20. октобар

| данас.

маса ст Х

ПРЕГЛЕД ЗНАЧАЈНИХ СПОЉНОПОЛИТИЧКИХ ДОГАЂАЈА

– Нора даље на маршализанији

;

+ 4!

а ма Уа НИНА и А ТО 1

Франке

БРАТЕ пити ПИОНИР рвиопмолпооинимполипололили

| Француској је дошла на власт тринзеста влада по реду од ослобођења до Овој влади петенисте Ро. бера Шумава « жандарма радљим

уке «класе социјалистичког _ ми.

__- вистра Мека ве би вредело по- грешке“

__- клањати већу пажњу као ни

__ ува није решен. Омешне су тврдууње неких реакционарних листо- _ збедности Фрапцуске. сва к британског радија да н по"следња криза француске

еаномске = политичке - Напротив, чињеница је да нијед

пролазном с еху, када ова не -би била _ даљи корак америчке _ експанзије, – поробљавања

одраз су дубоке економско - со-

вемља, — доказ, поред. многих других, да нн један од важних

|шроблема која засеца у животне

интересе широких радних слоје-

владе претставља знак стабилне екоситуације. _ - ва од досадашњих влада није мо

) ~

| | 7

ла новоформирану

тла да стабилизује монету,

у Еисте Робера Шумана дочекао | | је велики део француског наро- _ ној колитини сировина, у првом

вена,

реши : жобије у одговарајућој величи-

ов репарације од Немачке и у__ уутаљ, неопходно мотребан по- _ литике у интересу целе земље, _ он француске тешке индустри-. _ престанак интерве је. Та вапред поменута питања _ рата у Вистнаму (које оптеревису могле, а нити су хтеле,

да реше све владе, од пораза

» житлерове Немачке па до данас,

јер су биле експоненти трусто-

„ва « колонијално буржоазије,

Нову француску владу пете-

да с оштрим негодовањем. Ни

реакинонарна штампа која је у-

казивала на неспособност _ Робера Шумана и његове соптпјали стичке дружине, није поздравивладу као

што је то чинила сваком рани-

Ри з

_блема, на првом месту чу свој својој пелини, постали су тепанзионистима је потребна = слушна марпонета која ће, ка- | око у унутрашњој политиши, тако и у међународним односима, |

у Клермон-Ферану #

хјам згодом. Крупни капиталињ

сти, на крају, задовољили су се с овим данас једино најпотоднијим решењем — избором Робера Шумана, јер. он моментално, још увек одговара захтевима америчке дипло! је. Бер линско питање није решено, кон ференпија Генералне скупштине Уједињених. нација се ближи, шпели низ спОљНОпОлиТИчИх

немачке

двеома акутни. _ Амерички екс-

радити на јачању америчке експанзивне моћи. Шуман, који ће то сервилно чинити, претставља само тактички потез америчких „стратега“ у

цуској, стварању општег верења _ према систему и спремању терена увођење диктаторске власти би-

ло фашисте — генерала Шарла | Пола | Реноа. Разуме се, амерички екс-

де Гола или минхеновпа

панзионисти не би мотли спро-

водити своје планове у Францу- | ској, а према томе великим де- |

лом утицати ма промене фран-

| цуских влада, када не би имали | «своје помагаче у „социјалистич- |

ким“ идеолозима Леона Блума.

_ Улога десних социјалиста до- | вољно се објашњава само јед-

ном чињеницом њиховим учество вањем во у влади радикала Ан-

дре Мариа, уском Реноом,

политике у Фратцуској.

је да фпнансиско - економски | програм Пола Реноа нема ништа | ваједничко са сопијализмом. По- |“ иљишта

дршка Реноовим захтевима 32 специјалним овлашћењима влади која према уставу притадају само парламенту, смањење порева ва крупни капитал с једне. а пребацивање 80 милијарде фра ака нових пореских терета на радничку класу и радно сељашто с друге стране, затим покушај ликвидације напионализо ваних предузећа ни у ком слу“ чају не сначе ништа друго него најгпусвију издају сопијаринне и интереса ничке класе, = чешће ои инте Мока _ као министра полиције у неколико последњих реакпионарних влада, који је своју оданост, крупној буржоазија показао и депембра године у крвопролићима СВИМ радничким пентрима, „иедеолошко оправдање _америтот импертјализма и поробљавања западноевропских народа, похазује да су француски десни социјалисти постали отворени иструмент америчких империјалиста у гушењу борбе ралничке класе п ових лемократских · снага, Шта више. Блумови _ сопићалисти са више преданости брање политику америчких | експананониста, | у погледу Немачке, него што је то случај са неким буржоаским поПрва Шумапова влада није могла да извршава с ЛОВОЉНОМ брзином наређења волстритских банака п да испуњава пхове директиве да спроводи жифвот о вахтеве _ Стејтодепартмана

да ·

по- |

уствари |

сарадњом са

памну.

