20. октобар
| ка под руководством рад | ничке класе"
| „Народни фронт Југ даљи јесте организаци'она форма савеза раднич ке класе и радног сељаПаола _ интелиген-
ије и осталих трудбени-
(Програм Комунистичке партије И
(Наставак са " прве стране)
са плапеком комисијом, Треће, треба појачати агита-
љионо-полнтички рад у брига-
дама, а на радилиштима орга-
низовати очигледну апитацију,
џ · прафикона, _ парола давати културне приреди држати смотре и овечана завршетку _ радова. За нас је од нарочите важно“ сти да се правилно и на време објашњава значај добро“ вољних радова и да се чува принњиип · добровољности, воде ћи свакодневно борбу за правилан став према добровољ= ном раду, Друг Благоје Немисовић, на Пленуму Савезног одбора НФЈ каже: »Да би се неговала и правилно развијала ова значајна тековина _ наше народне, социјалистичке рево“ луције — добровољни рад треба пре свега, да онемогућимо | пзопачавање »добровољ“ тости« н да уклонимо тепркаввнлан став према добровољ“ ном раду То су главна питања која треба решити у овој години. Међутим, да би ов потпуно успешно спроводиле _ наредне радне акције, треба – обратити пажњу и.на боље организова“ ње такмичења, истицање, _похваљивање и мџапрађивање бри гада, чета и појединаца. Ове године ће сваки бригадист имати значку и чланску карту да је члан бригаде, а најбољи на раду, кођи буду дали преко њљедесет радних часова, доби“ ће као признање за свој рад значку Градског одбора Народног "фрошта, Поред _ тога, штабови чета м. бригада, упра ве радилишта и управе рад“ них бригада дужне су да, У сарадњи са предузећима, обез беде потпуну | евиденшију дооровољног · рада и то У четама и бригадама личну евилденцију радних часова, а У управама _ укупну — евиденцију радних часова и ефекта рада. На тај начин ће се створити мо гућност да се редовно прати извршење планова и испуњење обавеза које су примиле бригаде н појединци. "Због тога је потребно да се У току изборне активности из врше све припреме за почетак радова, да се изврши упис У бригаде, оформе чете, изаберу штабови, да се утврде плано“ ви рада и приме обавезе од стране бригада, чета и поједи ваца „У спровођењу ових 32датака у основним организаци јама Народног фронта, рејон“
у
псу дужти да пруже већу помоћ и да се нарочито поваба“
коведећег кадра у штабовима и управама. У штабове и учланове Н. ж Фронта н "Народне , омладине, који неће жалити труда да организују извршење овако обимних и "одабирања и устаљивања ка дра је од истог таквог и још пресуштијег значаја У рејон“ ским одборима Народног фрон та и у Градском одбору На-
· родног фронта, где се мора
ити најтешња _ повеза-
ност са грађевинским и кому-
малним одељењима и планским
комисијама њародних одбора. |]
«
Посебпо питање, од фогромног значаја, за нас је помоћ радтим _ бригадама _ Народног фронта Србије и Народне омла лане, Које ће ове године ради ти на изградњи Београда, То ће у првом реду бити залатак Гоадеког и рејонских одбора Народтог фронта који _ овом питању морају да посвете по“ себну пажњу и бригу,
ове мере треба да се ошмих и натотпуније спроведу, јер од тога делом зависи извршење овогодишњег ишвестипионог плана Градског на родног одбора који заједно са савезним и републиканским, предвиђа инвестиције преко 9 милијарди динара. Поред круп них обтеката, бригаде Народ» вог фронта ће радити на низу ситнијих _радилишта око уре“ ћења | града, као што је оправка улица, уређење — скверова, травњака и дрвореда, изпрад“ ња дечјих · вртића и слично. Зато је потребно да све наше масовне организације сопроведу живо агитационо-политички рад, чије ће чланство, сврста но у бригаде Нароштот фронта и Народне омладине, и о“ вом приликом показати своју високу патриотску и социјали стичку свест, чврсту решеност да истраје на путу социјалистичке изпрадње и оданост својој _ социјалистичкој домови ни. Света ЂУРИЋ
Прошлогодишњи галови на Маланићевој пи'аци
ве питањем · устаљивања _ру-
ба прелива
кција село - град, као је
дан од сектора ЊЕ На-.
