20. октобар
"С "и
1 У
:
[55
"ких група итд.;
"остатке и грешке
"Родних власти
«у част дана Републике,
БРОЈ 211 ГОД. У: х
Кор
БЕОГРАД, 3 ДЕЦЕМБАР 1946. %
РА А УРУК А
, -
попа иуни ње
НА ЗБОРОВИМА БИРАЧА РАСПРАВЉАЋЕ
пију АГ ИЗЛАЗИ СВАКОГ ПЕТКА
ПРЕД ОАРЖАВАЊЕ ЗБОРОВА БИРАЧА
РУМИ МИРИНА МАРА ЛЕВА
|
·__СЕО РАДУ САНИТАРНЕ СЛУ»НБЕ _
програму – Комунистичке партије Југославије, до.
несеном на: Петом
ЖОН| гресу, посебна пажња "освећена је питању _ даљег
'учвршћења ин изградње народве власти, Говорећи о задацима Партије у изградњи народ не. власти, програм поставља, поред осталог: »стадно — учвр„шћивање веза органа народне власти с радним масама н све шире учешће радних маса У раду народних власти преко зборова бирача, савета грађана, комисија, одборничјачање | одгод Фворности изабраних одборника и народних посланика и масов не контроле над њима; полагање рачуна одборника, народних посланика н олбора у целини бирачима о свом раду«. . у
| Зборови бирача претставља.Ју Једну од значајних форми учешћа широких народних маса у раду народних власти. Преко њих су народне _ масе у могућности ла критикују не органа зла сти и да; самим тим, врше кон тролу над њиховим | радом. Само на тај начин моћи ће да се отклони _ бирократизам — ни низ недостатака у раду макоји се још увек ту и тамо појављују, „Последњи зборови бирача —
одржани пре неколико месес ци у Београду — на колима се расправљато питање трговине и снабдевања, показали бу од каквог и коликог је значаја — чешћа и чвр"шћа веза народних _ власти са грађанима. Низ предлога и жалби, _изнесени од „стране грађана на тим 30070-' вима, _ остварени су — (наравсно, уколико је то било могу-
ће) и знатно допринели успешнијем раду, не само у оквиРу рејона, него и у читавом апарату трговине и снабде. вања. .
У току овога месеца у Бе"ограду ће се по свим рејо- нима одржати зборови _ бира_ча, на којима ће одоорниши износити пред грађане — сзоје бираче — рад и успехе, проблеме и недостатке у досадашњем раду санитарне слу " жбе Београда.
Санитарна служба, достатака, показала је од о слобођења до данас, борећи се врло често са великим те
коћама, низ значајних успеха, Извршни народни _ одбор преузео је по ослобођењу гра ' да потпуно дефортацивР МА ди
поред не
· сполагала је
рективни центар за здравствену заштигу, Здравствене у. станове, које су затечене, биле су или руиниране или потпуно порушене, а већим делом престале су уопште да функа ционишу. _ Преузевши сзе “то, Извршни народни одбор извршио. је нову организацију санитарне службе ин основабд Ол дељење народног здравља,
У моменту ослобођења здрав ствена служба · Београда расамо са једном болницом ба'свега 188 посте. ља. Данас већ та иста болница "располаже са 317 болесничких постеља, а ускоро ће се отворити још два одељења
са 160 постеља. Поред ове болнице, . преузета је 1946 го. дине и Болница милосрдних сестара у Земуну.са 110 по-
стеља и само за сеци број постеља повећан је на 400. У илућој години по. чеће изградња болничког центра са 536 пестеља. Антитуберкулозна служба има данас на територији Београда и Земуна 6 диспанзера. Поред тога, отворено „је. грудно (одељење при Градској бол пици са 126 постеља, уведено је бесплатно лечење акгивне туберкулозе у свим државним болницама, уведена је теренсока патронажна | антитуберкулозна служба, организован је периодичан и Фсистемстеки пре глел свих липа Запослених по
неколико ме
мензама, извршен је систематски треглед стих а и наставинка граназја но свих
радника „у реда аанинњ, ве дена је обавезна вакцинација деце итд.
Број поликљиника и амбуланата сваким даном је све већи, По ослобођењу Београд је имао само једну општу по. ликлинику и две специјалистичке клинике за лечење кожних и венеричних болести. Данас број поликлиника и амбуланти потео се на осам. исто тасо, формир ано је 38 пре дузетих амбуланти и 13 секторских, Само 1947 године У овим поликлиникама и _амбулантама извршено је 2,063. 558 прегледа. Поред рејонских оп штих _ поликлиника, . отворена је и Централна спешијалистичка клиника, и поликлиника за кожне и венеричне болести, У кјојој је у 1947 години оаае, 557.154 прегледа,
Поред прегледа који се 95-'
бављају по поликлиникама = амбулантама, организована _ је и теренска лекарска служба која данас растолаже са седам пунктова. За последња — ТРИ
сника дању,
пункт.