х 505 је активно делова: стварању „западне = ..

је“. Жорж Бидо, бивши кан. стар спољних послова, видећи расположење француског јавног мпења према америчко-енглескофранцуској политици у Немачкој, усудио се да упозори ваттингтонске дипломате ва „грубе . које они чине у Немачкој. Због тога је отстрањен са положаја министра опољних послова, пако је у основи б1о веран начелима Ватикана и Тру-

· Француске, Честе промене влада _ мана. Међутим, Блум се потру-

дио да се и надаље спроводи

· „шијаљне кризе у којој се налази _ политика поделе. Немачке, ожи-

вљавања немачкот милитаризма, то јест, спречио је да се формира једна демократска влада која би заступала стварне интересе француског народа и бе-

_ Проблем образовања владе није више само ствар уске групе политиканата. То је и у Француској постало _ животно питање широких радних слојева. Основви проблеми који раздиру земљу, питање надница н цена совитшење _ животног стандарда радничке класе, _ стабилизација франка, спровођење спољне по-

ЗА ПИК ХЕС ТИ УДО

Ћује; буџет сваког дана за милијардљу франака), остају нерешени. Опадање животног _ стандарда, нагли пораст цена ОСНОВНИХ ПО-

тропттих добара, док надвице и плате остају вепромењене, застој у индустрији, јер нема у довољ-

реду кокса, а осем тога неиспоручивање репарација од стране Немачке према одређеној квоти, в даље, издржавање окупатионих трупа у западној Немачкој « Аустрији, — све је то резултат противнародте владавине народтих републиканаца, сопијалиста ит осталих реакционарних група. Док, на пример,

„француска индустрија чема до-

вољно сировина, француски капиталисти, као а 1940 године пред непосредну инвазију Франпуске, с оним истим вемачким

вечаност је била скрошна, Код станице Овче, иски. ћена зеденилом, _локомоИ тива је пресехла с узану врпцу. Тутњећи кроз поља Панчевач. ког Рита композиција је прошла пре

ко новоподигпуте пруге. У Бестраду, лиљаде Фмладина_

са шзградњон опруге, ве шеузораним ледшвама и шечварама о Панчевачког Рита, једите су се, у раним Јутар-

ловци

им терспима Панчевачког Рита, који су били обрасли густом трском.

никаквог шута. дине изграђен је деведесет километара дуг камени иосии. Тиме је спремено плављење мочварпот тла но о. салмдесет жиљада катастарских јутара земљишта у Панчевачком Риту испре сецаво је системом канала за навод. њавање. Огромни комплекс земљишта постао је обрадив, а акционари Друштва „Батињол“, које је градило насип могли су да буду сасвим задо. вољни — зарада је била добра. Сада је цена земљишта У Риту од. једном „скочила“. На. некадашњим ледннама и мочварама одлично је успевало све што се засеје: од паш. "њака и житарица до кромпира и поврћа, Прве бошркљиво и мало, а ка сније све вуше и визе, у Риту су почели да ничу кућерци, Појавили су се и први „дивљи“ насељеници, Он, да је Министарство пољопривреде све имање ставило под своју управу и почело „ла дели до | вог светског рата. Шта се касније 0– диграло није тешко "погодити. Мно. ги добровољци којима је званично дато парче земљишта, никада од то га нису ништа видели, док су руко. водиоци и виши чипорници министар ства изпенада постали велепоседници парцела плодног Панчевачког Рита. Замупци, који су радили у тешким Рај

"ифе а француских

десних

бровољцима из пр- |

концернима во трустовима, снабдевају их потребним сировинама, лиферују нацистима животне. намирнице у којима _ оскудева

„сам француски народ.

