20. октобар

града или су по цео дан ле _ санаторијума очекујући ручак а затим и

би, одмах после тога ишли да спавају: ада миромовић. Жуков, омањи ч четрдешироких рамена досађивао се више мије мотаојда навикне на такав

зоре аи Он је први пут боравио нд јужној срима ги та) предео с његовим гу' о збиједолинама, шумама, преса: кори-

х речица и стрмим падинама Тавриски изгледао му је исуредан, јер је на

ега, а због чета — не зна се.

ино је море, својом величанстасном једностав« деловало, неодољиво на њега м он скоро ни-

иде напуштао обалу.

је то почетак лета и све што за време

1 пролећа није успело да оцвета, ширило је + мирисе и боје. Време је било лепо, без

4 су пролазили путнички бродови, трае рибара, на лепим брзим чамцима јурили су и из својих летовалишта ми Жуков, посмани житпот мора, волео је да замишља себе као капетана, илм рибара, или механичара на броду. | мора је долазио свеж слани мирис, дисати је лако и њега је стално обузимала жеља да " и да лута кроз непроживљени живот. _Лежећи на ситном сивом шљунку Жуков није рао са својим случајним суседима на плаји тек понекад, кад је нешто нарочито привлањегову пажњу, окрстао је мало главу м ако с крај њета био неки пезнаник, ћутке је указио главом на оно што се догађа. ; Једном у недељу када су се Жуков м Семјонов, његов сусед из собе, сунчали после дужег плива» ња, на удаљеном крају плаже појавиле су се че | тири жеме у плавим радним комбинезонима — знати мештанкс, а не гости. Скинувши комбинезсне, 5 оне. су их опрале и метнуле да се суше и тек онда почеле да пливеју, да се гњурају и песеле. Једна, коју су остале називале Фробја, била је | ночетидно најстарија, изко се ничим није одвајала од другарица, Жуксву се учинило да она необично чи на његошу Ану, каквом је она била пре петест година, у доба њиховог венчања: исто тако гиика и весела и сигурно исто тако дебра радница, и вероватно зато што је он мислима видео своју · Аму подмлађену, њега је нешто заболсло у срцу и Теве му се учинило још досадније но иначе.

„Поћи ћу: раније кући, помисли он. — ошамутило ме овде, успавас сим се некако, досадно ми је, нска ђаво маси то летевање"

Није хтсо ни ла се окренос према Семјонсву, ма да га је он већ у неколико махова гађало каменчи-

ћима у леђа. Гледљо је купачице и више нагађао него што је стварно разликонао где је међу њима та Фросја, толико псцрнела да је изгледала као немазана јодсм м у њенсм лику видео је своју Ану Семјонсвну, исту тако брсљиву и одзажну, с којом се увск тако лако и вессло живело...

Жене су се још мело брчкале у мору. а затим одмсрфишии се па обали толико колико је било поБа тресно да им се осуше комбинезониј обукле су се м пошле ка вароши. — Хајде, време је и нама, — рече Семјонов. Шта кажеш, згодне девојке, ат — Иди ти, ја ћу још мало у воду, — рече Жуков, и да би остао сам псђе у воду, ма да му се није купало. Његово снажно, чпрсто тело, које никако није хтело да поцони, одмах се заруменело. Жене, чешљајући косу у ходању, пељале су се степсничастсм у шицем и да их не би изгубџо из вида, Жуков на мокро тело назуче пиџаму, главу обавије пешкиром, и пожури за њима, не знајући ни сам зашто, Али су оне већ биле поодмакле и

мајзад се саспим изгубиле. Он застаде не 3најупи у коју да завири од тих уских уличица, пуних по луразрушегих кућа, кад одједном зачује где жене певају негде У близини. Он пође према песми. Певала су четири гласа, хармонично, уз шљепкање малтера и клизави шушењ зидарских лопатица. Жене су певале тихо, нарочито нежно, пазећи да не покваре ни један звук мелодије, ни један њен прелив, коо да су све заједло уљуљкивале дете.

Оне су певале тако лепо да се Жуков зауставио

изненађен мајсторством певања, заборавивши зашто се нашао ту, пред полусрушеном троспратном згра' дом која се обнављала. Слушао их је с таквим узбуђењесм да није ни приметио како је једна певачица показала на њега очима својим другарицама и како су све четири, не прекидајући песму, извириле па улицу и пасмејалб се.

