20. октобар

__ дау њих нико

„Добиле смо

гтуранти су били послел

њи који су, почетком 0-

вог лета, напустили клупе својих гимназија. Тада су учионице и ходници школа сасвим 'отустели. Пестало је мла: далачког смеха и вике. Дворишта су остала празна,

Хиљаде ни хиљаде учепика и ученица средњих и стручних школа у Београду, завршивши школску годјиту, кретуло је на распуст. Јелни су отишли на омладинске радне гкдије — бе»

градске бригаде су биле састављене углавном до средњошколаца и студената —— | док су други — они чије здравље није сасвим у реду — отпутовали на Јадрап или у Слове» нију.

Скоро читава три месеца У школским гтрадама није било никога, и онда су се поново»

пре неколико дана, учионице и ходници испунили младићким и девбјачким смехом. Отпочела је нова школска 1948.49 година у | београдским средњим и стручним школама

=— техникумима.

До сада је У гимнази!е

уписано 22.521 ученик Ако током читавог лета У зградама гимназија није било и ученица, то не значи није улазио. · Тада се по учионицама и ходницима интензивно радило, како би се зграде оспособиле 33 пријем већег брођа гимназијалаца. На готово свим зградама

ученика

| извршене су мање или веће

оправке, зидови су малтериса"ни, а мвоге учионице су добиА · ле нове клупе. По повратку

_ са распуста, приликом уписа,

"омладинци су намшли на са' свим други изглед својих гимназија,, док ће ђаци Лекиног

(та Е Брда моћи већ идућег месеца

| сасвим мало за број

овој школској годин

_ ња ће се обављати п пре и по- !

_ тељску школу уписано је

_ да отпочну са радом у потпуне

новој згради Па ипак и поред оправки

_ досадашњих школа и подиза. ја:

_ ња нове на Лекином Брду, ка-

_ пацитет београдских гимназија _ 1ош увек пије довољан. Укупан број гимназиских зграда У Београду и Земуну износи за "сада свега 15, што је, свакако, ! уписаних | ученика. Из тих раздога и У ". МЕ па. _ сле подне, како би једну зграду; могле“ да користе две гим-

" назије. До пре неколико дана У

“ београдске гимназије и _Учи22.591 ученик. Овај број није дефини

им

У у

распоред часоза“ тиват, пошто накнадни упис траје до краја месеца септем-

бра тако да је вероватно да ће се доста повећати, Десетог свог месеца у свим

гимназијама су одржане мале свечаности поводом — почетка нове школске године. Неколи-

После пријатно проведеног оламора

Точела је нова школска

Х '

ко лана касније отпочела су и редовна предавања. : План уписа у средње % стручне школе — технику-

ме углавном је испуњен Посебну улогу у остварењу плана стручних кадрова · треба

да одиграју средње“ стручне ко

ке — техникуми. У овој годипи, по плапу, у Београду је било потребио уписати око 5.000 нових ученика. По садашњим ре„аултатима може да се види да је план углавном испуњен, иако упис није завршен. На појединим техникумима уписано је више него што је предвиђено, док је на некима план подбацио, По стручности техиикума резултати уписа су следећи; Индустриски техникум испунио је плач уписа са преко 100 од сто; Грађевински техникум са 94 од сто; Економски техникум са преко 50 од од сто; средње медиципске шко ле (има их седам врста) са преко 100 од сто и Геодетски техникум са 61 од сто.

Већи број ученика средњостручних школа добило је стипендизу и становаће у интернатима. Школовање на техникумима траје три године с тим да ће ученик, уколико с успехом заврши школу и проведе јелпу годину.у служби, имати права у-

писа на одгозара:ући факултет. у

Учење — најважнији зада так Народне средњо.школске омладине Улазећи у нову школску годину, пред све ученике – средњих и стручних школа поставља се и даље као основни и на:важнији задатак — учење. Организација _Мародгиз средњошкол ске омладиис много је допринела да успех у прошлој години буде добгр. У свој пак години,

" више напора, како

година нсо ће морати да уложи – још ; би коначни _ резултат по нашим школама бна

још бољи. 41) Сваки учених, члан Народне

омладине, треба да буде свестан

да је успех у школи његов при

лог остварењу _ Петогодишњег плана. | Ипдивилуслио учење и падаље мора да оста-

пе најважпија форма у раду, док кружоци могу да послуже

само Као место где ће се 5 краја. ресветлити погедипа недовољна разумљива и тешка питања.

