20. октобар

РЕНЕ ИН | |

ин _— ит

"је." о:

зе цмт

ера помавттиље ва пе не

4110 ВИШЕ СТУДЕНАТА ПОЉОПРИВРЕДНОЈЦУМАРСКОМ ФАКУЛТЕТУ

(ПРНРМЋШВИРЕ ЛА | = (0вјетена дода – |

___БАК__КОН__0П ПОТРЕБНО ВЕ МОТО СТРУЧЊАКА |

о својој привредној структури наша земља је аграрна. Међутим, пољопривреда, коју нам је у наслеђе оставила стара Југославија, толико је слабо развијена да она спада у аграрно најзаосталије земље у Евро„пи. Принос житарица је у аграрним капиталистичким земљама, на пример, као што су Данска и Капада, 2,5 већи него код нас. Пољопривредна производња је данас пребацила предратну само м индустриским биљкама, док је индустрија крочила снажно напред, готово у свима гранама, и још у току ове године повећаће се за 60 од сто арема предратној. '

Привредни развитак наше земље, у току извршења Петогодишњег плана н у даљој перспективи, поставља пред наше пољопривредне кадрове обимне задатке. Нашу пољопривреду треба уздићи из заосталости, из распарчаности, превести је у крупну, социјалистичку производњу путем развијања и јачања пољопривредног задругарства. Све више намирница потребно је обезбедити индустриским центрима и градовима, чији пораст становништва од 1931 до 1948 износи 28 од сто. Њихове потребе се, поред тога, повећавају са) сталним порастом животног стандарда. Брзи на-' предак наше индустрије захтева непрестано повећавање производње индустриског биља: памукг, дувана, уљарица. Те задатке не можемо испунити, без уздизања нових пољопривредних стручњакг, који имају довољно широке погледе, одушевље-' ња и љубави да се ухвате у коштац са прими- | тивношћу наше пољопривреде, да у њен развој | уложе сву своју снагу и способности,.Из прошло“ | сти смо наследили мали број пољопривредпих | стручњака. Тада су се нерадо посвећивали пољеопривредном позиву, јер су пред собом имали бедне перспектице, у најбољем случају, запосљења у чеком забаченом и заосталом среском расаднику где су, поред тога, вршила више админиетративни него научни посао. На пољопривреднике ве гледало с ниподаштавањем, а чак и оне који су имали најбољу вољу да нешто учине за унапређење _ пољопривреде обесхрабривао је недостатак могућности, средстава п подршке. Због тога се врло мали број студената уписивао на Пољопривредни _ факултет, а пољопривреда се није кретала са „мртве тачке“ — дрвене раљице и воловске покретне снаге.

Данас се пред младим пољопривредницима 6тварају сасвим друге, светле перспективе. Свршени студенти Пољопривредног отсека Пољопривредно - шумарског факултета биће специјалисти воћари, виноградари, сточари и ратари. Они ће се запослити у сељачким радним задругама, чији ће број стално расти и даће свој допринос стварању угледних и напредних сеоских добара која ће свима појединачним земљорадницима служити за пример шта се може учинити крупном, заједничком обрадом земље. У томе је њихов одговоран задатак у борби за социјализам на селу. Државна добра, градске економије, машинско-тракторске стапице, плантаже индустриских биљака = цекају младе стручњаке који ће радити на њиховом даљем унапређењу путем _ нових још непознатих метода рада. Пољопривредни институти и друге научне установе примиће нове, младе кадрове који ће знати да своје теоретско знање споје са практичним потребама наше привреде. Млади пољопривредници, најзад, имаће пред собом задатак да поучавају и саветују, да отргну из празноверица, затупелости и заосталости најшири део нашег "народа - сељачке радне масе, на оном пољу рада које је за њих од животног значаја. Они ће бити стварна авангарда просвећености на селу, пробудиће још успаване снаге једног најзаасталијег дела наше привреде. Можда · међу њима има и талената чија ће научна дела прећи и границе наше земље.

