20. октобар

| рада наше земље, Би ни

Ги Грбе фронтовске _ бригаде | преваљивале бу по 35 километра пешице да би стигле на радилиште. Са песмом ни транстарентима кретале су се поворке бригадиста пут радилишта. Да би се олакшао превоз бпигадиста на радилиште, чланови Фронта су саградили | пругу нормалног колосека _— У

дужини од 8,5 километара, ко ____ја је пуштена у саобраћај првог маја. Пруга је омогућила брз довоз бригадиста на (радишпиште, и рад је још боље текао, такмичење се жешће од вијало. Развило се живо такмичење између (релона, за пре

7 ЊУ пи

вања сваких седам дата.

„Чланови Фронта града Зау преба узели су обавезу да сво ју деоницу заврше у част ослобођења Београда главног

- 557

лазну заставу која је додељи“

вало је своју радост што је извојевана још једна велика победа, што је још једна обавеза испуњена.

града ФНРЈ, до 20 октобра. На свечаности отварања, по у Та обавеза испуњена је пре ред сто хиљада бригадиста, “У рока. Дата 17 октобра преко присуствовати су то претставни 100.000 'бригалиста манифесто ци ЦК КПЈ, Савезне владе, 4 ту 5 Наставак данас већ имају нове зграде р , и нова прашилишта, а трагови са треће стране разарања пубе се из дана У народним залагањем саграђена је — дан. · и зграда Народног одбора Ше» На простору некадањег Учистог рејона. тељског дома простире се парк Уместо изгорелих“ ин бомбар- у коме налазе освежења деца доватих зграда, где је некад и олтасли читавог крађа, била Кушаковића апотека, Ко- Значајан прилог решавању стан ларац, бифе „Гајгер“, „фото беног проблема су н зграде на уСавић и трговина „Тога“, да- глу Краља Милана и Московске. , нас су уређани травњаци, огра као и у улици Ивана Милутипо| ђени, _ испресецани _ уредним — вића, стазама, а дубока рушевина У а 55 . . ;: центру о зграде __Инвестиционе — дањој У отму и пи сав банке, исцељена је тако, да се оног Сајмишта и логора, поносито нико пи не сећа овог ај ниче Нови Београд грађен рука| призора на Тргу Републике. ма омладине из свих наших наФасада бившег Правног фа- _ родних република, култета на Студентском тргу Стотине места, где су зверски не показује више кроз четво- срушени београдски домови, да„рокуте шупљих прозора кома. _ нас су радилишта;, рашчишћена и ђе беогпалског неба. Фаштисти _ равна, То су градилишта на косу потпалили текадању зграду _ Јима ће нићи нови домови, све| и у њој су изгореле богате тли и зрачни, за Трудбенике БеоЕ збирке многих Кабинета. То _ града, за сараднике великог за| научно благо је неповратно, о датка: расцвата свеколиког на-. али обновљена зграда показу- шег живота. је упорност и жилавост тради~ Нема више непроходних ули

теља.

Две миниране зграде, уз сам Студентски трг, сахраниле оу теретом својих масиљвитих зидо ва своје станаре, ај болни

на, као што је била Дринчићева. На простор Бајлонове пијаце не гледају шупље фасаде, као некад, Оправљене су оштећене зграде међу бло–

Е овима медицинских институдогађај из дана бежања оку- = 008 медиц МАУ патора __Беогоад никад неће та, подигнути су раднички

: станови «на Северном булева-

заборавити. Једна од зграда је делимично 'отрављена, « 06– зиром да је пресечена на пола. Остаци друге су мклоњена и нови темељи већ се копајуТрг Братства и јелинства, заједно са железничком стани пом био је центар тешког јразарања. Дењасс на некад на-– ћ силно "уништеним колосецима, све до Чукарице, а се ј нормалан _ саобраћа, станична зграла је у реду и читав ТОГ очишћен о порушених зтпрада, док је тешко оштећена, Пошта број 2 ланас лепа, (ел презентативна зпраља,

