20. октобар
РАИ аи пи МЕ
+
Це оће т поврће · које се | продаје на пијацама, иБи". ако _ је доста ло
Рио квалитета, ипак је, про, __брано и не пружа ни приближну "слику стања у коме стиже из „унутрашњости до магацина, Треба отићи, На пример, до мага уза број 5 предузећа „Космај“ __на Дунаву, па “видети какво по__врће и воће стиже железницом у Београд. _ Скоро свакодневно, | пред магацешом број 6, истовари се попеки вагон сасвим _ труле робе која лежи и шири -вадах све док се њено стање _- комисиски 'не утврди. А дотле _ може да прође и по) неколико _ (дана. Не само у магацин број 5 _ "„Космаца“ већ и у све друге ма_ гацине предузећа ва анабдевање _-воћем ш поврћем у Београду сти _ же просечно скоро 20 до 5096 _ „укварене робе железницом.
___ Уврок слабог квалитета робе _ треба тражити у немарности за_ друга и откупних _ органа који "користе велику _ потражњу да · протуре лошу робу, у непажњи | | приликом 'утовара и претовара, - у недостатку радне снаге и ам· балаже, м, надасве, у недовољ__«о брзом и добро организованом | транспорту. У евиденцији тран_ спорта робе ма кога предузећа за снабдевање воћем и поврћем могу се наћи, као и у Контрол_ "вој комисији и у. Јавном тужиаштву, многобројни примери не- 2 "екватљиво _ дуготрајних вожњи: вагона пуних лако кварљиве ро· бе. Од Кијева до Београда, на пример, шутовало је шест вагова зеленог парадајза три дана.
- Пашто су ти варони послати Кијево из Бачке, путовали су до _ магацина у Београлу укупно о- 2 _ сам дана, Није тешко погодити = _ у каквом су стању стигли. Из= _ Татела је вагон број 113578 пун = кеља, кренуо 16 октобра, а 212 октобра стигао је у Београд. Ова роба, коју је послао Занзит == из Титела, већ прилачно лошег квалитета, за пет дана је потпуно укварена стигла у Београл, · тако да се није могло прићи вагону у коме је довезена. Задру. 2 га из Мола послала је 15 окто- == · бра вагон зелени која је после · три дана стигла у Београд 80% == · укварена, Радници магацина и-= мали су муке ла преберу из ва-т= | гона још оно што је остало не- = | искварено, Орески савез земљо- = радничких задруга у Обреновцу = послао је вагон бабура 16 окто- 2 бра, После четири лана стигла: че у Београд роба 80%/ укварена. Таквих примера има много. Они нису изузетни случајеви већ 2: свакодпевше појаве. 'Разумљ во == |" је да воће и поврће оштећено = већ приликом брања, утовара из истовара, не може да издржи | тако дуго путовање. Вагона, и- == стина, нема довољно. _ Понекад = не могу да се добију благовре~ 28 мено па воће и поврће лежи на: «станици и чека, Али, требало 2 би утврдити приоритет транспор- == _ та лако кварљиве робе и придр-2 _ жавати се тота правила, ЈЉуди = који раде на железници морају · се више заинтересовати за блававремен превоз воћа и поврћа. __ Већ једном је постављено питање могућности превоза вагона ст _ воћем и поврћем брзовозно и уг | саставу путничких возова, То биг било добра, 'али се до данас _ још скоро уопште не спроводи. · Исто тако, било би потребно да _ се за превоз воћа А поврћа утврди _ приоритет у ванпланском = транспорту, јер је скоро немогу“ __ће утврдити у трговини када ће "и колико вагона бити потребно, · _ Транспорт камионима претстав- = __ља још већу тешкоћу, _ јер #х2 _ вема ни издалека довољно за: __ правилан рад. Предузећа ва снаб- = _ девање воћем и поврћем морају = да шаљу камионе у сваку сео__ску задругу, по лошим путеви_ ма, где кваре гуме и троше о"промне количине бензина. -Камт| они закашњавају, често их нема | довољно да извуку сву робу, док С су понекад НОДОВОЈБНО искори_ шћени ако у задрузи има мало _робе, На тим сталним вожњама по унутрашњости највише страда ју камиони, Њихов број ди се мо гао смањити ако би се за пре _ вов ва мањим даљина- ма, до среских места могао оку| пити. већи број коњских запрега. | То би се могло