20. октобар

О АИ лао

“

| _ Констанција Ројекова у драми А. Островског „Без мираза“

игра Ларису

Раш |

· КС | СПО НООТИА.

=“ епертоар московских позоришта је богат и разнолик. „Руска и западниоевропска класика, дела највећих сов јетских драматурга комади најбољих писаца Запада и Америке, инсценације 1 пуларних дела совјетских и туђих писаца све то заузима велико место у репертоару московских позоришта. О богатству и разноликости позоришног репертоара сведочи кратки преглед премијера нове сезоне. Класична драма „Без мираза“ од Александра Островског (Државно „мало позориште), инспценација познатог романа Ивана 'Тургењева

„Уочи нових дана“ (Позориште. Евгенија Вахтангова), Балзакова „Маћеха> (Позори"ште М. Јермолове), „Сплетка и љубав“ од

шилера (Мало позориште) и „Продана невеста- од Бедржиха Сметане( Велико позориште) — налазе се на позоришним плакатима поред комада младог совјетског драматурга Анатолија Софронова „Московски карактер“ — који се сада истовремено даје у два московска позоришта — и инсценације романа Петра Павленка „Срећа“ (позориште Јермолове), нове комедије Констаптина фина »С онога света" _(Московско драмско позори-

ни“, који приказује херојство совјетских извиђача (Позориште Совјетске. армије), балета совјетског композитора. А. Спадавекија „Брег среће“ (Позориште Станиславског и Немировића - Данченка) и комада америчког драматурга Артура Милера „Сви моји синови".

> У новинарском чланку је немогуће струч но окарактерисати све овогодишње московске премијере. Зауставићемо се езмо на 0 ним минеценацијама, које су привукле највеће интересовање гледалаца и позојдишне публике главног града Совјетског Савеза.

Богатством боја, музичком изражајношћу и високом позоришном културом одликује се нови балет А, Спадавекија, коју је обрадило музичко позориште Станиславског и Не мировића - Данченка. Радња се у мочетку одиграва на обали Црног Мора, у пиоснирском логору опоравилишта Артек. Овде, усред дивне природе, на веселом одмору, це ментира се трајно пријатељство између хероја претставе, младе Наташе Каљинцеве, и тројице њених вршњака.

У атмосферу послератног живота преноси нас један од најлепших драмских комада сезоне — „Масковски карактер» од А. Софро"нова, који се даје у Малом позоришту му позоришту Моссовјета.

Веома је садржајан комад који је мнеце.

· нирало московско камерно позориште по по'знатом роману младог совјетског књижевника Елмара Грина „Ветар с југа“. Радња се одиграва за време рата. Централна личност је фински надничар Ејнер Ниткамијами који пропада артатујући за свога господара; пашти се за кору хлеба и узалудно се нада да ње се обогатити.

Дубоко је симболична кулминациона сцена комада, 6 тутњавом се сурвава у провалију тешко камење, које је бацио Кјнер: тако ће, на крају крајева, његов народ збацити са себе јарам експлодтатора и угњетача. · Ут

; и многе друге овогодишње УРА московских позоришта потпуно заслужују велику пажњу позоришне публике, Треба, пре свега, истави инсценацију романа Максима Боркот „Мати“, риште). На интересантан је начин сценски ре шен комад Павла Милина их шумској тишини» са сижеом из колхозног живота, То позориште, које се у току ове године развидо из студија, има групу талентованих младих глумаца; већ прве претставе су привукле велику пажњу гледалаца. ш Од многобројних дечјих позоришних комада које су инсценирала како дечја позо-

ПИ Рини ган РА певавтениавввиввввви авва пиона ти пирата на 10 ањ а аи Ина

мр

| ришта, тако и позоришта за одрасле, тре- | бало би, пре свега, поменути балет — бајку.

· „Мала рода" коју је поново увело у репер__тоар Велико позориште СССР-а, краљицу“ (по Андерсену — Московско позориште комедије и драме), затим „рвенкапу» и „Капетана Гастело', (сценска прича о легендарном ' подвигу совјетског хероја пилота). Цео низ других позоришта припрема премијере које ће се ускоро приказивати, Мо-

ју стављање на сцену Гогољева „ревизора“ у Малом позоришту, затим нојри комад Николаја Патодина „Сезона кадифе» — који ће ставити на ецену позориште Јермолове – и инсценацију нових комада Николаја Вирте, Владимира Соловјева, Сергија Михалкова и другвх совјетских, МАУ ти драматурга.

их силакниз (865.

ште), комада А. Барјанинова „На другој стра-

(Московско драмско позо-.

„Снежну.

сковљани с великим интересовањем очекуг.

