20. октобар

_ ГОДИШЊЕ _ спортских друштава пжвне зврнннх сву

и спортских друштава У Поред старих друштава,

те треба да одрже и новоосно· друштва,

рви задатак, који треба постаи на годишњој скупштини друа и донети мере за његово извр-

ја и добијања квалитета, из ма-

вности, Парола за рад спортског друштва У 1949 години треба да буде „офанзива на масовност“, Секције пе смеју више да зависе од де-

_ Пре него што се пређе на одржавање годишњих скупштина, потребно је створити правилан однос према новој организационој структури насталој после Другог конгреса Фисултурног савеза Југославије. Пре кратког времена, у Београду се по| јавила једна новина: клуб. Клубог се стварају у оним друштвима тде постоји јака секција која има ма! вријалних средстава, добро русоводство и довољно објеката, Ово су неопходни услови за самостал-

рад клубова. Да би се остварила та контрола и координација у раизмеђу секретаријата друштва и __жтуба, један члан руководства клуба истовремено је и члан секретаријата, Поред овога, финансиским

5 пословањем клубова (док за то буР- де. потребе) руководиће секретари_јати друштава. Друштва која имају _ јаке футбалске секције, као „Цр_ вена звезда“, „Металац“ итд. има· ће м своје футбалске клубове. Дру| штво „Београд“ већ има клуб за _ хокеј и тенис, постоји већ један, клуб кошарке, а у изгледу је осни_ вање клубова и за друге спортске Птруне.

| _ Данас у Београду ради 21 14 друштво, са 43 секције, од којих је | 21 футбалска. Ова цифра показује _ да се нова друштва оријентишу са"мо на футбал, Овај пропуст треба _ такође исправити на годишњим | скупштинама и основати већи број секција. Већ до сада нека друштва

ново

| имала су у томе успеха. Тако „Ии_ _карус“, „Пролетер“, „Нови Бео"град", „Словен“ и „Чукарички“ и· мају по четири-пет секција.

_ Новооснована спортска друштва Е треба. до скупштине и на скупшти_ ни да реше и питање руководства

и помоћи масовних организација, У __Београду има 10 нових друштава

__ која раде по насељима и ослањају и атоске организације. Ме1 Ђутим, руководства Фронта нису 0| вим друштвима посветила довољну у, нису их схватила као сво-

ја и не помажу им у раду. Изузе_ так могу да чине фронтовсле орга- ђ нвизације Новог Села и Земуна, које. су својим друштвима направиле терене. Насупрот овоме примеру, Фрронт Душановца не помаже своје друштво, не агитује за упис у секције и није предузео ништа за 0_ способљавање терена, иако би се | цела ствар уредила највише троЈЕ дневном масовном радном акцијом. на годишњим екупштинама друштва треба да узму и обавезе да ће све њихове секције и клубови учествовати у првенственим такмичењима за 1949 годину. Ово је потребно зато да секције не би постојале само на папиру, већ да стварно раде.

Питање идеолошко-васпитног рада треба на годишњим скупштинама нарочито заоштрити. Ово је један од најважнијих, ако не и нај-

· важнији задатак спортске органи-

зације у периоду њеног развоја. У

"руководству друштва треба прона__ ћи најбоље фискултурнике, који су политички уздигнути и изабрати их за референте пропаганде У

Р секцији или клубу. Ови референти

у “ба да руководе читавим идеоло—_ шко-васпитним радом, а не да, као | до сада, буду више плакатери. На| рочито јак идеолошко-васпитни рад треба развити у друштвима чији спортисти репрезентују наш спорт Гу иностранству. Они треба да овладају науком марксизма-лењинизма, "да до детеља упознају нашу стваруаст итд. А шта да се каже о се-т _кретаријатима наших великих дру-2 титава „Црвене звезде“ и „Метал-2 па“, чији футбалтри кваре главни "терен употребљавајући га за тре-т= "нинт, а нису у стању да организу-= |У добровољну радну акцију, којомт= би се оспособили помоћни терени= ва тренинге. Сем тога, ни чување = "круштвене имбвине није на висини. = _ Спортисти углавном чекају да им= све уради друштво и сами не пре- 2 дузимају никакве акције. Исто та = око, на годишњим скупштинама тре-:= ба поново заоштрити питање пона- = шања спортиста на терену» | Пре годишње скупштине треба на- = правити план рада у изградњи спорт = "ских објеката добровољном радном = снагом, коју ће дати чланови спорт"еких секција, затим приступити Уређењу друштвених просторија, економата и свлачионица итд,