спровести _ само уз помоћ и подршку среских на" родних власти, а нарочито анга"жовањем _на селу. Проблем транспорта камионима је толико обиман дасе о ње_ му може много шире говорити. __ Проценат градских теретних воатта која се налаве у квару је »ето велики због недостатка га__ раже (која се од ослобођења ни__ је обезбег" ла), ралиотилка и дру- | ги обје ти ти лиХ разлога. | У | толико је ботребније ла) се она; "мали број камиона, којима се __ располаже, правилно | користи Перед коришћења празних во __ жњи камиона који одлазе у УНУ“ | трашњост недавно је уведено 1 _ корашћење празних вожњи те _ ретних возила која превозе, ден и робу па железничке стане празне вожње могу се Ко-
' ; а шеуа
|
ДАН
=
= 1 = = =
И
1 у ; Мт
· и поврћа са
а АЛВИЦА организација —
| гле, решои и
по Ме „УНЕ
[ПОД ПРАВИЛНОГ | | __ПРЕВОЗА
у зависи Квалитет воћа
и поврћа ристити и за бржи првоз воћа станица у мага Шофери ,и предузећа локве да схвате важност _ коришћења празних вожњи камиона и да им не пружају отпор, утолико пре што им оне омогућују и. мате. ријалне користи,
Највад, број камиона који разноси воће и поврће по пијацама могао би се знатно смањити ако би се за ту сврху, као у неким другим градовима, употребиџги трамваји ноћу када нису заузети превозом путника, Већина пи јаца повезана — је пругама. Не би било ни тешко ви немогуће изградити за превоз воћа и поврћа трамвајима специЈална кола, слична шпедитерским. Питање. транспорта воћа д по врћа треба подробно, у целини и савесно размотрити и предузети све да се што потпуније реши, јер је.оно основни узрок, поред недовољне радне“ снаге и у великој мери дугих бирократских процедура, што се Београд храчи воћем и поврћем слабог квалитета и што предузећа за.снабдевање воћем и поврћем свакодневло трпе велике материталне штете, Идуће сезоне воћа и по врћа, не смемо у поглелу транспорта стајати на истом месту где данас стојимо.
авва пивара во ововиваовиваоооививии
СЛАБА БРИГА
О НАГРДЂИВАЊУ НОВАТОРА И РАЦИОНАЛИЗАТОРА
роналасци новатора и | рационализатора има.
Ју огромну улогу у по већању продуктивности рада. Ово је позната чињеница, али је, изгледа, потребно скоро сва кодневно наглашавати да би је схватили извесни људи који показују велики немар према ова, ко важном питању. Сваки, па и најмањи новаторски или рационализаторски предлог побољшава продукцију и омогућује брже остварење планских задатака. Због тога је Спровођење у живот сваког изума пеодложан задатак свих руково, става предузећа, Разумљиво је да изуми новатора и раџпионализатора не' смеју да остану са мо у оквиру предузећа у коме су пронађени, већ их — треба применити у свим предузећима са сличним техничким уређајима, '
У извесним предузећима бирократски се одуговлачи са награђивањем новатора и рапионализатора, што свакако има великог утицаја на њихов рад ни елап. Што се тиче преношења искустава и примене изума у предузећима у која се
"могу увести, може се рећи да.
надлежни руководиоци о томе ве воде скоро никакву. бригу. Навешћемо извесне карактеристичне примере бирократије н одубовлачења око награђивања Човатора и рационални тора и примене њихових изума по другим предузећима. На тлашавамо да овакви случајеви нису ретки, и да се о њима говори и критикује на сваком састанку синдикамних _ форума и да се на сличне пропусте то стотину пута указивало. Новатор Фран Крна, партивоба режиске радионице У ложио ници у Београду, направио је и применио шумпу за хидрауличну дизашицњ» помоћу _коце се подижу локомотиве које долазе на оправку. За подизање
ЗНАО АРАГОН
_ Вил | Београду 10
отроштва електричне енергије у Београљу је перавномерна, што мво го отежава правилно снабдевање индустрија и градског са0браћаја у часовима највећег 0п-
ења. Због тога поједина узећа, трамвајске и тролеј-
буске линије остају често електричне евергије # присиље.