— другови болесници, могли бисте помоћи нама, "здравима — довикну сна што га је прва приметила, риђа и чупава као дечкић и озбиљни %ЖЖуков, коме су биле мепознате такве авантуре, почне се пењати на други спрат. Не би умео да каже Зашто је то учикио и у себи је био узбуђен, али се старао да то изгледа онако, кас шале ради, од беспослице.

— дебар дан, какав је то АФЖТ — упита он.

— погледајте боље на заставицу... !

Домиста, црвена застава бригаде реконструктора, исила је на спрату... — Тако, тако. Ви

сте дакле и зидари и гради-

_ — Све смо ми, — рече Фросја. — И зидари, и олари им инсталатери "а — Кад оснсвимо зграду доћи ћемо к вама на | одмарање — враголасто додаде друта, чупава. — Јетте ли из Москвет с упита трећа, малот ста, чогста, ружног лица, уоквиреног сјајном плакосом. Но Четврта је ћутке мешала малтер у неком кориту. " _ ја сам из Донбаса. Циглу стављате у два редат гтлиномт " — Мешамо шут са цементом. Ништа, може. + =. Жуксп скиде пешкир с главе и очински једно| стаљно пружи га оној чупавој, што га је прва прила и псзвала. , 4 Другтарице Чупавић. 'обеси то негде, у и ову иџвму метци. Жене се насмејаше чувши тај надимак. - — А ти. другарице Певитћ, — рече он Фровји, одај ми своју секиру: Какав вам. је то камент упљикав, као сир. Лакше се ломи од угљена... '" М његова рука, којој је десадио нерад, поче | пако да ради. , 25 · - Је ли, друтарице Кудравић, – обрати се он трећој с лепом косом, — ко код вас води

Ова, не певана итре одтовори:

Ру било и сувише много нагомилано све-

„

· упита она с

| — прије зрак пало зе. „А нттб се дате не упозвајетез | ~: домахне она _тлавом према. ћу љивој, која. је и даље мешала. аза еЕУјуА хакав у ће надимак дати њој. . =) “са Ћутићевом ћу се је! упознати, кад заврши мешање, — мирно. анђи Жуков, а жене се весело засмејаше, док се она“ о којој се говорило, абуњено омешткала, заклањајући "рукавом уста. __ = Из овог теста само се "ташке. могу пр — настави Жуков, тешући камен, — а за зидање то је слабо, сувише је много песка а и прекрупан је. Треба боље сејати, ева. · — Зар се ви разумете у то, та ви сте рудврт Зудввмћ и погледа на друтарице. %

— Јесам рудар, али ето, разумем: се, — - одговори Жуков, дижући камен. од. четири пуда и стављајући га на горњи део зида. – Хајде, запенајте.

«Рросја згпева, као да је једва чекала молбу, Имала је нежни, ачки звонки сопран, изванредно пријатан; Затим запева Катарина, она што је мешала малтер, затим Тања, названа Чупавић, и најзад Олта, с. надимком Кудравић, Њихови су гласови били низхши од Фросјинот, обухватали су га и водили за собом, а онај је летео напред, вукући

» ј !

_ их даље.

Жене као да су својим гласовима играле жмурже, престижући се међусобно, смејући се и узди-

апратрмеј а и малтер, носећи тај у У. раи пао Бао стално атио Фрооју и потајно јој се и у. онај тип пеанна 5 јута, витких и пожретљивих као гуштер, чија се главна лепота не састоји. у типком облику тела, већ у сјају великих црних очију, блистевном осмеху, кој њено срце. и у дивном гласу, ном, рођеном у пространим степама, ке, за шаптање ни у тузи, ни у радости, ни ма послу. | Она је певала онско. како је ходала, дисала, ми“ слила, не учивши певање, али знајући да пева лепо, да је лепа баш захваљујући своме А и видело се да се поносила тиме...