Редовно долажење на прелагења, пажљиво слушање излагача и правиланч однос према неставилишлма, _ укратко = ди сњиплина — основши су предуслови за сигуран успех у учењу. Тим питањима организаци“ ја Народне смледине треба да посвети посестлу пажњу.

За правилно уздизање наших средњошколаца, за коначне резултате у учењу, од необучле је важмости и што тешња веза између школе и родитеља. Однос између наставника и ро' мора да буде готово Заједничке конференциге родктеља, знатно су допринеле побољшању учења код Учевика. У овој годипи та вега треба да буде још тешња.

То су све задаци који се по. стављају пред београдску сред њошколску омладичу. Њије по требно наглошавати да Оби 'нису мали и лахи. Али, Народна омладина Београда није се једанпут налазила пред још те жим. задагума. МИ баш зато, што је апа све те задатке увек извршењала, сигурно је да ће ове нове са успехом остварити.

дитеља свакодневни,

На

— Мораћемо ипак са друговима пионирима да организујемо

то снабдевање...

ЈЕСЕЊИ

млађима свет остаје...

Кум. корена

ДАНИ _

У НАШЕМ ГРАДУ

у У ето је у Београду брзо, скоро. неосетно протекло. Ллото жархих дана, какве

Београд често проживљује, ове

године готово није ни било. За

то је јесен 'скоро "нелриметно, тихо овладала улицама нашега града. Додирњула је својом ла ровитом руком кКрошње дрзећа београдских булевара и паркова, унела је“у живот града нову, пуршурну боју. Са њом су дотле кише, а после њих, као неминсвли _ пратилац — јесењих дана у Београду, наш стари познаних кои увек махнито до леће са Дунава — кошава. Наступила је јесен. Велики број трудбеника после пријат-

но проведених дана одмора на.

мору (или у планинама, крај не ког језера, препланулих џи окре пљетих, пуних снаге за нова стварања, кренуо је на посао.

Упростиће се процедура око издавања потрошачких карата

девања ФНРЈ донело је Реупрошћавању систекарата и успо. допуна које потребне поспровођења о-

|| завава ел трговине и снаб-

шење о ма пстрошачких стављању извесних су се показале као сле шестомесечног безбеђеног снабдевања. Те измене и допуне односе се на пословање са картама, евиденцију потрошача. куповину обезбеђене робе итд.

Са досадашњет ' једномесечнот издавања _ потрошачких _ карата прелази се од првог октобра на двомесечно издавање. Једномесечно издавање карата било је уведено да би се онемогућила шпекулација картама, и због тота. што се прехранбени артикли деле потрошачима у току месепа за који потрошачка карта гласи. Месечно издавање потрошачких карата одузимало је народним одборима много времена. Да би се карте издавале за више месеци, требало је наћи начин који био једноставнији, а у исто време, који не би дозволио злоупотребу. Решење се нашло на тај начин што се један део старања за правилно снабдевање радника пренео на предузећа и установе.

би »

До сада су предузећа и установе имали права да оверавају потрошачка уверења својим радницима, односно службеницима, и да предлажу у коју категорију треба разврстати појединог службеника. То се решавало по пПравилнику о потрошачким картама, а према послу који службених обавља у предузећу.