пут

| |

слањају на масовне организације, = Неопходни услови за оснивање но-: _вог друштва су игралишта, кадро-= ја и помоћ масовних организација = ; = "или великих фабрика и предузећа. = у у = | Свака друга тенденција је погре-= шна' и треба је- спречити.

У АВА ВАТА

чији је влавни циљ да практичним · радом помогне школској настави.

одржавају се стална предавања за

теља и школских разредних ста-

ређено 16 пионирских слетова. О-

радова. Дечји клуб се стара о ор-

се, ке, емисије.

Чврсто у загрљају БВолстрита.

) ре непуних месец дана воћство бри.

танске Лабуристичке странке објави-

ло је брошуру „Чврсто на земљи —

= — студија о западној унији". У брошу-

ри је изложен спољно-политички програм

лабуристичке владе, ратно-хушкачка делат

ност лабуриста и черчилијанаца, _ Углав-

ном, програм који задовољава енглеске и америчка империјалисте,

Опште је познато да воћство Лабуристич ке странке делује као агент империјалиста Волстрита и Онтија, То није скоро више потребно _ доказивати ни у самој Енглеској. Међутим, нешто друго је веома важно у овом случају, Прекоокеански експанзмонисти, лондонски и париски берзански мешетари много говоре о тобожњим благодатима волстритског мешања у уну: трашњи живот маршализованих земаља, У. ствари тако могу да говоре циници и непријатељи _ западноевропских — народа, шпекуланти · „топовском храном"; јер оно што Волстрит даје Западној Европи може се у неколико речи свести на следеће: све већа инфлација, огромни војни буџети и дезорганизација целокупне привреде маршализованих земаља, Сада по први пут британски лабуристички владајући кругови отворено признају да се Марша-

лов план такозване привредне „обнове“ за падне Европе састоји у стварању војног блока земаља учесница америчке „помоћи“, Према томе, сва досадашња уверавања и хвалисања хуманог карктера Маршалове помоћи покопали су сами водећи енглески лабуристи, То је, међутим, нидиректно признање и народима и демократским

снагама _ западне Европе, — да су имали право што су одмах на почетку – устали против Маршаловог плана, одбијајући „по

моћ" америчких монополиста,

Британски лабуристи разликују се само у финесама, само у тактици од америчких "империјалиста, а циљ им је исти, Они се чак не плаше, како је то; писао „Манчестер гардијан“, ни тога да ће споразум с америчком владом о враћању тешке индустрије у Руру бившим немачким власницима изазвати „велику нелагодност у иптернационалној _ социјалистичкој породини", Пре десетак дана орган америчких монопола „Њујорк тајмс" залагао се за промену тактике у међународним односима, осуђујући агресивне говоре америчких министара Суливана, Ројала и других. Не треба никога да чуди што су водећи бри-

тански лабуристи „експанзивнији" и рев„носнији у ширењу ратнохушкачке – пропаганде него њихови вашингтонски господа-

ри, јер како каже наша народна пословина, потурица је гори од. Турчина.

жхж

Трагом Рибентропа

Сада је на реду ново издање волстритске бриге за маршализоване земље — ства рање такозваног северног атлантског пакта, а Бевин и Атли и остали претставници — чланови бриселског војног пакта прихватили су га оберучке, Коментатор америчке спољне политике отворено је признао да разни пактови, стварани у западној Европи по диктату Сједињених Америчких Држава, као што су бриселски и атлантски, немају одбранбени карактер. иако свакога дана реакционарна штампа и радио пропаганда говоре о самоодбрани за падне хемисфере као да је она тобоже угрожена, Стварање североатлантског пакта управо је потребно, како наводи Липман, у оно време „када Руси отпочну војничко повлачење из западне Немачке", из центра

Европе, Тада би се, када Совјетски Савез“

поступи према одлукама будућег уговора о Немачкој, требало да оствари повлачење" америчких трупа у западну Европу.

