20. октобар
А И ОИ О О ИТ ТА ЈЕ ТИТА АУТ
| -“
б
нови Филмови #
У Кошутњаку се снима филм
„О ПОБЕДЕ“
са
З ИЗА ЖИЦА: Нада
Савезно предузеће за производ-
1 њу филмова „Звезда“ приступило а је снимању три уметничка филма, / К док се за четврти врше припреме.
од маја месеца ове године поЊ чело је снимање за уметнички
4 филм који описује борбу грчког
| = |" народа за слободу. Радни наслов КЕ љ+ _ био је „Мајка Катина“, а као ко. начни наслов изабрано је ново и-
4 ме: „До победе“. Сценарио овог филма написао је Оскар Давичо према својој познатој књиза „мећу Марзкосовинм партизанима.“ Режију води Никола Поповић. Му-
ернаату по ст = осим Филма „До-победе“, Саве• БУМебано предуселе За прсизводњу Фил З Зиова „Звезда“ ради нема јску на „Причи о фабрици“.
| оценг за огај филм написао је
рздови, снимање енте· филма је почело. Оно се врши це само у ентеријеру декора него и под крововима разних наших фадрика. Филм се бави пи-
4
Влади 2 нМсгачић, који ће филм - и режирдти. Пошто су завршени
припрсмни
ријсра опог
тањима наше обнове и срдачнога прегалаштва наших радника, почевши од малога ученика у привреди до старога новатбра, од рад ника који се тек укључио у при вреду, па до ударника.
Трећи уметнички филм „звездин“ биће „Филмска школа“. У Толстојевој улици, на ономе обронку Дедиња који је према Топ чидеру и Кошутњаку, "налази св 1 једна вила у којој је смештена у срилмска школа. Ту су и њене у| чионице, њен интернат, њена
менза, диван врт унаоколо и ту се талентовани младићи и девојке из целе Југославије упознају < . предметима потребним за тон-
“,
Шкрињар у
езда У пу-
„20. ОКТОБРА“ -
илму „До победе“
зику је компоновао Миленко Жив ковић. Сниматељ је Александар Секуловић, асистент режије Алењ-
сандар Јешић, а помоћник режи“
је Хидајет Рибић. У главним улогама су Нада Шкрињар, Фусо Ма ваковић, Васа Коси“, Пстар Пр-
. личко, Мишо ГТиркогић, Југослал
Налис, Егрт Сотлер и Јовап Милићезић. Пистеријери су снимапи у околили Млина. После завршених 0 вих спољних сиимања настављено је снимање ентеријера у атељеи.ма Филмског града у Кошутњаку.
Остела'три уметничка филма коге спрема „звезда
филм. Уче се и језици, да би се. стручна литература других наро. да могла пратити; уче се и друштвене науке, да би се схватила дужност уметности према народу и ПИ таст уче се глума, режија, техника, ритмика, наш језик, фискултура, где је предвиђе. но много дисциплина од јахања до кошарке. У овоме филму глуме сами ученици искрено, јер приказују свој живот и живот своје школе. А сценарио за филм написали су такође сами ученици школе, аспиранти режије, под руководством свога директора и про фесора Вјекослава Афрића. Ту се постсвљају и решавају педагошки проблеми сРилмске школе и приказују досадашња глумачка и режиска достигнућа наших будућих уметника на платну.
Врше се припреме и за четврти „Звездин“ филм, који ће носити назив „Језеро“, Сценарио је написао Југослав Ђорђевић. Тема је електрификација земље, преображај и мењање схватања кулачкога конзервативног дела сељаштва.
почистим.
филмске новосши
„УСТАНАК НАРОДА СРБИЈЕ“
По сцепарију и у режији М. Гагића почело се са снимањем краткометражног документарног филма „Устанак народа Србије“,
ЕЦ Документи из Музеја Мародно-
ослободилачке борбе као и прослава назоднпог устанка снимљени су у Титовом Ужицу. Поједине сце не из борбе спимљене су у Белој цркви и у Београду.
НАШ ПРВИ ФИЛМ С ЛУТКАМА ·
За наш први филм с луткама врше се припреме у новоотвореносом одељењу за филм с луткама у предузећу „Авала-филма“. Ство рен је мали, провизорни атеље. Пр ви домаћи филм с луткама режираће Пера Јоцић.