родног фронта града,
~ носи сва она основна обе-
лежја која карактеришу наш На ни фронт као живу и бој
ну“ организацију радног народа. На. овом - сектору рада Народни.
фронт мобилише чланство фронта за акције које су усмерене на помоћ и сарадњу са селом. Помоћ коју те акције пружају селу усмерене су на убрзање развитка нашег села кроз ликвидацију заосталог политичког и културног живота у селу а за одлучујући корак ка социјали“ стичком преображају.
Користећи се богатим искуством пз претходних година, акције село - град израсле су, повећале се, ојачале и оспособиле за успешнији рад и добиле нове организационе облике и нову садржину рада. Овај свој рад са селом Народни фронт Београда практично је спроводио на тај начин што се осам београдских рејона повезало са осам околних срезова, а преко њих основне. организације Народног _ фронта у рејонима са преко 200 села у поменутим срезовима, односно са одговарајућим месним организацитама Народног фронта пи народне власти у тим селима.
Уз помоћ осталих секција У Народном фронту н добро оствареном координацијом са Месним синдикалним већем, Месним одбором савеза здравствених радника, Савеза земљорадничких задруга, Комитетом за законодавство, Управом за изградњу 3задружних домова и другим установама и масовним организаци јама, које добро познају проблема тику села, учињено је то да су у оквиру ових акција Народног фронта у саставу екипа одлазили у села одлични стручни радници, инжењери, лекари, ветеринари, агрономи, стручњаци за задругарствов предавачи, агитатори и други, пружајући селу вишеструку помоћ. Народни фронт
РА
ски одбори Народног фронта
апи Конгреса и избора пооштре залагање. по-
" јединаца, оживе фронтовске групе и читаву
организацију. Они још чвршће повежу љу-
де а претстојећи избори органа Народног фронта, који ће се одржати почетком марта, ојачали су рад свег активног чланства. Много је данас јасније да треба са озбиљношћу, са пуним залагањем и великом одговорношћу приступити припремама свих фронтовских акција, а посебно припремама за изборе, Жористе се, стога, досадања искуства и ради се у складу са задацима који СУ постављени за следећу годину. ·
» ,
Није било потребно свратити код старог Боре, што станује одмах уз просторију основне организације и чува кључ њених уских вратница. Окна на излогу већ су ознојена и иза бригадне заставе којом је овај „прозор“ декорисан м застрт, гори
» електрика. У четири почиње дежурство. Три је бата, а дежурни је, значи, већ ту. |
7 = Знаш како је, сваки час свраћају, успут, кад
"ве враћају са посла. Долазе сни што нису били
|) ња-састанцима група. дају обавезе за бригаду...
· 'Дежурни просипа пепељару у зажарено гротло фуруне; затвара на њој све „цугове", „због штедње" и размешта столице, Ц .“
05) ~ Застали. ови (са: штампом... Раније су сви до| њесили, Кажу: развлачи се, Истина, кад прочитају || те нико не спусти на подицу.. Треба слално опо-
| мињати... аи 1
· ' Њура, обућар; обично тако гунђа, Онсто из
"бриге. И не може му се замбрити, А пема тачни · Јег дежурног; "Он радо'замењује ми ма сваком друовом послу: сазива, носи поруке, оде до рејонског · „одбора и, наравно, најчешће дежура, Ето, у књизи
дежурства, у коју се; умосм, све што се дешава | од 4 до 7, највише је његових забележака и плотшива. Пуне речи помиње великим словима, али све
"је брижљиво исписано м редфви су прави,
Кроз облак паре улази. група жена у живом разгопору. Тапка се око пећи, скидају мараме, кажути, Одједном је одаја пуна разговора,
Непрекидно шкрипе шарке на мразу.
— Јеси ли јавила у 472
= Ко је дошао из броја 122
Чују се повишени гласови,
— У мет је састанак одбора жена у задњој с0би, каже Ђурд, а потом, кад се жагор утишао, он леда на сар и вели: . , :
— Тачне су, ;
Долазе закаснеле жене им у пролазу мараме. Једна од њих, журећи, пита:
скидају
Јо Аја .
