20. октобар
Гдечјим | играчкама. је једна "у мајка са два детета: _ једном три године, а другоме пет, Ћерраширила. руке, па ужнва у у Коме зоолошком врту од дрвета, Пау старије дете, синчић, залспио но-
у на излог ом непрестано говорн
„Мама, купи ми, знаш, она Хола! је, КУПА -ми онога. коња!
| „Девојчица такође моли:
== Лутку | (
едан лела застао са пуком. а уну такође трши коња, На. коњу це1,154 динера, Или спаваћу Таман, каже
~
собу!
дела кад је видео
иу Да они креветићи _ стају 620 динара.
" Воја Мама ве би заспала целу ноћ у
М. певом рођеном, кргвет“, “Боље да ти или жива петла и коку.
=
|: . | ои друге су цене такве; петао и пнби 16 од дрвета стају 94 динара, један · Камиол, мали да не може мањи бити 7108, маче, упола мање од слепог ма.
Па Ј ~
3 ре десет дана добио сам одоА '# | брење од МИОНО да подигнем ђ 10 кубних метара дрва на сто| каришту број 1 у Француској улици ; Кад сам лошго на дрвару, потражно
_ сам коља 8а превоз дрва, али како их на дрвари није било, вратио сам
5 _ се на Бајлонову пијацу и тамо сам ___ нашао више ол двадесет кола Кочи. | „јаши су ме питзли шта желим. Кад
сам нм рекао да треба да мн преве-
" зу 10 кубних метара дрва за мензу
| _ Петог „рејона, они су се једноставно
"разбегли од мене не хтевши више да разговарају.
Поново сам им пришао и запитао ____да ди коће да превезу рекавши при__ том да ћу платити колико кошта, Је. ( двн ми затражи 200 динара по ме____тру. Када свм Ум рекао да је — то ___ много, и да нашн радници раде по ј прелузећима за 100 динара дневно и
+=
| Дали су дечје играчке
ТЕ пРУЧ А у тали смо пред један излог са
четв! 308, зец: 202, воз од лима: 335 динара. Дечје умграчке | вису _ дуксуз него Ауховна потреба детета, М зато би се требало побринути да то ње буле приступачно једино деци богатих родитеља. | Б. П.
~
ти а ум. ЈУН БЕНО 5 2 МАМА тишла сам са сином у радњу са играчкама и он загледа по полицама, па каже: — Мама. купи ми оног коња — То није коњ, кажем сину, већ је слон,,
Продавац скиде играчку, али ме. исправља:
. 376 динара.
| | а у · Ћ | | ЈА Боа ИЕ [44 же И луксуз2 4 Пије сме ву: је к На тој. њој кока
— Скупо, велим, а камила нема из о раи в Е
| Да њима ред, каже продавац, бида би скупља. Овако дајемо са по. пустом. у · у
%
И. ' к. 3. К. у +< ,
жж
њи Улица без чесме а
вића немају чесму већ се во-
дом снабдевају из бунара, и то ћеома сумњивом и нездравом водом. Овај проблем је изношен на конференцијама основних фронтовских организација и тражило се решење. Секретаријат је најзад обећао да ће ускоро и овај део улице добити једну заједничку чесму, али с тим да гра-= ђани исколају шанац за цеви, Граћани су прихватили овај предлог и 32 једно пре подне шанац је ископан, | зна Ултце генерала Хорвато.,
: "„Скромна“ зарада
дају све од себе за изградњу земље, они су се само насмејалн,
Нисам нмао куд и почео сам да се потађам. Али, ни то ми нушта није помогло. Онт су упорно остајали при првој цени Видећи да морам плати ти колико траже, рекао сам да пође пет кола. Међутим, опет је међу њима настало _ шаптање н договарање. После неколико тренутака саопштили су мн да хоће да ми превезу _ дрва, али неће да потпишу признаницу — за наплату Почео сам да објашњавам како морам правдати надатак, али Фки су ми рекли да их нико не може натерати да раде, јер су данас – већ зарадили доста, неко 1.000, неко 1.200 динара.