зграда. Данас више нема ни « трагова, изузев што Техетички факултет носи један спрат ви7 ше Нова зграда Ветеринарског факултета, значајан је прилог за у подизање медицинских кадрова. Тешко оштећено Савско при стаништте дата ма озпдани, модеран кеј ва монстр-дизалт цом и осталим уређајем за Утовар. и истовар, а цела терет на пруга ло станице Дунав, која је динамитом дизана У ваздух, исправно _функциони– ше

ру, У Цвилићевој улипи. Нагло израста Филмоки град, подигвуте су велике станбене зтраде у улици Болеслава Бјерута, зида се у Нетинској..

а све то узето је шабушмте, јер је сувише обимно, готово несхватљиво, шта. је урађено од оног сунчаног дана, 20 октобра 1944 године, кад се са радошћу, због свануле слободе, мешала брига; како ОПОравити, _пецелити п подићи вз веннки елободерски град.

“ у

Метири радне године стоје за нама. Пуне напора ми догаБаја. На отаопим. тешисим тосло вима наш човек опробао је своје смаге, И многа искушења. га кале. Но пут у сопијализам не трти застанке. И неће их бити. Ако погледамо на резуштате четварогодишњет ра да, можемо то да кажемо за будућност.

На некадањим рушевинама датас ву нове зграде, или се у Дечјим вртићима, равлрагано смеју и ловикују наша де-

. ца, Дубока је и сигурна Ора-

зда коју смо заорали. Немогу-

ГРАЂАНИ ЗАГРЕБА У ТОКУ ИЗГРАДЊЕ СВОЈ

прететарници Земаљског одбо

ра Народног ' фронта, _ Једин„ствелих _ синдиката и других масовних „организација, На кра ју деозице, У Подсуседу, у

" част ове велике радне победе

чланова Фронта Зетреба по– стављен је обелиск у чијем

знј АУТО-ПУТА

је порножау Лон У другој години првог Пе. топодишњег плана. фронтовци прада Загреба у част четврте годишњице. ослобођења Беопрада, _ главног града ФНР Југославије, под воћством Ко министичке _ партије и друга

, МО

· јелинетвос. У овим

14] у Фе и Ма

и и Ја

Зеграбчани 5 у част четворогодишњице ослобођења Београда

ГИ у

Тита изградили су од 1 априла до 15 октобра 1948 године. добровољним радом 10,5 кило метара _ аутошута _ »Братстворадовима учествовало је 813.874. фронтовца, коћи су дали 4,220.983 радна 'сата и тиме уштедели

ПРЕГАОЦИ У ИЗГРАДЊИ ЛЕПШЕГ БЕОГРАДА

НИ О Ер а ПР "4 У ПРЕ аорти А Да А МА

' Ма ми УП

1 пне

у !

| паловетара Пуоата·

своме народу пече 64 А лнона динара.

Са свечаности а део нице послат је телеграм другу Титу и телетрам Градском од

' бару Фоонта _ Београда који

“

гласи: Данас, када промет нашу деоницу. ауто пута »Братство-јединствов, у част четворогодишњице ослобођења Београда, главног града ФНРЈ, поздрављамо

пуштамо у.

радни народ Београда. Под ·

паролом с братства и јединства градили смо нашу дио ницу Аутопута. који ће спа јати наша два братска гра"да, доказавши поново на дје лу колико је неразрушиво јединство "између братског српског, хрватског и осталих народа. Изградњом наше дио, нице Аутопута, највеће ово“ годишње обавезе јепногоди 'шњег плана Народне фронте града Загреба, доприноси мо опћим напорима Свих наших народа у изградњи па ај Живио и фронт који је под руко водством Партије издржао битку поотив окупатора, бит ку за власт радног народа, који с успјехом води борбу за социјализам!

