеру

_ Мото ли (е радник, номаштонику пили службенику који је 5) 0тк0зџ довати годишњи одмор

У пракси се показало нежолико пута нејасио питање да ли предузећа, надлештва нли установе могу радницима, намештеницима или службеницима давати годишшњи едмор ечзда када је таквим лицима отказано од послодавца даље вршење службе мли када је исту такво лице отказало. Због тога је дошло до мнеједнањог тумачења и примењивања елредаба Уредбе е есотказима радника, намештеница ми службеника као. и одредаба Закона ин уредаба •Ф државним службеницима.

Према ча. 1 Закона о државлим

службеницима, и мл. 1 Уредбе .•'

плаћеном годишњем одмору. радника, намештеника и службеника, свима радницима, намештеницима н службеницима Закон гарантује плаћени годишњи одмор након навршења 11 месеци ефективног рада. Према чи. 1 Уредбе о отказима радника мн намештеника овим

лицима је такође гарантовано пра-

во на отказне време, тј. послодавац не може никоме моментално отказати службу, већ је предвмђен обострани етказни рок од пајмање 14 дана. За време отказпог рока лица у радном одиосу имају право на 5 часова недељно слободних радим тражења новога запослења. Џрема чл. 5 Уредбе о плаћеном кодишњем одмору радника, намештеника им службеника, радник, намештеник или службеник коме је служба отказана без његове кривице м који је стекао право на годишњи одмор, а који није вористио кривицом руководиоца предузећа или установе пре датог отказа, има право на новчану нажнаду у износу од 14-дневних месечних принадлежности,

из предњег произилази да овзи"ва лица имају мраво на новчану накнаду те им је послодавац дужан платити годишњи одмор У напред наведеном износу. Такво лице ме може бити упућено БА коришћење годишњег одмора У току отказног рока. То с тога, што би у овом случају тј). фузионисањем годишњег одмора са отказним роком, како то практикују поједина предузећа, враво труд. беника било окрњено, нас мш збот тога што се то коси са наведеним законским одредбашжа, Ово је и логично, јер се на тај начин трудбеник лишава права да правилпо и безбрижно у потпуности користи свој годишњи „одмор, јер би у том случају био принуђен, уместо да се одмара, да тражи себм нове запослење.

Према изложенеш, трулдбенику који је стекао право ма тедавиињи одмор, а кеји није користио крш вицом шослодавца, а коме је служба отказана без његове кривице, припада право на новчану макнаду у висини 14-дневне ншаднице односно плате (брутој, те се еза накнада у новцу не може замењивати слањеж на годишњи одмор у току етказног Рока.

Поставља се јопл питање, да ли радник, намештеник или службеник има право на плаћени годишњи одмор док је у охказу који је сам учиниот

У пракси се често, тумачећи криво горе наведене прописе, трудбеницима ово право не признаје уопште, тј. када је трудбеник сам отказао службу. Међутим ни ове не би било правилно нити у ДУху наведених законских прописа. Према смислу им тенденцији односних едредаба, у сваком случају трудбеницима који су мавршилм 11 месеци ефективног рада припала право на годишњи одмор мли на накнаду за исти у новцу, но само под условом да до некоришћења годишњег одмора није дошло кривицом самог радника, мамештепика _ службеника. У сваком другом случају право на накнаду или на фактично коришћење годишњег одмора такво лице у радном односу има. ХО ако је службеник својтм отказом спречио рукоподство предузећа да га распореди у току календарске тодине за коришћење годишњег одмора, он губи право им на плаће-

им годишњи одмор. Мапротив, ах0 | -

„

_Шшно говорити, али на ' лиштима има доста грешака и

је трудбеник био на служби за све време у коме је њему требало дати годишњи одмор, тј. у току целе каденпдарске године и прешао у друту, а предузеће му није дало годишњи одмор својом кри-' вицом, онда се не може рећи да он нема право на годишњи одмор односно на новчану накнаду за 0вај, без обзира што је сам отказао службу по мстеку рока у коме је предузеће било дужно да му годишњи одмор да;

