20. октобар

вале

_БРОЈ 213 ГОДИНА У оф

“

ан · Југословенске армије

можемо с пуним правом

|- ~ | сматрати кео велики пра

|ањик _ свих југословенских на | рада. Он јесте и. биће сва

ке одише све знача ни Мо. што се даље одмиче од њ

П“ |_ске – Народно ослободилачке борбе, наше народне револуције. Из даље перспективе, коју ће дати будућност, Фељефније ће се моћи оценити чај велики дан, 22 децембар, када је Врховни команлант друг Е _ Тито, по. олобрењу _ Централног комитета наше Партике, форми_ рао прву регуларну јединицу по“ве; народне, револуптонарне армије, — Прву пролетерску – брива "Тиме је био, у босанском гра" дићу Рудо положен темељ таквој · армији каква је била потребна вашим народима ако су хтели ла греше сва питања која је пред | њих постављала Народно - осло„г бодилачка борба. Једино регулар "нам, модерно опремљеном, армијом, лубоко револуционарном и | анти-империјалистичком, тесно везаном и по свом састеву по по

ОМ, са командним кадром који даје непресушиви народни извор у данима и годинама револупи:е из редова радника, радног. сељаштва и народне интелигенције, могао. се разбити стари, буржоаски. државни апарат у парампарчад, могло се одолети вој-, ничком и политичком – притиску

_ њичких снага. Са Првом прдлетерском бригадом, формираном већ у првог години Ослободилачког рата, био је од стране нашега Централног комитета, на челу са другом Титом, јасно одре __ђен правац разврја ваше армије, |! неопходног предуслова победо_ носног завршетка наше народне револуције. Утолико више треба Ла пенимо, и будућа поколења цениће, ту генијалну одлуку на шег партишског руководства ин нашег друга Тита. Баш због то га ће се, сви наши народи сва жог 22 децембра, као и ове го липе, поново у мислима враћа: ти оним мрачним данима када су из Руда кренули први пролетер ски батаљали, батаљони Слобо де, братства и народне власти,

Првој пролетерској је следила Друга пролетерска, па Трећа сам џачка, па Четврта црногорска, све нове и нове бригаде од Со| че и Шеловца до Ка:макчалана К' "и Црне Траве. И даље, преко гра | нице, запљускивала је силна ла__вина Титових бригада. Бригаде 8 су се сливале у дивизије. ливи| зије су се развијале у корпусе. „Расла је воска као набујала река, за време пролећних киша. Сва. кодневни окршаји су рађали и "Калили нове командире, _коман| данте и комесаре армије — на| родна војска је" узимала из руку поби:ених окупаторских војника | пушке, митраљезе, топове, теп_кове и авионе. Тако, таквим пу: тевама, па чакав начин није се К 10 тада рађала ни једна армија. __У почетку писмо имали пи, тери_ торије, чи фабрика, ни оружја, | Ни спремишта, ни командног ка| дра. већ само дубоку свест. мр_ жњу према окупатору. веру У“ | руководство. Портије и Тата. На (Тај начин 'е пестела кроз партиЗачске одреде Армија кода :е | вршила свој сјајни и победове Ма ослободилачке борбе

|| сторијских дана славне и херој- >

још“ јасније а

ом карактеру, са своцим наро-

удружених окупаторских и издајо

. биле на:важније

· плугом, учествовали

БЕОГРАД,

ослобођењем Трста, на Соти и заробљгв њем "ке групаоцијео „Херес на аустриској граници, оставља јући за собом читаву их домавану са народном влашћу, «Фа шест једнакоправних република, са Централним комитетом и Титом у Београду, престоници но ва, Југославије, . „То је био :единствени пут У стварању и изградњи нове, наз родне. револуционарне армије; То је била класична примена марксизма - лењитизма на специфичне путеве наше револуције; То је' било ремек-дело наше Партије, нашег друга Тита јер »„- „стварање наше нове, народне Армије "и руковођење. Народнфослободилачком борбом — то су задаће · наше Партије у току четворогодишњег" ратато: су највећа дјела наше ·Парти; е' у току цијеле њене хиг сторије.“ (Тито). Л 3 1 Завршивши свој историски за датак, наша Армија па, је у послератни, мирподопски период као изграђена и искусна оружа-

нем

„ува

пе Сид

на сила са модертим наоружа-

њем, добијеним од братске Црвене армије, са руководећим кадром трекаљеним у хиљадама