_ НИКОЛАЈ КАЛИТИМ ;

пен ___- ___----

И ибн О ПАН НТ аи Пана си ВЕЛИ и Пиниос нанио

ПВО О ЕРЕ И ВОРЕН ЕР ЕБВ аи па пвоЕ

од раскршћа а Ала линића, са десне стране од »Црвеног крета«, велика је зграда Београдског драмског позоришта По дигли су је чланови Народног фронта, добровољним _ радом,

_ прошле године. Она првобит-

но није била намењена Беопрадском драмском позоришту, Зидана је за Дом културе. Али недостатак _ позоришних _ про сторита захтевао је да се ова зграда употреби за новоосно-. вано Беопрадска | драмско позориште коме је став задатак да нашим грађанима пружи репертоар'и глуму ви“ ооког квалитета.

На бронзаној Долинаровој статуи културе, која је код у“ лаза, ухватило се иње, али: чим се ступи у ходник позоришта угодно је и топло, Чује се жамор и бука. Ради се.

Дуги ходник води до поворнице, који је главне _ ште, Деветнаест дебелих. шипки спуштају се и дижу паралелно са подом | позорнице. Оне ће носити велике. платне не кулисе: »позадину«. Биће то; шумарци, зелена поља са ретким сеоским кућама, планински предели и перспективе мо ра. Једновремено, Уводи се и електрична _ инсталашија _ која ће, користећи хиљаде свећа,

моћи да оживи овај декор и да дочара природу. И са обе '

стране позорнице постављају се рефлектори,

На полу повофнице оцртава се велики круг, Његов, преч-

ник-је два метра већи од исто

ено У.

радили- -

таквог круга ма поворшици Ју.

гословнеког драмског позоришта. То је покретна бина. По-

· ворница има дубину од 18. ме-

тара,

Сликар и декоратер позори~

а Сава Рајковић поноси се разним пројекционим апаратима. Они ће стварати вејавицу, а пахуљице снега »падаће« по војничким шињелима и сеоским путевима, Помоћу њих ће.»муње« парати мрачно, 0лујно небо и: бура таласати мареку површину, Преко повадине моћи ће да се »крећу« облаци. Овај апарат први је тажве врсте у кугле трави, Осим тога, позориште ће распо лагати рефлекторима који ће моћи да осветле само по један део тела или детаљ на сцени, а већ су спремни рефлектори

са дијапозитивима, који ће про оваа на »повадину« ли ке градова из даље и ближе прошлости, а исто тако и да вашњи. Париз са Ајфеловом ку лом, Москву са зидинама Крем ља или друге прадске пејзаже. " Са позорнице се види дубока позоришна сала, високих прозора, застртих завесама, У дубини је пространа галерија. Лоса нема. Сала је једноставно и укусно уређена, ал моћи ће да прими преко 700 гледалацја, Доле, испод педа позорниг це чује се разговор.

— Шта је тамо, питамо,

— Срце позоришта, гласи одговор. 55 Кроз узан отвор са стране

спуштамо се степеницама. » Ср це« је, уствари, велики електрични апараљ, помоћу копа се

У Београдском. драмском позоришту |

"управља осветљењем читаве

зграде. ) 3 = : )

У радној соби Саве Рајкови- ·

ћа мноштво је скица за. декоре. Оне се одавде шаљу на ре "ализацију, у сликарницу им радионице за мушку и женску гардеробу. |

Ту су и скице костима, на“ чина чешљања, капа, обуће...

— Ово су цртежи за женске ципеле, које ће носити. лица »Уносна' места« од Островског, објашњава сценограф.

Добривоје. Пантић прича:

— Ето како пролази време! Сећам се, као да је јуче било, играо сам футбала овде. Била је пољана, а данас — повори ште,..

Он је столарски мастор. Са њим. на изради кулиса, ради и Момчило Пајевић, који прековременим радом _ истиче међу члановима синдикалне по дружнице,

Позориште већ има и свога новатора. То је Млинка Кузмић, власуљарка. Она је пронашла начин како да се каши рана перика не ломи при гужвању, =

Кад човек прође кроз све радне просторије ове сложене установе у којој је запослно мноштво разнородних трудбеника, намеће му се одређени утисак: данас се много озбиљ шије, са много више одговор“ ности приступа позоришном раду, јер он има једну заиста озбиљну“ намену.

· В. В.

Поводом премијере „Дундо Мароје“

а Југословенском драмском

| приказиваће се у ЈугослоЕ венском драмском позори-“ | шту „Дундо Мароје“, а вековима остаће на многим позорницама, јер је то једна од најбољих комедија које је дала Ренесанса, Само зато што је Дубровник био мала република, само зато што ми Југословени, по правилу, сматрамо да не треба своје хвалити, Марин Држић, писац и лирских песама, које е разлогом најмање ценимо, и пасторала, од којих неке још живе, био је точак свога времена, који је увек ишао напред.