Према томе, сваки онај трудбеник који је радио у једном од предузећа или установа у току

једне календарске целе године и

у току исте није кривицом руководства предузећа користио годиппњи одмор има право на накнаду у вовцу и у случају када је у

„ следећој календарској години им

сам отказао службу. 3. Б. у

неке неправилности

. 135 од сто, тикава

# %

СНАБДЕВАЊЕ ВЕЛИКИХ "ГРАДОВА

МАЛЕШ У

ДАТ ЛИ СЕ ЗАГРЕПЧАНИ СНАБДЕВАЈУ ·

___БОЉЕ ОД БЕОГРАЂАНА2

е можемо рећи да је

снабдевање у, Загре-

бу мплого боље него

у Београду. То значи да није довољно добро. Али има појединих проблема у снабдевању који су у Загребу тако решени да нам могу послужити за пример, као што и из снабдевања Београда могу Загрепџачи подешто да науче;

Једна од лепота града Затреба су излози државних и задру жних продавница. Нису оне 60ље снабдевене нити имају разноврснију робу него наше у Бео-, граду. Али та роба је тако укуспо изложена да привлачи око пролазника, чак и кад је она“ просечног квалитета. Добро би било да наше Одељење трговине и снабдевања из' Београда, ако не може никако ' друкчије, да позове загребачке аранжере да нам уреде излоге у којима су трубе тканине и намирнице набацане како било, тек да се види шта има у продавници. Излози нису само ствар трговане него, свих опих који се старају о изгледу града. У Загребу је вођена читава кампања док су коначно доведени у ред. Међу најлепше уређене спадају из лози градских предузећа за вои и поврће „Хране“ и _Јабу-

• Шарене се у њима брескве, Теа свих могућих врста, крушке и грожђе. Све је то пробрано и лепо сортирано. Чисте су ни уредне да их је милина погледати, ,

У. Загребу вма много воћа ћ

продавницама и по пијацама. Има и поврћа прилично. У августу је план довоза поврћа испуњен са 125 од сто. Довоз кромпира износи, према плану, ·147 од сто, келерабе, мркве и лупа 110 од сто, парадајза само 80 од стони воћа 75 од сто. Бољем довозу во-

ћа и поврћа у Загреб допринела је највише, веома развијена, трговина по везаним ценама. Пре ко 98 од сто воћа и поврћа откупљује се за Загреб по везаним ценама, 47 ,

Почетком · јула организовано је шест рејонских предузећа, и шест самосталних "продавница предузећа. да преузму | набавку воћа и позрћа за. свакодневне потребе док су дода градска пре.

дузећа одређена да _ набављају артикле који ће се спремати за зимницу. Још недовољно јака откупна организација, честе 1амене откупних подручја, нагли палови цена, конкуренција и сла ба сарадња откупиих предузећа и задруга, све се.то (као и код нас) одразило на неравномеран прилив робе, оскудицу у погелиним артиклима и још недовољан

квалитет робе.

Да би се побољшао откуп, Одјел трговине и опскрбе послаће око 180 људи, запослених на разним местима по трговачким пре дузећима на терен. Њихов задатак ће бити да прошире откупну

| мрежу и захвате њоме оне про-

извођаче који су остали изван досадашњег откупа и извуку што је могуће више робе са откупних подручја. Форспраће се и даље оснивање ситних, самосталних предузећа, која су нарочито покретна и еластична у пословању. _ Снабдевање воћем “ поврћем са сопствених економија износи: само око 10 од сто. За идућу годину засејаће се пет пута више земљишта и основаће се економија за гајење свиња и живите. Колико је корисно Фснивање свињогојства _ показао је пример градских хотела, чије је руководство, сопственом иницијативом, утовило око 50 свиња па је имало, за своје објекте, довољло масноћа и разних. меснатих прерађевина У току целе године,

Загребачке пијаце личе на бео

при плаћању грађевинских радника

алазимо се у јеку сезоне грађевинских радова КО-

ји се изводе на разним странама Београда. О значају саме изградње.било, би изли а гради-