Над Француском се надвио, као Дамаклов мач, администратор Маршаловог плана претстатљајући вољу и извршујући захтеве америчких монополистичких концерна. А француски крупни капиталисти, да би се одржали на власти, нашли су се у челичном затрљају Волстрата, То је неминовно довело ло тога да је у једномесечној Мариевој влади било шест министара-коља борациониста, међу којима гробар Француске Пол Репо, „душа и мозак“ ми поратле француске

буржоазије. у Ови иста: поборници „мар шализације“, _ послератни „гро-

бари“ Француске срозавају економску моћ а политички углед своје земље. на степен трећередне силе, потчињавају француску привреду и спољну политику #ИН-

тересима америчујих 1 Француске саобраћајне артерије,

железнице ин цесте, луке #Ф о ва-

здухопловне базе, трговачка мор нарица, електричне _ централе и хидрауличне _ бране – постепено потпадају под контролу америчког експанзионистичког капитала. Колонијални поседи, нарочито у северној и централној Афри пи, так риканаца, који су Маршаловим пљаном добили право експлоатаколони ја. Авионска, аут и к не матографска индустрија не могу да просперирају услед америчке конкуренције. Америчкт ратни и поратви _ вишкови, _ сваковрсна роба, често (без вредности, — то су дарови америчких трустова Француској.

Међутим, радничка класа, 0купљена У Генералној конфедерацити рада даје звачалан отпор увођењу овог америчког „на чина живота“. То потврђују масовни штрајкови = демонстрашије широм земље. Не постоји грана у индустрији ни индустриско пре дузеће где за последња два месеца радници, заједно са занатлијама м осталим — спромашним сложвима, нису устали за повн-

су | мало кори. сти — запустили су сасвим мизња. Рит је поново био обрастао у ко, ров.

од шеузорињих ледвна до нај. већег пољопривреднот добра У

Србији

Стално повећање броја становника у Београду, тешке послератне сао. браћајне . везе са унутрашнотћу и низ других околности, ставиле су пред народну власт тежак проблем: како побољшати снабдевање радних гра. ђанаг И док Фе с тешком муком из далеких крајева довлачио у град вагоп по вагон намирница, у непосред. ној близини града, само веколицо стотина метара од центра, преко Ду нава, пропадала је огромна количина поврћа, а много хектара плодног зе. мљишта лежало је необрађено,

И тада се дошло ма срећну идеју — Панчевачки Рит ће постати глав, ни снабдевач београдских пијаца. Ње гова су поља плодпа, а удаљеност од крада сасвим је мала, · МЧеанчевачки Рит постаће пајвеће и „најбоље уре. ђено | пољопривредно дебро у Ср. бији. ј '

Рад је отпочео. Огромне парцеле земљушта „ засејане су житарицама, поврћем,

монопола..

прелазе у руке Аме-

ЈОНТ ЈЕДНА ВЕЛИКА

| Кренуо је воз из Панчевачког Рита

тета _ биљем. Ма

шење животног стандарда а обра зовање демократске владе. овим акцилама учествују и раднипи из Конфедерације хришћанских синдиката и Жуоове жуте синдикалне организације „Форе увриер“ _ (радничке _ снаге). Јединство радничке класе ствара се жроз акције, и као што то показује зој политичких дОгађаја у Француској, постаје све чвршће, А то је гарантија да а-

вантуристи де Головот типа неће.

моћи лако да отсеку главу и руке Француској Републипи.

-.-:з»

Иако се у Италији демохришћанска влада де Гасперија држи на власти већ неколико месеца не виде се никакви знакови економске стабилизације. Несраз-

мер између надница и цена, свео.

веће отварање _ маказа између цена индустриских пољопривредних производа, обустава рада у великим индустриским предузећима, а према томе т повећање броја незапослених, — то су углавном послелице противнародне _ владавине _ Ачиле де Гасперија. То су, уз веома тешки проблем пољопривредних радни ка — беземљаша, несавладљиве препреке, препреке које италијанска влада „решава“ полициским терором, полазећи стопама Мусолинија.

Цела италијанска привреда и спољна политика пати од једне тешке болести — подређивања угтвотних _тштереса ' Апенинскот Полуострва пнтересима америчких монополистичких копцерна. Трговина са САД одвија се на те.

лији, предају своје „вишкове“ по пенама које самн одређују. Та покорност прекоокеанским „до

« ни мало не смета италијанској влади да избегава испоруку Совјетском Савезу дела ратне морпарице, да изврши обавезе Уговора о миру, а прогања. ње н хапшење демократских т спндикалних руководилаца саставни је део противнародне ПОлитике де Гасперијеве владе ко. ја одликује војне јединице в гетерале која су жарили и палили

у Совјетском Савезу Југосла- већ имају искуства У

втји.