НИ «
1948. годин
:1
пружио теу
ЈЕ ОМ ва тај начин је помогао селу, уз ои свој рад са Основ ним, проблемима који су у другој планској години _ Петогодишњег плана стајали пред нашим сет лом, а нарочито. са најоначајни“ јим задацима као. што су реођга“, изовање земљорадничког задру“ гарства, изградња задружних ломова и идеолошко + полит ичко и културно уздизање радних сете 66 а основ зиром да је један од ос! них задатака у 1548 години _ био изградња задружних домова, као "културно - политичких и економ ских жаришта за изградњу _ сог цијализма _ на селу, Народни фронт Веограда пружио је пуну помоћ селима на том сектору, па је у 1048 години послато као помоћ изградњи задружних домо“
слобода њихове домовине
ва 163 инпжењерско · техничке екипе и 289 стручних –трађевинско - занатских екипа са 296 њижењера и 2258 стручних занатдија у тим екипама. Они су на задружним домовима дали укупно 17.898 радних часова, Грађевинско + занатске екипе биле су састављене од графевинских радника. палира, тесача. сто лара, бравара, лимара, електричара и других стручних занатлија, чланова Народног фронта, који су у оквиру ових акција Народног фронта добровољно пружили своју корисну помоћ.Народни фронт поклонио је пуну пажњу борби пародне власти у тим селима за побољшање здравственог стања нашег села и у том циљу у току 1948 годњ, не послато је у села 296 лекар-
Велика Фронтовска радна акција на Калениневој пијаци у част петог конхреса КИЈ + 5
ОНТ
„Народни фронт је таква политичка орЕАНИЗАа ција у којој се окупљају сви радни људи м ср“ . патриоти нове Југославије којима
јиви од изградње социјализма у кој — извад сва-
ог гог циља и интереса“. К ПА Комунистичке партије Југославије).
и значајн
киу 6 ра и 157 ских скипа са 556 лекара и помоћних санитетских органа, а
_ји су извршили преглед
_ лица. Санитетске екипе ишле су
обично у саставу од 2—5 лекара разних Месија лностњ интерни“ „ста, гинекодога, хирурга, зубара специјалиста за плућне болести
и других, већ према специфич- ,
ним потребама појединих села. Поред прегледа и лекарских са“ вета, вршили су и мање хиру· шке и друге интервенције, уз билну употребу лекова им санитетоког материјала, који је У том циљу набавио Народни фронт Београда. о МИН. Нарочиту пажњу посветио је Народни фронт идејно + у утч ком, стручном и културном узлизању сељака _ као У
је независност и — који су данас неодво-
дуслову за остварење _ свих ери Мита који треба ла буду решени за остварење социјализма у селу, и у том циљу Народни фронт Београда слао је предаваче и агитаторе који су у 1948 години одржали 464 политичка предавања и 169 економско + стручних и других научних предавања, обухвативши на њима око 80.000 сељака. Предавачи и агитатори држали су различита предавања која.су била везана за значајне политичке догађаје у земљи и иностранству, раскринкавајући _ ратне, хушкаче, империјалисте и унутрашње непријатеље. Поред ове врсте предавања и агитације, држава су н научнопопуларна предавања од стране агронома, ветеринара, лекара и других стручњака, о повртарству, пчеларству, О сетвеном при носу, о запрашивању, гајењу живине,) појединим обољењима и
_ друга. После ових предавања настајале су дуге дискусије и раз-
говори који су се претворили у корисна саветовања. Културно - уметничких _ при-
редби у току 1948 године олржано је 126, које су обухватиле 115.000 сељака. Културно - уметничка лелатност састојала се “ томе, што су у ово: акцији уче ствовала многа културио - уз»
ника друштва у Београду и слала своје хорове, драмске секиије, репитаторе, фолклорне и музичке екипе и друго. Посебну пажњу заслужују веома успеле и нарочито лобро посећсле биоскопске претставе, на којима су давани оллични политичко - васпитни совјетски и наши филмови, Најзад, било је и низ других активлости мањег обима као на пример: посете домовима, обљатиштима, сељачким радним — задругама, машинским – станицама, рад са АФЖ-ом, омладином и савезом бораца, као и помоћ у