Требало би надлежни да се побрину да ове „мученике“ који овако скромно зарађују запосле тамо — где раде и остали њима слични, јер је 2 крајње време да се једном стане ва = пут свима онима који својим поступ.-= цима коне убрзање извршења Пе-5 тогодишњег илана.
СТ. ЂУРИЧИЋ
Булевар Црвене зрмије 186
, Од тога дана има већ читав месец, а чесма још није _ постављена м у
женцу се полско гомнлају ђубре мн друга нечистоћа.
Дантца МИЛОШЕВИЋ
' студент медпцине Генераља Хорватовића 683
ж
%
Ни тгага ни гласа. » поште Степојевац послат је
К 30 јуна 1947 године упутницом з новац у износу од 1.000 дина. ра на адресу Милована Филиповића у Пећ. Тај нозад није примљен. После чекања од месец и по дана, 15 августа, из поште Степојевац послата је потражница Није било никаквих резултата. Поново је послата потражница !1 вовембра 1947 године. Међутим, до данас, мако је прошло скоро 15 месеци сд дана Када је послат новац ми више од 13 месеци од дана када је послата последња — потражница ' нема никаквог извештаја, а од новца ни трага ни гласа.
М. Ф.
'
ДУ ИН ИПА оана ки
ЉАК Е,
Ф својим дисциплинама 8 9с0бинама које развија код омла-
за гиаште тв ненннннлннц ннн Није ан НреЕ
а | ЊЕ
"учествовало је на _излетима бродом
· по Дунаву
У лшим главним градом, његови грађани
јсу одмах правили планове где и ска ко да проведу свој „одмор. Поре ' огромног броја трудбеника из сви»
предузећа и установа, који су користили свој годишњи одмор по нашим познатим гуристичким местима на Приморју, у планинама као и бањама, Београђана су врло често свој недељни дан од“ мора "проводили на лепим 14, пријатним излетима на излетиштима у ближој и даљој околини града. Тако су наша позната излетишта Кошутњак, Авала, Ресник и друга, тих дана редовно била препула излетлика из Београда. Они су у шуми и зелепилу налазили окрепљење после. рада, осве"жавајући се.за нове напоре.који су их очекивали већ сутрадан на њиховим радним местима.
Знатан број наших' грађана ишао је и на излете, који, су редовно приређивани бродовима по Дунаву. То је било посебно задовољство.и током целог љета, па ни сада још увек, ва овим излетима пуно“ је наших грађана Предузеће „Путник“ је до сада организовало 28 излета бродом. На њима је учествовало укупно око 15.000 излетника. Овај би број био још већи да се са организацијом ових излета почело раније. Но и за отсек времена ол. средине јула месеца до данас тај број претставља значајан успех за београдску филијалу „Путвика“. ! ј
На духсузним бродовима наше речне пловидбе „Београд“, „Загреб“ и „Смедерево“ београдски излетници су посстили наша лепа и пријатна излетишта на Дузаву: Сланкамен, Сремску Каменицу, Смедерево п путовали кроз најлепши речни. теснац 'у овом делу Европе, Ђердап, све до Кладова. · .
Питоми Сланкамен који је од раније познат као пријатва бања и купалиште на Дунаву, прнвлачио је в овог лета знатан број Београђана. Онн су проводили дан у шетњама по зелепим ливадама "поред родпах винограда. У Сремској Каменици, у непосредној близини чувеног новосадског „штранда“, излетници из Београда су најрадије проводили време у купању и шетњи по околини овог места. Богати вонњаци и расцветане ливаде, зеленило ни свежинка поред Дупава,/ и гостоприм"љивост мештана утицали су да излети постигну свој прави циљ: да пруже Одмор и разоноду грађанима нашег главног града.
ВБожња Дунавом низводно, до чувеног псториског града Смедерсва, причињава необично. задовољство, Барочито стога што се путује „азјутра.
Организанијом озаквих излета испуњена је жеља млогих београдских трудбеника ла разгледају ксториски град, •» после рушења и страдања у послел о опоравља и из-
“љии
слобођења наши атлетичари и атлети- рања рекорда већ
ад су прзи летњи дани, овладали на:
У Љердапу“ Је Г : 4 74
у
грађује у модерно место па Дунаву. Излетчиши стижу у Смедерево око 10 сати. тако да имају довољно времена за разгледање града и околине. као и за одмор, све до повратка у. првим вечерњим часовима.
