20. октобар

пр" "и

“" ости. Она је

у Е

ПОШТАРИНА ПЛА ЋЕНА У ГОТОВУ ОВЕНА 19105 •

БРОЈ 207 ГОД. У х

Ут и (И Сушдесет тебе гаришњит а.

ШАТО О ТИ

ридесет прву годишњишу Велике октобарске револуције народи Совјетског Савеза прослављају сумирајући велике успјехе досадашњег рада изградње и јачања социјалистичке отаџбине, која ствара зпоследње предуслове на путу ка изградњи | комунистичко _ друштва. _ Нова Југославија, земље _ народне _ демократите демократске и слободољубиве снаге сви јета, славећи ову велику годишњицу, изражавају своју дубоку захвалност руском и осталим народима Совјетског Савеза који · у тод руководством Бољшевичке партије · Октобарском револупијом почели да изграђују ва једној шестини земљине кугле нове живот достојан човјека, његова доба, а изграђују ново сопијалистичко друштво # тиме лају још више потстрека у борби сени поробљеним и угњетеним у мопућност Б победу њихове борбе ми пиљева.

Октобарска револуција је – најкрутнији догађај у асторији човјечанства. Она је то вбог тога што је први пут у историји свијета совјетска власт као тлавна тековина Октобра укинула сваку експлоатацију ч0вјека човјеком и тиме остварила давнашњу тежњу људи како оних који су ва најпримитивнији настин вршили своју ропску дужност до данашњих модерних робова које катитализам ствара употребљавајући — при тоше најмодертија средства технике и науке. Октобарском револуцијом тробијен је на огромној територији ланац империјализма п почела је да се разтара и расивјетава огромна снага народа и слободних људи који су почели да раде за себе, за социјалистичко друштво, за срећу читавог напреджног човјечанства.

Ослобођење људи ош сваке експлоатапије, што је највећа тековина Октобарске револуције, довело је до тога да су пробуђене снаге народа заосталу и назадну паристичку Русију претвориле и ставиле 32 релативно кратак период времена у ред нај напреднијих земаља свијета. Индустриски п технички заостала Русија, захваљујући 'Октобарској револуцији ствара нову државу која уништава приватно власкиштво над средствима за производњу. Брзо јача по-

у најраввијенијим земљама капитализма за ! то исто вријеме порасла свега за 30 од сто и нешто мало више, Овакав брз и џиновски пут и преображај земље могли су да учине људи који су из основа изменили свој однос према раду. Октобарском револуцијом остварено је братство и јединство народа многонационалне државе који су до Великог октобра живјели у сталној завади ин међусобном истребљивању. |

Друштвени и економски преображај условио је прошват културе и науке као ни-

До Октобра у ред најнекул-

турнијих послије Октобра зажваљујући сво-

јим великим успјесима и тековинама З

Совјетских ОСопија листи чи Република по-

слао је најкултурнија земља на свијету. То

тога што нова, СВИ во садржају а национална по облику, култура је стаенла у свега новог човјека, служећи њему као таквом.

Наука у Совјетском Савезу по први пут је стављена у службу човјека, отуда је она и могла да биљежи за ово кратко вријеме опромтње лтате на свим пољима дјелат-

| о помогла свестраном развитку благостања

када дотад,

је због

Совјетскот Савеза н стварању

| ва совјетске људе. ·

Захваљујући овим успјесима које су ча роди Совјетског Савеза извојевали у Ок_ тобру и послије њега, ПОД и СТВОМ партије бољшевика и њених генијалних руководилаца „Лењина и Стаљина, остварено је морално - политичко џ народа Совјетског (Савеза, што је најважнији предуслов за нове успјехе и побједе. ,

Загваљујући оствареном моралио- поли“ тачком јединству народа, совјетски · народ је могао издржати најтеже искушење у кодругом · авјетском рату“ са