, помоћ селу лу, давању поклона, давању Њ така и слично, Џ у ГР свим овим акцијама Народног фронта Београда, које СУ често биле скопчане са прилич- у ним тешкоћама, уложени су ве“
у организационим и политичким ма, разви'ањем _ смисла за Колективпи рад, за заједничко | рошавање проблема. за'рад на еоинјалистички _ начин и друго, " Народни -фронт Београда, _ КРОЗ акције _ село-град, _ лоприносиће и даље свестраној помоћи коју даје радничка класа радном се-
лики напори активиста и члано- | ва Народног фронта вредни сва“ ке похвале и признања, Стотине_ наших добрих чланова Народног. фронта, стручних радника, високо квалификованих стручњака, инжењера, _ лекара, ветерипара, предавача И агитатора лишаволи су се добровољно нелеље ф свога одмора, ла би пом руна "селу у борби за његову ош ВАТ НИКИ аградњу. пј
"ве седи Народног
фронта значиле су # борбу са садашњим остацима ка
питалистичких 90 мената на селу, Оне су, најрЕае пружиле помоћ адном Е
и у савлађивању појачаних
штв | Чик
пениоћа: које су неолекивано до шле од непоштене и клеветничнаших нарс- –
ке кампање против да, државног и партиског руководства, а које су охрабриле Ка“ питалистичке елементе У ЗУ а њу отпора народној власти и 'ародном фронту у савлађивању препрека на путу социјалистичке изградње. села, ' овим акцијама Народног фронта било је и пропуста и ве" достатака, који су првенствено дошли као последица извесних организационих слабости у при“ премању ш спровођењу ових ке ција. з „Поститнути успеси _ Народвог фронта кроз ове акције дошле су, пре свега, као последица пра“ вилности линије наше Партије, која је указала како у борба за материјални и културни преображај нашег села и ње савеза радника и ка, те- | жиште наших снага бацимо баш : на опе тачке које претстављају главне карике у ланцу социјалистичког прсображаја наше земље. _ У 1949 години Народни фронт ће још више појачати активност на овом _ сектору – усмеравајући нарочито свој рад на давање > моћи, омасовљење и активизацију постојећих и оснивање нових земљорадничких залруга, изградњу задружних домова и _љаље јачање савеза радника и сељака. План за остварење ових најважиијих задатака постављен је на натширу основу, али тако ла буле у складу са оним главним задљилма који стоје пред Народним фронтом Београда У. 1949 тодини, 4. који ће бити остваривапи у самом Београду. + Народни фронт Београла и даље ће развијати свота акције у помоћи селу на (бази одлука Петог копгреса наше Партије. Пружајући помоћ нашим селима
љаку а коју је Комунистичка пар тија поставила у интересу самог сељаштва, њ тиме ће убрзати социјалистички „преобража“ села.и изградњу соци'ализма наше земље. Јован ЛОВРИЋ
— Јесу ли отишле из актива мајка-детет
— Још пре три, не брини, одговара Ђура,
из друге собе, допиру одломци реферата о за» дацима и дужностима поводом 8 марта, о потреби што активнијег учешћа жена у припремама за из боре Фронта, Ф раду на окупљању неактивних жена, о начинима агитације, облицима рада Погледати та лица око стола и она свуда около, значи срести отворене, разборите погледе пуне разумевања и пажње. Нема ту више покрета снебивања и нерешљивости, Читаво њихово држање показује да су се те раднице, домаћице, намештенице, сродиле са новим облицима рада за заједницу, да су их усвојиле и да су задовољне 3607 тога.
Многе од њих ће већ, за десетак минута, кад се састанак сврши, брижљиво држати дете на прсима, Многе руке, црвене од прања, поново ђе се замочити у сапуницу. Али тада, као м сад, док прате излагања, иза њихових чела правиће се сложени планови у којима се брига за заједницу преплиће са бригама о предузећу, о кући, о намирницама, и са масом ситних брижица, што испуњавају трудан живот наше жене, .
Кроз отворена врата помаља се глава одборника Стојана:
— идем у рејонски, на састанак, ако задоцним реди претседнику да ћу свакако доћи,,.