Када би птице могле да уче песме од људи оне би вероватно певале само песме жена, дуте, увек помало тужне. 5 у Ф |

има песама за игру, као у штпанији, тде се глас. врти заједно с речима; песама — љубавних изјава, као у Италији, када је певач. заљубљен и зове, позива слушасце, песма Русије — то је песма размишљања, Она није ни Живахна ни бучна. Али њена сетна мелодија не значи туту и потрешио би онај ко би рекао да је невесела, Размишљање захтева. споро отицање, тихе заливе, малене плићаке, лироку и равну површину, која се лагано пружа све до краја видика. и "често се дотађа да певајући о гаврану који је одлетео у свој родни крај, пева-

снажном и слобод-

ажући камен, мешајући |

и као да је откривао

који није знао

жући а Жукову је на души било село као ретко када у животу. Бирајући себи најтежи посао,

тако лепо и веродни крај, већ ов је обилазио

пиЕСљА

чица не мисли на гаврана већ на судбину, не на

на машту. Речи, када их човек

пева, имају сасвим друто значење него у говору.

Мало више

азболела ми се жена, веома тешко, пре неколико дана. Отишао сам код лекара за женске болести Петота рејона, др Петровићке. Како она није билз код куће, позвао сам, из њенога стана, дежурног лекара Државне болнице, јер је случај био веома хитан. Дежурни код телефона рекво ми од два минута до 8, све до пола

је да мало причекам, али то мало'

отегло се псла сата. Чекао сам 9. За време чекања могао сам да

чујем дискусију неких лекара, ко- ·

ји су се налазили У непосредној близини дигнуте телефонске слушалице. Они су расправљали о не кој операцији, извршеној у току дана, Као што сам рекао, после

пола сата дсшао је дежурни и саопштио да 'лехар није ту Затворио је слушалицу, не дајући

ми могућности да тражим ма ка-. кво друто обавештење,

Сматрам да, уколико није мо-

„Па ето, десило се..

уторак, 7 децембра 148, у Југословенском драмском позоришту давале су се „Рибарске свађе“. Како се карте издају од 6 часова, то је око три-

(Расатаљагј

десет грађана дошло већ у четири, како би обезбедило себи улазнице. Око;пет сати, међутим, гру-“ па пред шалтером бројала је око

разуме вања

туће увек добити ЛЕкаВа на телефон, требало би, било који други лекар, који се налази ту, близу слушалице, да пружи макар са» вет како да се поступи у даном случају, док се не нађе могућности да се до лекара специјалисте дође. Требало би имати мало ви-

ча 6оЛују, као им за оне што не Ма како да им помогну.

Павле СТАНКОВИЋ

Преспанска 3

те разумевата оне

пји

педесет грађана. Но тада је дошао један функциснер Југословенског драмског позоришта, саопштио да су карте још изјутра распродате и тек онда је истакнут натпис да нема карата за претставу тога дана. На питање једне жене, која је чекала већ од четири сата:

— Како се то десило, да се цедуља о томе, да су карте распродате, тек сада истиче, иако се знало још у подне да карата немат

Фрункционер се насмејао и одговорио: — Пагето, десило се...

Сматрам да би, баш због тога, што данас радни свет нема довољно времена да стоји у реду, требало мзоставити овакву праксу.

Душан КРАЈЧИНОВИЋ и уСлободан МИЛОВАНОВИЋ.

Неопходно је отворити још који локал с морском рибом

вим Београђанима, који радо једу морску рибу, познато је колико је претрпан велики

ресторан угоститељскот предузећа Хрватске, „Јадран“, Кад стигне морска риба редован

је случај да за малим столом четири госта једу, али на столу има

осам тањира; из којих једе још четворо, стојећи више глава оних што седе. |

С обзиром да има мањих слобод

песма, је стих нАШер говора. Нема човека који не воли песму, који је ке доживљује, коме не. дрхти срце од њене животворне нежности...

Од тога дана живот жукова нагло се променио | на боље. Њему није више било досадно, виле | није. "маштао о одласку пре временф почео је да једе. за нетворицу и да слава чвр у сном, Бао код.

куће са Аном и децом... , ујутро, после купања и обилног доручка, Илија

не долазећи до плаже вешто је скретао према кући коју је обнављала. расне (бритада. њега су већ чекали, у — Здраво, друтарице. Жакав Го Резултат ,— Јуче смо, Илија Мироновићу, пребацили за

150 процената. 5 — Звао ме је јуче равнице "традилишта, — 'ре~

кла је Фросја. — Бритада Шурке: Столетове Брзина

нас на такмичење. — хоћемо ли моћит, — Моћи ћемо. Потписуј, не брини. — уф, не смем, лукаво -омирено и као уплашено говорила је Фросја. у у — Ето, ви ћете отићи, па како ћемо онда — додаје Чупавићева... — Нека, ићи ће то, не брини. сто лета неће имати мира... Једнога јутра дошао је са Семјоновим. мало као нећкао као да“се игра с децом,

Ваша Столетова,

Овај се

| идућег јутра дошао опет, и тако редом...