пропуста који се могу, треба и. морају да отклоне, па је збот тога важно да се на њих

осврнемо,

Например, има случајева да се, мако је изишла Уредба о платама радника У грађезинарству, којом је тачно прецизи- · рано у коју категорију треба | да се радници разврстају, румоводиоци на неким градилиштима не придржавају те Уредбе, не разврставају раднике по њиховој стварној способ ности и учинку рада, већ им дају највећу групу >плафонс«, која је по Уредби прописана, не водећи рачуна о томе. да тиме ометају правилно спровођење Уредбе,

· | Нека градилишта су бравил- >

во разврстала своје радтике по илатним групама. Градилиште хотела ЈА на Дедињу (чије радове изводи предузеће »Нен- · „ мар) извршило је · правилно

· времено, тј укупно 10 “ ва, н тиме за 10 часова ствар-

: норме, коју уствари нису по “ стигли и на тај начин им се и- : · еплаћује награда за подбаци-

вање, а ве за пребацивање ., „ко би се на време спречиле

| жав је

распоред радника У платне групе и то у заједници са пред седнимом _ пододбора Синдикалне подружнице, руководиоцем градилишта и палиром,,. Исто тако, на поменутом градилишту правилно се води евиденција дневних учинака,

На неким — градилиштима радницима се обрачуназа да пребацују норму, коју они стварно и пребафују, зли на

| који начин. Један посао који _ је предвиђен по норми да са

уради за 8 часова. они раде свих 8 часова п 2 часа прекочаоо- но пребакују ону норму која је предвиђена за 8 часова. Тиме они неправилно добијају награду. за пребацивање

норме. ба

„Има случајева да · поједине у радне труле, које добро раде ; к пребацују у сво

У ју групу на приме неког сла-

бијег радника, или неког рад- , . ника који дође са стране, Та- :

о начин

У па

случај ша > малена

рој

Војне политичке школе па Бањици, где синдикалне Подруд. жница врло слабо ради, те није Јене да ове раднике одвикне од неправилног односа према својим друговима новајлијама Који долазе на традилиште,

Дешава се да се на појединим градилиштима још увек и алимнистративни службеници исплаћују на сат н да тиме далеко више зарађују од оних који раде исти посао а систематизовани су. На пример, на градилишту број 1Х, Топличин венац (радове изводи гра-

· ђевинско предузеће 220 окто« бар«) један набављач зарадио · је за 10 дана 1.800 динара, до-

бијајући 12,50 динара на сат,

· а урачунати су му и прековре-

мени радни часови, Све те случајеве треба брзо ксправљати ми отклањати, ка-

све последице која би из-тога могле да прошстекну,. На тај

„шачин би се рад на градили-

штима боље'иш брже одвијао, | а радни људи бн дошли до стан м радних просто~. С:

беј ме а; У

обнове п развоја иародве врвереде СССР предвиђа, као што је аматво повећање пронзводње тексти_ ла. У испуњењу овог задатка втдво 'учествују текстилна предузећа града Калињсика..

Овај стари руски град налази се па обалама Волге, тамо где се у вељичанствену среку улизају Тмака и Тверци. Град, који је добио своје и. ме во великом совјетском државнику

Михањлу Мвановићу Калињину, (звао,,

се пре Октобарске револуције Твер. По додаску совјетске власти, а наро. чито у годинама предратних Стаљнових ијатиљетки, град Калињин до. живео је, вапоредо с привредним и . отиштим препородом и уздизањем зе. мље социјализма, свој коренити препордбд. Постао је један од значајних индустриских циснтара. У калињинској индустрији МИ провзводња текстила. Она је застудљ ена великим комбинатом за израду памучних тка,. нина „Пролетерка“, као н низом дру гих предузећа,

Немачко _ фашистичка о окужација Калињина трајала је само два месеца. Али у том кратком временском размаку, а нарочито пред само своје · повлачење из града „под победоно. сним ударцима Совјетске армије, хил

| У

градске и по дугим редовима. ртретчана су још неповерљиви према својим снабдевачима, због неравномерног довоза, " па

