20. октобар

; у

4 |

и :

+ НЕ У "упутила је 3 окт од| Беше говор на ноте САД, Ве______лике Британије и Фран_цуске у којем је предложила _ састанак због рас про__ не силе не/поштујући преузете "обагезе са међународних конференција „одлучиле“ су да пита___ње Берлина ставе пред Савет || безбедности, Овај поступак Сје | дињених Америчких Држава и | њихових енглеских и францу__СсКих сателита сасвим је нелегалан, јер о питању Немачке, пре __Мма томе и о питању Берлина, __ Могу да решавају само четири _- окупационе силе, а никако Сау зет "безбедности. „Сједињене Америчке Државе _ поставиле су на дневни ред Са· вета безбедности питање Берлина да би на тај начин помоћу своје гласачке машине донеле · решење у своју корист, а против _ интереса. немачког народа и изадње јединствене и демократ-

у Ут

"уске Немачке, '

ји Познато је да су се у Потс-

· даму претставници САД н Ве52 лике Британије са своје стране · сагласили да ће радити на ства ___рању јединствене н демократске % Немачке и на спречавању рау ђања поповне немачке агресије.

Међутим, | западне окупационе || силе нису извршиле одлуке Поте · дамске конфернециј:е, нису спро веле демилитаризацију, денаци| фикацију и демократизацију Не| Мачке него су помогле обнављање војно - индустриског лотенцигала у западној Немачкој, о-

_ ставиле на слободи нацистичке · злочинце, фипапсиске магкнате и |" Тенерале. __ Штавише, | супротно

_ одлукама Потсдамске конференције, , амерички _ империјалисти приступили су стварању = сепаратне западно - немачке марионетске државе. На крају спровођење сепаратпе валутне реформе у западној Немачкој и у западним секторима Берлина би ла је последња мера цепања Немачке. А та нова марионетска држава ушла би

_ стратегиски онстем англоамерич ког блока, то јест у такозвани

___бриселски војни пакт у коме би она играла главну улогу.

Питање Берлина, разуме се,

_не може се одвојити од питања _ Немачке у целини. Због тога

_ Совјетске Савез и тражи да се

оба ова питања реше у исто

_ време, на демократски начин и

Ба основу преузетих међународ-

__Них обавеза У току прошла

Мају Ај

__два месеца вођени су у Москви || преговори између владе СССР, САД, Велике Бритавије 4 Фран-

"пуске о такозваном _ берлинском питању. Совјетскњ Савез и. том _ приликом полазно јео од чиње_ Вице да је створена ситуација __у Берлину последица кршења " Потсдамских одлука им да је | ОВО питање могуће решити једино у општем склопу немачког питања, _Без икаквог су основа пропагандистички трикови реакциоварне штампе о епидемија »љ глади становништва Берлина, томе како Маршал, Бевин н Шу ман страхују за животе берлин_ ских грађана. Совјетски Савез у довољној мери је снабдео ота| новништво свих сектора Берли__|а и према томе не може се говорити о некој совјетској блока- ди града, него на против, да заладне окупационе власти насто__ је. да подрију економску стабил_ у ност становништва увођењем сво __је валуте,

___Амерички експанзпонисте при Бреал су се и одавно да | ставе" питање – Берлина — пред "Савет безбедности, Карактери-

_ стично је да је и генерални се_ кретар ОУН Тригве Ли месеца јуна понудио _ империјлистима воје услуге да ће изнети такозвано берлинско питање пред _Уједињене нације. Међутим, ја_сно је, да проблем Берлина, као _н уопште Немачке, спада _ под адлежност _ Савета министара спољних послова четири велике силе, а никако Савета безбедности. О њему не могу да судеи "доносе решење оне земље које немају никакве везе са судбином Немачке, чије су владају"ћи кругови потпомагали за вре"ме рата нацистички режим, а __ који данас служе америчким им-

сријалистима, Због тога је Сов_јетски Савез одбио да учествује у разматрању питања Берли"на пред Саветом безбедности, "јер тај маневар западних сила | је нелегалан и претставља кр> |" шење Повеље Уједињених нација. Пат

. ;

__У Гепералпој скупштини ОУН | наставља се дискусија о важним, _ питањима. Уколико претставниоци демократских _ земаља јаче _раскринкавају империјалистичке ' планове. САД, утолико је бес ратних хушкача в пропагатора