ни су да-обуставе рад. овакве неравномерне _ потј су различити. |. |
У неким часовима, понајчешће
е
_ пбмеђу 17 и 20,30 сата, дистри-
бутивна Са ји ет тричног предузела је врло ти рећане. јер је у то време ши-
У: Грока потрошња "највећа, По до-
маћинствима се укључују пе 0 грејалице, а по такође, – троше
фабрикама _ се, | не електричне е-
велике | количине "нергије за погон. |Е> | После 20,80 сати, а по кроз читаву ноћ, електричне енергије има исувише. Потрошња м [2] већ
трамвајским ,
' ма за 25 од сто.
"Сни
|
· тпреба да постане систем
зе погледу __ остварења . у планске цене кошта-
ња, борбе за њено сни жење многи привредни руково-
диоци говоре да је питање 6.
стварења плана' снижења пуне цене коштања проучено, поставкљено пред радни колектив, који је дао свечану обавезу да ће постављени задатак извршити,
Истина, радни елан колектива.
у предузећима, њихово примање обавеза, један је од важних услова победе у борби за снижење планске пуне цене коштања производа.
Па ипак, све обавезе "радних колектива и радни полет не би дали жељене резултате, ако се не би обезбедили и сви остали услови који утичу на цене про. извода, ако се не би предузеле све потребне мере за снижење планске пуне цене коштања код свих елемената који на њу утичу, ;
Од организације = управљања предузећима, _ рационалног распореда и коришћења свих У ређаја, правилног распореда 1 коришћења радне снаге, организације технолошког процеса про изводње, стварања бољих радних услова у циљу извршења
плана, зависи и услех у снижењу планске пуне цене коштања.
Поред организације која засеца мање или више у погонски "сектор руковођења _ предузећима, а у циљу могућности · брзо оперативне интервенције, потреб но је обезбедити свакодневну контролу свестраног извршења плана помоћу новчаних и других показатеља. Поред тога, потребно је да се предузећа ' придржавају утврђених — норматива, норми рада, утрошка свих врста материјала и других планираних трошкова, чије би пре. корачење могло довести уместо снижења до повишења цене коштања производа. : :
Руководства предузећа и алминистративно - оперативна ру ководства морају учинити _ еве
да им предузећа постану рента-.
билна да предузећа реализовањем својих проневола не само покрију своје трошкове, него и даду планом предвиђену добит. да се кроз рационално коришћење свих расположивих срецстава систематски боре за снижење
планских цена коштања и по стизање ванцланске добити. С обзиром да известан — део
трошкова и фондова предузећа зависе од добити самих преду.
Мајстор са
· локомотива до Сада се примењивало“ ручно пумштање и било: је потребно четири сата да се подигне једна локомотива. Овакве хидрауличне ручне диза лице за подизање локомотива, налазе се у свим ложионицама на. територији паше земље. Применом _ проналаска Франа · Крне потребан је свега један сат рада за подизање локомотиве. Тиме се постиже. уштеда у вре мену од 400%е и велика поди~ на уштеда у новцу. Фран Кр. на за свој труд већ неколико месеци није добио заслужено признање п награду од надлежних руководилаца. Поред то-
својим учеником
ка, није ништа учињено да се овакве пумпе одмах тримене у другим маењим"и већим ложио. ницама у целој земљи. «
Никола Мрђа, столар-ударник, конструисао је направу за навијање графикона реда вегк ње. Ова натрава је већ дуже времена у употреби у сектору станице у Београду, и њом се много олакшава рад службе. ника од којих зависи и прави лан ред вожње, Николу Мрђу за труд нико до данас није наврадио, нити се ова практична и добра замисао применила ми на другим местима. |
Радник Павле Кључартчек
строго
унижавање планске __ пуне цене коштања =
"у руковођењу предузећима
зећа, оперативна руководства и
управа предузећа морају се осе- ·
ати одговорним за неуспех рада својих предузећа,
На постизање планом предвиђених цена и њихово снижење умногоме утиче свестрано коришћење постојећих фондова у предузећима. _ Многа предузећа • цесто траже кредите на које пла ћају камате, док на другој страни у предузећу леже нереализоване количине готових произвола које апсорбују обртна сред иства, негативно утичу на успех предузећа и снижење планске пуне цене коштања.