ДЕ Бе Е Побјешњелим _фа-

ичким бандама. « | саинен хордама могао се успјешно су. протставити, водити жилаву четворотоди“ са њима и дотући их у њиховој сопственој јазбини једино СОЕ Савез и његова моћна Црвена армија. вај рат је најбољи доказ чврстине, моћи и виталпасти Совјетског Савеза и његове славне. ша армија као заштитник совјетског народа, као бранитељ великих тековина Октобарске револуције могла је у овом рату водити овако. |аИН0е о: нанску борбу : побјеђивати У њој због т га што је то Армија кој са а нара. Пија је поникла из ње га и као таква окружена свенародном ла бављу. Она је могла побјеђивати због Ш што је водила рат за одбрану своје срепн бине и великих тековина" Октобра. Могла је. побјеђивати а биједити због тога што је руковођена аи шевичком“' партијом и великим страрегом 8 вођом (Отаљином. Могла је побјеђиват због тога што је била овјесна тога да својем борбом помаже ослобођење нових де“ сетина милиона људи. Захваљујући учешлу и побједи Црвене армије У овом ен · рату, човјечанство је спасено од Злов: : 5 ког „новог поретка“ који су му посили фашистички "окупатори. Захваљујући овој но вој великој побједи, лапап империјализма је пуккуо на још низ пОВИХ мјеста, а

(велика војничка побједа била је и морално-

шњу борбу

Црвене армије. Црве

а је крвно везана

социјалистичке отат

Го раст производних снага и социјалистичке индустрије, тако да је производња од Ото" барске револуције ва 12 шута порасла. у ' Совјетском Савезу до 1940 године, љок је

"ји

„градска сектшија

политичка. Уз постојање Совјетског Савеза као сопијалистичке земље и велике побједекоје је он извојевао у овом рату омогућето је стварање земаља нових демо«ратија које су слободне и самосталне по први пут но-

челе ла изграђују свој нова живот.

екција село-трад, а сектор свестраног рада глародш-Рног фронта, носи све она 0сновна _ обележја која карактеришу наш Народни фронт као живу и борбену ортанизацију радног. народа. _ Задатак секције село-трад лежи у основе у томе, да у оквиру активности Народног фронта мобилише чланство Фронта ва акције које су усмерене на свестрану помоћ сарадњу са селом. Помоћ коју сек: ција оело-град пружа треба да убрза развитак нашег сеша, кроз ликви“ дацију заосталог политичког и Културнот живота за 'одаучујући корак ка ако је овај пут у првом релу жилаве т, пре света, класне раног сељаштва, ипак поред свих напора успех не би "био 'зарарантован без помоћи радничке класе, цијалистичког секљора привреде, без у "Комунистичке партије, Збот света тога, _ основни задатак секције село-трад јесте учвршћивање и стално

"питање

савеза радничке класе и осталих радо.

них маса са радним сељаштвом.

Имајући у вилу Тлавне задатке ко-.

стоје пред секшијом _ село-град, градска „секција је на почетку ове године. узела обавезу .да пружа помоћ селима из осам срезова који су непосредно везаннњ са Београдом. Извршена је подела на рејоне, тако да је сваки рејон добио по један одтоварајући (срез, а преко рејона свеосновне организације добиле су по јешно село. Запедно са рејонским,

направила је план рада који „је. обухватио помоћ на #3градњи задружних домова, сталну и организовану помоћ у екопомским, политичким, | стручним, _ популарно“ научним _ предавањима и културнопросветним „акацијама, помоћ у развијању = свестраном утипају _ Фронта па живот и рад у селима уз систематско објашњавање закона, _уродаба, прописа и уопште свих мера које доноси народна власт. Затим, та по, моћ селу састоји се у организовању курсева за руководионе пикубаторсвих _ станица, за повртарство и за грађевинарство, Најзад, један од ва: жних видова помоћи који је предвиђен у плану јесте теста жива: веза са селом кровпосете, као и" кроз писма, уз слање књига, часописа и листова. Овако постављен план био је оквирни плац за 1948 тодину, с тим што конкретпе обавезе за поједине, активности нису даване за целу го“

диту, него су оне предвиђене троме-о

сечио, олносно месечно, не у свим

секцтјама и не увек доследно и "ре-

ално. ја Њ Стварна активност

векције · селоград по овом њану

почеља је _ РеК

ОК ТОБАВ

ком треображају- И-. борбе _

без со-.