Народне власти су схватиле велику важност уздизања „нових кадрова младих стручњака у пољопривреди, и посветиле му потребну пажњу. току ове године Пољопривредни отсек Пољопривредно - шумарског факултета примиће око нових слушалаца. Они ће добити потребну високоваучку спрему кроз предавања, вежбе у лабој т практичан рад на економијама. За обезбеђен је студента предвиђено је да се њима пружи највећи број стипендија. и

До

студенти агрономије за време практичне вежбе У стакленој башти

културни жнаст једног ограда спадају

осим концерата, позоришта, опере, изло-

жби, литерарних приредби а тако даље,

и приредбе са карактером друштвених

забава. То су игранке, забаве и њима сличне приредбе. У нашој штампи је већ више шута шисано Ф тим приредбама, друштвеним забавама и шгран-

скама нарочито. Но како се на њима јии увек

догађају разни изгреди од стране присутних, који никако не би смели да буду израз забављања наше младежи, и разне грешке у организовању

приредби. и. одабирању програма, потребно је по. ново критички се осврнути на све те испаде— ш

грешке који снижавају ниво наших приредба. Од ослобођења до данас у Београду се. одржавају приредбе три врсте и то: игранке са културно - просветним програмом, самосталне игранке и другарске вечери разног облика. Културно-просветне приредбе код нас у Београду још увек веома често претстављају прилично несрећлу комбинацију забаве. Без обзпра на слабији или бољи квалитет изведеног програма, приредбе ове врсте увек су претстављале два парадокса: или је игранка додавана да би се примамила публика да присуствује културпо-просветном програму, или је културно - просветни програм додаван да би приређивачи постигли _МОралио оправдање у трци за приходом. То, наравно, не значи да београдска публика не жели да гледа добре културно - просветне програме. Али,

нажалост, ти програми су врло ретко добри, а

комбинација са игранком профанише и упропасти 80 од сто и од најбољег програма. :

Зашто су београдске игранке на тако ниском нивоу, зашто пада квалитет свега што је у вези са њима То се може видети из неколико. конкретних примера из прошле сезоне.

Фискултурно друштво Црвена звезда риређивало је прошле зиме дуже времена шгранке у су-

· вграли

А А

убедљивије звуче

ћаш се да сам ти у јануару писао о месном патри-

јарху — ловцу који личи ла краља лира а има неко полеће име које ја никажо не могу да упамтим (фаво руска имена!). Данас сам

сјајно успела. после стао да нас данас одведе... штава да је батаљон спреман ги брате, грлим те као и ув по свему судећи, да довршим

Кад је пао мрак, батаљон скијама, потпуно наоружан, с митраљезима на саоницама, напустио је село и, скренувши с главног пута, почео да се увлачи У шуму.

Напред је ишао широким ловачким корацима на својим темељним скијама кућне израде, Матвеј КЊузмин. Мраж је постајао све гушће. Вејао је су», шу штав снег и убрзо је помрчина "постала толико густа да су скијаши видели само леђа оних што су ишли непосредно испред њих. Старац је водио Немце по ледини,. у ,

читаву шоћ одред је уплао преко снежних наноса, вреко дотле недодирнутот клизавог тла, вукао се ја"орухвава,- "ивритима -залеђених зшумских бујице, про

~ Ми кај

за покрет. Зботом, драек, ћ писмо ћу морати, друти пут...“

планинских ловаца на

.. 1

веја, који је ишао напред, питајући га преко тумача: зашто је пут толико запетљан и да ли ће они брзо стићи. Матвеј је стално варао:

— У шуми нема .. Буди стрпљив, ваше благородство, стићи ћемо у зору, — м стално је помињво пушку. | 5

"Постепено губећи снагу под теретом оружја и мунипије, немачки стрелци вукли су се кроз отромну, стару шуму. Често би натрапали на дрвеће, закачили се за жбуње, газили један другоме преко скија; падали су им дизали се, и њима се већ чинило да им ова невидљива шума што грозно шуми у ноћном мражу намерно подмеће под "ноге снежне наносе, да им кида одело канџама жбуња, да намешта дрвеће на _њихов пут. Гефрајтери више нису могли да сво-, јом виком прикупе намучену, "развучену колону.