Потстрек за увођење _ ланчаног система, често мале рационализације које регулишу равномерност капацитета машина у једином пропзводном систему, до воде до повећања продуктив ости рада, снижења трошкова израде и самим тим до снижења пламеке пуне пене коштања.
Правилно награђивање радни“ ка према радном учинку и ква-, литету чини већу запнтересованост код радника за посао, повисује продуктивност рада и утиче на снижење планске пуне цете коштања.
Овде је потребно да постоји како код управа предузећа, та-
пари оввв тоа нно во о ово ар Сита ниша НЕВАДА
конструисао је у предузећу »Иван Милутиновић“ |) заштитну направу којом се спречава искакање чунка што често доводи до мањих озледа радника. Направа је још пре два месеца комисиски испитана у предузе. ћу и установљено је да потпуно заштићује радника, да је прак тична и не смета при раду. Упркос свега тогл нису одмах предузете мере да се ова направа умножи, што брже исти та, примени иу другим предузећима и тиме побољша техничка заштита, рада- Одуговлачило се лва месеца, После тога на интервенцију органа ин спекције рала. управа предузе ба је требовала материјал 32 израду неколико сличних ваправа, које треба да се још ис питају и тек онда, ако не буде прошао још који месец, да о2 примене и у другим предузећима. Радник Кључаричек није " награђен за свој иг“ум; којим се потпуно _ заштићују _ радници текстилних предузећа ол озле.да при искакању чунка.
Комисије за рационализапију и проналаске у предузећима у коцима су радили наведени новатори и рационализатори сно се део одговорности за овакве појаве. Оне нису показале ловољно упорности да се новатори правилно награде и ла св њихови изуми масовно приме ве.
Немар и бирократство, оду говлачење Око награђивања од стране руководстава предузећа у којима су радили наведени но ватори, показују да још не постоји довољно разумевања за сваки новаторски и ранионализаторски подухват који побољ шава продукцију. Овакав однос је из основа неправилан и не смео да се догађа нарочито у времену тешке борбе за испуњење друге године Пе толетке, а ни убудуће.
НОВЕ па а БЕРИ ББЕБа АИ ава ава а 6 рова а ава АНЕ 0 ВЕ
МУНИ РОМА РРА А или
тим вечерњим часовима је врло
Због овакве неравномерности по трошње "пред Ррадско електрично предузеће поставља се про-. блем; како "снабдети електричном енергијом · истовремено ши-
у, По и градсету ај До сада се тај проблем решавао _ тако, што се неким предузе · обустављала потрошња за 10 од
сто, а тролејбусима и
Иако је ово до сада био је дини излаз, ипак се на томе :е може остати, пошто смањење електричне енергије по фабрикама штети продукцији, Зато би било неопходно потребно да се управа предузећа посаветују са Градским електричним предузећем н реорганизују рад у друг гим сменама. Једино на тај начин могло би се избећи смање. "но снабдевање електричном еснергијом за оних 10 од сто, што много. утиче на _ производ“
трамваји“
њу. Тиме-би се уједно омогу-
и И 5
|
ћило а потпуно снабдевање град ског саобраћаја,
_ Други велики проблем _ који "отежава рад и правихну распо„делу електричне енергије је тај, "што се готово у свим предузећима Београда, која раде на електрични погон, нерационално ' троши електрична енергија. Понегде су електрични мотори који покрећу машић прејаки и троше много више емергије не; го што је потребно за погон, а понегде су мотори слаби од ' стварних потреба у фабрици. ' Када је мотор слабији, а тиме и преоптерећен, дешавају се ква рови који много штете промзводњи, а осим, тога троши се дра гоцено. време за њихову „10правку. ! "Због оваквог стања стварају се велике тешкоће Градском електричном предузећу, Ситуацила би се могла поправити када би управе _ предузећа, која мају _ јаче
њале ове са предузећима која
пе електричне мотаре о чего што су им потребни, низме-
у потпуности задовоље | порон"ске потребе предузећа. Стручњаци Градског електричног пре дузећа 'настојаљли би да чак и својим прековременим радом 'обаве _ демонтирање и монтирање мотора, како производња не би трпела, И пород свих досадашњих настојања и предлога од стране _ Градског — електричног прелузећа, лиректори појединих фабрика улорно сматрају да то није потребно.