пора теренска. служба извршила је 12.127 прегледа 'боле. док је време било 1.648 ноћних 1позива, У циљу побољшања све службе предвића се проширење мреже пунхтова, тако да сваки рејон добије свој
Служба хитне помоћи и транспорта болесника _ имала је у почетку само један санитетски аутомобил, Током времена "набављено је 14 сани-– тетских. аутомобила, што је још увек недовољно. Само за осам месеци у озој години извршено је 18.875 "превоза, и
пређено при томе 167.893 кило-
метра.
Нарочито пажња обраћена је преблему здравствене заштите матере ин деце. Данас ова служба располаже са осам – дечћих диспанзера, једним домом за заштиту деце до три године, шест школских поликлиника, два опоравилишта, осам јасала и двадесет четири дома за заштиту претшколске, школске деце и ученика У привреди. Отворено је, сем тога, једно породитштите са 50 постеља н једно породилишно одељење са 46 постеља. Извршепо је и вакцинисање деце против разних _ заразних болести, а за исхрану болесне и вештачки храњене одојчади отворене су четири сабирне станице.
У лечје лиспанзере, породи-– лишта. ломове. јасле н одда пита пл 79000 : очи ли И се пре јш КС само у“ првој половини 1948 године "обухваћено је 94. 000 деце, Док пре рата Београд није имао ни једне једине јасле, данас већ располаже са осам јасала са 310 постеља. До краја године отвориће се јеш' шест нових јасала са 380 места.
У овој години упућено је На летовање 10.500 деце, одмосно 3.000 више него у 1947 години. Током године отворено је и једно дечје опоравилиштте, тако да данас има 3 опо равилишта са сто места за сталан годишњи опоравак слабуњаве _ деце са повећаним плућним жлездама. '
Отпочсто је и са проптирењем п попразкама постојених школских потиклиника И си стематским _ отварањем | нових, како би. њихов број одговарао броју шкотске деце који је дестигао већ 50.515 ученика. Опште здравствено стање У ченика _ је релативно добро. Док је 1945 године извршено
у ДКЛЕН узр:
ис монтролњних трегледа, У зиваниа ИЛИРА ИЕПВа Рта РивРваих их
· сеци извршено За исто то
1948 години само за девет ме је 48.029.
У послератном периоду број рађања се удвостручио, а смртност одочади показује' ја сну тенденцију опадања. У
1945 години на сто живорође-
не деце умирало је 10 одојчади, а у 1947 години на исти број одојчади умирало је 7. У 1940: години, дечјих поликлиника "и амбуланти, диспанзера, јасала, домова, опоравилиштај итд. било је свега 36, а у 1947 број оваквих установа попео се на 123.
Преузимањем руководства над апотекарском службом, народна власт је приступила _ територијатном размештају апотека према стварним потребама релопа. У скорој будућности претстоји _ отварање _ нових ~
потека у Железнику и Крњачи,,
Санитарна инспекција је зршила надзор над хигијенским приликама У граду које су биле у почетку врло тешке. Санитатном надзору исхране поосвећена је. нарочита пажња. Томом првих десет месеци извршено је 58.659 прегледа рад њи и 3161 пијаца. Са мо у овој години за десег месеци 77.192 прегледа дворишта им улица, За хваљујући сарадњи епидемиолошке службе са нстом жбом ЈА, кретање заразних
обољења показује да Није Он
претлед
извршено је
слу-
те велс
ово ни Ј епидемије, То су кратки и непотпуни резултати поститнути за не што више од три године „рада санитарне службе У Београду. С. њима ће, допуњујући их
локалним подацима, одборнини изићи пред грађане — 230је бираче на зборовима бирача, У везнуса одржавањем ових аборова, пред све основне организације _ Народног _ фронта поставља се као један од важних задатака да обавесте и упознају све чланове Народног фронта 0 одржавању н значаћу зборова бирача, Секције за
агитацију при освовтим «рга-
инзацијама треба да приступе широкој агитацији и попуљаризацији зборова, Сваки члан мора да буде много раније обавештен о дневном реду 360ра, како би могао.да се при преми за дискусију. Од тога каква ће бити дискусија, какви и колико ће. предлога · ласти, зависиће пе само успех збора, него и даљи рад санитарне службе у нашем граду,
при етар ПА
ж РЕКТОРА ДРАГ. ЈОВАНОВИЋА 19, ТЕЛ, 20-443
ћ Обростимо више пажње.