Када се јавило жуто, мразовито свануће, аван» гарда одреда избила је најзад на ивицу штуме и зауставила се пред дубоком јаругом покривеном жбуњем,

— Е, рекао бих да смо стигли, зна Матвеј Кузмин свој посаб, — рече старац.

Скинуо је с главе шубару и обрисао њоме ознојену ћелу.

И док су преморени официри нервозно пушили, седећи на голом снегу, с муком држећи „цитарете укбченим, дрхћућим прстима, док су гтефрајтери, вичући колико их грло носи, истеривали на пољану оне

последње заостале стрелце одевене у прљаве, путем |

исцепане маскирне отртаче, Матвеј· Кузмин стајао је на брежуљку и с осмехом посматрао ружичасто сунз це што се дизало над снежним пољима која су сад по " стала варничава и светлуцава. не кријући осмејак, он је искоса посматрао Немце. ц Мразовито, тихд било је јутро. УЗ оштро пуцкетање, клизаво тл гтрмљу звучно 23 цвркутале солидне зимовке црвених груди, озбиљно крцкајући мале црне шишарке. Негде сасвим близу лану пас. 8 пр — Зна Матвеј Кузмин свој посао, — попови старац. • Осмех човека који је победио изви му се из густе браде, пројури' зракастим борама, осветли његово тмурпо лице. И одједном суви тресак митраљеоњих рафала шро= „

гибало се под скијама. У јововом_

У

(7 (ана НАЂ КАКО НАШИХ ПРИРЕДАЊЉА ИМ ИГРАНКИ

теренским просторијама зграде биоскопа „20 октобар“. Дворана у којој су се одржавале игранке била је редовно запуштена, прљава, препуна дима, јер се у сали није забрањивало пушење. У њој. никада вије било столица, вероватно да би стало више. посетилаца. Састав посетилаца тих приредби био је врло карактеристичан. Ту је увек било младих људн који су, обавезно накарадно и неуредно, обучени, „модерно“ играли. Група дечака н девојтица од 13 до 15 годтна присуствовала је редовно оваквим приредбама ш трудила се да,верно подражава ове нераднике ш у нгрању а у:облачењу. Поред тих посетилаца, приредбама је увек присуствовало по некодихо мангупа са улице који су неуредно обучени и неочешљани усред дворане — крајцарице. Остали посетвоци, студенти, борци и официри ЈА моли су»хсамо да негодују на испаде н понапање мангупа.и нерадника, али су зато идуће суботе ошет 'долазилт, јер нигде у Београду није било бољих игранки.

Приредбе фискултурног друштва Шрвена звезла важиле су као најбоље због тога што је на њима свирао „Динамо“. Оркестар „Динамо“ је, додуше, на моменте заиста најбољи полупрофесионални оркестар ове врсте у Београду, но и он је још далеко од оног квалитета који би требало да има престонички оркестар за игру. Осим тога, програм који се свира на игранкама 90 од сто је импортиран, док се домаћи комади (осим понеког кола) врло ретко чују. Ово није кривица музичара, пошто не постоји домаће издање музике за игру.

Слика игранки које је приређивала Црвена звезда одговара приближно свим београдским игранкама. Не игра се, наравно, увек крајцарице, али се зато дешавају разне друге грешке. Академско позориште је приређивало игранке на тераси бпоскопа „20 октобар“ и није нашло за вредно да бар почисти ову запуштену н полуразрушену терасу. Играло се поред хрпе отпадака.

ломи тишину. Фијукнуше меши, дижући мед лискунастим тлом оштре млазеве енета. Шуму мспунише силни одјеци грмљавине. Иње поче, шуштећм, да пада

са грана чији је мир био поремећен.