Градски одбор Народне фптонте Загреб

ТРОЈЕ НАЈБОЉИХ

ЈУ] ега је чланова Народног фронта Београда. Много је чланова добровољних радних бригада, који у оквиру међуградског такмичења главних градова ФНРЈ раде на уређењу свога града. Дато је

у том послу стотине хиљада добровољних радних

а-

сова. Поједини чланови Фронта дали су по 500, 600 и 9700 радних часова. Али само је њих троје који су у тој великој борби за бољи изглед града дали преко 1000 добровољних часова.

Њих троје, тројенајбољих.

Једна 73-годишња -жена, један понзизкер и је-

дан службеник.

Тихо се спуштало вече пре: ко крошња београдског лрвећа. Лагано је замирао дан, а с њим и врева и жагор по периферним улицама града, , Улицом Саве. Ковачевића жустро је корачала једна жена. Тешке ципеле на њеним ногама бучно су шљапкале по тротоаРу. — Добро вече, добро вече баба Нато. Завршили сте, а, поздрављали су је пролазници. Отпоздрављала. је, сваком _ је понешто рекла, и ве застајкуЈући“ _ продужавала је пут. "Скренуља је. у малу, полумрачву Хапи-Рувимову улицу. Легано су се њихале гране уличвог дрвећа, Све више је падава воћ.

Жена је корачала, Лако, тла далачки. Пред куђом број 13 зауставила се, Нешто је рекла комшинаци прекопута, и вагнув ша се мало напред, одтурнувши гвоздену капију која је за: шкрипада, ушла је у двори-

ла, и данас је радила на уређењу Београда. И данас,и јуче, и "редовно већ три: године она ве изостаје са добровољних рад вех акција, Она је само у току све године дала 1584 добровољ ва радна часа. Највише у њевој десетој основној организанија, Бајенене у њеном Четвртом рејону, највише у целом Београду. Она је прва., Дошла је у Београд кад је имала 20 година. Из Далмапије је дошла, из места Злари крај Шибеника. Мучила се, Радила по читав дан по туђим кућама. И живела. Тешко, али не жале

моћи, снашла се у великом гра ду. |

Пролазиле су године, Рат ју је затекао у Београду. Опет :е радила по кућама, прала руб-

ље и рибала, опет се мучила. Прошло. је и то, — Дошли су нашт, прича

Фортуната Дабов, ни свануло ми је.

Зашто је свануло Фортунати Дабов> Пре рата нико јој никада није указао какву помоћ, За време окупације нико 10] нетје ништа олакшао живот. Усташе су јој побиле све рођене и остала је сама „као отсечено дрво“, — како она каже. А када је наша војска после че шиеих борби победоносно умарширала у Београд, Фортуната Да-

· бов је свим срцем осетила да

су сви ти војници њени сино. ви, да је сав тај народ што се весели и ради по улицама, њен народ. Осетила је да више није сама, Одмах се снашла, Пра ла је рубље за војску. Крпила им кошуље, одела. Постала је члан Народног

гаљла је у Фронту, у улици. О. сетила је да је вафка свим тим људима као да су јој по-

" ролица, Радећи тако неуморно,

приближавајући _ се људтма, Фортуната Дабов је нашла себи другу породицу.

— Фронт је данас моја породица, моје све, каже Фортуната. Обнављао се порушени град. Поправљале се улипе, Радиле су добровољне ралне _ бригаде Народног фронта, Београда. Са хиљадама других, обнављала је в поправљала и Фортуната.

Година 1945. Много радних акција, много. радних _ часова Година 1946. Много радних ча-

Фортуната; И опет добила знач ку и похвалу.

Година 1948... '

— Узела сам обавезу на 2000 часова, Била бих је испунила скоро, да нисам легла,

Била је болесна, Лежала је 22 дана. Чланови Фронта су је обилазили, Доводили _ лекаре, доносили лекове, Јер Фортуната живи сама, Прима социјалну помоћ, а и Фронт је помаже.