Иако су амерички војни кругсви, судећи и према писању „Монда", органа Ке де Орсеја. „убеђени да Руси немају на-

меру да отпочну рат", ипак Волстрит ства''

ра. пактове који су супротни интересима свих народа и који директно крше не само амерички устав него и Повељу Уједињених нација, Разуме се да амерички мовополисти то чине из више разлога, На првом месту у новоформираном атлантском пакту основну снагу имаће западна Немачка, инструмент Волстрита преко кога ће се остваривати империјалистички планови на европском _ континенту: организовање ев-

ечји клубови у Совјетском Савезу заузимају важно · место у систему васпитања совјетске деце. Као средишта ван ликолескотг рада, дечји ктубови пру жају најпотпунију помоћ школи и породици. Њихов се задатак састоји у томе да још у најранијим годинама створе совјетској деци све могућности за њихов свестрани развитак,

Учествовање у раду дечјих клубова је засниване на принципу апсолутне добровољности. По својој жељи, односно по својим нак»лоностима, совјетска деца одабирају кружок за који покажу највеће интересовање. |

Совјетски дечји клубови немају никакав одређен програм рада, сличан на пример ономе који постоји за школске и претшколске институшије. па ипак, њелокутним васпитни педагошки рад у њима | развија се по извесном систему, :

Дечји кљуб у Тули је сличан хиљадама дечјих клубова у другим местима Совјетскот Савеза. Иестиче се, можда, једино тиме што је успешно решио проблем нтроке сарадње градске и сеоске деце. :

У оквиру тулскот дечјег клуба 8

руководиоце пионирских одреда. У дечјем клубу се такође одржавају редовна саветовања између пионирских руководилана и учи-

рештина. Захваљујући организа- | торском раду тулског дечјег клуба, у току прошле године је при-

ви слетови тулских пионира били су пропраћени великим изложба-

ма дечјих ручних и уметничких

ганизацији дечјих _ читалачких конференција, приређује конкурортанизује литерарне кружодечје ' приредбе, дечје радио-

учествовао је 21 хор са 1.270 деце. ' У масовни рад тулског. Дечји; радио-кружок. је 'отворио || дечјег клуба било је проптле го- : У дине укључено укупно 23.000 школ ске деце, На хорском такмичењу, које је ортанизовао дечји клуб,

| пет "радибница, га етаруи, чланови | " радио-кружока су редовно“ одр- | жавали техничка саветовања по- ' свећена деци

ропске привреде прилагођујући је експанзивним потребама америчких монопола и припремајући је за вођење рата против Совјетског Савеза и демократских земаља. Али не ради се само о овоме. Преко атлантског пакта САД ће настојати да избришу несугласице које постоје између Француске и Англоамериканаца по питању Немачке,

Међутим, Французи се и сувише добро сећају 1939-40 године када их је Черчил изневерио, Такође се сећају треће пемачке инвазија у току седамдесет година. Због тога се они и противе обустави демонти-

рања ратних фабрика у западној Немачкој и због тога протестују због предаје индустрије у поновно власништво Немаца.

„Неравумни" амерички генерал Клеј, како га називају неки француски војни струч њаци, који се залаже за обнављање немачког милитаризма, недавно је изјавиог: „Немци су приправнији да предузму озбиљ не мере у правцу поновног наоружања него Французи, који су веома спори када се ради о мерама за поновно наоружање", Клеј је мислио на тај начин да подигне морал француских генерала и издајничке буржоазије, дозвољавајући истовремено да се смести штаб за тактичке операције У дворцима Фонтенебло-а крај Париза. Звецкајући својом сабљом и кесом долара, купио је генерале и реакцинаре, али није могао да заплаши француски народ.