право предузећа да предлажу за своје службенике потрошачку категорију није се до сада код многих предузећа озбиљно схватало. ту је било разноврсних пропуста. Најчешћи случај био је да се удари печат на потро. шачко уверење, које би потписао неки службеник, а да се на уверењу није означавало какав посао обавља у предузеђу, на основу чега би рејонски народни одбор могао доделити ону карту која одговара службенику. Било је и таквих случајева да се

' предлажу категорије које по рад-

ном месту не одговарају службе. нику. Пред рејонским отсецима трговине и снабдевања стварали су се читави редови око оверавања и измена потрошачких карата. Службеници предузећа често су морали да чекају па не. колико сати да би оверили или заменили потрошачку карту. Из-

Премијера „Вечере“ С. Куленовића. У Народном позоришту

КАсА

— Шта желитез2 =" Две, порције и

| „

Гидоодао „моббеми»с |.

ен

ВЕЧЕРА

давањем карата“ за два месепа унапред олакшаће се трудбеницима оверавање карата и уштедеће се драгоцено радно време.

Отсада ће предузећа и устано.ве, поред овергвања потрошачких уверења и предлагања категорија, оверавати потрошачке карте службеницима и члановима њихових породица, Народни одбори при издавању карата за два месеца овераваће само онај део карте који важи за први месец, док: ће други део карте оверапати предузеће.

Управе предузећа и установа треба озбиљно да приступе томе раду, са више савесности, да би радници добили ону карту која им стварно припада.

Тиме ће радницима бити омогућено да сва питања о снабде-

вању, како њих тако и њихових породица, решавају преко свога " руководства.

Новом изменом Правилника о потрошачким картама кажњава. ће се свака злоупотреба и прекршај новчаном казном до 10.000 динара. Нарочито ће бити одго-. ворна лица која оверавају потрошачке карте. Исто тако те казнене одредбе важе и за особље по продавницама, које омогућује' куповину "на неоверену карту потрошачима или на карте којима је истекао рок употребе,

Изменом Правилника свако лице је дужно при напуштању запослења да преда _ потрошачку | карту предузећу у коме ради. Догађало се да су појединци ступали у службу нарочито због 'тога да би добили карту – после чега би напуштали предузеће,

Руководства предузећа и установа дужна су да одузму потрошачку карту лицима која напуштају посао, а уколико нису у могућности, на пример ако неко лице оде, а не преда карту, треба да о томе одмах _ известе Народни одбор на чијој територији именовани станује. Уколико то не учине, 'одговарају по члану 20 Правилника о потрошачким картама.

Што се тиче евиденције потро"тшачких карата дошло је такође до извесних промена. Било је прописано да народни одбори воде регистре и картотеке потроштача. Међутим, запажено је да.

такав рад захтева много времена и да је компликован, |

Новим упутством о евиденцији потрошачких карата, које ће такође ступити на снагу 1 октобра, сегистри потрошача биће — сачи-

5 |

њени од копија кућних спискова, које ће заменити досадашње листиће које је требало свакога месеца попуњавати, а оверена потрошачка уверења служиће као картотека о сваком потрошачу, уместо досадашњих картона У које су се уносиле све промене. Упрошћено је и издавање карата за труднице и болеснике.

Када наврше пет месеци труд-

ноће, труднице ће добијати за

преостала четири месеца унапред

оверене потрошачке карте. Сем

једну карту за текстил, такозвану „ВВ: та карту за ванредне потребе, ради припремања“ потребне одеће за новорођенче, Болесничке карте издаваће се за два месеца унапред као допунско следовање. У томе смислу дата су народним одборима ближа упутства, по којима ће болесничку кар ту. користити само они којима је неопходно потребно. Карте ће се одређивати према природи саме болести. | " Ради уштеде у хартији, досадашњи формат и величина једномесечне карте остаће исти за дво. месечну карту. У њу је унета и

републиканска карта која је до

сада посебно штампана од стране министарстава трговине и снабдевања народних република. То је онај део карте на који се прима сапун, пасуљ и друго, углавном артикли који не спадају у савезно обезбеђено снабдевање.

Рејонски народни одбори морају посветити велику пажњу тачној и уредној евиденцији картотека „и регистара потрошача, да би знали, по картама, требовати потребна количине робе за идући месец.