– Бринули су се о мени као о детету А мени криво, они раде а ја..

— Испунићу овогодишњу обавезу, са сигурношћу тврди она. ИМ премашићу је можда, додаје уз осмех, само ако будем здрава,

" Народни фронт Београда одао је и ове године признање чланици Фронта тринаесте '0сновне_ организације Четвртог рејона. ИМ ове године Фортуна. та Дабов добила је поред оста. лог значку. Значку првог сте. пена. |

Фортуната Дабов ће радити и даље, М догодине.

— Доклегод могу помагаћу мој Фронт, мој народ, каже оша. Киша је добовала по крово-

вима кућа, сливала се низ трои Небо се замрачило. У такво једно крај прозора, погнут над не. ким списковима шездесетогодишњи члан Фронта Земуна, шензионер Драгутин Орешко. вић. Снебивајући се објаснио је:

— Пенем легитимације за

"носиоце значке, рекао је, Ових

дана се по целом Земуњу деле значке најбољима.

Драгутин Орешковић живи У Земуну, у Немањиној Улици оброј 1, Том шездесетогодишњаку није било тешко да у ТтОку 1948 године, свакодневно, шако прилично стар и отежао, излази на радилиште, Умео је он да се заборави и да рали по читав дан, Није му било тешко ни 1945, ни 1946. ни 1947 кад је дао. преко 1.700. лобсо вољних радних часова.

— Пензионер сам, али ја сам себи. одмах нашао УНИ каже он.

Ради у Фронту ено рејона као евидентичар. Члан је Извршнебг одбора Фронта Земуна. Има ту доста посла. Па ипак, поред тога што је ава а

· родитеља.

јутро седео је.

и) - ће је искливнути или екрену-

|. Тешко _ настрадало Паштино о. ћи. се ником, корачала је сама _ сова и кар признање похвала и

| __— давао Лекино брдо, као и т!, а може се само: напред. | кроз живот о Муж, морнар, _ значка, Година 1947. Око 1700 | _зверски _искасапљен "Дорћол, 4 Ј, Л. " умро јој је. Сама, без ичтје по пи „часова дала је

| > | бодилачка војска лобија пио - Ју госло- да Њ слобода ускоро" пен борбом | (наше | Ма У венска армија, а наш Врховни штаб — та у пр лно руководство Врховни

| у

___би лакше овладали том техником. Ство__ рени су услови да се наша народно-осло___бодилачка војска брже уздиже, учећи | се од Пра армије у новом начину раовању штабова и коман__ довању. Северу је на том путу брзо напредовала усвајајући нову тактику, ко___ ристећи своју богату партизанску так_ | тику и искуства маневарског ратовања. _| У развоју наше Народно-ослобо дилачке ___ војске београдска операција може се __ сматрати као завршетак једне. значајне. _епохе и прерастање-у елиједећу вишу етапу тј. у етапу израстања у савреме-_ сву — сена мин Ускоро 53 о бођењу Београда формирају се п а затиљ-и ЈУ армија, Наша Народно-осло ;

града Београда наши. људи

Генералштаб. Наша Армија добија свој“

фронт повезан десно са Црвеном армијом, а лијево са савезничким снагама

тпод командом Монтгомерија,

Ослобођење Београда у морално-политичком погледу био је догађај од прворазредне важности који се одразио на све наше људе и народе на ослобођеној и још неослобођеној ваш от Оно значило симболично ослобођење читаве наше земље. Ослобођењем нашег главног

виши и јачи, а задат је тежак ударац реакционарним 4 квислиншким снагама

"у земљи и иностранству. Још је више

порасла вјера и морал код наших људи и народа. они на неослобођеној тераваџија војећати су се напола слободни |, у

је:

постали |,

штаб и наша Влада дошли су у Београд, то је било од. огромног значаја за јачање и учвршћење наше народне вла-

"сти и за јачање наше Армије.

