20. октобар

;

» „

— СТРАНА 2 · (Наставак

са прве стране). Ф

__тобру тако и у перноду изградње "сопија| дивма ас је у дјелима Лењина и Сталита. Питање пролетерске револуције, дикпр“ пролетаријата, изградње социјализма _ Но мвога друга питања велики су допринос _ науци марксизма у данашњим условима барУ условима постојања _ имнеријалиама. Тод руководством великог Стаљина,за 30 дина постојања Совјетског Савеза и из ње социјалистичког друштва створени услови за прелазак у комунистичко друо. Друг Стаљин је разрадио и тај пут. таме је његова апромпа заслуга и допри"фос. Јењин и Стаљин су дали револуцио|__Барну теорију новог доба као руководећу | мен комунистичким партијама у свијету у ""лањашњем перлоду' борбе. Ово драгоцјено "дјело уродило је ш плодом, Теорија марксм| “вма-лењинизма служи данас као путоказ за ___борбу демократским # ослободилачким по| жретима- свих 'вемаља. прогресивни и о| гелободилачки• покрети у свијету мање ви ис „руковођени су теоријом _ марксизма-ле___ њишизма, То м обезбјеђује њихов успјех у борби, . | Наш народи, пате херојском Ко| 'Мунистичком партијом им великим стратегом бе о6 учитељем наших народа другом Титом, на "сваком кораку су се руководили и примје___ њивали теорију марксизма-лењимшкама, како

Ми

__ бе. Ро а

ОВОДОМ Три

, М

ЕСЕТПРВЕ ГОДИШЊИЦЕ ВЕЛИК

стага.о

_ велика

ДИ ДЕ Ц петим

Г.

_ економске независности

Х “ > оратни развитак народне привреде Р поново убеадљаво

показује _неоспорна преимућ; ства социјалистичког поретка над“ капиталистичким. Непрекидни, све већи успон социјалистичке производње и повећање животног стандарда трудбеника СОСР, с једне стране, и сталне кризе (у производњи, незапосленост и пораст беде у капиталистичким државама, с друге стране, — то су два пола која карактеришу свет социјализма и свет капитализма. '

Своју тридесет прву годишњицу совјетска држава дочекује највећим привредним успесима. Брзим темпом СССР лечи ране нанете му у рату. А ове ране,. као што је познато, биле су веома тешке. Довољно је да се потсети да су

иписти уништили на територији ОССР 31.850 индустриских предузећа, хиљаде

_ју периоду борбе тако им данас у периоду“ градова и десетине хиљада села. Непо-

||. "изградње социјаливма. руководство ___“је користило теорију марксизма-лењинизма _. као руководство за акцију, а не као догму. У вашој народној револуцији која је рије__ тиила сва питања која су предуслов за из| традњу социјалистичког друштва у вашој | вемља, начин м пут којим се тшпло за ре___ шавање ових питања одговарао је ситуацију нашој земљи. Друг Тито каже о то| ве „У наротпоослободалачкој борби и у „резултатима те борбе постоје елемента хисторијске законитости у развитку друштва, икоју су открили нашт велики умитељи „Марке ми Ф. Енгелс, коју су теорстски 060„гатњан, пролубиље а примјенили ва дјелу Па ли униња БН. Лими а Ј. м.

г .

_тослати ји, до извјесног степена, вове фор"ме, које су у току рата биле условљене новеш клрактером рата ш новим послтједицачма тога рата, које су услављено скоро три"десетогодишњим постојањем велике социјалистичке земље — Совјетског Савеза, с његовим огромним напретком, Према томе — специфичан карактер развоја ш резултати тога развоја код шас не противрјече наупми марксизма-лоњинизма, напротив — онн се потпуно слажу с том науком. Ово нам "у нето вријеме још једанпут потврђује сву генијалност наших великих учитеља, који су нас увијек учили “да марксизам-лењини„38М није догма већ руководство за акцију“, шКомушист, бр. 1, стр, 8—9).