Не ради се само о француском народу и о такозваној граници западне хемисфере која ће бити „брањена“ на Рајни. Сви народи западне Европе мисле на исти начин као и француски народ, Они знају да су амерички монополисти остварили за вре ме другог светског рата преко 50 милијарди долара чисте зараде, Рат је престао И профити су се смањили. А да би постигли ратну коњунктуру, амерички ратни лиферанти потпирују и провоцирају _ нове светске пожаре. Сви народи све више то увиђају,

Познати амерички војни коментатор Макс Вернер сматра да је Сједињеним Америчким Државама потребно најмање стотину дивизија за давање подршке ратним авантуристима на европском континенту. Он је мишљења да амерички империјалисти не могу упутити толики број трупа на европско копно. Али оно што не могу учинити сами амерички ратни хушкачи, они верују да бимогли постићи са западном Немачком, Зато они. сада извлаче на дневно светло повампирене духове Фридриха Великог, Бизмарка и — Рибентропа, Зато се амерички експанзионисти залажу за обнову немачког милитаризма, такве снаге која не би била сателит Француске и Велике Британије него би директно сарађивала и била у служби Волстрита, а тиме угрожавала независност свих европских земаља,

из

штовања према' борцима наше и Совјетске

слобођење нашег главног града, који

5 Ћ

зи исписали су најлешпе (615:

армије су својом свесном жртвом омогућили изградњу наше со-

| шијалистичке · домовине. Њиховц Ликови- урезани су дубоко у памћење наших народа, њихови подви6 Нетореје нашег слободарског града, · ал

Још један доказ љубави и захвалности била је пошта са којом су пре два Београда, у заједници са претставнишима Партије, Народног фронта, наше и испратили посмртне остатке неколицине палих бораца за ослобођење Београда, који су гробље пренесени из круга Ипдустрије мотора у Раковици, где су до сада били сахрањени. Кроз поздравне говоре и атмосферу у којој је обављена скромна и достојанствена погребна свечаност, провејавало је уверење да ће наши и совјетски народи вечно чувати братство а пријатељство које се | прекалило и продубило кроз заједничку оружану борбу. У томе духу братства и пријатељства, на примерима палих бораца, учиће се и васпитавати нова, млада поколења наших и совјетских народа.

Пренос посмртн х остатака деветорице бораџа палих за ослобођење Београда

Грађани Београда дали-су у много прилика локаза своје дубоке захвалности, љубави ни по-

који су пали за слободу наших народа, за о-

„

дана _ грађани Совјетске армије, на Ново

зивот и РАДУ СССР

Совјетски малишани у игри |

прошле године.

ЛА У 7

— радиоаматерима. ,

_Х_—

На сцени дечјег-клуба је у току изведено дечјих позоришних комада. тулску децу је било приређено 70 дечјих биоскопских претстава. Тулски, малишани, сасвим разу-

мљиво, највише воле клупску сек цију за дечје игре и играчке. На пионирским саветовањима, после дечјих састанака и приредби, они изводе раније припремљени про-

ттре и инсценације. Овај отсек одухвата и дечје марионетско позориште; У новембру прошле го-

ла из Туле и околине. Награде су добила 72 учесника конкурса. Играчке ових чланова тулског деч-

изложби нНаучно-испитивачког ин-~

скви.