Обдареноме писцу нуди се просто захвалан мотив: живот Марина Држића.

Рођен, вероватно, 1508 у Дуброввику, јер ни то се није могло тачно утврдити, имао је буран живот. Одрастао је у посрнулој трговачкој породици; Већ у младости, скоро у детињству, морао је да се хвата споредних занимања. Облачио је белу мантију да прислужује у цркви, али његов дар користио му је да ту научи музику. Он ускоро својој осиромашеној породици помаже свирајући као мали оргуљаш у Стол ној цркви. И тако вредан и бистар, добија од "Сената потпору да иде на више науке у Италију у Сијену. у

Тада се још више изражава дух Марина Држића. Док је био дете, био је и чонвх. Сад, када је младић, он жели нешто више: он је борац, То време је сукоб жато-

личкога и ренесансног схватања, Њатолицизам вепе, Ренесанса“ бу-

= "о много авени“ "и тодина“

"сумњива

| сле лажнога постаје лажни свештеник, У Ду-.

ја и Марин Држић, како нам казују оскудни документи о њетову животу, бива укорен што је посетио једну ренесансну позоришну претставу. Не знамо ни то колико је био у Сијени. Тек, вратио се у Дубровник 1545. .

Вратио се у свој родни град без кесе дуката. без галије робе;

_презрен и потсмешљиво дочекан,

од породице па до фратра који му је саветовао да не лута светом нето да буде оргуљаш. Али у то доба појавио се у Дубровнику неки аустриски гроф, нека пропалица, звао ее Кристоф фон Рогендорф. ,Побетао је у Дубровник, како је он товорио, због породичног спора, али пре би се рекло, због дугова. Дубровник, који је у то доба политицизирао на разне стране, стешњен и Турском м републикама италијанским и немачким земљама, открива у Марину Држићу талент који би могао да послужи м грофу м држави. И њета онда предају грофу да буде његов забављач на латињ скоме језику.

Гроф Рогендорф | покушава да изглади своје спорове, па заједно са Држићем путује у Беч, гли

се после три месеца враћа. И Др-

жић је веома немиран и видовит човек који је код тих људи који одлучују, почевши од црквењака па до грофа, не види само рукавицу споља него види како

_је она прљава изнутра. Али тај "ренесансни дух, тај дух који Др--

жића носи, чини га донекле и варалицом грофа: он жели да види Турску. И када гроф од-

дучује да се прими у турску, службу; Држић мирне душе сва-' како уверава грофа да он зна |

турски вао и словински.

Троф Кристоф фон Рогендорф остаје, изгледа код султана, али

већ почетком идуће године вра-"

ћа се Држић у Дубровник.

Рекли бисмо: шустолов. И тај мпустолов заиста пустоловно потурскога тумача бровнику, заредио се,

чим се вратио,

је писар у солани. „Прошао је кроз живот. је много. Много је умео м да оцени. |

У годинм 1566 био је у Фиренци. Говорио је да је то отишао „за забаву“, а у самој ствари ње-

та су понеле његове мисли, њетове жеље, све оно што је у животу видео хтео је да очисти, ако је прљаво, да учини добрим, ако

је рђаво. Он је сневао о поли" тичком преврату у Дубровнику-

Писао је писма тосканскоме војводи Жозиму. Објашњавао је зашто треба да се сруши дубровачка аристократска влада. У

али опет даљом пусто. ловином напушта цркву и поста-

Видео /

позоришту

'тим својим писмима те главентњне називао је „самим неспособ« нвим лудама и наказама“. За оно време тражио је доста напредан устав, желећи да се уведе половина пучана у Државно веће. Турска је, међутим, била опасан сусед, а дубровачка властела добра с њом. Козима се, свакако, због тога плашио и није хтео да помогне овај покрет, који, нема сумње, није водио сам Држић, него је имао и других пријатеља. Годину дана доцније, 2 маја 1567, умире Држић у Мле_цима, Он није остварио своје политичке идеје превратом у Дубровнику. Он је њих умео да оствари на други начин. Од наивних љубавних песама и пасторала, прешего је на друштвену комедију, У којој је показао мане им жеље свога времена. Његово доба, које та није схватало довољно, учинило је нама свима велику штету: од његових комедија ни једна једина није цела. Од неких имамо крај, од неких почетак, од једне само наслов. Ка-

ква је жалост што нема тог ње- ·

товог „Помета“. А знамо како је то'дивна личност У, »Дунду Мароју“. Југословенско драмско позориште, које сада приликом „држићевог јубилеја приказује" „дунда Мароја“ у Фотезовој обради, потсећа све Београђане, све Југословене, све људе на један велики дух који живи и који ће живети, и “

ж. в •

ИЕ а МИА]

са .