Рад је одлично утицао на њихов опоравак. Са

трећег спрата одлично се видела плажа и људи који“

су се тамо досађивали, и Семјонов се чудио њима — како не знају они да се може живети тако лепо и корисно — и зато су му ти људи изгледали недотупавни, потпуно достојни тог досаднот живота,

них локала у разним рејонима Беј КОЈИ су проводили тамо... | ц | ђ еље пре завршетка сигада ограда, трезчало ри наћи могупно- ( ћ преовцила п мишти 48 се ресторани са морском ковада семе шло се борадањ глукоза примицао

ва отворе на снеколико "места

У Беотраду. Да постоји могућност, што се количине рибе тиче, говори капацитет овот постојећег ри

бљег ресторана, с тога не би тре-

бало жалити труда да се он

ра-

стерети, како би у њему услуга могла да буде културнија, а исто

о, да се пружи могућност граЂанима да у свом храју , имају рибљи ресторан.

Љ.

к.

Врше се велике припреме за дочек Пове године

а би брстали ин праацие Нове године, празник завршетка друге и почетка треће године Плана, грађани Београда што лешше и веселије провели, Народни фронт, у заједници са осталим масовним организацијама и народним властима, предузео је мере. да се у целом граду организује испраћај старе и дочек Нове године.

Све основне оргапизације На-

Нове ћ фронта припремају дочек

ове године у својим простори-

јета. Кулфурно - уметничка дру

и даће, уочи Нове године, ра-

зноврстан и обилан програм — по рејонским домовима културе.

Трудбеници Београда моћи ће да узму учешћа и у дочеку Нове

"године који ће организовати син,

дикалне подружлице установа м предузећа у просторијама мензт,

"црвених кутића, библиотека.

Школска и студентска омладина дочекаће Нову годину по шко лама и факултетима, ученици у привреди по својим домовима.

· За набоље пиоћире уредиће се на Коларчевом ' наредном универ-

знтету ва ићи кутак весеља н забаве у коме ће све бити лепо Као у баци, али ће потсећатн на стварност Петогодишњег плана.

Пред Градско угоститељство постављају се нарочито крупни задаци“ у вези са дочеком Нове године. Седам београдских локала, старањем Одељења трговине а снабдевања ИОНО-а, биће лепо уререни ијснабдевени. У сваком, локату даваће се цвеће „на специјалним тезгама. Почев од келнера, кога ће за то вече добити нова црна одела, па до конфета, серпентина и капа од хартије, све ће бити удешено тако да Београђани. у што лепшем декору и расположењу испрате стару годину. Уочи Нове године разлегаће се шкром Београда песма и свирка. Водиће се рачуна да оркестри и забавни ансамбли, ангажовани да свирају по локалима, саставе популарни репер-

"тоар. И радио - станица лаваће, целе ноћи, музику за: игру.

У свима локалима и установама, где год се'дочекује Нова голица, тотиће се пиће. Београду

| тип ДА Це ти еИ ни

_ Уредништво · галилистреда је „Ректора ПН Јовановића иу, тел редакције 20-443 па -957; "администрације 22-210. Штампарија Ш тампарс _ Одговора Ура Славко Јавковић, чек. ба; ово ца.. Пошт. Фах 72

ће се та ноћи ставити на расположење четрдесет. вагона разног пића. По локалима служиће

се салама, ћевапчићи (предвиђено је у ту сврху пет до шест хиљада кгр, млевеног меса) н други

мезелуци. Предузеће за јужно во

ће снабдеће Београд. смоквама, · рошчићима и кестењем.

Цео град ће уочи Нове године добити нов, овечан и ведар изглед; он ће бити украшен равнобојним сијалицама, зеленилом и другим декорацијама. Излози ће се лепо уреди још до 27 децембра. У њима ће бити слаткиша, играчака и разних по; за Нову годину. Из Босне Беса допремити већи број јелки, које ће Београђани моћи да купују 4 да ките по свогим домовима.