Несумњиво да је шетња бродом кроз чувену г
"клисуру Ђердап остављала на све излетнике нај-
дубљи утисак. Уским теснацем од Гвоздених врата па све до Кладова луксузни бродови троносе азлетнике кроз романтичне пределе, између шумовитих обронака са наше и са румунске стране. Ту је и Сипски канал, гле брод спгурно пролази кроз брзак даље ка Кладову. При повратку излетницима се пружа прилика да виде како се коршсти помоћна локомотива за извлачење бродова уз овај канал. На, румунској обали виле се осташи чувеног Трајановог пута Брод влови поред сте тако лепих взлетишта Велико Градиште, Голубац, Доњи Мвлапован.т Текија, све до Кладова. У околини Кладова редовно се напљазн ва чувене дунавске рабаре, којв тамо љове највеће количн-. не рибе. Ту се пронзводи и познати кладовски __Поред ових пзлетви Ме тВЕ ан је ар“ ганизовало по низ ноћних шетњи Ме пне ву. На 6 ма је инсталиј рад ·
5у ППИ музичких И вели ралија. Поред тога, на броду свира добар оркестар да би се излетница разонодиљи игром. Предузеће за експлоатацију спаваћих кола и ручавање припре-
ма увек добар бифе и вечеру, тако да је взлетницима. вехрана на бродовима обезбеђена.
_ рибљи ајвар. :
Интересовање Београђана за излете бродовима по Дунаву је необично велико, и чест је случај да многи путници одлазе по два и три пута на поједине излете овим бродовима. ИМ током првих јесењих месеци предузеће „Путник“ ће, док траје лепо време, приређивати редовно такве излете, како би што већи број трулбеника нашег главног града могао што лешше да проведе своје дане одмора.
пр а ЗАВЕО
Ена |
“У | и спорт
У 1946 годива. У гледу чланства неће бити, већ ће сва.
ИЛА ИЕ
ђ чарке оборили су готово сге рскорде,
· Завршена је синдикална
дине ми старијих људи, лана далеко их премашили ин увели нашу атдетика као спорт долази на Једно нову атлетику у прагу копкурсицију :2 од првих места. Трчања на кратке, светских размсра. Данас су наши а~
средње и дуге стазе, скокови у даљину м висину, бацања и вишсебоји развијају у људима све особине по-
„тлетичари и атлетичарке познати ши. ром света по својим успесима и свом високом спортском држању на међу.
РАТНА или
требне _ добро — развијеном _ човску, мароднкм такмичењима, Ј ' Е спремном да градн ми бранн своју до- Успон наше лаке атлетике после 0шеховска олимпијада мовину. Поред тога, захваљујући слобођсња нераздвојно је везав за · интересантности такмичења у лакој. општу. брагу коју наша народна власт 5 атлетици, овај спорт постао је један миосвећује (физичком развоју наших "ентраани таховски одбор раднич
| " такмица. Када се узме у обзир да је 1 од најпопуларнијих и најпогоднијих људн н за напоре које је у том правИ ких клубова Чехословачке ор- то постигнуто без учешћа најбољих ::
у нашој земљн. Лака атлетика — има у напрсвила Југосдовенска _ армија. ганизовао је у Шпнвдлеровим наших _ мајстора _ Д-р Трифуновића код нас ми своје дубоке _ традиције, преко своје ланоатлетске екипе „Пар| : Малинима синдикалну шаховску Глигорића, Пирца и д-р Видмара, ре- везане за разне народне нтре и на. тизан“. Одмах после ослобођења у ____ олимпијаду, ма којој је учествоввло зултатом кожемо бити задовољни. Од
тецања, којима су се џшаши људи бавили и у далекој прошлости. Међутим, е правом развоју м успону лаке атлетике код нас стварно се може говорити тек данас, Од е-