сатима стоје да би скупили ДО

вољно кромпира за зимницу. Сто ји се у реду и за парадаја. Пре периода припремања _ зимнице Одјел трговине и опскрбе успешно се борио против, како:

грепчави , кажу, „репова“ Тако" звани „критични“ артикли, која су се нај звише тражили, распоре ђивахи су на највећи број тезги без обзира коме | предузећу оне припадају. · Целокупна · зарада враћема је опом предузећу _ које је „критичну“ робу довезло. Ме тод је био добар, али се показао недовољно ефикасан када је отпочело спремање кромпира у подруме, Одјел за трговину и опскрбу требало би да, повезују ћи се са масовним организацијама поведе кампању против ре-

ју од београдских, пре свега, по далеко већој чистоћи и реду. На њима се види да је потпуно нетачно, ми-

укорењено шљење Београђана, да на пија-.

цама, па а суседним улицама,

мора бити отпадака и течистоће. .

Загребачке пијаце пмају |и довољан број тезги, најобичнијих, од дасака, на ногарама, какве би се могле код нас лако направити. Продаја „са земље“, ве би се тамо могла ни замислити. Завођењу | реда на пијацама у много су допринеле „разгласне“ станице, преко којих су објављиване не. правилности продаваца и купаца. Тиме су грађани уповоравани на грешке и с позивани на њихово отклањање, _ Разгласне станице су временом — укинуте, али су навикли да ситналишу Одјелу трговине и опскрбе неправилности, које примете. Отворена. критика почела је да замењује „шушкање“ по у-

тловима, Поред тога, на свакој.

пеаци _ постављен је по један тржни надзорник, чија је дужност да се стара о правилној организацији продаје робе, размештају робе на продајним местима, о количинама, асортиману н квалитету робе, о односу између продаваца но потрошача ", уопште, о одржавању реда на пијапи. Квалитет воћа т поврћа није био на впомни, али је Одјел трговине | и. опскрбе повео борбу да га подигне, н прилично је у томе успео. На тезгама загребачких пијаца и у продавницама не могу се видети гомиле трулог и спарушеног поврћа, као што то код нас бива. Половином августа отпочели су службеници Одјела систематске обиласке продавница. _Сва лоша роба је шкартирана. Воће · које шије довољно свеже уп ва се за израду ракије. Поведе-

' во је рачуна о бољем транспор| ту.

Нарочито је важна, међутим, што се настоје да се роба из вагона преноси директно У продавнице, па не мора више пу та да се претовара. Створена су п у. обичним подрумима зграда приручна складишта уз продавнице, у које може _ стати ибвесна резерва робе тако да про-

· давнице увек буду довољно снаб

девене. Добром квалнтету воћа в поврћа доприноси и пробирање т сортирање у магацтнима гле влада примеран ред и чистоћа, ма да се довозе стотине кило-

| трама робе. На загребачке пија-

Ме мн Ме таи

"рибарске задруге врло

нозвато, и

о пеојекни Њим ушорсиаа ст замли граду Келиљаму

школа, 3 болнице, позорншта, клубо_ ве. Од фашистичког дивљаштва ш бе. са изстрададо је 70 калнњинскии иидустриских иредузећа, а у првом ре. ду — комбинат. „Пролетеркњ“.

Убрзо после тога приступило се ве диким радовима ва обнови Калињива. Град на Волги укључен је у ред •. них петнасст сталнњх руских градова, чија је обнова у најширим размерама отпочела на иницијативу Ј. В, Стаљин на. Совјетска влада одреднла је за обнову Калињива кредите у мзносу преко 200 милиова рубаља.

Успетно н брзо развилн су се ра. дови на обнови и даљој изградњи волшког града, који је пре Великог отаџбинског рата стално _ бележио крупне успехе у уздизању свог бла. гостања, у привредном и културном

развоју. Калињински градски саобра.'

ћај добио је у предратном перноду БО километара трамвајских пруга ко. је су повезале све рејоне града. Че. твороструко се повећала дужина ве. доводне мреже, Не мање обимна ра. дови извршени су не зсфадтирању и калдрмисању унца. « Резултаљи предратвих редова взиф.