Митраљези су тукли мз непосредне близине, само

„што нису девима додиривали Немце. Скијаши, пре

него што би мотли схватити у чему је ствар, падали су на тле, а лица су им изражавала страх м недоумупу. Митраљези су, међутим, само штектали, штек-_ тали; секли су, секли снежну равницу, стежући својом ватром колону са две стране. Освестивши се, Немци су јурнули према шуми, али м тамо, иза жбуња, већ су срдито шкргутале маштинке,,.

' Бацивши скије, вичући од ужаса, војници су јЈурили тамо-амо по пољани, упадајући у сув снег. Прљаве пеге маскирних огртача почеше да прекриљују блиставо клизаво тле. Чим се освестио, официр ЈЈуУРНУ према старцу. ; у

Матвеј Кузмин стајао је на брежуљку, тологлав, | Могли су га видети и с веће удаљености, Ветар му је зграбио браду, ширећи седу косу — оквир његове ћеле, Његове очи, полузатворене, сада подмлађене, иронично су блистале испод густих обрва. Препун радости, он је посматрао како су Немци у нереду, као крдо оваца, јурили у свим правцима, не покушавајући чак ни да се бране.

под ш ом и везеном капом официру се дигла коса. Зола ралутак он је с неким мистичним ужасом посматра» овог шумског човека, који је стајао, мијуно триумфујући, насред пољане, док је њоме корапала смрт. Затим је официр нервозним, трчевитим покретом извадио парабелум и нанишао старцу у чело. | у

Матвеј Кузмин осмехнуо се право њему у лице,

подругљиво и без икаква страха.

— Хтео си да купиш старог Матвејаг По себи судиш о људима, фашисто! "

| _ Старад извуче из поставе своје шубаре стотинаркс и, бацивши их официру презриво се окрену од упсреног пиштоља, Приметио је: митрхљесци гледају да га не погоде и не пуцају у правцу брежуљка, на

"коме је стајао. Немци су то такође приметили па

су гледали да, користећи брежуљак као заклон, претрче до шуме, Неки од њих савлађивали су већ по-

2

шно тумаче деца. Гледалац који често посећује . ћ биоскоп ретко ће видети на платну малог глумца ·_ или глумицу у више филмова. Такви су случајеви | ретки. То се објашњава "Савезу нема деце глумаца. Совјетски уметнички радници, наставници, против тога су да се од деце стварају професионални глумци. То не значи да су филмски радници ограничени у својој онемогућава учествовање деце у филму, тив, мали совјетски грађани створили су на плат, ну стотине најразноврснијих ликова.

је 1936 године, када је у Москви створен први на свету, специјални студио дечјих и филмова — „Сојуздетфилм“. Талентована и симпатична деца долазе у кинофабрике само за време снимања сцена у којима учествују. Чим је снимање завршено, средину

глумаца страних земаља. Мали амерички глумци ; изврсно су савладали своју професију, али су притом у многоме изгубили своју дечју непосредкост, у лику који претставља мали глумац него у његовој вештини да се понаша као одрастао човек, Техника, ставља најјаче стране једне глумице као што је ва пример Ширли Темпл.

целог фабрици постоје специјалне просторије за одмор и разоноду деце-глумаца. Ако дете иде у школу, те збот учествов похађања предавања, кинофабрика позива наставнижа да га приватно поучавају како дете не би заостало за евојим вршњацима.

СТРАНА 5

ФИЛМСКЕ ЗАНИМЉИВОСТИ ————=— ||

филмски глумци 2

У новим совјетским филмовима низ улога успе-'

тиме што у Совјетском професионалних филмских

делатности и да се Напро~

учешће учествовање деце у филмовима почело 4

омладинских

мали глумац се враћа у своју — у породични круг, забавиште, школе. Совјетски гледаоци посматрали су игру малих

чистоту ми привлачност. Гледалац ужива не

искусна игра, дикција, — то све прет-

Брижљива заштита у СССР прати дете у току периода његовот рада на филму. У киш

на филму "мора да изостане од

У Дому културе у Лазаревићевој улици могло се шре отприлике годину дана видети да су. ту понајвише присутни четрнаестогодишњаци, који са уживањем.пуше и удишу прашину ове ретко када чисте дворане.