ЊЕ а

лада Совјетског | Савеза |

__блема Берлина, Међутим, запад

у војно- ,

ИПОН

притив ава иваи

А ИАТА АТАРА

конференције

новога рата све већи, Ратна хистерија обузела је власнике реакционарних листова и мање више све западне владајуће кругове, Стварни пиљ ове пропаганде „хладног рата“ јесте да се застраше широке масе нарола и да се оне усмере против Сов-| јетског Савеза и земаља народне демократије. Рекло би-се, по писању западне — реакциоварне штампе, да се налазимо непосредно пред ратом, – Наведимо само неколико примера. Као оног дана кала су Американци страховали од ипвазије.' Марсоваца на нашу плашету, тако је и са да, прошле недеље, једна вападно-европска урадио станица проносила кроз етар вест да се англбамерички авиони — пробијају кроз ватру совјетске артиљерије у Берлину. Та лакрдија, игра. са нервима слушалаца потрајала је додуше неколико минута, јер је' ипак на крају спикер морао да каже да се ради.о обичним, ре-. довмим. вежбама совјетске артиљерије, Али главно је да су неко време слушаоци држани у узбудљивом стању, Послушати за час емисије западних радио станица, · прелистати Херстове и Макормикове | листове, са сензационалним црним ни првеним крупним насловима о „сов:етској опаспости“, о „новој — атомској бомби“ итд. — сва та пропаганда има за циљ да унесе страх у народ. Штампа, радно, биоскопи, позориште и циркуси — све је то стављено у службу империјалиста у циљу стварања ратне психозе и вођења „хладног рата“, због уношења забуне и по-, метње међу народима маршали. зовалих асмаља и у саме САД.

Поменимо још да је запалих штампа донела вести како <8 У

Енглеској обуставља“ рушење сколоништа против _ ваздушног напада, да је извршена концевтрациса енглеске флоте и да ће амерички бродови у месецу са“ | тобру доћи у грчке воде, токођа | и то да неки амерички гр,

и дипломате веома радо лире),

о будућем конфликту но шлавм ше да захтевају да сукоб 2,> мах отпочне, Ратна хистерие достигла је своју кулминсцију нарочито са вестима да Труман намерава да изађе нред Конгрес са астрономском цифром — 15 милијарди долара, као војти. буџетом ш тим да грчке Ммонсрхофаштистичка штампа тражи да се извршт напада на _ Албанију. Криво би, међутим, било помислити да се иза ове ратнохутшкачке кампање не врше и припреме за авантуристичке подухвате. РАВЕНИ ДРВО АЕН ПОНЕО

во је Друштво познато по |) скраћеници „„Јуста“. Ње се радо сећа сваки човек који је у путничком авиону типа „Ли-2“ совјетске конструкције путовао на некој. од линија у „унутарњем и спољњем“ саобраћају. . „Јуста“ је као основано фебруара 1947 године, преко посебног споразума између влада Совјетског Савеза и Федеративне Народне Републике Југославије. Као циљ пред „Јустом“ је ностављена организација и експлоатација унутарњих и међународ-

них линија редовног ваздушног саобраћаја које Влада ФНРЈ поверава _ Друштву. · Друштву

се пружа могућност да у сагласности са надлежним министарствима, установама пи лицима, вршти специјалну примену ваздухопловства и у борби са штеточтнама сеоског и шумског газдин'ства, у борби са шумским пожарима и поплавама, где би се авиони употребили за локализовање истих.

Већ у јулу 1947 године „Јуста“ је отпочела са редовним путничким саобраћајем на лилијама: Београд — Титоград, Београд — Сарајево, Београд — Задар — Загреб, са условиим стуштањем у Сарајеву. у

Београд — Тирана, Београд Букурешт и Бвоград — Будимпешта биле су линије са иностранством. ;

У току 1947 године авионски

саобраћај се одвијао несметано.

Сигурно летачко особље, затим изванредна брзина у преношењу путника из цептра земље у крајње републичке центре до, којих

е возом путовало и:по три да-'

с на, учинило је да су авионске

· карте биле распродане на 15 дана унапред:

1.610 путника превезено је у азгусту 1948 године на линији Београд — Титоград

У дане када је дошло до смањења авионског слобраћаја, линија Београд — Титоград није укилута. Она је остављена, јер је било неопходно имати брзу

Н %

везу са ·НР Цраом Гором, као

~ пи О 3 | пј А | Г а · ( | | Е | Преглед значајних спољно-политичких догађаја 77

Изношење питања Берлина пред Савет. _ претставља кршење одлука Потсдамске | и Повеље ОУН |

Зашто се!сада управо разбук-

_тала ова безумна ратнохушкачка

кампања на западур | Зашто ге. САД и њихови сателити проте ве стављању ван употребе атомског оружја и уништењу постојећих складишта атомских бомби, нако западни империјалисти објективно немају могућности да ступе у рат. Ова ратнохушкачка кампања и ратна хистерија има великим делом свој корен у томе што америчке владајући групе настоје да ојачају своје позиције у САД на претседничким изборима месеца новембра. Демократека ни републиканска штам па ставиле су у покрет све своје снаге да изиђу као победници на изборима, да поразе Хенри Валаса, вођу прогресивне странке, који се са неколико десети“ на милиона америчких · грађана супротетевља _ авантуристичким подухватима америчких пмперијалиста. Владајуће групе, а нарочито војна клика која управ-