БЕОГРАДСКИ УПИВЕРЗИТЕТ, НЕКАД И САД, МА ФИЛМУ „Београдски униперзитет“ документарни филм „Авала-филма“, ускоро ће се приказивати у нашим биоскопима. У овом филму,
приказана је борба напредне омла- | Унивсрзитгта | против противнародног режима У |
дине београдског бившој Југославији и њена херојска борба против окупатора. Београдски Универзитет дао је велики број народних хероја, васпитаваних под руководством Комунистичке партије Југосгавије. Народни херој Иво-дола Рибар, секретар цКк СКОЈ-а, био ја такође студент београдског Унигерзитета. Филм приказује и дапашњи рад београдског | Унирсрсптета, Сцепарио је написала Вера Куленсљић и сама га рсжирала.
ОСНОВАН ЈЕ ФИЛМСКИ АРХИВ · Сви важнији дегађаји из привредног и културпог живота наше земље снимају се за филмски архив. У овом архигу воћ је пласиран материјал.
зе
Наши умешници на филму
Добрица Милутиновић првак југословенске драме и један од првих који је играо за наш филм
Жена слеже раменима,
— Онда да пожуримо. .
Бес потисну попустљивост у староме.
— Требало је бар да зашијете, — мрмљао је себи под нос, али такб да су и опе то могле чути.
Жена ништа не одговори. Она пође за оном
ђало што их старија жена подозриво посматра, а ни то што се девојче не обазире' на њих, док је
изгледа, заборавио на њега. — „Шта
стражар, и пожеле да се
тражим ја овде» — помисли окрене и оде.
Најзад се стражар присети. Е
— Кларо, — рече девојци, — дај метлу овом добром човеку.
евојка не упита зашто,
"навукнута на послушност. а метлу и даде је старом у руке. Стари је знао шта је уљудност и већ хтеде да се захвали, али помисли: „Нема на чему да захвалим“,, и љутито изиђе на улицу. | ; |
Пуначка госпођа већ је стајала крај колица, Нека нашминкана жена тридесетих година, Мај“ мунског тица, била је с њом. Он помисли да су њој, донесене перине. Старија прекорно погледа старог. Није јој се свиђало што је напустио колица. .
Стари, опет, као какав штит, носио је металу
јер је свакако била Она зачас пронађе
другом унутра и са врата лифта добаци старом који је гегао за њима са двема перинама на леђима: '
— Трећи спрат, број 2.
Стари пође уза степенице. Читава ствар свршила се за неколико минута и четири перине нађоше места у стану. Стари доби обећаних десет форинти. Али ни цигарете, ни ракијице, ни накнаду што је морао да чисти перје. Фуј! :
Силазећи низ степенице помисли; „Сада треба прећи на ствар“. Дође му несигурна помисао: било би непоштено овако оставити, — али, акб га. опази стражар» И, зарста, чим промоли главу кроз капију опази како у кући прекопута седе на прозору стражар и оно девојче. Разговарају, али стражар једним оком посматра улицу.
Он узе метлу коју је мало раније прислонио уз капију и пође улицом, а затим се обазре: на двадесетак корака око њега све је било прекривено перјем. Највише га је било на коловозу. Ветар. га је скоро На одувао са плочника, а што је остало свакако'ће однети касније.
Он поче да чисти поред кућа, крај одводног канала. Добро је притискивао метлом: ништавно перје, како је само приопуло уз асфалт! Но тек што је први пут јаче замахнуо, дошао је до чудног искуства: метла од сирка потера перје и оно је за тренутак лебдело у ваздуху, па се затим спуштало тамо одакле га је мало пре почистио. И стално је летело тамс одакле се дигло или нашто даље. Неочекивано, од палета ветра читава
2
е
усред Старог конака или Господарског конака, псвелике и лепо украшене куће на два, > боја, који се палазио на земљишту далашње Патријаршије и у коме је кнез Милош Обрбновић са својом породицом становао у времену од 1818—1539 када је боравио у Београду, постоји и Нови колок или Конак књегиње ЈЉубице у коме су дапас смештене државне установе, а који се налази у Богојављенској улици, у непосредној близини Саборие цркве.