У целом Београду тостоје свега два ансамбла која бар донекле пристојво свирају музику за вгру. Музнка на београдским – игранкама је очајна. '

Јасво се види да је овакво стање ва приредбама проузроковано у првом реду немарношћу приређивача, з да из тога произлази све остало. Изгледа да се у Београду игранке приређују само због новца. Изузетака је, свакако, врло мало. Када би приређивачи имали бар мало скрупула, када би тежили да дају бар неку противредност посе, тноцу за његову скупу улазницу, не би било ни тако очајних хигијенско - естетских прилика, не би било лоше музике, јер је публика не би трпела, нити би било свих осталих појава.

Београдске игранке треба да се одржавају у чистим н светлим дворанама, са столовима и столицама и бифеом са безалкохолним пићима за освежење. Улазне цене треба да буду приступачније. Омладинцима и радним људима нашег града треба пружити могућност да у свом слободном времену доживе нешто лепо, културно, што _ће позитивно и освежујуће деловати на њих. Сем тога, млађима од шеснаест година треба, свакако, спречити приступ на игранке,

Приредбе ове врсте спадају у културни живот једнога града. Требало би зато, у будућим организовањима приредби, повести о свим до сада учињеним пропустема више рачуна, како би наше приредбе биле занста приступачне сваком грађанину који хоће да се забави, = како би се до сада низак ниво тих приредби попео на одговарајућу висину.

РА РОА АРА РАИ РМ АМАТЕРА вала :

следње снежне наносе м (били близу совостве ивице,

Матвеј Кузмин викнуо је, машући чупавом шубае | ром, напрегавши сву своју снагу, колико га је грио носило: г

'- Синови! Не жали Матвеја, удри их јаче, да се ниједна Змијурина не извуче!... Матвеј... р

Не довршивши, он јаукну и поче полако да сав спушта на тле, оборен метком немачког официра, Али ни тај није успео да се извуче. Није направио и ј два корака. а већ је пао, просто пресечен митраљеским рафалом. . |

А подаље, у јарузи, већ је никло и у своме рашћењу грмело „ура“. Преко руба, на коме је ветар. углачао ледену кору, прескакали су војници с ма-). шинкама. Пуцајући у кретању, они су трчали пољаном и гонили преостале Немце, и тукући их лепезастом ватром, стижући их, обарајући на снег, одузимајући оружје и јурећи даље, у шуму покривену снежном _пеном, према траговима што су остали на тлу. | и

Заједно с војницима трчао је Васја Кузмин, унук старог ловца који је послао дечака да обавести своје о пробоју што се спргмао. Крај ногу бораца, који су. наступали, трчао је, гушећи се од злобног лавежа, | упадајући у дубок снет, чупави и срдити Шарко, од-

уједном је стао, у недоумици дигавши уши. И грмља-

вину борбе, која је снажно тутњила шумом, просече' тужно, и отегнуто завијање, кои

Тако је преживео последњи дан свог дугог жи- | вота Матвеј Кузмин, колхозник из пољопривредне за- | друге „Освит“, оне задруге близу Великих Лука која је данас чувена по своме лану. МА џ

Сахранише га на високој обали реке Ловат, сахра-_ нише као официра, уз војничке почасти, испаливши | три плотуна над свежом: раком која се, мрком бојом грудви омрзнуте земље, издвајала у снежним пољима. 6

Истог вечера командант дивизиске обавештајне | службе прочитао је, прегледајући документе убије- • них непријатеља, недовршено писмо „немачког официра које инжењер Виљем Штајн из '(Саксоније, на крају крајега. није могао да прими. 4

(Превод с руског) 'УХ

Борис ПОЉЕВОЈ

Дућ