Незапослени Марс

“ 7.

| у јен а ц Џ К

пабедности

1 | ља америчком спољном политилом, немају другог програма са Гефим би изишли на изборе осим програма „хладног рата“ и загтрашивања америчких грађана. Та група сматра да ће са кампањом о новом рату уверити Амерчкачце како је једино она

__ Кадра де спасе Америку од еко-

помске _ кризе и сачува 'е ол „комунистичке овасности“. Тај такозвани „борбени империјализам“, или „империјализам мира“, кеко га назива десни социјалиста Леон Блум, претставља У првом „реду опасност за безбедност и миран живот америчког народа, И даље, насупрот плановима амсричких | импери!алиста о поробљавању целог света, њиховом супротстављању да се атомска енергија стави у службу човечанства, Совјетски Савез и земље народне демократиће доследно «се боре за у твршћење мира и међународне сарадње,

— Док је Совјета м земаља народне демократије, изгледа да . за мене неће бити посла...

| партије.

О г те ј! чаја 54 Ја !

МИ ан 7 4

у „И сториј е |

Па с године на-

"вршило се десет година од.

изласка из штампе „ИстоСвесавезне комунистичке бољшевика). _ Кратки

' рије курс“. Појава Историје СКП (6)

претстављала. је најкрупвији до-.

гађај у идејном животу, у првом

греду Бољшевичке партије, а и. свих комунистичких партија у сзету, јер је овом књигом међу“ ~

пародни пролетаријат добио јед. но од најмоћнијих идеолошких оружја. На Историји СКП (6), учили су се, уче се и учиће се милиони комуниста и пролетера

штром света како се треба бори- |

ти против империјализма, за по„ беду социјализма. ;

"_У Мсторији СКП (6) је у са жетом облику систематски изложен и теоретски објашњен хе„ ројски пут најреволупионарније партије, партије бољшевика, ко-

ја се од малих марксистичкихо

кружока и група, основаних осам

« дегетих; годила прошлога века, развила до моћне милионске партије, која је у Октобарској ревелуцији оборила власт капнталиста н спахија, успоставила дик татуру пролетаријата и изградила пијан. У Историји СКП (6) је изложено и уопштено 0громно практично и теоретско искуство Бољшевичке партије,

Кратки курс Историје СКП (6) је права енџиклопедија: основних зчања из науке марксизма-лењинизма, без које комунистичке пар тије не могу извршити своју револуционарну мисију,

„Може се мирне душе рећи“, рекао је друг Жданов на ХУШ Конгресу СКП (6), „да откако постоји марксизам ни једна марксестичка књига није била тако

·' распрострањена“. стварно, у протеклом периоду од десет година опа је издата у Совјетском

Савезу на 63 језика са тиражом :

од 34,219.000 примерака, а исто. тако н у низу других земаља, Појава Историје СКП, (6) имала је н за Комунистичку партију Југославије огроман значај ва идеолошко васпитавање и наоружавање партиских кадрова. Доласком друга Тита на чело Пар-

| тије и ликвидацијом свих опор-,

тунистичких и фракционашких е-

љемената н унутрашњом конор--

лидацијом Партије, наше руководство на челу са другом Титом поставило је пред све организаци је и партиско чланство неопходну потребу изучавања науке марксизма-лењинизма и као најглавније дело поставило проучавање Историје СКП (6). Члавови наше Партије изучавали су Историју СКП (6) и упознали се са марксистичко-лењинистичким учењем, учили се од велике Бољшевичке партије, тако да је наша Партија дочекала тешке и еудбоносне дане са: чланством које је било теоретски наоружано, 5

У најтежим условима илегалности пред рат, као и у току На-

Југословенско-совјетско друштво.

за цивилно ваздухопловство корисно служи нашојпланескојпривреди

в увид, у изградњи која се одвија у овој Републици. |

У августу 1948 године преве-

зено је на овој прузи 1610 пуг--

ника, што претставља рекордан број. Од 1610 путника већина је путовала у Титоград хитним службеним послом. Они су те послове брзо свршили, јер су, одлазећи са земунског аеродрома у 6.40 часова изјутра, били у Тнтограду већ

градске железничке станице ва Скапље. На другом месту, авио~

ни од Скопља до Титограда пре.

носили су пошту за. сат и тридесет минута, док је воз путовао три дана.