Југословенској армији откривен је ве. лижи број талентованих атлетичара, којима је у „Партазану“ пружена могућност развоја, што је довело _ до осетног поправљања резултата н оба-
,
пет еккпа са по четири члана и једлном резервом. с Суделовале су ехиле Југославије, _ Чехословачке, Пољске, Мађарске н Швајцарске. Према плану такмичења требало је да узме учешћа | Ти екипа Румуније, али је она у по3 следњем тренутку отказала. ·
Крајњи резултат такмичења је следећи: прва Мађарска 12 н по поена, друга Југославија 9 и по, трећа Пољска 8 и по, четврта Чехословачка
укупно 16 одпграних пгртија југословенска екнпа добила је шест, ремнзирала седам и изгубила три. – На првој табли Видмар млађи _ је _ две партије добио, једну ремизирао (са Сабом) и једну изгубио (са. Пахманом). На другој табли Пуц је побе дио чехословачког ковог првака Рихтера м три партије ремизирао, међу о сталим иса мађарским прваком Барцом. = На трећај и четвртој табли Рабар у Јаношевић добили су партије против = Швајцараца. Рабар је изгубно са По љаком Тарновским, а Јаношевић с Мађаром Геребеном. Велемајстор Ко. стта је свега једаред увршћен у еки
и ни
„>
ђарске, јер тада ову утакинцу по. свој прилици не би изгубилм, а мож. да би шта више решили у своју ко рист, Костић одлично итра на репре
зентативним сусретима, на којима од 3 ослобођења до данас таје још изгу- > био ниједну партију. — Изостављање Костића донело нам је непотребан
__Милан Видмар, млађи пораз са Мађарима.
Мсход сивдикалне олнипијаде пока320 је да м њаша друга екнла може с успехом да се борн против вајјачих средњоевропских репрезентација. Од нарочитог је значаја што је по 7 стигнут бољи услех од прве — екипе Чехословачке, у којој су мграли чувењим мајстори Пахман, Фолтис, Рих _тер н Знта, а као резерва словачки. прваж Ујтелкн. Југословенски шаховски покрет може са пуно поверења
_ 8, пста Швајцарска 1 им по, Мако смо __ва другом месту, 38 три бода _ иза Мађара, нсход олимпијаде у сваком _ случају није неповољан за нас, Док __ су остале екипе наступиле у својим · најјачим саставима, _ дотле је Југолавију претстављала друга, подмла' ђена екипа. Југословенску екипу сачињавали су Видмар млађи, Пуц, Раар, Јавошезић, а. као резерва Ко-
' 7 у г Маса колу Југословени су савла„дали Швајцарце са 3 и по : пола, у "другом су играли нерешено са Чехословацима 2 : 2, у трећем је дошла да шаље своје мајсторе ва инострача победа Нол Пољацима са 2 6 по : 1 _ такмичења, па и оне који (у домаћој ипо, док'с четвртом колу изгу- | __ . | били пне краве Мађара +" пева Уа рЕНи месим Ло
је дошло као Мт планског рада
Тито : 2 н по, Дакле две добијене, Мел _ једна нерешена и једна изгубљена у- | на уздизању наше мајсторског кадрв. 5
ма
[5 РА У.
4 У . 4 “ Е “у |" « МЕЦ у
у ; . О , Џ Е
тел. редакције 20-443 и 21-957; администрације. 22.210. Штампарија Штам АЕН У Одговорни уредник Славко Јанкољић. Мек. рач. 1-0069114. Пошт. фах 752 #70
иста време, захваљујући обнови 06бјеката у Хрватској, Сливенији и СрСмји створен је солидан кадар млађих атлетичара и атлетичарки, Сем тога, систем логоровања н заједничког третинта током прошле и ове године, осетно је побољшао форму наших лакоатлетичара, Све то доведо је ле вапредних успеха на Олимпијали | у Лондону, где су наши атлетнчарн и атлетичарке заузели из часних ме. ста и први пут у историји нашег спорта уврстили нашу лаку атлетику у више редове светске конкурепције.