777 Кров · вародноослободилачку _ борбу, најЉепшу и важвијетлију _ страницу асторије наших ·народа, народи _ Југославије су усијели да узму власт у своје руке, да евргу стране и домаће поробљиваче и да. оргаизују народну власт састављену од радника н сељака, Кроз ватру народног устанка "Ко сталне борбе против окупатора и домаћих адајџика ницала је, јачала, прекаљивала „се и узвршћивала нова народна армија на"рода Југославије, чедо наших народа и наШше Партије. Кроз народноослободилачку борбу рјешавано је и ријешено национално иштање у Југославији. Кроз — заједничку борбу, под руководством Комунистичке пар|тије Југославије, народи Југославије од завађених и разједињених постали су братска уваједница. Ова и низ других питања која

је ријешила наша народна револуција омогућила су послије завршетка рата брзи пут

| ова Југославије у њеном даљем развитку. У рукама радних људи наше земље налазе о све главне и командне позиције које омогућују нашу социјалистичку — изградњу. Прелавак средстава за производњу им њи хов даљи развитак у руке радног народа уебезб јеђује наш успјешан пут и плански, е0мијалистички развитак. Тај пут наша земља је. отпочела првим Петогодишњим планом који је већ до сада показао велике успјехе, Радни полет наших људи п огромни напори које улажу у остваривању Плана говоре о њиховој. високој свијести. Успјех и побједе које је наша земља имала у мирнодопској послијератној изградњи и досадашњим вапорима за остваривање _ Петогодишњегт плана могла је постићи збот тога, што су наше радне масе чврсто везане и совјесне

дубоко везане за нашу Партију као предволпика у рату и панашњој изградњи ва друга Тита као мницизатора и руководиоца "свих наших поб!еда,

Наша земља на овом свом великом путу руководила се теоријом марксизма-лењити зма и великим искуством јетског Савеза. Наши народи и наша Партија дугују У _ том, погледу велику захвалност Совјетском Савезу-н његовој“ Армти која је помогла обо. наше велико дјело. Наши народи евјесни су тога да нова Југославија као и остала земље нових демократија за своје давишње успјехе и своје ослобођење имају у · _ првом реду да захвале постојању Совјетског ___авеза и љеговој великој помоћи коју је у-

казао у рату и указује данас, Но чароди Југославиле исто тако неће и не могу да пре_ћу преко тога тј да потцјене оно што су ' ови дали кроз ова! рат, борећи се за своју слободу. и помажући борбу Совјетског Савеза када то нико није чинио у поробљеној Европи. Учећи се од Великог октобра — ми-емо пошли са нашим снагама у бој за __ слоболу и бољи живот и у тој борби дали ' смо ополико колико смо могли. Као доказ _ тога пека говоре наши губише у људству, материјалним и другим страдањима. _ Ври• Зеђа "нас свако потцјењивање наше борбе, _ Наши, нароли показали су на дјелу како _ треба користити и примјењивати тековине _ Октобарске револуције. Негирање и омало__ вљажавање наше борбе у рату и мирнодоп„ске „иоградње од стране Резолуције Ин__формбироа није наштетило нашим народима: на њиховом даљем путу, али може да ште_ ти оћима који треба да почну чаш пут и 5 б“. ла, они снаге,

пеш и ПЕН ~. | б

–Ј

Вјера КОВАЧЕВИЋ

свих тековина ослободилачке борбе, што су

изгубе вјеру у њихове сопствене.

средна штета коју је ОССР претрлео услед фашистичког напада износи 679 милијарди рубаља. Е

Чињеница да је две године после 34вршетка рата ОССР већ достигао предратни ниво индустриске производње сведочи о успешном савлађивању поратних тешкоћа у СССР. ·

Година 1948 одликује се још бурнијим полетом, како индустриске, тако и појљопривредне · производње СОСР. Индустриска производња у 1948 години повећала се скоро за 25% у поређењу с претходном годином. Ничег сличног нема у капиталистичким земљама!

Огромни успеси СССР у развитку народне привреде условљени су самом прародом планске социјалистичке привреде, независне од каприса светског тржишта к слободне од стихиских закона капита“ лизма. Развијајући своју економику по јединственом _народнопривредном плану, совјетска држава решава грандиозне задатке поратног петогодишњег плана.