Е #ДРОЛОШКО ПОЛ: ТАЧКОМ роду у оргонизоцијомо Народног фронта
циљу што боље органи-
зације и продубљивања идеолошко ~ политичког рада, Пети конгрес КПЈ
поставио је низ задатака како би се тај рад што успешније -и боље развио, · „Појачати пропаганду“ марксизма ~ лењинизма У Партији и у радним масама и при томе посветити нарочиту пажњу изучавању марксистичко лењинистичког учења о изградњи сопијалистичког _ друштва" — један је од задатака који је Пети конгрес поставио у вези са илеолошким радом, Идеолошко - политички рад заузимао је ни до сада у оргапизацији Народног фронта зна чајно место, Широке _фронтовске масе показивале су велики интерес за учењем, за упозни: ава њем научних и друштвених пи тања, али читав идеолошко-Пполитички рад пије био увек најправилније организован. Првенствени задатак идеолошко - политичких сехцина које су установљене у свим рејонима и у свим осне УВНИМ организа цијама, био је да организују рад на ' идеолошком и политичком подизању чланова Фронта, на васпитавању радних маса у луху марксизма ~ лењинизма, Од-
мах на почетку свог рада секције за идеолошко - политички рад организовале су проралу конгресног _ материјала преко фронте их група,
__У оквиру нреткошресмог, такмичења. за: Други конгрес К П
Срби:е. идеолошко - политичка секција при Градском одбору Фрронта узела је, у заједници са рејонским секци); Јама, низ крупџих обавеза, Како је потреба за подизањем свести наших рад них маса велика, а Н. жеља са њихове стране за учењем, тако ђе, а најпогоднија, стална фор“ ма идеолошко - политичког рада јесу вечерњи курсеви, то је узета обавеза да се у току прет конгресног такмичења у целом Београду образује 200 курсева, односно свака основна организа ција да оснује по један курс. На. тим курсевима ће се учити; Историја Народноослободилачке борбе, Екопомика ФНРЈ, Исто. рија С КП(6) Политичка економија, Основи лењинизма и Дијалектички _ материјализам, Попред топа, узста је обавеза да се обравује 1,000 кружока у овим“ масовним организацијама, Омладини, Синдикату, АФЖ и Фронту са око 25.000 посетилана. Да би се рад на проради конгресног материјала по фронтовским трупама појачао, узета
Нова трамвајска пруга тег тицар — Раковица
| у оквиру претконгресног такмичења, за Други конг а ~ “, 3 “
, вајске „шррке "оптпдер--Раковица = пе
. мунУу
је обавеза да се повећа посета са 250/%. Поред тога, узета је
обавеза да се повећа број и по
бољша квалитет предавања, Све ове обавезе прилично су
велике, Услед објективних те« шиоћа, Као што су налажење предавача, налажење простори-
ја за курсеве и кружоке, набав ка Огрева, а и услед недовољнот ангажовања појединих рејонских руководстава основних фронтовских _ организација, по питању. обавеза, нису постигну ти задовољава јући резултати а до краја такмичења остаје још 17 дана. Један од главних разлога слабог испуњавања обаве» за јесте тај, што рејонске секцаје за иделошко • политички рад још немају, иако је то по. стављено, плаћеног _ секретара, који би свакако са више одговорности прилазно организовању и нзвршењу задатака.
До данас у Београду ради 08 курсева У организовању курсева | најбоље резултате пока зао је Земун, нако није органи зовао највећи број курсева, Земуну раде свега. четири курса, али они раде редовно, БО~, сете су добре, чланови не ИзЗОстаљу. На свим курсевима у Зе проучава се Истортја НОБ. У Шестом рејону основа~ “ по ја 12 курсева, али још вису сви отпочели са редовним радом, У Првом рејону раде реловно и приличао успешно 4 курса, на којима се проучава историја __НОБ_,н Економика ФНРЈ, У Другом рејону раде 2, у Седмом такође 2 «урса, док у Четвртам и Петом рејону још шије почео са радом ни један курс.
Питању ортанизовања курсева треба посветити више пажње, Упис се врши на принципу добровољности, али онај који се упише треба радовно да долази на предавања, _Учествовање чланова синдиката на курсевима, и уопште у читавом раду основте фронтовске организаци је није увек задовољава јуће, а то је од велике важности јер ће „радници. због своје више свести радом у основној органи зацији доприносити | подизању свести осталих маса" (Кардељ).
један од основних узрока ор ганизовања релативно малог бро ја курсева у пелом Београду свакако је недовољна атитација по рејонима и основним оргапи запијама. Требало би што пре појачати ту агитацију, објашња вати људима значај њиховог по литичког уздизаја, а то пеће
(Наставак на 6»
аругој страни)
рес КП Србије, чланови "вор нта, омладине (во спилртката "беди ведона, 22» аи ЕН из Арт уђе, завршили су изградњу траже
)
пр леви
=
ла
ха
=