Рејонски отсеци трговине и снабдевања имаће отсада више времена и могућности да врше контролу над радом продавница, да

- посвећују већу пажњу смештају

робе и хигијени магацина. Требаће да обрате више пажње и сортирању робе. Убудуће не би смело да се догађа да мирис петролеја 0. бузме шећер по магацинима, као што се то догађало понегде до сада. Уједно, контролисати мерење по продавницама. као и рад са потрошачким картама. |

Нарочиту пажњу треба обратити на она предузећа која достављају робу лошег квалитета. _

Овим мерама знатно ће се. побољшати организациона мрежа Одељења трговине и снабдевања и омогућиће се већа контрола над радом ' продавница, над њиховом услугом и квалитетом робе која се

"дели трудбеницима.

карата за исхрану, „добијаће |

које „предузима наша

Машине су снажније забректале, очврсле мишице су почеле новом снагом да рукују стругом, чекићем, турпијом а другим алаткама којима наш труд» беник у борби за остварење Плана даје свој допринос за бољи живот стих нас.

У Београду зима дојезди изненада. После јаче јесење кише, после дуже кошаве, она је већ ту. Зимски дани долазе нео чекивано,

И зато треба већ сада све припремити за зиму.

Народна власт се труди да грађанима обезбеди све што је потребно, како зима. не би никог" изленадила.

На нашим пијацама продаје се воће и поврће за зимницу. Многе домаћипе су већ схувале парада'а, пекмез, разне ком"поте, и сад праве мвар, остављају паприку за зиму. Кромпир и лук су»та«ође обезбеђени гра ђанима и свакодневно се купу» ју веће количине које се остав љају за зиму. Поред тога, што су ти артикли изнети на пијаце, од њих се у- нашим фабрикама за прераду воћа и псврћа спремају џемови, компоти, ајвар, па пика и мармелада за оне труд бенике који немају могућности да сами себи спреме зимницу;

· Излози продавница „Воће и по-

врће“ зашарениће се свим тим пооизводима.

Многи грађани су већ своје поллуме _ обезбедили _ 'огревом. Они су још у пролеће и лето набавила угаљ и дрва и сад могу мирпо да чекају зиму. Али, има гређана који у подрумима немају тош огрева. Они сад мо ментано на дрварама не могу да купе угаљ, због тога што се слабо довози. Вагони су сад зљузсти превозом друге робе, али ће ускоро моћи да се почне са транспортом угља, тако да ће сви грађани Београла мо ћи унети у своје подруме толико потребан огрев.

У нашем саобраћају врше се такође припреме за зиму. Набав

ускоро

ља се стакло да би се сви про- |

зори трамваја застаклили, врши се датаљан периодични преглед свих возила. Грађанима ће се обезбедити чекаонипе, да не би у данима сметова, коштва мрава чекали на. тролејбус, трамвај или аутобус, напољу.

Како на великом броју кућа недостају стакла за – прозоре, наролна власт ће се постарати да и грађанима обезбеди 'стаКло за застакљивање полупа. них прозора.

Да би се грађанима Београда обезбелио доручак, недавно је уведена у млекарама продаја беле кафе са пешивом. ' Доручак ће се и даље излавати, а У пекарама и бифеима продаваће се бурек и сендвичи. У ресторану „Касина“ већ сала се пролалу сендвичи и бела кафа.

Како би слободни часови нашег трудбеника у зимским лакима што боље протипали, наше угоститељство ће у ресторане увести поподневну _ музику. У ресторану „Загреб“ та музика ће већ ускоро почети да свира. МИ јр а

У циљу да се путницима ко-'

ји долазе у Београд бар колико |

— толико обезбеди преноћиште, у непосредној близини ста нице реновира се хотел _Стари Балкан“. Сем тога, у плану је да се реновира хотел „Екгцелзиор“ који нма преко сто соба. Набавком новог, намештаја и потпуним преуређењем, тај хотел би био један од наглепших хотела у нашој земљи. Дозиђивањем још 40 соба, што се. такође „предвиђа, знатно би се ублажила криза у преноћиштима која је данас у ·Београлу веома велика. | Остварење свих 'ових мера народна власт већ сада, док је још јесен, омогућиће грађанима Бео

града да спремни лочекају зиму, која вије далеко.