Економска независност СОСР резултат је велике борбе совјстоког парода за изградњу. социјализма. Стварање техничкоекрномске независности СССР претставла дивну страницу историје изградње. совјетске државе.

Царска Русија претстављала је једну од најзаосталијих земаља на свету. По свом техничко-екопомском нивоу заостајала је од глазних капиталистичких 3емаља за стотину година. Године 1913 Русија је била опремљена модерним средствима за тропзводњу четити пута "слабије него Биглеска, пет пута слабије.не# У, ' ;

набдевање ради

сти, Оно претст непрекидну

товања и допремања давнице. Велики део индустриске и прехранбене робе није ту, на домаку руке, већ је треба транспортовати са велике даљипе, понекад и од неколико стотина километара, Правилно функционисање снабдевања не би се могло ни замислити да није свестрано помогнуто од стране Савезне владе:и Владе наше Републике. Правилно функционисање зависи и од мпогих

брзо растурање робе у продајну мрежу а одатле потрошачима, Свако пагомилавање робе, било на стовариштима ишли у магацинима, не само да утиче на квалитет робе, него и за-

стоваришта.

Код снабдевања огревом појавиле су се шеке тешкоће које ометају правилно снабдевање радних људи логлавито угљем. Да би снабдевање угљем ишло како треба, потребно је уклонити досадашње пропусте

Снабдевање немају почело је 22 октабра. Да би се угаљ поделио правилно, позвана

су предузећа и установе да извршео

снабдевање својих радника и намештелика, а у Месно синдикално већа је позвало синдикалне _ органивације да одмах отпочну подизање угља за своје чланове. Довоз угља у Београд износи око 2.500 тона дневно, тако да га на стовариштима има у великим количинама, Међутим, сипдикалне подружнице и управе предузећа · нису најсавеспије приступиле снабдевању

ње угља на стовариштима достигло свега половину диевног увоза у Бео-

град (и то тек последњих дана). Уз

след овакве разлике у довозу и разношењу, на стовариштима су се сада створиле велике количине угља, због чега се отежао истовар приспелог угља, |

Као изразит пример неодговорности предузећа и синдикалних — органпизација, може да послужи случај да је предузеће „Опрев“ на дан 30 октобра позвало претставнике.ив 12 предузева да дођу на стовариште угља, а да од њих нико није дошао. Предузеће „Анђа „Ранковић“ је више пута доставило попреште спискове, тако да се приликом разлошења угља дешавало да је угаљ упућен на адресу не-

их људи Београда је несумњиво стална п највећа брига народних влаавља у исто време и борбу ва проналажеље нових извора робе, борбу за савлађивање свих тешкоћа око трапспордо сваке про-

друпих услова, а један од тих је =

гушује, омета правилно допремање до

угљем оних који га

сволих људи угљем, Тако је подива-

. ·

то Немачка и десет пута слабије него Америка. Спахије и капиталисти који су владали у Русији не само што нису могли да ликвидирају ову заосталост, већ су је само повећавали својом неслособношћу у управљању. На пример, године 1900 у Русији је произведено сировог гвожђа осам пута мање на једног становника него у САД, док је 1913 — већ 11 пута мање, |

Ове веће заостајање Русије у техничко-економском погледу од главних катиталистичких земаља било је у непосредној вези са све већом зависношћу Русије од аног капитала,“ Владајућа клика племића заједно са руском буржоазтјом претворила је Русију у робињу капиталистичких држава.

Пред Први светски рат инострани капитал је окоро у потлуности држао у својим рукама тешку индустрију и бзнке Русије, као и њена драгоцена природна богатства. На пример, у банкама удео иностраног капитала износио је три четвртине читавог капитала, у јужној метаљургији, у индустрији каменог угља у Доњецком басену, у електроиндустрији — 9/10, у индустрији нафте — 8/5 итд. | ·

Иностраћи капитал никако вије био заинтересован у развитку производних сната Русије. Тежио је да заувек очува техничко-екопомску зависност Русије од иностранства претварајући је у аграрносмровински привесак империјалистичких држава Запада. Инострани капиталисти су на све могуће начине кочили развитак индустриских грана које производе уређај, нарочито индустрија машина. Стога је Русија била принуђена да из иностранства довози скоро сав потребан јој уређај. њи. а

Велика октобарска социјалистичка револуција заувек је ликвидирала зависност Русије од иностранот капитала. Већ пр вим својим законима совјетска: влада је подрила темеље зависности Русије од иностраних _ капитала, Национализација земље, банака, крупне индустрије и саобраћаћа и увођење монопола спољне трговине претстављало је подривање економске и политичке владавине капиталиста, како домаћих, тако и иностраних.