' Х
Услед непажње грађана, Град ско електрично предузеће има а низ других проблема и тешкоћа. Приликом кратких _ спојева у зградама, Ннестручна _ лица стављају 'на _ осигураче дебље жице него што је то потребно. Због тога се често дешава да читаве улице неколико _ часова, па чак дан: или два, остану без
осветљења, У]
платине опере
имају слабије моторе. Овакве за ст квар, радници често обилазе | мене треба вршити тако да се _ читав један сектор, морају ла
Да би утврдила тдо се нала- без струје.
у
"зиром да свако повећање
· болашање живота наших људи
ко и код радника џи намештени“ | ка, правилан одноо између по дизања производности ·рада
тј а и
И" повећања плата и надница, с обпро- дуктивности рада не обезбеђује снижење планске пуне цене коштања. Бо Награђивање мора бити према“ количини и квалитету, а .варочито пажњу треба п ити Ва _ грађивању бољих радника, НОСИлаца посла на важнијим, одлучујућим радним местима, Пове ћање производности рада потребо но је спроводити на бази рационализације, техничког усавршавања, бољег коришћења уређаја и машинског парка, рационалним коришћењем материјала, 6ољом организацијом итд. Уштеда на фонду плата дошла би из самог усавршавања процеса производње, боље организације и другог, с обзиром да би се уз мањи број људске радне снаге, | добили већи радни учинци, ционално коришћење _ сировина, потрошног и погонског матери јала, снижење т коришћење отпадака, замена скупљих сирови“ на и погонског материјала, нарочито оног дефицитног са јевтинијим, знатно би утицало на сни
жење планске пуне цене ко штања, Упоредо са свим овим, мора
постојати стална брига за боље услове рада, пуну техничку ваштиту, што ће стварати кол људи боље психолошко расположење и вољу за рад.
Кроз борбу за снижење плањ ске пуне цене коштања огледа се и технички успех самог пре дузећа, систем организације про изводње, вештине управљања и степен _ развоја социјалистичке свести како код руководства тако и код радних колектива, (Ово се неће остварити само од себе; зато је потребна свакодневна борба против свих застрањива- , ња и слабости на овом путу. Неопходна је свакодневна _ КОНтрола утрошка рада и матери јала, и свега што утиче на формирање планске цене коштања. Потребна ' је евиденција која би на основу потребних _ показате- ља свакодневно пратила рад им · успех предузећа, База у борби за снижење планске пуне пене коштања јесте израда продукционог плана предузећа као и финансиског плана, чије изврше- Ју ње је дужна управа предузећа свакодневно пратити. Радни колективи, одељења већих преду“ = зећа, као и бригаде, где су ове успостављене, морају бити у познате са својим планским за• датком висином фонда плата за извршење овог задатка, и временом у коме га треба извршити,
Синдикалне _ подружнице У предузећима _ дужне су да укажу _ потребну _ подршку у“ правама _ предузећа, док су управе _ предузећа дужне да траже њихову помоћ у погледу извршења задатака, Од ош жења планске пуне цене коштања зависи хоће ли наша привред на предузећа дати већу или мању акумулацију, да ли ће по-
ићт споријим или бржим темпо, Зато борба за сниж:ње планске пуне цене коштања ни је нешто периодично и кампање ско, она мора бити стална и систематска, она мора постати систем у руковођењу нашим при-
ТИМ има, ВА а вољ,.
контролишу неколико потстанипа и да силазе у подземне ка бине. Када се квар пронађе раднити раде под отвореном струјом од неколико о хиљада волти — | јачине, излажући ва тај начин своје животе смртној опасности, · само да не би обустављали е лектричну енергију. читавом сек тору, а можда и рејв
Да се не би догађалт слични | кварови и велике штете, настоје _ ници зграда дужни су да када. у једном стану настане кратки спој, а нису сигурни да га са. ми знају поправити, позову лектричара = стручњака. Не |
ћих размера, а тиме скупље штете и читави крајеви – остају
МИ . ћ