продубљивање неразрушивог.

такође.

па

У ИЗЛАЗИ СВАКОГ ПЕТКА %Ж РЕКТОРА ДРАГ.

МОСКВА

Као резултат ове

марта месеца њаљ- с4 Фбјективни услови били бољи, л ада су нека субјективни недостаа с секција у но гледу њихове апривности Опли отклоњети. У протеклом перноду од марта месеца до «ктобра, секција село прад забележила је на пољу своје

делатности резултате који задовоља

вају, али који би, да није било недостатака а од стране секција града и од стране среских _ организација, били свакако далено бољи,

Помоћ селу пружена је углавном

у слању радтих екипа од којих је шајвећи део радио на подизању задружних домова и на помагању јачања земљорадничког вадругарства.. Таво је у бела ишле 208 прађевинскозанатских екипа са 1.407 стручних ванатлија, који су на задружним до мовима дали – 13.698 _ добровољних радних часова. У саставу ових екипа, а и посебно, одлазило је на село 320 ипжењера ш техничара да пруже своју помоћ изградњи задрунсних домова. Поред ових екипа, ишло је 188 санитетских екипа са 419 лекара и #06 санитетско-томоћнцих лица, _ КОЈИ су извршили 11.265 прегледа и интервенција. Сем лекара, на село је итело 'а 35 ветеринара, који су врштели претлед стоке. За све време одр_жано је на селима 524 предавања и то економксоо-политичких и стручних, а нарочито из области задругаротва. "На свим тим предавањима обухваћепо је 30.000 људи. Предавачи-и агитатори држали су различита преда“ вања која су увек била актуелна и везана за значајне политичке догађаје у земљи и иностранству. Куљ турно-уметничка друштва обухватила су у стотину приредби око 40.000 посетилаца. Поред тога, послато је неколико хтљада књига, _ брошура, писама, новина и учињен велики број

" посета у циљу повезивања са селом

п организовања _ појединих акција. Поред «слања екипа, биле је и низ других активности мањег „обима, Као што су посете домовима, облаништима, сељачким радним залругама, машинским станицама, рак са АФЖ-оМ, омладином и Савезом бораца, и помоћ у јачању ових организација на

С ту, о Е :

Када се погледа и. овако шифарскћ регистрована шелокупна активност, у овој години, ждмах. се може уочити да је она била свестрана и. замашна. Треба подвући да су стотине добрих чланова Фронта, висококвалификовапи стручњани, инжењери, лекари, ветеринари, предавачи. и '„агитатори 1осле орпог шестодневног рада, где ' борби за испуњење Петогодишњег дају велики допринос“ на еводим 'евакидашњим о дужностима И функцијама, лишавају · добровољно седмог“ дана, недеље, свога одмора њ

| ( 5 | ~

(ОЦОЈАЈ)

НЕЛДЕГБНИ ЛИСТ НАРОДНОГ СФРРОНТАЊЕОГРА

БЕОГРАД, 5 НОВЕМБАР 1948 Ж |

_ Зодоци секције село-трод 0 резвијањо и јачањо 3ЗОМЉОшИДНИЗКИХ ЗОДОуТО

разоноле, да бе тај једини дал који им служи за предах, жртвовали њ пренула на пуж у села да помогну њихову изтрадњу. Међут.м, није редак случај да онњ, идући у даља села, пропешаче но неколико сати п услед тежње ла преко целог дана у недељу раде у селу, користе _ ноћ суботе за путовање а некад и ноћ недеље за повратак. Ово су ве лики шатори, вредни сваке похвале и признања, Но, могло би се одмах повући да су учињене озбиљне грештке ттро се ти стручњаци и несебични раднити нису довољно и јавно истицали, похваљивали и награђивали, како би им се дасо дужно признање и потстрек за даљи рад.