"битки и окршаја, ' Но, наша Ар-

мија расла је и изграђивала са

- специфичним путевима. Њен руг

ководећи и војнички кадар није прошао војну обуку и зојне дказдемисе. Тај кадпр се школовао непосредно у ватри и диму тешке и крваве борбе, у кратким преласима после борбе, на' кратким састанцима за време марша, ноћу око логорске ватре, на крат ким курсевима, Тај кадар били су ралезица, који су Папустили фобрике и одмах са пушком или митраљезом легли на положа), то су били сељане који су гопв прашњави о знојави од орања за у свом, пр вом 'уришу, то су били студенти, лекари, КОЊИФКИВИ И коли Ру се директко, одвојивши се од својих · књига и ипструмелата, пашли У првим линијама борбе пих. половка ја, Али њима свима

је било заједничко то што су

волели своју земљу и сво, на:

род и „што су неизмерно и чврљ сто; са свим својим бићем, воле

ли Партију, што су се џепоко- |

лобљиво. и са дубоком вером у“ пртих пише! мархсизма- „лењинизма | борили 8' ганули за те причицаше под 6 Партије.

17 ДЕЦЕМБАР. 1948 |

На

питалу, МЕ 12 ТИЛИ

та М тр.

луЕ а ари Со Са и а Мег рата мовтнев оревниреене даљој изградњи паше Армије. А то је зтачило учити, учити и опет учити, "То је значило дати Армији обелож је свестране школе, И стварно, ' наша Армија од самог свог почетка, од првих партизан. ских „одреда, а нарочите у свом „послератном ж“зоту постала ја. и јесте школа и ковачница људи, новах људи "социјалистичке. епохе. Нашој Армики је потребан високо уздигнути руководећи кадљр који ће масторске владатњ свим тековинама најмодергије · Ратне технике,“ коли ће знати да влада и примењује на 5

новију, напредну, ратну ндуку мо

вештину, проверену и примењива ну од стране херојске и победничне Совјетске армије, коти ће својим политичким знањима, сво јом ношћу, далеко превазићи офи-

цере буржоаских армија; Нашој-

Армиј и је потребал свестан и

узлигтут "војник" који ће, у "пр

вом реду, да. зна зашто и 38 кога треба да се борт до последње. капи крви ако му то' нареди: ње

_ гов старешина. · Такве. старешниг и војнике може васпитати и уз“

дизати само народна револуцио“ нара · армија којом руководи Партија, на начелима марксизмалењишизма, Једино таква армија може постати масовна школа но бих људи, дубоко оданих _ свом народу и својој сопигалистичкој домови. Баш таква армија је Југословенска армија.

У Армши се од првог дама, кала је испаљен последњи ме так 1945 године, одвија гигантски васпитни рад. Кроз војностручну · џаставу, кроз низ војних школа, училишта и курсева, кроз полагање испита по Волностручним предметима свакоднев но се оспособљавају нови офи“ цири, тих: руководилаца, подофишири и војзици постаћу мајстори најсложеније 'ратне' техпике. Журсевима идеолошког. васпитања

обухваће; и су данас ови руко- |

водиоци ' паше Армије. | Полага-

њем испита „из тих“ предмета о |

ни ће, кроз. 'известо време, усво· лити основни материјал марксизма-лењинизма, предуслов свих

осталих знања и напретка, пак

летос су полагави _ испити из

преди -“„ЕНИКАЈЕА. 500

ИЗЛАЗИ СВАКОГ ПЕТКА

том сиелиом и богатом ка-

"подвући да се, Армији, на коришћењу бораца и.

културом, својом образова- '

подижу се војна знања на

и.

Наша Армија стално учи, усавршава се и овладава војним знањима

Југославие и “по „Парттреки

Пола копита на ова

нарола ди

(с

а ња“. [|

„два иркетта -побвовоња ов -тру

јевило ' 60% предмет

руководилата. Први положило је око 80% од пријављених, а други“ предмет проко 84%. Озих дана по чињу у свим јединицама испети па Тих предмета. Уз то треба

данас у нашој

руководилаца, 1,500.000. области

поред

налази преко кита и Орошура из марконзма-лењинизма, неколико милиона приме „рака који се. налазе у. властитим, приручвим _ библиотекама. Борци“ су! обухваћени. плашеким „политичким радом по одређеном програму. Ти. подани · доказују огрсман рад кош се одвша у нашој Армили на васпитању и уздизафу бораца и руководила-