Ликвидирање спахиско-буржоаског поретка у Русији и прелаз основних средстава за производњу у руке совјетске државе раскинули су ланац којим су страни капиталисти заједно са домаћим спахијама и каппталистима окивали Руситу. Међутим, техничко-скопомска 3а0-

еталост земље, коју је совјетска држава наследила од старог режима, претстављала је узбиљну опасност за економску независност младе социјалистичке државе,

Требало је што пре ликвидирати несклад између најнапредпијег политичког поретка који је после Октобарске резолуције уведен у Русији и крање техничко-економске заосталости коју је мла» да република „наследила од старог поретка. Изградња социјалистичког дру“ штва није могла да напредује пре но што се не ликвидира овај несклад. Стога, када је совјетоки народ с оружјем у руши одбранло овоју државу од напада унутрашње контрареволуције и интервената (1918—1920), Лењин и Стаљин усмерили су све напоре младе сопијалистичке државе на савлађивање економске заосталости земље. Они су: разрадили велики план изградње социјализма у коч ја је био остварен под непосредним руководством /Ј. Стаљина.

Одлучујућа карика у постизању тех“ ничко-еколомске независности био је велики стаљински план индустријализације земље, у чију је оспову стављен свестрани развитак тешке индустрије, Захваљујући остварењу тог плана, СССР је направио огроман скок у "економском развитку. Тако се, на пример, у-

· купна индустриска производња СССР почетком 1941 године повећала скоро: 12 пута у поређењу са 1918 годином, док се продукција индустрије машина повећала 50 пута. По обиму индустриске-производње СССР је. избио на друго-место у свету и на прво место у Европи; ·

Велики _ процес . индустријализаци је СССР пропраћен је стварањем мпогебројних потпуно нових грана производње. У току тоториских "предратних петолетки у СССР био. је створен велики број нових индустриских грана — индустрија аутомобила, трактора, авиона, разних машина, алуминијума, хемиска индустрија, електротехничка, - грађевипарска- штд, Захваљујући томе, индустрија СССР почела је да подмирује све потребе. 'совјетске земље. Ово је са своје стране омогућило реконструкцију и других грана народне привреде, у првом реду пољој привреде, динстава (колхоза) и крупних државних добара (совхоза).

Остварење _ индустријализације земље и колективизације пољопривреде знатно је учврстило техничко-економску независност СССР. Отаџбински рат совјет

ЈВДРИШТА. (У ЗАКРЧЕНА УГЉЕН

ког радника предузећа који ту уопште не стапује.

Да би се отклонила — загушеност стовартшта, _ Одељење _ трговине # снабдевања је позвало предузећа да одреде прихватно стовариште за угаљ, "На ово стовариште би се радницима и службеницима тог предузећа обезбеђеним тратспортним средствима довлачио угаљ. Међутим, до сада ни једно предузеће није пријавило ма какво прихватно стовариште. Немогуће је да у близини предузећа или у самом кругу "предузећа нема толико простора где би се могао привремено да смести угаљ.

Поред. овога, нека предузећа — не прилављују снабдевање угљем на најближим стовариштима, него на главном · стоваришту ва Дунаву. Због тога је на овом стоваришту створено много више посла, него што ја потребло а више се ангажују и камиони то кола.