Ако се упореди стање лане атле тике у Хрватској, Сдовенији, у унутрашњости Србије нв „Партизану“ са стањем у Београду може се ридети „једна егромна несразмера. Наиме, квалитет атлетичара и атлетичарка Бед. врала налази се, са неколико изузетака, на дадеко нижем нивоу. За око постоји низ разлога. Пре свега, управе друштава нису поклањале ни из. близа довољно пажње својим лако. атлетсмим _ секцијама. с_У _ Београду је било умупно осам дакоатдетских секција, са соко 200 чланова, углаввом на папиру. „Црвена звезда“, ко. ја је имала задатак да на пољу длаке атлетике окупи студентску омладину, што је пракса у читавом свету покаЗала као веопходно, до сада је подбацила. Исти је случај и с подизањем јувнора, Сем „Београда“ ми Једно дру штво није учнилље никакве озбиљније кораке да створи соладан атлетска подмладан, Уопште, на питању лаке атлетике руководства наших фискул. турних друштава, на и виших форума, пису се довољно заложила,
Озбиљна козннца за развој лаке атлетике у Београду бњо је недоста= так реквизнта, лакоатлетских стаза, Јама за скокове итд. Тако многи та. лентовани (бацачи копља нису могли ла тренирају. због недостатка копља, Исто тако, тркачи пису вмалн стазе, а скакачи скакалишта, Изградњом ла. коатлетске стазе на нгралншту „Авада" стање (се осетно поправило, али ће тек изградњом лакоатлетске стазе унгралишта „Дорћол“ и завршетком стаднона ЦДЈА овај недостатак бити у потпуности отклоњен,
Ових дана у Београду се врши ре. организација _ читавог _ дакоатлетског
спорта. Све.сенције по друштвима су · укинуте, Основан је лакоатлетски клуб „Нрвена звезда“, а исто тако и клуб _
„Београд“, Сем тога, у изгледу је и оснивање клуба „Железничар“, „Црзена звезда“ окуљиће у свој клуб студентску н школску омаадину, 8 »Београд“ — синдикалне подружнице. Међутим, неких оштрвх граница у по-
а риатттеаи ле петље =
ларско-издавачког предузећа
Па Славтове ма | (оте за
2 та мањи а а
Ко мођи да постане члан ма ког клуба без обзира на своје занимање. У управе ових клубова н за ипструкторе долазе наши нови в стари стручњађи, п обилну помоћ у том правцу вружиће и внструктори Југословенске · армије, При млогим школама биће 83грађене лдакозтлетске стазе, скакалишта нв бацалишта, а пожељна је у том правцу н иницијатива предузећа н установа.
у Захваљујући овој реорганизапиајн хал ка атлстика у Београду добила је нос
ве велике услове за свој развој. Сада завнси подизање лаже атлетике нашег
града сл залагања управа вовоосновантх клубова и инструктора, која тре ба да буду штола веших младих атлетиачара и атлетичарки. Подизање оде млаткна, заједно с изградњом _ лакеатлетских стаза, скакалншта шп баца лишта и набавком реквизита, је услов напретиа лакс атлетике нашег глав. ног града, Последње велико таммнчење, највеЊе после ослобођења одржано кед нас у Београду, показало је — јова једном снагу наше лаке атлетике. Ате нетичари и атлетичарке пашет главног града имали су прилику да виде чаше најбоље спортисте на делу обарања рекорда, За два дана такмичења ваге је осам старих реморда, три су изјед. начена, а такође је постављени вели број републичинх рекорда, Четаоромеч мушких | тромеч жепских екипа показво је велики напредак лаце а детике Србије, Хрватске, Словеније в „Партизана“. Наше атлетичарке Марија Радосављевић, Матеј, Коделињ, Бутја н атлетичари Саболовић, Церај, Губијан, Жерјаа, Шегедин, Вујачић, ГЛенерт, Пецељ, по својим резултатима, све више удазе у ред бољих спор= тиста света, То су данас већ позната имена, која су до својих успеха ло. _шла кроз марљиа "в систематски третнит, који им је омогућила брига нате народне власти за _ фискултуру» На фиховим примерима треба да се "васпитавају и одгајају нови кадрови наших атлетичара н атлетичарки, како би могли да паставе започето дело својих претходника у разним лакоатлетским дисптлинама, То је пут | наше даке атлетике "обележен већ да“
_ нас незаборавним услесима.
Народног фронта Србије, ="
хе]