. Народне власти учиниће све што. је могуће да грађанима. Београда пруже радостан и призатан дочек“ Нове године, А Београђани ће прославити Нову годићу. Прославиће је са одушевљењем и вером да ће их о сти ка новим, још ПА на ове: бедама у изградњи социјализма.

тако гонилит |

и пољуби у оба образа,

мини

"крају, његове карте за трона биле' су већ ку- ·

пљенељл.

Жукова је тај рад дубоко одушевио и био је спреман да остане још недељу дана дуже а питање о њетовој замени захтевало је деликатност. Жу-

ков није имао времена да говори с друговима, а није ни видсо некота кс џи мотао да њета:и Семјонсва замени. Истина ту је Заџељски, комунист, спсртист, душа од човека, зли га Жуков некско није виђао, а сматрао је незодним да говори с њим о теме на брзину, У мензи.

„Забељски би лепо наставио рад, не би га покварио“, — мислио је он. .

И, једном се Забељски појавио на плажи.

— Чупавићева. Видиш сног пепстанат

— Лепотанаћ Та он, Илија Мирововићу, уопште није згодан,

~— Ћути, Чупавићева. Трни к њему и реци: дру= же Забељски, хитџа ствар, тражи вас Жуков, да дођете...

Бригада је пажљиво гледала шта се догађало.

на плажи. Лепо се видело како је чупава Тања прилила Забељском и почела да гсвори с њим показујући рукама на грађевину, а Забељски и његов ДРУГ, што је с њим стајао, гледали су најпре неповерљиво им не: разумевајући а затим су се смејали.

— Ал је брбљива, — примети сРрросја. Шта има да се смеје.

— Наш свет без смеха не може ни да пљуне. Гледај, убедила! та је, води га. Почињите песму, девојке... '

Забељски се приближавао праћен Тањом и нежим непознатим рударом. Издалека је претио пе сницом:; :

— Жукове, а ти тако. Потајно радиш евнн те ја у новине. А како му певају. Види, врага, како је удесио ствар... Пази га, какав комбинатор. И никоме ни речи да каже,

Весело, палећи се све троје се попну горе.

— Седајте, драги другови, Певићева, смести људе, упознај. их. Прекините рад, децо. Погледајте, другови, моје јунакиње. Накву су кућу подигле. Због одласка предајем мој АФЖ. да, предајем. И сто, паде ми на памет идеја, — Илија Мироновић се обрати Забељском =— да би ти Павле Ивановићу а да ме заменит. Одличан рудар, добар човек,

ајан комунист, "Хајде. Од срца те молим. ·

— Хајде, Павле Ивановићу, — убеђивао је и 558: непознати. — Помоћи ћемо.

Забељ. жоји ТО Е

ски, пије очекивао, 36 ено е ширио руке. у Уа ш

— Имаш ли што преттива | Говори. уворено,

+) Хајде да славимо новога шефа — звонко викну Ка — «рросја, Жаћа, па славимо песмом шефа.

љеки, пене ни устаде и гао доћи до речи. Ј Ае Мт

— Овде другови, има две ствари, рече он. Изгледало је као да се Бити шеф могу.

=) 5" зашто павле Ивановићуг Бе

““" Чекај, дај да довршим. Ја би, ил

ија Мирозе драте воље. Само, децо, немојте да ме би-, ~ — и он у шали 'метне руке на гру ја сам већ Пт та ећ две. недеље стизао вас, са Столетовом. и ето, престигао... 55 = Ви; – скочи Тања.

— као нехотице каје због нечега... — то је дивна 4250 "Али ја лично не

—" Дакле то сте нас ви

— Ја – и, Забељски приђе Жукову, загрли та

(С руског пренео К. с | уме · ПАВЛЕНКО зими |

не

утанаии 1

Мироновић је тобоже одлазио да! шета на обалу и.

зли је ·

пити а

пи

за

= "ал ува 3 АЕ

пита -л

| | , ' 1 ' ' ' ,

„

РМ у М :

пливао

лимит

а" најенвнниникинненни вала иналавив

ма И и ин па ниИ аттикал а титан ние и аљате

таи

ЕЗЕ". ВР

ај

#' "=