шетих у Казињину вести су взича), и, али у истој мери треба истаћи значлљу и обим поратне активности ва обнови и даљој изградњи греда та золшким обалама. х

Од встеривања хитљероааца прошле је пет година, За то зреме обњовље. ко је прехо седам хиљада станбених зграда, тј. скоро целокупам оштеће, ни станбени фовд Калиљича. Потпу. во су обновљене калињишске едек. трнчне централе, а сто тако — трам вајски саобраћај, | водоводва # кана. анзацнова мрежа. ' е „У Калиљину дашвс. раде све школе, којих има охо четрдесет, поред два института и седам техникума. Успеш

ва је ни жива делатност калињтнских |

културно | установа. Број

_ просве | повоградњи“ је а | ражи као

број градилишта. Близу градског пар / ка подиже се ново позориште са 1.500

_ седишта. У ' непосредној близини оба.

ле уздиже се огромна зграда Акаде. мије „Молотов“. Веома лепе грађе, вине подигнуте су на Тргу Револу. њије, Пушкиновом Тргу и ужи Ка. дињина.

У завјиљној годнни поратне Стаљин. вове пјатиљетке комбинат „Проле, терка“ моћи ће да да совјетској 32. мљи, захваљујући проширењу во уса. вршавању производње, петоструку ког

пе се реда „аебев међ НЕБА, Тако може да се лепо распоредк по тезгама и да радни људи још у ране Јаре МИН НЗ Ју добар избор. |

Од нерационира на вамирпиа

премају на градске Бату село у ја. међутим уопште нема откако су максимиране продајне цене, а откуп још није добро спроведен, Исто тако, ретки су на пијаца млечне производи,

Загрепчани могу да лоручкују сваког јутра и или преподнева у хлеба. млека (за

млекарама три већ у великој шоља, беле кафе са пазлаком Зли 30

колалом, ·_Бољем раду млекара допринела је њихова децентрач лизација, Сваки рејон има своју млекару. На рејоне је пРУННЕНА и продаја хлеба.

/ У последње врежшве предузете | рејоњу

ма рашчлане = предају под диа ректно руководство рејона коз ји добијају све С самосталност. Пада у очи да 7" Загребу нема „сваштарница“ = предузећа Боја продају „сву могућу робу, већ су она спецајали зована као и продавнице « ;

Друштвена исхрава је у 3».

гребу прилично слаба, јер се,

много већа пажња обраћала спаб, 'девању комерцијалних ресторава. Одјел трговине и опскрбе узео је на себе задатак да пок ша исхрану-радвих људи у рад“ ничко = службевичким ресторанима, те је зато основана специ“ јална оперативна група У За гребу има на сваком кораку КОмерцијалних о ресторана: малих, где. се за мали новац може До бро јести и репрезентативних чије цене нису доступне просеч[5] еном човеку, Разликују се од београдских опет по ЧЕ стоћи, уређењу, # по културни јем услуживању. Између оброка може човек да утоли глад у млекарама, експрес - ресторани“ ма, где има салате или киселог млека, или. у „На-Ми“ где се за око 20 динара добија укусно сервирана закуска од траписта, саламе, белог сира и руске салате. У „На-Ми“ се служе и компоти, кремови и колачи. Про изводи градских посластичарница разликују се од опих – које израђује нашф београдска, по томе што су разноврснији, припремљени са више стручности и укуса.

Све ово што је успећо да се спроведе у Загребу, поред недао статака ва којима смо се овом приликом мање задржали, не би било тешко ни код нас постићи јер су услови снабдевања Београда и Загреба врло слични а то све нису крупна и нерешљиви проблеми за које је потребна! велика мудрост. На не давној конференцији повереника трговине и снабдевања видело се колико наши. градови могу да уче на међусобним искуствима — да се исте грешке не по-

,нављају већ њихови узроци у-

клањају чим се појаве, Ту међу собну сарадњу и размену искустава треба развијати и неговати, Ма

па ЦНЦ

пне и

аи“