После другог српеког устанка 1815 године целокупни живот српског дела Београда почео се усретсређивати око старе Саборне цркве и старг митрополије. По згбелешци Тодора Стефановића Виловског (1854—19920), историчара старог – Београда: „..Око овога центра толико значајног у историји препорођаја наше државе груписало се српоко грађанство и сав остали грчки и цинцарски трговачки свет у Београду...“ У том делу наше престопице отпочели су радови почетком јуна 1829 године на подизању ЈБубичиног конака, кога је градио један Македонац из Водена Хаџи Никола Живковић (1792—1870). први неимар 06новљене Србије, а надзор над радовима водно је Тома Вучић Пертшић (1787—1859). Ото Дубнслав плем. Пирх (1799—1832), немачки официр и путописац у своме „Путовању по Србији у години. 1829“ забележио је ово исколико редова о. когаку“ пау близипи књажеве куће (Господарског конака), у страну од тог простора, лежи конак, "«оји је књаз тада сазидао; ако није највећа, по својој форми „то је најлепша зграда, коју сам видео у Србији. Украси на њој израђени су од дрвета, иначе пиглом озидана, над високим партером има један спрат, а у средини је њепој једна велика сала која иде у висину све до горе, у самој њој је узвишица, на форму балкона, из које се са две главне стране улази у разне собе.,.“»
Архитект Брапислав Којић овим речима је описао Љубичин копак: „У својој основи конак претставља апсолутно симетричну композицију по осовини коза иде са истока на запад. Преко ма-
лог претсобља, положеног у осовини источне, уличне фасаде, улази се у средњи пространи хол, који комуницира са шест соба, са двориштем и са једном неколико степена уздигнутом диванханом. Из доњег хола једним двокраким симетричним степеништем излази се у горњи сличан хол, око кога су смештене четири велике и шест малих соба. Соба над главним улазом делимично се налази у полукружном еркеру, уздигута је не-
#) Подизање зграде почело је 1829 године. Малим средствима.и примитивном техником зграда је завршена за две године рада, нако – покрива површину од близу 500 кв. м., а садржи подрум, приземље и спрат. Зграда у данашњем свом
гомила перја подиже се и са места које метла није била ни дотакла, спремно да игра, да се врти и да лети на све стране.
Настави он свој посао, још јаче притискујући метлом, с мање замаха, опрезним покретима, али узалуд. Перје је летело све више и комешало се. Његов труд није имао никаквог успеха. Али ипак он не губи наду.
На прозору лепе луксузне куће показа се глава младог човека. Он опази старог: и зачуди се његовом послу и поче гласно да се смеје. Мора да је забавно гледати са трећег спрата ту малу прилику, опкољену перјем како се узалуд с њим бори, као деца кад се јуре, и Како га час напушта, час се шали с њим. И тако редом, поотвараше се сви прозори, указаше се људи, жене и деца, гледајући и грохотом се смејући староме, Смејала се читава улица, одјекивале су куће. Изгледало је да се у смеху тих обезбеђених грађана, из лепих станова крије иронија и презир. „
А стари, тамо насред улице стоји усамљен. Метла, ова глупа некорисна дрвена направа, летела му је у руци горе-доле, натраг и напред. Па и само перје као да се претворило у неко чудовиште које се иронично смеје староме. Како |је усамљен, како је незаштићен, како је понижен! Како га је судбина предала туђем исмевању, ругању и презирању! Нешто му стеже срце, неко непознато, тешко осећање. Хтео би да заплаче, да се потужи некоме на све што му душу притискује, док му је метла механички у рукама ле-
. тела час напред, час натраг, напред, натраг.
„Лак“ терет!“ — сину му у свести. — „Лак терет! Такав је хлеб сиромашног човека. Ако једном лакше дође до њега, кад га расече, види да је плеснив. Ето, таква је радост сиромашна човека: пелен и горчина су на дну".