Да би се снабдевање угљем побољшало, не треба мислити да се са његовим подизањем може да отеже, Одуговлачење са подизањем угља може само да лиши опрева многе раднике и да омете њихово снабдевање. Одељење трговине и снабдевања кол оваквих поџава ће морати да ограпичи рок подизања угља за одређена

(Наставак

са прве стране) 6

љаци заиста имали користи, а не да предавач сељашима шалаже извесне проблеме на потпуно непопуларан и њима неприступачан начин. Да би се предавачи _ оспособили за поједина питања и проблеме села, потребно је за њих одржати семинаре. Сем тога, добро би било наћи предаваче који говоре мањинским језицима, како би они могли сејиацима из Панчевачког среза да говоре њиховим , језиком. Секција село-град треба своје сна-

ри на помоћ у развијању и јачању земљорадничких задруга а да ради успех у' томе сектору буде основно мерило за оцену испуњења главног задатка секције село-град. План за остварење овог најважнијег задатка треба поставити на најширу основу и обавезно уз помоћ другова са села, тако да се пронађе што више кон“ кретних задатака и разноврсних фор ми за њихово спровођење. Треба оСратити пажњу да се сви конкретна " агитационо-политички : практични „задаци ш форме стално развијају у-

“о

Вал ле ја

ге у будућем раду углавном да усме-

Предузећа и подружнице не подижу угаљ за своје трудбенике

предузећа, даби _ обезбедило снабдевање оних педузећа која воде виш брште о људима, '

Најзад, предузећа би требало да стављају на расположење сопствена транспортна средства за снаблевање својих радника угљем. На овај начин одељење ће моћи да помогне оним предузећима која немалу камиона или кола, а и растурање угља по стовариштима. · Овде треба узети за. пример предузеће Београдског водовода, које је својим камионима превезло за раднике и службенике упослене у том предузећу 16 вагона угља, Питање _ анабдевања угљем је до скора била брига многих људи (неки злонамерпи елементи су покушавали да створе и панику) и поред тога шло су путем зборова бирача ни на други.начин били грађани обавештени да ће угља бити. Данас, када угља има, не треба због аљкавости и небриге о људима отежавати снабдевање. Снабдевање угљем је крупан успех народних власти и ми не смемо дозволити да се због разних пропуста радни људи Београда њиме не обезбеде, сада када га има у довољним количинама,

АД. ШОЛАЈИЋ

Ме |

поредо са развојем земљорадничког задругарства. . |

Да би се правилно упозпали са развојем села и стекли јасне перепективе.о путевима његовог даљег сонијалистичког развитка, све секције село-град и све руководиоци морају добро да проуче материјал са Петог ковтреса КПЈ.

Пети конгрес учи и показује како практично треба применити марлсснстичко-лењинистичко _ учење као и искуство Совјетског Савеза у циљу ликвидације привредне _ ваосталости наше земље и њеног претварања у на предњу инлустриску ш пољопртвредну земљу. Партија учи да се мора путем убеђивања и кроз разноврсне форме прилазити решавању ових проблема на селу. Исправљањем досадашњих грешака, појачањем садашње активности и изналажењем НОВИХ форма за пружање помоћи у организационим и политичким | мерама, „ помоћи ће се убрзање пропоса социјелистичког развитка на селу,

с па, +; Са Ра

Љу.

5 КАТ 5

Е ОКТОБАР

изградњом колективних газ“

МИЛИ а

.. “

СКЕ РЕВОЛУЦИЈЕ СВЕ ог народа против фашистичких освајанит пина ЋЕ дубоко значај техничкоекономске независности СССР. У борби —