У рад клупског отсека за дечје игре спада и припремање загонетки, као што су сналажење на не-

из физике, загонетке из литературе, (писци м њихова дела) итд. Клуб је организовао специјални семинар пионирскот актива, се стара о што бољој организапији дечјих забава и игара у шко лама и у пионирским одредима. У Тули ће ускоро изићи из штам пе књига „Итре и досетке пионирскот одреда“. чланова дечјег клуба у Тули. Дечји клуб у Тули има 20 кружока. У уметничку секцију спадају сликарски, хорски, драмски

ничку секцију, кружоци: технички, машински, мотоциклистички, филмски, структора авионских модела. Тул-

дионише -- браварску и столарску. На изложби, коју је овај кружок приредио, могли су да се виде интересантни дечји радови: минијатурна железница, електромотори, телеграфски апарат, електрична пећ, електромагнет, затим модели бродова, ормани и полиде,

Захваљујући добро организованом раду, дечји клуб у Тули је до сада постигао одличне резултате. Најактивнији чланови дечјет клуба су редовно најбољи ђаци. А задатак дечјег клуба се и састоји у томе да свестрано изграђује и васпитава младе совјетске грађане. %

седам за

| 1 . У у = : у | : . ДАО ЗЛА вввиа

| пећи

грам, дечје забавне и карневалске

дине био је приређен конкурс за израду најбоље дечје ипрачке. У такмичењу је учествовало 16 шко-

јет клуба су биле изложене на

ститута дечјих играчака у Мо-

мој географској карти, загонетке

који

Књига је дело

им четири музичка кружока. У техрадио~ кружок коне

ску децу највише интересује машинско кружок. Он има две ра-

пи ар ка

Припреме за Нови југосло“ венски шампионат

Др Трифуновић

према одлуци Иницијативнот од бора за оснивање Шаховског савеза Југославије, у Београду ве У другој половини децембра почети финални турнир за овогодишњи шампионат ФНР Југославије у шаху. Предвиђено је да буде 18 учесника, од којих су се 12 квалификовали на полуфиналним турнири ма. + 5 У току 1948 године ово је друта велика шаховска приредба у Београду. Прошле зиме, крајем јануара и прве половине фебруара, одигран је у нашем главном граду међународни турнир са 20 учесника, Победили су заједнички југословенски мајстор Бора Тот и мађарски мајстор Тибор 'Флориан. Већ почетак турнира показао је да код многобројних љубитеља шаха у Беотраду влада ванредно интересовање за овакве приредбе. Нажалост . утакмица је држана у скученој сапи Централног, шаховског дома, ко. јаје могла да прими само један део публике. Касније је турнир пресељен у салу палате „Риунионе“ која није грејана, тако да су се мрзли и учесници турнира и посетиоци. Шампионат Југославије несумњиво да ће изазвати још „веће мите"Весовање него прошли међународни турнир, пошто ће на њему суделовати наши државни прваци др Трифуновић и Глигорић» велики мајстори др Бидмар, Костић и ПЏирц, млади љубљански мајстор Пуц и друти, од којих се неки још досад нису појављивали у Београду за турнирском ареном, тако да их. шлира публика зна само по чувењу. Треба рачунати на веома велику по-

ИАТА РА РИТА И О И ДИ а у првом реду омладине, Тур-

= ннир ће, према томе, послужити и Еза популарисање шаха међу најшиШрим масама. Очигледно је да за о=вако значајну утакмицу треба зауШзети велику салу, која ће моћи да = одговори потребама. Улазница ће шевакако бити, али цена треба да = буде што нижа, приступачна сва= ком радном човеку као и омладин~ |

= Потребно би било да се парти= је преносе на већим зидним таблаама, него што су оне у Централном а оовком дому.

= За време прошла два шампионата, У Загребу 1946 и Љубљани 1947 го=дине, излазили су редовни билте=ни са партијама. Међутим они нишеу У потпуности задовољавали, јер Шоу били суви и без живота. Зато, ако буду издавани у Београду за време четвртог шампионата, треба их уређивати по узору на совјет= ске шаховске билтене, у којима поред партија има теориских беле= "жака, вести, занимљивости и анек=дота, слика и цртежа мајстора итд. = Наше врховно шаховско руководо треба све да учини да прета стојећи шампионат ФНРЈ у Бво2 граду буде примерно: организован. =На тај начин учесницима ће се о= могућити да уложе максимум свошта знања и вештине у борби за ти=тулу државног првака, а посматраачи ће бити у могућности да уче и = да уживају у такмичењу наших најмајстора. 4 2

8 :

Рап" уите “чи