Кроз сав овај рад промицале су и грешке, Тако је, на пример, _ било случајева да су у села вођени слаба предавачи и агитатори, који су непопуларно товорили сељанима, тако да од тих предавања није било много користи. Дешавало се, такође, да су екипе одлазиле на села без " анања рејонских секција, Културне 'еките нису увек, обраћале пажњу на

ЈОВАНОВИЋА Ту, ТЕЛ. 20443 %

побједе улога Совјетског Савеза је још више порасжа у свијету. Поробљени и угњетени народи још чвршће су стали на пут непомирљиве борбе против тишеријаистичких поробљивача и завојевача. Борба народа Кине, Грчке, Индонезије, Вијетнама, Итдије ш других још се ваше распламсава.

одабирање протрама, тако да је било

"доста приредаба врло слабог кватитета. Срески одбори пак, са своје страте, нису увек спроводили оргаизатиту дочека, нису агитовали "доласку екита, нити су увек, екитака обезбеђувати

превоз, ћиштте

ти исхрату. У остварењу основног задатка, јајачања ш везе радника

"и сељака, кроз помоћ у писпуњењу задатака које пред еобом има село у Петородтињем плану, овакве појаве постижу _ супротан ефекат и треба етергитно настојати да се овакви и слични случајеви ликвидирају.

У сектији село-град све организаптоне мере неопходан су услов за у 'стех сапржиње „рада сектитје. У бу"ућеи раду треба настојати да се сви, како ортанизациони тако и остали · ведостата, отклоне. Нарочиту „пажњу "треба обратити „прављењу. плана, Он мора да буде добро, реално и кон кретно постављен, и то увек уз пуну сагласност: и среског одбора и ре-

» јоне секције. Убудуће се не сме!

"догађати ·ља рејонске секције немату потиуни увид у одлазак екипа на село. Сваки одлазак екипе мора да 6уде утоворен неколико дана унапред, прво 'да би се видело која је екипа на терету најпотребнија, а друго да би екипа наишла по доласку у село „на организован "о лочек. Пан Питању предавања мора се посве"тити далеко већа пажња но до“сада. Квалитет _ предавања треба“ да буле на одтоварајућој висини, како: би се(Наставак на другој страни) ;

НЕНА БРОЈУ, 2 ДИН.

Совјетски Савез послије другог свјет"ког рата 'овојим учешћем и напорима У међународним питањима настојао је и во дио борбу за успоставу праведна и чеврска мира, за учвршћење тековина великог осободилачког рата. Совјетски Савез на свим међународним конференцијама манифестује тежње и жеље не само свог народа већ и ових поробљених и угњетених народа чи, тавог свијета. Он изражава жељу слободољубивих нарола који ране крваво стечете „тековине ослободилачке борбе. Совјетски Савез је заједно са земљама народних де- 3 мократија и свим осталим вапредним Осло (бодилачким снагама досљедни борат за мтр и послијератну сарадњу међу народима, за онемогућавање новог рата.