ИМ предња соба скоро је пуна. Вечерас је састанак одбора организације и сви који су дошли са посла говоре о најактуелнијим проблемима: 0 раду фронтовских група, о секретарима који се нису показали активни, 0 техничким припремама које ће бити нужне у вези са претстојећим изборима и о читавом низу заједничких брига. У углу, за сточићем, два одборника играју шах, у очекивању претседника. Он треба да дође из рејонског одбора.
Над књигом обавеза наднесено их је неколико. Жести се Мита, командант бригаде:
— Могао би кољу.реп да извуче, а дао је света 30 часова,
— Немој, остави. ПЏомоћи ће он на другој страни, Није рђав човек. Жоће да ради.
Састанак жена је завршен, Одлазе У групама. Остаје само неколико одборница Фронта,
= Слушај, вели једна претседници АФЖ-а, Рекла си: зора да буде у активу за декорације... Како то мислиш — за декорацијет
Претседница се смеши:
„ — Знаш како је, требало је да се укључи. А видиш, болесна је, слаба, Досад се није одазивала. А кадгод одем код ње она нешто уређује, Те ћилиме, те засторе — ужива у томе. МИ пало ми је напамет,, Објаснила сам јој како би могла да нам буде од помоћи, и — пристала је. Видела си: на последњој приредби, све оне ћилиме, зеленило и друго она је делом дала а делом покупила од жена из организације. шта мислиш, како ће нам она добро доћи за изборе. има смисла за то и зашто да то не ради7 А сада, да видиш, већ се интересује и за друге ствари.
Уз звекет непричвршћених „окана на вратима, румен од хладноће и задихан улази претседник,
— Биће посла, биће пасла, каже од скидајући се, у
То је његова узречица. Расположен је и вад је најуморнији. ·
Шкрипе столице, одлажу се кацути, премешта клупа. Одборници седају.
_ Шта има новог
— да чујемо...
— пПричај...
Претседник вади бедешке) оловке, трља сабира се.
руке,
јачању ових организација на се-
— Јесмо ли ту сви,.,
Тако он обично. Најзадовољнији је кад се по-
купимо. Једва жмирка од умора, брише озпојене наочаре, а смешка се кад погледа у позната лица са којима је био на маси задатака. И осталима,
кад он дође, некако је тек тада све у реду. Мако се иначе шале са њим, уозбиље се кад он паслони своје поцрвенеле руке на претседнички сто.
Претседник загледа минут-два у споје забеле= шке. Он је радник и више је баратло чекићем него оловком. Али му на састанку у рејснском од“ бору не промакне ни једна реч. Кад претседник нешто „донесе> зна се да није друкчије речено.
Тома, евидентичар, пребројава:
— осамнаест... Сви смо У се
'
— И добро је што смо сви, почиње претселникћ, Ко пише записникт Другови, па реду су велике припреме за изборе Фронта, што ће се одржати У марту... 4
Покрај мене кројачка радница Ружа извлачи из џепа свога џемпера комадић хартије им оловку. И остали бележе.
А задаци су обимни, Ме само то што треба 0+ држати састанке са секретарима група, а потом групне конференцијеу целој организацији у неко-
| лико махова, а онда и конференције псле органи
зације,. Не само то, Већ у том изборном раду треба се осврнути на оно што се урадило у прошлој тодини, извршити анализу, извући искуства, уочи= ти недостатке, наоружати се за извршење задатака у овој години,
Главе су погнуте. Не шкрипе ни столице, Пажљиво се слуша претседниково излагање, – Беле жи се,
Слојеви дима стоје под таваницом. Просторија је прегрејана.
Потом се развија дискусија. пуно другарског саветовања, боље, па још боље.
Касно у ноћ састанак је завршен, Са изпена« Ђењем многи погледају на сат: прошло 'је лесет. Уговарају се састанци за заједничко одлажење на конференције група.
Сад непрекидно шкрипе шарке на вратима, Па• ра од хладног ваздуха куља унутра. Дежурни ЂУ- _ ра завирује у фуруну; није ли остала која жи- о. швка. Полазећи, он празни пепељаре. Клупу стављају на место,
Напољу је хладна, фебруарска оћ. Трамваји се враћају у депо. Пролазници су ретки.
У групицама одборници се разилазе,
Пуно предлога, Од доброг тражи се