ПР. бећање. #а великог · р словеначког | песника з

" (тогодишњица. Смрти ФРАНЦЕ ПРЕШЕРНА

авршило се сто година од смрти великог словеначког песника «Франце претшерна (1800 до 1849). Уочи потпуног Фдслобођења Словеније, 1 фебруара 1945 године, одлуком Претседништва СНОС-а, дан њетове смрти проглашен је за културни празник словеначког народа. Овако високо место у нашој културној историји Франце преттерн заузима због тога, што његово дело

».

.« БАУЕР РРА РРРОРРРСРАРРРАЉ РРА РАТА РА РА Ррав

остигнућа у историји наших народа, 3бог

и због свог револуционарног — демократског става. У тешкој, многовековној борби словеначког народа, међу ликовима напредних људи који су се борили за опстанак и бољу будућност словеначког народа, Франце Прешерн заузима значајно и часно место.

Франце Прешерн се као песник појавио у једном тешком периоду словеначке историје, када је инострани завојевач појачаном терманизацијом настојао да угуши словеначжу националност, а окрутни Метернихов апсолутизам, после 1815 године, претио да улуши прађанеки револуционарно + демократски покрет, у коме су се окупљале напредне снате ота доба. Прешерн је израстао у-идејном и уметничком погледу из левог крила револу, ционарно - демократских стремљења међу словеначком буржоазијом.

333

АВИИ НИОИ ИО ни виза Поа ГАНИ

Он је у својим песмама опевао типичне црте друштвене стварности свота времена, у сатиричним песмама оштроумно и духовито извргао потсмеху ситничарство, малограђанштину и притворство, а у својим личним исповестима, пун горчине и непомирљивости, откривао негативне стране у стварности која та је окружавала. У његовим најбољим песмама дата је, у сажетој и исклесаној фор, слика друштвене стварности онога вреена и напредних и револуционарних стремљења. У његовим песмама има болне ноте, разочарења у живот који му није пружио раости, а најчешће оне изражавају дубоки бол г несребне судбина њетовог народа, али страсну жеђ за слободом и људском правдом. прешерн није суморан и песимистичан есник, већ има храбрости и вере у болу, будућност свога народа.

[] == = = -= = | = == = == | = = == њз "== тла ка

Е"

5Е

555

Франце Прешерн је написао света нешто преко 180 песама. Али, иако малобројне, његове песме по свом уметничком квалитету потпуно моту да иду у корак са делима ве-

„Свој демократски став он је показао и у односу на питање словеначког књижевног језика. Он је изражавао чврсто уверење да се од сељачког товора може и мора створити књижевни језик, на коме се могу изразити најдубље мисли и. _најсуптилнија осећања. Прешерн је у томе најбоље успео и његово песништво је заиста сјајна потврда жајних мотућности словеначког језика.

прешерн је најбоље изразио своје схватање односа између народа, посебно између словенских народа, у својој песми „Крштење на Савици“ и у програмској „Здравици“, Увод песме „Крштење на Савици“ је проткан ером у васкрсење словенства, и идеал демократије, слободе и равноправности. У своој дубокој патриотској песми „Здравица“ он е изразио осећање љубави према своме наоду, према његовој слободи и. напретку, као идеје, слободе и братства свих народа. Мноњетове песме су биле често на устима 6ораца У „народноослободилачкој борби.

Франце Прешерн, човек поноситот и не савитљивог карактера, у свом личном животу није био срећан. Његов живот су: тешке године студентског живота, године презира и прогона, четрнаест година чекања на адвокатско место, због његових слободоумних принципа, борба са материјалним недаћама тешке личне трагедије. Упркос свему томе, егов живот даје сјајан пример човека који

ЗА поклекнуо пред недаћама и прогонима и који није напустио принципе за које се борио. „Прешерн је био убеђени доследан слободни мислилац и дротивник метернихов| ског и' уопште сваког реакционарног феудалног апсолутизма. Ни у једном свом стиху, ви у једној пригодној песми, Прешерн никада није дао ни најмање политичке концесије. апсолутистичком режиму и друштвеној реакцији.“ (Б. Зихерл).

би.

ЈЕ:

; Словеначки народ и остали народи „Јуто-. | славије прославили су ове године стогодишњицу великог песника Франце Прешерна, условима када се у нашој земљи остварују Пе ни "на једном по «тујњу. ње

= а Ини

М у

= | =

претставља једно од највиших уметничких. Д

своје напредне, уметнички довршене поезије-

ликих песника словенских народа и Европе. |

изра- ,

+: Па а ел

пива ен ни наиван

= = У ---- = –

зеитл и оВЕ

мг

МАВАРА АТА АРАРАТА ЧАВА ВА САТИ СОЈ

палили Ири епаиаа АЕ АВА УРА вА Ар Рао ваља па њи а"

плу

. пити ин Еми таи лата тдЕ"