зодињених снага фашизма ОССР

против Уј Р. је извојевао не само политичку И ВОј-

ишоу, већ и економску победу. ; тезничко-скономска независност СССР игра велику улогу и у току поратне 06нове и развитка народне привреде земље, соци'ализма, Без спољних зајмова, својим снагама, Совјетски Савез успештав решава залатке поратне петолетке. јетека социјалистичка иадустрија у то- – ку ове петолетке даће земљи стотине хиљада аутомобила, трактора, комбајна, машина-алатљика, мотора, милионе тона метала, сировина и горива. Нова техничка опрема народне привреде 066 знатно повећава ниво њене механивацтје, што омогућава ново повећање вродукизности рада. ; Моћ плелсса економике СССР омогућава совјетској држави. да наџрационале није користи како природне пронзводне снаге, тако и друштвено-организовани ___ а јетеки: обођених ежерад совјетских људи, осл те плоатације. Огромна природња богатства Совјетског Савеза пскоришћавају се У циљу развитка народне привреде на ва“ учним основама. У поратним годинама су у СССР откривена и „освојена ова многобројна налазтшта драгопевих руде них блага и изграђена мнотобројна рл, дузећа за прераду биљних сировина. потребан уређај производи се у СССРА Економска независност СОСР учер“ шћује се монополом спољте трговине 2еч мље социјализма. Важна полуга у учвре шћењу и одбрани економске независно сти совјетске земље, спољна трговина је у поратном перноду исто тако стабилна као и пре рата, Зато и напада тако ши“ перијалистичка буржоазија, нарочито америчка, монопол спољне трговине ОССР. Велико искуство Совјетског Савеза учи да се независност једне земље зедже очувати само ако се збаци владавина иностраног капитала. Историско пскуство убедљиво сведочи да такозвана „помоћ“ иностраног капитала другим земљама, која се обично спроводи под добротворпом заставом, у пракси значи поробљавање ових земаља. У савр "историји као снажан пример за ово слу"жи Маршалов план,— оруђе експанзије америчког монополистичког капитала. ; Ву Спровођење Маршаловог плана поканационална · економика држава“

зује да ) 4 које су доспеле у орбиту овог плана _ „трпи очигледан уштрб и постепено пада у руке америчког капитала. Укорењива- . ње америчког капитала у националну

економику ових земаља не значи обнову

њихове привреде, већ повећање економ ских тешкоћа у земљи, пог. оршање поло

жаја трудбеника и претварање земље у

полуколонију. То је потпуно разумљиво,

Амерички _ империјалисти никако нису

заинтересовани. у порасту производних снага, а нарочито у развитку индустри-

је која произволи средства за производ“ њу, у земљама које уживају „благодети“

Маршаловог плана, пошто би такав пораст значио конкуренцију америчком ка-

питалу. Тежећи да избегну економску

кризу која се приближава у САД, амерички капиталисти приграбљују што ве- =. ћи број спољних тржишта. Стога су они тако љубоморни према обнови независне. надноналне економике у другим земља ма. Отуда је разумљиво зашто се тав. упомоћ“ по Маршаловом плану изража“ дрвагу извозу из САД, на пример, робе која нема прођу у Америци, Отуда су исто тако схватљиви они строги услови контроле коју амерички капитал врши над трошењем средстава датих према Марша»

ловом плаџу, ,

Под. заставом „помоћи“, амерички капитал заузима најважније и одлучујуће економске положаје у низу западно-европских држава. У Француској, Итали-

ји п земљама Бенелукса национална економика се све више потчињава америчком капиталу, који принуђује да се затварају предузећа која су неопходно потребна ради, очувања економске незави+“ сности земље. У западној Немачкој и А устрији је амерички капитал постао туновластан господар. На пример, Аустри-

ја се налази у положају колонијалне земље, где амерички капнталисти могу да пласирају све оно што не могу да пласирају на другом месту. Притом 'зара“ ђују велика богатства на рачун трудбеника. Потпуно супротну слику претстављају земље народне демократије. Овде се развој економике одвија на основу учвршћења њихове независности од иностраног капитала. Ово је један од нагважнијих узрока што се у земљама народне демократије огледа стални привредни полет. . |:

Земље народне демократије користе велико искуство Совјетског Савеза на изградњи социјализма и стварању економике независне од иностраног капитала. Економски односи ових земаља и њихова узајамна помоћ из основа се разликује од економских односа у капиталистичким земљама. Ови односи почивају на принципу узајамности и равноправно

сти. Земље народне демократије не намећу једна другој израбљивачке зајмове и споразуме, Сувереност економије је овде најважнији принцип економских веза. Остварење овог принципа постало је могућно захваљујући победи сопијализма у СССР. | У

Совјетска. Савез чврсто и сигурно корача путем даљег процвата сопијалистичких производних снага и социјалистичке културе. Ово напредовање још више учвршћује његову економску независност, А ово, са свое стране, још више повећава улогу, СССР на: светској позорпици као бедема мира и демократије.

Роан а а по У ДОВОШЕВ- - а

паса.