Након свршетка другог свјетског рата у диму америчког нмперијаљизма, чија _ је сната током овог рата порасља, појавио се. нови претендент на „свјетско росподетво“. Пут фашистичке Њемачке није био довољно поучан за њих. Амерички импертјависти · ставили су се на чело свјетског имтеривја- у лизма, захваљујући својој | екопомекој т | другој преимућности над осталим капиталистичким и империјалистичким земљама, Оне су п поред супротности које постоје међу њима као капиталистичким земљама, које су се послије овога, рата још више разбуктале, због подизања економске _ моћи = САД, нашле удружече на челу са америз- 5 ким империјализмом и покушавају ла анемогуће стварање праведног мира и тодивање земаља које су | рене ратом. Они хукокају на нови рат, говорећи притом о новом „свјетском господству“. Опи покушава“ ју да заплаше свијет новим унтштавањита и употребом атомског оружја. На свим мећународвим конференцијама онемогућавају У споразумна решавања _ питања ва које су | данас толико заннтересоване демократске и елободољубиве масе свијета. _ Покушавају да створе рат нерава да би у томе могли уловити ва себе. У спровођењу овакве политике данас им помажу десни социјали сти, Они су се данас ставили у службу америчком имшеријализму тиме, то су сшрозодници њиховог ммперијалистичког уза ја у својој земљи. Они данас иступају као активне слуге империјализма, разбијајући јединство маса које се боре противу име перијализма за слобољу а независност својих земаља. |

Амерички пимперијализат данас остварује у праксом повезивање са најреакпионарнијим снагама у свијету. Он покушава да оживи фашизам = да га употријеби у најреакпионарније подухвате у борби противу Совјетског Савеза, земаља народне демократије и прогресивних сила које се боре у колонијама и зависним земљама,

Амерички империјализам ваступа на ра- зе начине, почев од пропаганде која се не | разликује од Гебелсове до разних других подухвата, Путем _ „Маршаловот — плава“, „Труманове доктрине“ в разним другим махинацијама настоје да остваре економско поробљавање земаља, да би иза тога услиједило политичко поробљавање то је исктрство многобројних европских земаља већ показало, | |

Досадашње иокуство ноказале је да су све махинације империјализма остале без успјеха. Без обзира ва њихове подухвате и иступе, Совјетски Савез и земље нових де мократија, као и поробљени и угњетени народи у свијету не испуштају из руку ни "једну „своју „иовојевану позицију. _ Такав чврст и упоран став и свакодневио раскрињкавање политике империјализма доводи до тога да се њихова империјалистичка _ поли- Ц тика све више разголићује и као таква :0стаје омрзнута код све већег броја људи у | свијету. Табор демократских и ои | јалистичких снага свакодпевно се повепава, постаје чвршћи и јачи, Гарантија за његов успјех и побједу је то што на његовом челу стоји моћни Совјетски Савез. Спате мира на челу са Совјетским Савезом "водни ко су јаке, да сваки онај који пође пужем 35 изазивања новог рата ж насртаја на њих во- ре ће проћи него што је прошла фашксрачка Њемачка, Италшја, Јапан и њихови сателити у овом. рату.

Совјетски Савез својим чврстим и Упор= мим ставом ва мир изражава стремљења већине становништва земљине кугле и у "РОМ свом ставу он ће побједити. Амерички ИМперијализам у својој ратнохушкачкој политици у припремама за нови рат изражава „тежњу малобројне дотрајале _ империјалистичке клике која хушка на нови рат, кеју ће сваки нови рат бацити у пропаст. Пропадање | империјалистичких држава у прошлости, пропаст _ Аустро-угарске, Њемачке, Јапана, Италије и других потврђује неминовност пропасти и умирања старог и дотрајалог, ла би се омогућило новом и напредном пуно развијање. Иста судбина чека т нове потпаљиваче рата на челу са америчким империјализмом.

Неопјењиви значај | Октобарске 'револуције и изградње социјализма у Совјетском Савезу, пута који је до сада учинио Совјетски Савез, огледа се у великом теоретском благу, дотриносу и проширењу арсенала марксизма који су учинили вођи Октобарске револуције, творци нове државе п њене изградње, вођи Бољшевичке партије Лењин а Стаљин. У томе лежи нензмјерни значај Октобарске револуције. Пут кочим је ишао, Совјетски, Савез како у Ок-

(Наставак на | 69

другој етрани)

мог ји

“ -—>