РЕКТОРА ДРАГ, ЈОВАНОВИЋА ИУ, ТЕЛ: 20.443 ж

ивео Дан Југословенске армије велики празник на

'ца на основама маркспама- лега“ низма,

Зеатну препреку у васпитавању руководећих и борачких кадрова у Армији претставља, низак ниво опште, образованости једнет дела тих кадрова. Наша « Арми:а изишла је из рата са око 2.000 прекаљених и оданих руковолилаца без основше школе и, са 70% целокупног руководећек кадра без гимназије. То је био кадар из редова радника и си ромашног сељаштва који се у првим данима народног. устанка ољмах одазвао на цозив Комунистичке партије и који је кроз четири године рата носто глави терет надчовечанских ратних напора. Тешке остатке капитали„стичке прошлости, која је осуђивала радничку класу м сељаштво на незнање и затуцатост, брзо „су, отклањали ти кадрови. Док је-1945 било око 75% руковолилаца без и једног разре ла“ гимпазије, дапас мх пма још неколико процепата, Преко 5.000 офипира ·положило је за три послерстив годите сва три розреда гимназије са малом матур« УМ,

а остали по лева Отиосмо етан раорех. Поштичан број офицета

заврилио „је читаву гимназију са великом матуром. Преко 1.500 ак тивтих полофипира положтло 72 у нстом, перколу _ лва пазпеда гимпазие, а близу 3.000 дан равгед гимназине.

На'жешћи рат

„о

облављен о у Аомили нетисмености, “том тооколере нам а остовила за Југ ослави а. Сваке поли "полази Ч4 отелужење восног пе“

"ка вета хиљала неписметих 60 раца. У току три голине отисомењето је у – Армем ; 140.000' волта, На Петом

пресу наше Партије портискл од ганизатила Армиме дела је часну обавезу да на Армике. више никата неће изаћи ни Јелем неписмен борац, ла ће ло 1950 голиме сви руковолиони у Мими положити малу матуру. Не мо' же бити никакве сумње ла ће партистоа 'овгатизец попунити то своје обећање. Сјани тезултати постигнути у том правих, кроз претконгресто такмитење и такмичење у част Дана Апл, које се олржало на позив Главне политичке утпеве Југостове ске арутје од 15 ровембра ло 15 пепембра, то набоље дока“ зу. Кптоз остали атитапиово-поопаган при и културијбеттостетиуи рад у јелдинтцама, клубовима, и

"фи. 2.

Пере“ ћ

ЦЕНА БРОЈУ“ 2" ДИН,

их народа

домовима, кроз предавања, хурту жоке, зидне новине, хорове, вој ничка весела, биоскопе, војнич «е кутиће и библиотеке, фискултуру итд. одвија се остали васпитни рад бораца и руковом дилаша наше Армије. Сваким даном они стичу све шира зна ња, постају свеснији и култур» ои.

Тим свестраним но широким васпитним радом наша Армија заиста ствара новог човека, на оружаног — основним марксизма-лењинизма, _ приме њеног на све. екторе данашње стварности, Наша Армија сваке године отпушта из Својих ре. дова хиљаде и хиљаде не само квалификованих и полуквелифи коватих радника, него и свесних културинх _ градитеља сопијализма. _ Они уносе у фабрике, на градилишта, у радне задруге, та своја богатства стечена у Армији

У том смислу наша Армија извршава двојски задатак: вас= питава свесне војнике, мајсторе

– овог оружја и ратне вештине

и Свесне и прекаљене гродите ље повог живота, социјализма у нашој земљи! - •

Нашт народи могу имати нај дубље поверење у такву Армију, која је од својих првих дана по везана са хиљаду нити са свотим народом, коју је подигла и изградила наша Партија, код дом руководи и коју васпитава итша Партија, којом команлу_ је маршал Тито,

Због тога 22 депембар, Дап армије, јесте и остаће празник свих југосло, венских народа, смотра снаге и величине Југословенске армије — будног чувара наших граћица и гаранта несметане и мирне изградње социјализма у на. шој земљи.

Југословенске

|Радко ПОЛИЧ потпуковник

"Стварање јединствене омладинске организације

| знањем .

| МД

ма

| У

: тј

Ових | дана „олржава се У Беог реду заједнички конгрес, Савеза комунистичке · омладине Југосла“ | сан ај И Народне омладине. На. (овом: историском. конгресу извршиће се спајање СКОЈ-а и Народне. |

пилане у. једну једана организацију,