нрестрашству широком 35 в дугачком 18 километара, налазило се 17.000 хектара земљишта. Ораница је било 10.881 хектар, а остало паш. њаци ни дљиваде, Па низк, земљиште у Риту искоришћено је са свега од сто, Тек довршењем система ка. нала н изградњом две црпне станице,

. коришћење земљишта повећаће се до

близу сто од сто. У овој годнин пак, са засејаних површина, Београд ће добити 30.000 топа разног поврћа.

Да би Панчевачки Рит постао у-

| гледно пољопривредно добро, само у

току ове године подигнуте су куће

за смештај људи, стаје за стоку но

велико товилиште свиња. Девет пољепривредних управа, на којима се подтку нове зграде, ускоро ће се окружити зеленим појасом који ће штитити од кошаве. Ту ће се истој таво изградити паркови, домови културе, библиотеке и амбуланте. За' раднике ће се подићи модерни стаљл.

" нови. Крај саме зграде Дирекције са

градиће се главна механичка радноница и радионица за израду амбала. же. Сви радови које је могуће меха-

низовати — од муже, одржавања чи. стоће и обраде, до орања, жетве и сетве — механизоваће (се. За што

атензивиију промзводњу употребиће се сва постојећа модерна уехиичка средства, /

Поред обраде " земљишта, у Папчевачком Риту већ постоји модерно у. ређено товилиште, Данас. се у товилишту налази преко | хиљаду комада

ндустриским он сточним _ свиња, По коначном _ завршетку Н3. 1: ј ;

Ро. у - Ри еј 4

7 |

ан

) у 1

БОРБА ПРОТИВ НЕПИСМЕНОСТИ |

ОВОГОДИШЊА АКЦИЈА —

ОПИСМЕЊАВАЊА |

д ослобођења _ Београда, на културном _ уздизању трудбеника, проблем не-

писмености. ин његове ликвида-

· пије стално је био на дневном

реду. Али, и поред тога. што је питање неписмености било стално актуелно, и поред тога !што сео том питању много писало. и говорило, ипак постипнути _ успеси нису задовољавајући, Било је ту доста пропуста и јавашлука доста несистематског _ прилажења раду.

Основна грешка била је У томе што са школске 47/48 године није почело на време са течајевимљ _ До закашњења је дошло због тога што Комисија за ликвидацију – неписмености,

као и просветни отсеци фрон-

та нису извршили на време све припреме, „Да се ин ове школске године не би упало у исту грешку. Проксветно _ одељење ИОоНО је таправило план по коме ће се сви просветни отсеши. фронта. као и Комисија за ликвидациђу неписмености, управљати у своме раду. Као главно поставља се питање евиденције. Без добре и солидно стровелене евиденције нема добрих резултата у акцији описмењавања, Зато ће се прво приступита певизији пописа нетисмених. Имајући преглед где све и колико има неписмених, лак ше ће се направити план рада, обезбедити руководиоци течајева, одпе"чти просторије итд. о извршеном попису при. ступиће се обезбеђењу. руководећег кадра, Још у првим даштимка септембра пристушиџто се – растоређивању за све течајеве. При ирављењу водило се рачуна да се што више учитеља одвоји та руковођење просветним течајевима, док ће се за аналфабетске течајеве ангажовати омладинти који су свршили курс за руководиоце ових течајева, као и фронтовци _ Копи

Уколико се покаже да

раДНна ПОБЕДА

градње ш шроширења ових боксова, товилиште ће моћи да прими 20.009 свиња, Тиме ће се потпуно решити проблем снабдевања Београда месом и маспоћом, |

У Панчеватком Риту за сада ма има њима има преко 1.000 крава. До краја године тај број вероватно ће се попети до 5.000. Предвиђа се да ће Београд само из Рита добијати ди 50.000 диттра млека. | |

Међутим, потпуно вскоритћавање

| тога богатства у Папчевачком Риту

било је отежано недостатком. саобра ћајних „веза са Београдом. Добра у Риту до недавло су била везана са. градом једином. друмом Београд Зрењанин, који је врло рђав. Треба. љо је изградити нове путеве пли пру гу која ће коначно решити н питање транспорта, ћ у Тада је донесена одлука да се кров. Панчевачки Рит, од Овче до. Кишва. Ра, подигне, пруга ' нормалног · колосека, дуго 30 километара и преко 100 километара индустриске пруге узаног колосека. Схватајући значај ин важ,. ност овог објекта, Народна омлади-

__ ва Србије им чланови, Народног. фрон,

та Београда примили су на се оба. везу да добровољним радом, у што скоријем року, изграде пругу нормалног колосека кроз Панчевачки Рит.