Историски значај београдске операције повећава и чињеница, да су у борбама за ослобођење Београда учествовали

и' заједнички пролили крв

терске и остале дивизије. Тако је дјело братства и јединства изграђивано током

читаве Народно-ослободилачке борбе до“ било своју коначну потврду и у борба-

ма за ослобођење Београда, престонице н главног града свих ваших наро,

И посебно велики. |историски значај ослобођења Београда садржан је у томе што је | ослобођен па уан-

свих наших народа , кроз своје славне проле- 5

Нара вереник војске ш славне Црвене армије. Заједначки проливена крв на улицама Београда против заједничког непријатеља још је више зближила наше понако близ ске народе, још смо више заволела и0нако драгу Совјетску земљу и њену Црвену армију. Јединствени фронт наше и Црвене армије остварен први пут у Београду остаће јединствен и вјечан кроз сва будућа покољења, у свим ситуацијама'и против сваког непријатеља. То је . уједно пара нину ја наше сигурности и на"их будућих побједа у свим правцима и на свим пољима,

· (Извод из чланка генерал-лајт- ' ) нанта Саве Дрљевића, објављенот

У Војном. зеаканијсу, „број, %

~ "године), | |

1917

испуњавао своје дужности, он је стизао 'да свакодневно изла. зи.на рад. Радио је најчешће на уређењу фискултурног терена. Сви га тамо познају, Било би им необично кад чикаДрагутин не би један дан дошао на рад. То се додуше. врло ретко дешавало. И он је успео да, нижући сат за сатом добровољног рада, наниже велику цифру од 1.529 радних часова. У Земуну је он најбољи, дао је највише радних часова, У целом Београду он је други. ж

Трећи је рођен у Галицији. Као двогодишњак остао је без Прихватили су га неки познаници, а кад је налунио 7 година кренуо је у свет. Лутао је, каткад радно, а чешће био без посла. Провео је десетак година лутајући и радећи повремено као фабрички радник, Био де затваран. 1908 године пребегао је у Југославију. Потуцао се, најзад дошао у Београд и запослио се у стру гари Прометне банке као квалификовани радник, Неколико пута затваран, после прзог светског рата заробљен, проводио је мучан. живот.

Прошло је све то. Моћна полуга наше државе, велика организација Народни фронт 0бухватила је и њега, Јована Мудриковића, _ члана Фронта Четвртог рејона, у своје редо. ве, Радио је. Обнављао и уреБивао оштећени град. И низао сат за сатом добровољног рада. Похваљиван је н награђиван. ~

И у 1948 години - је радио. Поред тога што је запослен и што је члан рејонског Извршног одбора Фронта, он је све своје слободно време · посвећавао добровољном раду.

Није ни чудо онда, шта је 0. вај, већ прилично оронуо 40век, успео да у току 1948 го.дине да 1.092 радна часа, За у-

значку првог степена, коју ће поносно носити на грудима по. ред оних из 1946 и 1947 годи-

АЕ

“је

Народ“ “

. дожене напоре и он је добио |

не, „Својим радом заузео је до- |

стојно место у племенитом таК мичењу чланова Фронта Београда. Он је трећи,

аи од њих дао је преко 1.000 часова, Једна 73-годишња жена, један пензионер и један службеник. Данас у њих гле дају сви чланови Фронта Бео. града. Гледају са поносом и поштовањем.

Данас је само њих троје. А сутра већ, неће бити. Стотине чланова Народног фронта „Бео.„града иду за њима. У такмиче. њу“повећавају број датих добровољних радних часова, и све више и више — доприносе лепшем изгледу свога града. И сигурно је да до краја ове године у. Београду неће бити само њих троје. који су дали преко 1.000 добровољних рад

_ник час

Биће-: : више а |