Оваква поштанска служба укинута је услед објективних тешкоћа. Руководиоци овог заједничког друштва планирају. да 1949 године прошире своје по-

у 3:15 часова. На | словање. 1950 године оствариће

истој линији путовање возом тра-< се у потпуности преношење по-

је два дана и две ноћи.

Ако упоредимо цене возне и авионске карте, разлика иде у прилог авионског _ саобраћаја. „Друга класа воза Беотдад — Титоград кошта 1.156 динара, трећа 770 динара, док авионска карта стаје 840 динара.

Авионски парк „Јусте“ располаже и авионима намењеним за

пренос" робе,

Преко „Јустине“ ваздухопловне службе, Скопље је добијало дневну штампу у исто време кад

и Београд је

У овој години успостављена је |

поштанска линија: Београд Скопље — Титоград — Сарајево — Београд. Авионима је прено-

шена само дневна штампа и ло- |

шта. Са земунског аеродрома авиож је полазио у 4.40 часова изјутра и у Скопље стизао већ у 6.10 часова. Грађани Скопља за, оно време колико је трајала

ова служба имали су дневлу.

"штампу у рукама кад мн Београђали. Колико је ова корисна служба била убрзана ни ефикасна, илуструју лодаци да су тек иза 6 часова полазили возорд са бео-

__„Авион „Јусте“ по доласк

ште и дневне штампе. Тада, а то није далеко, са земунског 2еродрома авпони ће узлетати још у току ноћи — чим буду отштампани листови.

Једно интересантно поређење вли како је било 12 година уназад !

1936 године у Југославији је радило пет страних компанија хоје су претстављале немачки,

јр

дишњица _

СНП (6

_ Десетого

· седам

лно-ослободћлачке авина је Историја СКП (6), из ње су се борци — комунисти партизанских одреда, бригада н дивизија учили на Херојским _ примерима __ Бољшевичке "партије како се треба борити, волети своју отаџбину и стварати нови друштвени поредак,

· Кратки курс Историје СКП (6) издаван је на ослобођеној и пеослобођеној територији, умпожа-

_ван је на шапирографу. штампан

у илегалним штампаријама, преписиван руком у заробљеничким логорима. За време најтежих година окупације штампана је у илегалној штампарији Централног комитета у Београду 1942 године Историја СКП (6) и послата борцима партизанских' одреда, Наша Партија је, учећи и изграђујући се на искуству Бољшевичке партије, успела да доведе до победе нашу народну револуцију и да приступи изградњи социјализма. У послератном периоду, у ослобођелој вемљи, створени су до тада невиђени услови за масован идеолошки рад, за масовно изучавање историје Бољшевичке партије од стране партиског чланства. На многобројним партиским кхурсевима, који су формирани после ослобођења, „изучавана _ је Истерта СКП (6). Ради идеолошког васпитања маса у духу марксизма. лењинизма изучавана' је Мсторија СКП (6) на многобројним кружоцима, курсевима од стране хиљаде чланова Фронта, Истортја Бољшевичке партије проучавана је и по предузећима, установама, школама н на добровољним радним акцијама. Од; ослобођења до данас Историја СКП (6) изашла; је у. издања са тиражом од 360.000 примерака.

Из Историје СКП (6) учило Фе и учи чланство наше Партије верности науци „марксизма-лењинизма, учи се принципијелности и доследности, И баш због то-

' га, нашу Партију нису могле да · поколебају никакве клевете и У лажи н никаква је кампања не

може убедити у то да не иде путем сопијализма. Прослава десетотодишњице изласка Истори-= је СКП (6) пада у време када империјалисти прикупљају своје снаге за борбу против демократског фронта. Изучавање Историје СКП (6), овлађивање науком марксизма-лењинизма пружа увереност и поуздање у побелу демократског фронта у „свету. У даљој борби за изградњу социЈализма у пашој земљи проучавање Историје СКП (6), првенствено од стране партиског чланства, а исто тако и од стране осталих радних људи, окупљених у Народном фронту има огроман значај за идеолошко васпитање не само чланова Партије већ и широких фронтовских маса, о

ПАРЕ 2 ЗАР НП ЕПА РРА Пт ПитУ

француски, холендски, чехословачки мн аустриски крупви капи-

· тал,

Сада је страни капитал изгу-

био позиције у јелној деликат-

ној врсти ввиомски, 8

Према Петогодишњем плазу, ностављен је вадатак да се у авионском: саобраћају 1951 године превезе 120.000 путника ва унутрашњим „линијама. На спољтим линијама тај број је за две трећине мањи. Знатан број путника од овога броја превешће авиони Југословенско-совјетског друштва за цивилно ваздухоплов ство. Зар то није добра гаранција да ће оваква сарадња, оличена у једном заједничком друштау, нашој привреди пружити драгоцену помоћ,

аја као што је