За 47 дана 30 километара“ пруге " х Средином о августа у Панчевачки Рит су стигле прве омладинске. он фронтовске радне бригаде „м “тада је

' ој ' 4

_ спроводиће се по плану

број течајева него што има оу ководилаца, приступиће се У току септембра организовању

кроз четири године рада курсева за "руководиоце, Кур-

севима ће руководити школски инструктори или: најискуснији

Поред тога, при организационом учвршћењу Ко мисије за ликвидацију _ нетисманости. Уместо неактивних чланова _ који нису озбиљно схватали рад на описмењавању, изабраће су људи који хо ће да раде. [ом

Просветни _ отсеци _ Фронта треба да направе. планове ка-

ко ће н на који начин вршити међу | неписмени- 7

ма за што веће уписиватње на течајеве. Исто тако, О је на време обезбедити потребна учила, као букваре, оловке, свеске и гпуги потребан материјал. Треба водити рачуна да

се на времг одреде простори

је, огрев н осветљење, тако да ти проблеми не искрсавату У току рада и ометају његов пра вилав развој.

Као најважнији проблем по ставља се рад на описмењавању по предузећима. Да би се та! рад У овој школској години боље одвијао, Митистар ство Рада ће позвати све Управнике _ предузећа и поставити им као важан задатак 0купљање свих неписмених У њиховим _ предузећима та течајеве. Месно синдикално веће ће са

М Д

и“

-. "1

своје стране утицати на син-

дружнице да свака

упути ј до.два члана на

курс' за руководиоце аналфабетских течајева. На тај начин би у сваком предузећу било стручњака и течајеви би боље и успешније радили,

Београд данас има две ХИљаде неписмених. Та цифра се не може узети као тачна С обзиром да се она стално мења — приливом и одливом ста новништтва. Требало би на неки начин установити евиденшију тих _ долазака и одлазака,

јер ће се само тако моћи ла вр

дикалије

овом раду. ши контрола успеха и недостаје већи така У раду на отисмењавању.

етпочела ова битка, За непуна дза месеца — укупно 47 радних дана — на радовинма је учествовало 4.500 гради| теља, омладинаца и емладинки из Ср бије, грађана и грађанки из Београ. да, као м нешто стручних радника. Дато је 1,160.000 радних дана, прогла шева су 782 ударника, а 1.298 бригадира је похвањено. На земљаним ра давишма уграђено је преко 145.000 куб их метара земље и то пет дана пре рока, За света 28 дала положено је 2% кихомстара колосека и поставње. во 5 скретница.

Данас већ вругом у Панчевачком Ришту свакодлевно свобраћају возови пуни поврћа за београдске пијаце. „Изградња све пруге има врло ве. лиши економски значај за Београд режао је приликом свечаног отварања Света Поповић, члан Месног ко. митета Комутистичке партије Србије за Београд —| што ћемо схватнтн тек када погледамо шта већ сада прет. ставља а нарочито шта ће у најскорије време још идуће године, прет. стављати Панчевачки Рит у снабде. -вању Београда н шта је све, предузете за његово уређење. Засејана површина у Панчевачком Риту 1948 године износи скоро 11.000 хектара, Од тога је вод поврћем 3. хекта. ра, односно 3.000 вагона поврћа, што претставља 38 од сто укупних потре. ба Београда. У овој години п рана је изградња 700 објеката разних станбених ми пољопривредних зграда које се сала форсирано изграђују. Године 1949, према плану, Панчевач, ки Рит треба да задовољи 60 од сто Београда у поврћу. Производња мле, ка повећаће се, у поређењу са 1948' годином, са 100 до 200 од сто, живине

. са 600 к 700 од сто, свиња са 300 од

сто. Из ових неколико грубих пода така може се већ јасно сагледати ка, кав ће огроман допринос ускоро прет стављати Риту за радно становништво Београ„ да. То нам још јаче полвлачи важност пруге коју данас отварамо. У. ређење и обрада Панчевачког Рита

јесу једна од мера у оквиру општих напора које предузима наша народна власт, наше партиско и државно ру. ководство у циљу подизања животног стандарда наших, радних маса, наше земље, које је један од зада-. така, нашег Петогодишњег плана.“

Завршено је још једно

омладина Србије и Народни фронт

Београда часно. су испунили своју 0бавезу, Пацчевачки Рит је добло 30 | километара труге шароког ноаосека., м

економија у Панчевачком _—

велико " дељдо у радној 1948 години. Народна |

Пинчевичком РИТУ

(пл