„А лепе куће одзвањају смехом и таласају. се од кикотанаа, рев
Стари: погледа у небо. Е, кад би сада пала киша,. да; провали пљусак, — макар и кргтко-
И и“ "У" с 1 А г Ја
7 4 тусила лости. Огагаса |
+
колико степена, осветљена кроз пет прозора, тако да даје леп порлед на улицу и унутрашње двориште,.. Поред главних простора, зграда садржи само још четири мања споредна одељења, два на. јужној и два на северпој страни зграде. Ова одељења намењена су била поглавито послузи,.. Зграда је изграђена комбинованим системом _Масивног зидања опеком и дрвеног бондрука, за спољмче зидове, а чистим дрвеним бондруком ва унутрашњост; зидови темеља су од таш-мајданског камена, утегнути растовим гредама. Таваница над подрумом је засведена у опеци, а остале. су од дрвета. Сва дрвена грађа је храстова, које је онда било у изобиљу по целој Шумадији. Кров покривен - ћерамидом, тадашњим нормалним · покривачем свих бољих зграда.:. “[|] Нови конак је од историског значаја. У њему је становала књегиња ЈБубица са синовима Миланом и Михајлом. Послг абдикације кнеза Милоша Обреновића, 1 јупа 1889, наследио га је старији сил Милан. Он је био болестан и владао је свега 26 дана. Умро је у конаку 26 јуна 1839. Наследио га је млађи Милошев син Михајло. Ни Михајло ни Милош нису били у Србији када је Милан умро и, док је, Михајло из Влашке отишао да се као пови кнез поклони Султану, Србијом је“ у његовом отсуству управљало скоро три месеца _ „Намесничество _ књажевског достојанства“ прво Намесништво у кнежевини Србији које су сачињавали Јеврем Обреновић, Аврам Петронијевић и Тома Вучић Перишић. Они су у конаку држали седнице док се кнез Михајло није вратио у Београд. Кнез је у тој згради становао све до 1842 године. Пошто је престала бити кнежев двор, зграда је служила за смештај разних државних установа. Тако је ту у прво време био смештен лицеј, прво Велико училиште у Србији. Затим од 1845 Прва београдска гимназија. Потом од године 1863 смештени су Апелациони и Касациони суд. Пред балкански рат 1912 смештен је Завод за васпитање глуво-пеме деце који је ту био све до 1929 године, када је зграда рестаурирана скоро у свом првобитном облику за Музеј савремене уметности. До: 6 априла 194! био — је овде смештен Црквени музеј српске патријаршије, Тако је та историска · знаменитост по речима архитекта Николе Б. Несторовића; „„.„прва солидно израђена грађевина коју су Срби после ослобођења подигли у Београду...“ — зграда сазидана у типичном стилу који се може назвати балканском профаном архитектуром, а која се обич“ но погрешно назива турском архитектуром. Нови конак је већи број наших уметника сликало.
У Новом конаку данас су смештени: Завод 3% заштиту и научно проучавање споменика културе,
облику, грађена је у два маха. Један део, који _ Археолошко одељење Уметничког музеја и Архе-
се налази на јужној страни, дограђен. је 1836 го-. олошки институт Српске академије наука. „дине, . » 2. ЈЕ
Сан . 4
опивиииививоаавиеиинивививимиививоеаниивииивимололалолиилилалалиммалаллилилилипламламипиполваллилинианинмлмемвизивмилилипопииимавилалиппаллавивинин ПАНАМА МИММИЛЕВОВЕВИВНИННОМИЛМИВАВАМИАМИМАММАНИМАМРИМовловививиивииииаватамти
пред собом. Затим, широким покретом показа на улицу посуту перјем: — Стражар наредио... — рече. — Морам да
трајна олуја — како би онда било лако почистити улицу. Али, сиромаху не помаже ни бог! Сиромаху не помаже нико.
И тада из оне капије. у коју је ушао стражар, изиђе настојница куће. У руци јој је била пуна канта воде. Она стаде на ивицу плочника_ и широким покретом, полако, уздуж поли коловоз. Не прође ни минут, а из куће преко пута. изиђе човек снажних мишица, гарав од угља. На. њему је била мајица какву носе атлете: изгледа да је био ложач или ковач — и он такође поли уздуж улишу. Опда дође и помоћник настојника куће са кантом воде. Тек што је овај просуо воду, појави се и стражар са кантом у рупи. Стари се У још не спађе, кад му приђе оно плаво девојче и узе му метлу из руке. ; /
„Прозори на кућама се затворише. Било је људи. који опрезно, тихо затворише, али и таквих који љутито залупише. Комедији је био крај.
У руци девојчета хитро се кретала метла, Влажно перје — постало теже, прљаво од прашине и блата, — лако се скупљало у гомилице.
Стари се дотетура до својих колица, стеже . ручке и тешко се наслони на њих. Обузе га врто- _ главица. Како се све то болно одиграло но како | је све то чудно! Чудно је.што у дубини ових начичканих кућа, у центру града — у заједљивом пи потсмешљивом суседству — станују ова“ кви људи: настојници кућа и ложачи, помоћници _ настојника и ковачи. Никада није помишљао на. то, никада му на памет нибу падали баш ови људи. И наједном му допре до свести ново откриће и чудна топлина сави му се на срце: — није оно усамљен на свету. - , '
И, кад пође са својим колицима према пред-
грађу, уосети да су му кораци много поузданији | и лакши...
Тибср ЉМерат
(Превео с мађарског; Н,. К.)